Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Žerar de Nerval

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 12:58


Родио се у Паризу, у сиромашној грађанској породици. Рано је остао без мајке, чијег је сталног присуства лишен од самог рођења, јер је био дат непознатим старатељима. Детињство је провео код рођака у месту Мортфонтен, северно од Париза. Као веома млад је почео да објављује стихове, патриотски настројене. Био је велики обожавалац Наполеона Бонапарте, а као уметник је гајио култ немачке културе. После два затварања због учествовања у студентским нередима 1832, истакао се, као студент медицине, у борби против колере која је харала Паризом. По повратку са једног путовања, 1834. године, први пут је срео глумицу Жени Колон (фр. Jenny Colon). Песникова љубав временом је постала опсесија и добила карактер узвишеног, мистичног култа. Живео је сиромашно, само од свог књижевног рада. Године 1841. показали су се први видљиви знаци његовог менталног поремећаја, што је сам назвао „проширивање сна у стварни живот“. Након смрти Жени Колон 1842, кренуо је на пут по источним земљама. Инспирисан тим путовањима објављује књигу "Пут на исток". Исте године (1851) Нервал запада у тешку душевну кризу. Одлази у санаторијум на лечење, али се и даље бави књижевним радом. Пуштен је 1854. Од тада је живео луталачки животом, у немаштини, а духовну пометеност повећавао је и његов страх да више неће моћи књижевно да ствара. У зору 26. јануара 1855. пролазници су нашли песника обешеног о решетке прихватилишта за сиротињу.


Романтичар

Жерар де Нервал је дуго био сврставан у групу „других“ или чак „мањих“ романтичара и одвајан од четири „велика“ представника француског романтизма (Ламартин, Иго, Вињи, Мисе). Поред специфичности његове поезије, која се умногоме разликовала од дотадашње и од њему савремене песничке тенденције, и сам Нервал је допринео таквом статусу, јер своја најбоља песничка остварења није објављивао у самосталним збиркама, већ их је припајао прозним делима.
По неким својим цртама Нервал је изразити романтичар. Био је један од првих припадника групе „Млада Француска“ (фр. La Jeune France), која је представљала активно тело романтичарског покрета. У духу тадашњих интелектуалних тежњи он се интересује за егзотичне земље, за примитивне народе и фолклор, домаћи и страни.
Међутим, оно што Нервала чини романтичарем у најчистијем смислу те речи јесте његова потпуна искреност. За њега писање није било забава или средство за постизање успеха, па чак ни обична унутрашња потреба, већ питање опстанка. Сва његова животна судбина била је везана за књижевни стваралачки рад. Цело поетско дело Жерара де Нервала је помно праћење и бележење сопствених доживљаја, немира, патњи, лутања и надања.


Претеча симболизма и надреализма

Нервалов углед као песника нарочито је порастао после појаве симболизма, на који је извршио велики утицај. Тај утицај је обележио обе струје овог правца: ону коју је везана за Верлена и Малармеа, а води до Валерија, и другу, која од Рембоа, преко Аполинера, води до надреализма.
Као и касније симболисти, Нервал тражи везе (кореспонденције) међу свим стварима света, тражи односе између сна и јаве, настоји да схвати скривени смисао свега што нас окружује и да то дочара више сугестијама, наговештајима, него експлицитним објашњењима. Његове песме су без реторичких елемената, херметичне, испуњене речима без прецизног и јасно одређеног значења које имају призвук магичних формула. Пре симболиста и надреалиста Нервал укида границе између нормалног и ненормалног, понире у подсвест и тежи интуитивном откривању апсолутног.
Тај утицај се осећа и у модерној поезији и прози. У погледу истраживања времена Нервал је претходник Марсела Пруста, што је и сам Пруст признавао, називајући га највећим генијем 19. века, поред Шатобријана. Уместо објективног узимања прошлости која је евоцирана помоћу интелектуалног памћења, Нервал уводи афективно памћење, субјективно и непосредно, које боји и оживљава прошлост.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 12:58

ZLATNI STIHOVI

I što? Sve osjeća! (Pitagora)

Čovječe, umniče, ta zar ti jedini
misliš, tu gdje život u svemu se javlja?
Tvojom moći tvoja sloboda upravlja,
no glas tvoj ne čuje svemir u visini.

