Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Дукат

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Дукат   Uto 21 Nov - 14:18

Дукат

Из Википедије, слободне енциклопедије

[You must be registered and logged in to see this image.]

Дукат 49-тог дужда, Пиетра Граденига (владао од 1289-1310)

Дукат је средњовековни златни новац који потиче из Венеције. Назив је настао из скраћеног „дукат-ус“ који значи војводство. Раширио се по целој Европи као најтипичнији трговачки златни новац чија је тежина била 3, 49 грама а чистоћа 0, 9866.


Историјат
У употреби је од октобра 1284. када је створен под дуждом Јованом Дандолом, а код нас се помиње под краљем Милутином који је био његов савременик. За кратко време, дукат су копирале многе тадашње државе. Први пут се стандардизовано кује у Кристијанији (Christiania - Осло) 1660. године. Јавности најпознатији су Дукати који се кују у Аустријском царству / касније Аустроугарској). Постоје два типа дуката : једноструки/једнокаратни са тежином 3,49 г и тзв. четвороструки/четворокаратни тежине 13,9636 грама. Аустријски Дукат је најчешћа новчана јединица коришћена на просторима југоисточне европе у 19. веку. Чак и послије увођења форинте као званичног средства плаћанја Аустроугарска наставља да кује дукат све до 1915. године до када служи као званично средство плаћања.

Сматра се да је укупан број Дуката произведен крајем 19. века за време Франца Јозефа - преко 60000000. Најчешћи су дукати са годином ковања 1915, на полеђини дуката је грб Аустроугарске а на предњој страни је лик императора Франца Јозефа са вијенцем од ловоровог лишћа. Након Првог светског рата, краљ Александар је по Аустроугарском моделу исковао две серије једноструких Дуката (око 2000000 комада) и једну серију четвороструких дуката (нешто испод 1000000 комада), карактеристично је да се аверс једноструког дуката разликује од аверса четвороструког на коме су приказани краљ и краљица Марија. Седамдесетих година 20. века у Аустрији се почиње поново ковати дукат у изворном облику. Тако да се данас може купити у специјализованим радњама које продају инвестиционо злато.

Како се ковница у Венецији звала цека то се у целој Далмацији дукат звао цекин а у народном говору Шумадије и Поморављу чује се и назив минц или минцаћ од немачке речи ковнице „минцамт“.

Дуго се у стручној литератури шпекулисало да су се и у Србији ковали златни дукати. Познати су били дукати краља Милутина и кнеза Лазара али се испитивањем примјерака закључило да се ради о фалсификатима. У Србији је у употреби био аустријски дукат, све до појаве националног новца тада му је одређена вредност од 12 сребрних динара.

Први златни новац у Србији искован је 1879. године у номиналној вредности од 20 динара. Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882, кован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван "Миландор".  1882. године исковано је 500.000 комада златника од 10 динара и 200.000 комада златника од 20 динара , тежина - 6,45161 грама , пречник - 21 мм . Званично средство плаћања били су до 28. јуна 1931. године.

У Црној Гори дукат је током 19. века био такође у званичној употреби као средство плаћања. У историји важи дукат као најдуже одржана новчана јединица. Већ се дуго употребљава као накит а неки стари дукати имају и нумизматичку вредност.
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:20

Zemlje koje su izdavale dukate

Austrija kuje i danas komemorativne dukate, sa datumom 1915.
Bizantsko carstvo kovalo je po uzoru na venecijanski srebrni dukat svoju vlastitu verziju zvanu basilikon.
Čehoslovačka
Danska
Njemačka mnogi gradovi i vojvodstva kovali su dukate do 1871.
Augsburg
Hamburg mnogi hanzeatski gradovi kovali su vlastite dukate.
Saksonija
Mađarska kuje još i danas vlastite komemorativne dukate.
Italija.
Milansko Vojvodstvo
Papinska Država
Savojsko Vojvodstvo
Kraljevina dviju Sicilija
Vojvodstvo Urbino
Mletačka republika
Republika Genova
Holandija još i danas kuje zlatne i srebrne dukate iste težine i oblika kao prve iz 1589.
Poljska
Rumunjska
Transilvanija
Rusija je kovala dukate po uzoru na tada vrlo popularne nizozemske dukate, ali je izdavala u nešto manjim količinama i dukate vlastitog dizajna.
Škotska
Kraljevina Srbija
Španjolska je izdavala dukate ne samo u Iberiji, već i u svim svojim podložnim zemljama; Flandrija, Napuljsko kraljevstvo i obje Amerike.
Švedska
Švicarska je kovala dukate sve do svog ujedinjenja, najpoznatiji je bio ciriški dukat.
Kraljevina Jugoslavija
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:22

Цекин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Цекин (дукат) дужда Франћеска Дандола (владао од 1329-1339)

Цекин (дукат) је један од назива (у Далмацији, Зети и касније, у Црној Гори) за млетачки златни новац (по ријечи „zecca“-кованица). Од 1284. године, кује га Млетачка република. Тежине 3,56 грама, до XV вијека је најраспрострањенији новац у средњовјековном Средоземљу. У балканским земљама називао се и дукат, по натпису ducatus (дуждева земља) који се налазио на аверсу. У средњовјековној Зети и Црној Гори (до краја XVI вијека) није се употребљавао у већој мјери, осим у приморским градовима под млетачком влашћу. Од XVII вијека је присутнија валута у Црној Гори, а помиње се и у црногорским тестаментима. Почетком XVIII вијека у Црној Гори је вриједио 125 акчи (аспри) а почетком XIX вијека, два талира (шест гроша или четири сребрна фиорина) али га као средство плаћања потискује фиорин.
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:23

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:24

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:24

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:24

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 21 Nov - 14:25

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Sre 22 Nov - 14:47

[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio EROTIC MAN dana Sre 22 Nov - 14:53, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Sre 22 Nov - 14:50

Zlatnik od 20 dinara Knjaza Milana Obrenovića iz 1879. godine


Izvor: [You must be registered and logged in to see this image.]

Srpski Knjaz Milan Obrenović koji je tokom svoje vladavine postao i kralj Srbije nalazi se na aversu zlatne kovanice od 20 dinara iz 1879. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

20 Динара 1879  /  20 Dinara 1879

Opis numizmatika zlatnik 20 dinara Milan Obrenović, knjaz srpski

Lik knjaza (kasnije i kralja) Srbije Milana Obrenovića okrenutog u desni profil nalazi se na aversu (licu) kovanice zlatnika 20 dinara Milan Obrenović. Kružno oko njegove glave ćiriličnim slovima je ispisan tekst “MILAN M. OBRENOVIĆ IV. KNJAZ SRPSKI”.

Revers (naličje) sadrži venac od maslinove i hrastove grane, simbola mira i čvrstoće. Na vrhu je postavljena vladarska kruna. U središtu, među granama venca, ćiriličnim slovima je upisana nominala “20 DINARA”, a odmah ispod nominale utisnuta je godina izdanja. Ispod venca sitnim slovima je ispisana kovnička oznaka. Obod kovanice je gladak, pa je na njemu ćiriličnim pismom ispisan tekst “BOG ČUVA SRBIJU”.

Kovanica je kovana samo jedne godine, 1879, u kovnici Banque de France u Parizu, i to u ukupno 50 hiljada primeraka. Autor dizajna je francuski medaljar Paulin Tasset. Kovanica je izdata u skladu sa parametrima Latinske monetarne unije, kojoj je Srbija u to vreme pripadala.

Prečnik zlatnika 20 dinara Milan Obrenović: 21 milimetar.
Težina kovanice: 6.4516 grama
Sastav: Au 90%, Cu 10%
Natpis na obodu: БОГ * ЧУВА * СРБИЈУ *****
U opticaju: April 3, 1880 /  April 30, 1898  &  1904
Kovnica: Graver( Erneste  Paulin Tasset) /  Vienna
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Sre 22 Nov - 14:52

Zlatnik 10 dinara 1882. – Kralj Milan Obrenović


Izvor: [You must be registered and logged in to see this image.]


Zlatnik 10 dinara kralj Milan pušten je u opticaj istovremeno sa zlatnom kovanicom nominale 20 dinara, a  povodom proglašenja srpskoga kneza za kralja.




[size=13]Enlarge this image

[You must be registered and logged in to see this image.]

10 Динара 1882  /  10 Dinara 1882


Opis numizmatika zlatnik 10 dinara kralj Milan

Avers (lice) numizmatika zlatnik 10 dinara kralj Milan Obrenović sadrži lik srpskoga kralja Milana okrenutog u desni profil. Tekst “MILAN I” ispisan je ćiriličnim slovima levo od Milanove glave, dok je desno, takođe ćirilicom, ispisano “KRALJ SRBIJE”. Ime medaljara, autora dizajna zlatne kovanice, sitnim  slovima je navedeno ispod vladareve biste.