Duh djelatni poštuj u zvijerima svima:
svaki cvijetak dušu Prirodi otkriva;
tajanstvo ljubavi u kovini sniva:
»sve osjeća!« I sve moć nad tobom ima.

Znaj, iz slijepog zida pogled na te vreba:
u samoj se tvari Riječ nalazi živa.
Samo časnoj svrsi ona služit treba!

Često u dnu bića skriven Bog prebiva;
kao mlado oko što ga vjeđa krije,
pod korom kamenja duh netaknut bije!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 12:59

EL DESDICHADO

Mračna sam sjena, udovac, neutješnik,
Akvitanski kraljević oronulih dvora;
Jedina moja zvijezdo, mrtva si - i nosim
Crno sunce Sjete na ozvjezdanoj lutnji.

Ti što si me tješila u noćima grobnim,
Vrati mi talijansko more, vrati Posillipo
Cvijet toliko drag mom očajnom srcu,
Sjenicu gdje se spleće bršljan s ružom.

Jesam li Eros ili Phoebus?...Lusignan ili Biron?
Od kraljičina cjelova crveni mi još čelo;
I snivah sne u spilji gdje sirene plove...

Aheront dvaput pobjednički pređoh
Na Orfejevoj liri izvodeć izmjenično
Uzdahe svetice i usklike vile.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 12:59

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 12:59

LUKSEMBURŠKA ALEJA

Živa i brza kao ptica,
ona je prošla, mlada djeva,
u ruci divan cvijet joj blista
dok neki novi napjev pjeva.

Možda bi baš ta mogla doći
i mome srcu ljubav dati,
i svu dubinu moje noći
jednim pogledom obasjati.

Al ne - mladost je završena...
Zbogom ti blago svjetlo moje -
Djevojka, miris, uspomena...
Sreća je prošla - nestalo je.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 12:59

MAŠTANJE

Imade pjesma, meni milija
Neg Mozart, Weber i Rossini s njima.
Starinska, tugom, čežnjom silnija,
Što za me tek skrivenu dražest ima.

I kad god čujem ta da s' pjesma glasi,
Pomlađujem se za dva vijeka ja:
Vijek Luja Petnaestog... Dan se gasi,
Brežuljak vidim zelen žut gdje sja;

I od opeke dvor, što kam ga rubi;
Crvenkaste je boje prozor svak;
Svud perivoj, a rijeka grič mu ljubi,
Kroz samo cviljeće tok joj teče lak.

I crnooku plavušu ljepotu,
Starinski odjevena ozgor zre...
Moguće da ju u prošlom životu
Već vidjeh nekom - pa se sjećam nje!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:00

Artemida


Trinaesta se vraća, al’ prva u krvi
I uvek jedina! Il’ tren samo blagi?
Poslednji Kraljice Lik, il’ Lik njen prvi?
A ti? Jesi l’ Kralj njen, il’ poslednji dragi?
Voli voljenika, od kolevke bruja
Grobna! Da: ljubiš me, u ushita vlasti
Smrt si ti, il’ mrtva! O jada, o slasti!
U ruci joj Ruža Trikratnoga ruja!
Svetice Napuljska: pregršti sa bleskom!
Ružo Gudulina, ljubičastih skrama!
Nađe li krst za se pustinjom nebeskom
Padajte sni belih ruža zaneseni, -
Vređajte Bogove, nebo vam od plama:
Svetica Ambisa svetija je meni!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:00