Venac sa maslinovom i hrastovom granom – simbolima mira i čvrstoće – nalazi se na reversu (naličju)  zlatnika 10 dinara kralj Milan Obrenović. Vladarska kruna koja je dizajnom različita od one sa zlatne kovanice izdate u doba Srbije kao kneževine nalazi se u gornjem delu reversa. Nominala “10 DINARA” utisnuta je u centru zlatnika, a ispisana je takođe ćiriličnim pismom. Ispod nominale navedena je godina izdanja.

Zlatnik 10 dinara kralj Milan iskovan je u 300 hiljada primeraka u bečkoj kovnici Hauptmünzamt. Autori dizajna su Anton Scharff, Friedrich Liesek i Andreas Neudeck.

Obod kovanice je nazubljen.

Prečnik zlatnika: 19 milimetara

Težina kovanice: 3.2258 grama

Sastav: Au 90%, Cu 10%[/size]
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48552

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Sre 22 Nov - 15:28

Odlicna tema, hvala...
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Čet 23 Nov - 14:34

Jugoslavenski dukati

Izvor: Arheo-amateri Srbije

Zlatni dukati nisu novac u zakonskom smislu reči dukati su samo komadi zlata uobličeni u formu sličnu kovanom novcu kako bi se njima lakše rukovalo i za koje emitent garantira da imaju određenu masu i čistoću.

Kao i ostale zemlje u to doba i Kraljevina Jugoslavija je kovala jednostruke i četverostruke dukate počevši sa 1931. godinom.

Jednostruki dukati Kraljevine Jugoslavije


[You must be registered and logged in to see this image.]




Jednostruki dukati imali su na licu portret kralja Aleksandra I. Karađorđevića, a na naličju državni grb.

Osnovne karakteristike jednostrukih dukata:
sastav: 98,61% Au, 1,39% Cu
prečnik: 19,75 mm
masa: 3,49 g (0,1106 oz AGW)
obod: nazupčan
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Čet 23 Nov - 14:35

Četverostruki dukati Kraljevine Jugoslavije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četverostruki dukati imali su na licu portrete kralja Aleksandra I. Karađorđevića i Kraljice Marije, a na naličju državni grb.

Osnovne karakteristike četverostrukih dukata:
sastav: 98,61% Au, 1,39% Cu
prečnik: 39,5 mm
masa: 13,96 g (0,4425 oz AGW)
obod: nazupčan
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Čet 23 Nov - 14:36

Propisi o dukatima

„Zakonom o novcu Kraljevine Jugoslavije (Službene novine broj 104 A od 11. V. 1931. godine) određeno je, da je novčana jedinica dinar koji odgovara vrednosti od 26,5 mlgr čistog zlata. Dukate, kovane u vremenu 1931-1934 Zakon ne spominje kao novac, pa su oni žigosani (puncom) kao što se to radi i sa drugim predmetima od plemenitog metala. Njihovo je kovanje regulisano „Pravilnikom“.

Propis na kojem se temelji kovanje zlatnih jugoslavenskih dukata 1931-1934 godine izgleda ovako:

Na osnovu saglasne odluke Gospodina Predsednika Ministarskog saveta br. 1641, od 13. jula 1930. godine, date po rešenju br. 11-10225, od 21. maja 1930 godine, propisujem sledeći

PRAVILNIK
o kovanju dukata sa likovima Njihovih Veličanstava Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije
i puštanju tih dukata u promet

Član 1.
Kovanje dukata sa likovima Njihovih Veličanstava Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije po obrascu, utvrđenom od strane Ministarstva finansija sporazumno sa Kancelarijom Njegovog Veličanstva Kralja, dozvoljava se ustanovama akcionarskog tipa, čiji uplaćeni kapital iznosi najmanje 3,000.000 dinara.

Član 2.
Ustanove, koje se žele bavirti kovanjem dukata, dužne su dobiti za to naročito odobrenje Ministarstva finansija.

Član 3.
Ustanove, kojima se odobri kovanje dukata, dužne su kovati u vlastitim kovnicama u zemlji, uređenim po svim tehničkim propisima u pogledu izrade i kontrole.

Član 4.
Novo iskovani dukati moraju biti istog oblika, težine i finoće kao i stari dukati.
Dukati nisu novac, već – roba.

Član 5.
Oblik novih dukata je ovakav:

Veliki dukat ima sa jedne strane likove sa poprsjem Nj. V. Kralja i Kraljice, a okolo natpis: „Kralj Aleksandar I Kraljica Marija“. Sa druge strane (naličje) nalazi se državni grb – dvoglavi orao. Okolo grba nalazi se sledeći natpis: „Kraljevina Jugoslavija 1931“, a ispod grba „Dukata 4 Dukata“.