Aurelija


«O užasa! Evo večnog razlučivanja dobra i zla. Je li moja duša neuništiva molekula, zrnce nadulo od malo vazduha, koje ipak pronalazi svoje mesto u prirodi, ili je ona sama ta praznina, slika ništavila koja iščezava u beskraju? Nije li ona pak kobna čestica kojoj je suđeno da podnese, kroz sve svoje preobražaje, osvete moćnih bića?» Videh da sam sebe tako doveo dotle da svodim račune o svom životu, pa čak i o svojim pređašnjim postojanjima. Dokazujući sebi da sam bio dobar, dokazah da sam uvek morao biti takav. «A ako sam bio rđav, pomislih, nije li moj sadašnji život dovoljno ispaštanje?» Ta pomisao me umiri, ali ne odagna od mene bojazan da sam zauvek svrstan među nesrećnike. Osećao sam se uronjen u ledenu vodu, a neka jos hladnija voda oticala mi je niz čelo. Prenesoh se u mislima večnoj Izidi, majci i svetoj supruzi; sve moje težnje, sve moje molitve stapale su se u tom čarobnom imenu, osećao sam kako u njoj oživljavam, a ona mi se ponekad prikazivala u oblučju antičke Venere, a ponekad sa likom hrišćanske Bogorodice. Noć učini još jasnijom tu dragu pojavu, a ipak sam sebi govorio: «Šta može ona, pobeđena, možda potlačena, učiniti za svoju jadnu decu?» Bled i pocepan, lunin srp se tanjio iz večeri u veče i bio je na domaku iščeznuća: možda ga više nećemo videti na nebu! Izgledalo mi je pak da je ta zvezda utočište svih duša srodnih mojoj, i video sam je nastanjenu zalobnim senima kojima je suđeno da jednoga dana ponovo rode na zemlji…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:00

Baka


Tri su već ljeta, baka da počiva, starica dobra, kad je pokopali,
rodbina, vidjeh, svako da je žali, i da bol im je istinska i živa.
Ja samo lutah po kući, zatečen više nego tužan; jer bjeh joj do lijesa,
spočitnu neko da gledao sve sam bez riječi, da mi ni suza ne teče.
Bol bučna prođe ko u jednom trenu: a čuvstvo ino, nakon ta tri ljeta,
zbog zla i dobra, buna, preokreta zbrisa u srcu uspomenu njenu.
Tek ja ju snivam, često zbog nje plačem; nakon tri ljeta, mahom
svakim danom, kao u koru ime urezano,
spomen joj sve se udubljuje jače.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:00

Fantazija


Ima jedan napev, taj je napev stari
lepši neg sav Mocart, Veber i Rosini,
jedan davni napev, ko jecaj u tmini,
što za mene samo ima tajne čari.
Svaki puta kada ga iznenada čujem,
za dvesta godina mlađa mi je duša:
kralj Luj Trinaesti… – i ko da pod rujem
vidim dol zeleni koji noć penuša;
Zatim dvor od cigla, uglovi kameni,
s oknima gde rujne boje zlati veče,
sav u prakovima, s rekom koja peni
njegovo podnožije, kroz ruže dok teče
Zatim jedna dama, kroz prozor svoj viri,
plava crnooka, u odelu starom…
Koju, u ćivljenju drugom, može biti,
već videh – i koje sećam se sa žarom!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:01

Hristos na gori maslinovoj


II
”Mrtvo sve je” – reče. ”Svemirom, bez straha,
Sav svoj leti zastranih, putevima mlečnim,
Gde god život veje buj svog zlatnog praha
Uz valovlje srme, pljuskom neizrečnim.
Gde god tla pustinjska, vrtložnoga daha
Okeana mutnih vape vriskom ječnim.
Skitnja tih kotura uzrujno je plaha,
Ali nigde duha, avaj! bezmerjem večnim!
Tražeć Oko božije – ambis spazih, bezdan
Crn i preogroman! Kroz sav beskraj zvezdan
Zrači vasionom: da je, zgusnut, zgrane.
Taj bunar od mraka, okružava Duga
Prag Haosa drevna, Ništavilu druga,
Spirala što guta svetove i dane.”
III
”Nepomična Sudbo, čuvaš nemo svet,
Nuždo i Slučaju: sve studeniš gredom,
Oko tebe svuda jezoviti let
preciklih svetova u zgranuću bledom.
Da l’ još uvek umeš da izvodiš skret
Od mrtvog ka živom, nepomitnim redom,
Da zadahneš one kojim nije mret,
Da zgaslih sunaca ne presvisnu jednom?
Ti – smrt da pobediš, imaš li još moći?
O nisi li zgromljen, okršajem ljutim
kada anatemnjak i Anđeo Noći
Poslednjom se snagom ustremio, slutim?
Sam plačem, sam patim. Ne mogu podneti.
A umrem li ja – ta sve će umreti!”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:01

Mirto


Na te mislim, Mirto, čari Božanstvene,
Holim Pozilipom s hiljadu vatara,
Na sjaj koji Istok na tvom čelu stvara,
S crnim grožđem zlatne vitice spletene.
Na tvoj stas sam bio duše opijene,
Na osmeh tvoga oka pritajenog žara
Kad Bahusa molih srcem iz nedara,
Jer Muza je Grkom stvorila i mene.
Znam zašto proradi tu grotlo vulkana,
Jer ga juče dirnu noga ti lagana,
I pepeo pokri sav vidik pun sjaja.
A kad ti Bogove Norman razbi gredom,
Pod Vergilijevim lovorom se spaja
Zelena Mirta s Hortenzijom bledom
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:01

Moja prijateljica ruža


Tek smo male stvari i moja prijateljica ruža mi je rekla jutros
U zoru sam rođena, tek što sam krštena od kapi rose
Uvela sam sretna i zaljubljena od zrake sunca
Zaklopila me noć
Probudila sam se ostarila
A bila sam najljepša
Od svih cvjetova u tvom vrtu
Tek smo male stvari i moja prijateljica ruža mi je rekla jutros
Bog me stvorio, bog mi je dao odrezati glavu
Osjećam kako padam
Osjećam kako moje srce tone
I sva gola padam na zemlji više me nema
Jučer si mi se divio
A sad sam prašina zauvijek
Tek smo male stvari i moja prijateljica ruža mi je rekla jutros
Cijele je noći mjesec bdjeo nad mojom dušom
u svom zadnjem snu vidjela sam sjajnu noć
Potreban mi je sam dan
Potrebna mi je samo nada kako bih mogla vjerovati
Bez nade sam ništa
Tek smo male stvari i moja prijateljica ruža mi je rekla jutros
Bog me stvorio, bog mi je dao odrezati glavu
Osjećam kako padam
Osjećam kako moje srce tone
I sva gola padam na zemlji više me nema
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:02

More
(Odlomak)


Ostani na dnu mora, suludi snu, koji si nekoć, noću, tako često zalostio mi srce lažnom srećom, i koji mi još i sada, u obličju morske opsene, pretiš u sred bela dana. – Ostani tamo, pod valovljem, celu večnost, a ja ti još bacam sva svoja zla i sve svoje grehe, i maniju ludila, koja mi je tako dugo odzvanjala oko glave, i ledenu i blistavu zmijsku kožu licemerja koja mi je tako dugo obavijala dušu, moju bolesnu dušu što je poricala Boga i anđele, moju ukletu dušu. – Hajho! Hajho! Evo vetra! Razvijte jedra! Ona lepršaju naduvena! Na mirnoj i pogubnoj površini klizi brod, a duša, oslobođena, ispusta radosne vriske.
Konačno, ukrcao sam se za beskraj!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:02

Zlatni stihovi


Pa šta! se oseća!
Pitagora
Čoveče, slobodni umniče! mniš uman
tek ti si na svetu gde svud život hoda.
Kroz moći što imaš tvoja je sloboda,
A za stremnje tvoje svemir je odsutan.
Poštuj i u zverki duh marljiv i mutan
cvet je duša koju otvara Priroda;
metal može tajnu ljubavnu da oda;
”Sve oseća!” Bićem u svemu si sputan.
Gnaj, sa slepog zida, pogled što te rani
s materijom samom neki glas je sliven.
Ne daj joj da služi nečasnoj nakani!
I u mračnom biću počiva Bog skriven;
a ko mlado oko skrito trepavkama,
čisti duh se širi pod korom od kama!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   Uto 28 Nov - 13:02

Kroz moći što imaš tvoja je sloboda… (Gerard de Nerval)
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Žerar de Nerval   

Nazad na vrh Ići dole
 
Žerar de Nerval
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Gérard de Nerval
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-