Mali dukat ima sa jedne strane lik Nj. V. Kralja, a okolo ovoga natpis: „Aleksandar I Kralj Jugoslavije“. Sa druge strane (naličje) nalazi se državni grb – dvoglavi orao. Okolo grba nalazi se sledeći natpis: „Kraljevina Jugoslavija 1931“, a ispod grba: „Dukat 1 Dukat“.

Član 6.
Novo iskovani dulkat imaće, kao i stari, finoću 986 1/9.
Veliki dukati imaće težinu 13,9636 grama, a u prečniku 39,5 milimetara.
Mali dukati imaće težinu 3,4909 grama, a u prečniku 19,75 milimetara.
Od ove se mere u sadržajum i težini može u kovanju dukata otstupiti i to: u sadržaju najviše do 0,003 iznad ili ispod, a u težini do 0,00125 iznad ili ispod normale gore određene.

Član 7.
Novo iskovani dukati mogu se pustiti u promet tek pošto budu žigosani od strane državne kontrole mera i dragocenih metala i pregledani od strane tehničkih organa Ministarstva finansija u pogledu pravilne izrade.

Član 8.
Trgovci dukatima dužni su na zahtev državnih kontrolnih organa staviti im na raspoloženje radi pregleda kako knjige po kojima je vođena kupovina i prodaja dukata, tako i same dukate koji se neprodati nalaze u radnji.

Član 9.
Zabranjuje se svaka prodaja dukata na otplatu ako se ti dukati odmah ne uručuju njihovom kupcu.

Član 10.
Novoiskovani dukati mogu se prodavati i za stare dukate po vrednosti zlata, koje se sadrži u starim dukatima.

Član 11.
Povučeni stari dukat putem zamene za nove ne mogu se više puštati u promet već moraju biti ustupljeni ovlašćenim kovnicama ili zlatarima na izradu novih dukata ili drugog nakita ili stvari.

Član 12.
Svako otstupanje od ovih propisa kako u pogledu kovanja dukata tako i u pogledu trgovanja sa dukatima kazniće se pismenom opomenom, a u težim i ponovnim slučajevima i oduzimanjem dozvole za kovanje dukata ili zabranom trgovanja dukatima.

Rešenja po ovim predmetima donosiće Ministar finansija na os-novu utvrđenih krivica po referatima Odeljenja državnog računovodstva i budžeta.

Protiv ovih rešenja može se žaliti Državnom Savetu u roku Zakonom predviđenom.

Član 13.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu od dana objave u „Službenim novinama“.

Žigosanje dukata

[You must be registered and logged in to see this image.]

Budući da dukati nisu novac nego roba, na njih su stavljane državne oznake (žigovi) koji garantuju čistoću zlata. Žigovi koji su stavljani na jugoslavenske dukate su „klas“, „ptice“ i „mač“.
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Pet 24 Nov - 15:09

Austrijski zlatni dukat ‘Franjo Josip’

Izvor: Moro

Franjo Josip bio je austrijski car od 1848. godine pa sve do 1916. godine, u periodu od 1857. do 1916. godine bio je i kralj Ugarske. Bio je stric čuvenoga Franca Ferdinanda čije je ubojstvo poslužilo kao motiv za početak Prvog svjetskog rata.

Zacijelo najrasprostranjeniji, najpopularniji i najtraženiji zlatni novac u Hrvatskoj i zemljama južne i jugoistočne europe, svakako je dukat ‘Franjo Josip’ , poznati i kao ‘Franz Jozef’. Od kraja 19. i početkom 20. stoljeća smatrao se sredstvom očuvanja vrijednosti, te su ga brojni građani Austro-Ugarske Monarhije, ali i drugih zemalja u Europi, kupovali kao vjenčani dar, ukras ili naprosto kao zalog za budućnost. Koristio se također i za međunarodna plaćanja.

Kovao se od 1852. do 1915. godine. Iz godine u godinu se povećavao broj kovanih dukata, pa je tako u prvih 5 godina kovano prosječno 100.000 dukata, dok se taj broj od 1900. do 1915. godine povećao na preko 300.000 komada. Nakon 1915. godine dukati nisu kovani redovito već je sve do danas proizvodnju preuzela u milijunskim nakladama austrijska kovnica Muenze Osterreich.

Proizvodnja se nastavila u obliku kakvoga je imao izvorni dukat iz 1915. godine, također sa otisnutom godinom izdanja 1915. Kovanice su izrađene su od zlata čistoće 986/1000, isključivo kao investicijske i dolaze u dva oblika, mali (jednostruki) 3,49 grama, i veliki (četverostruki) težine 13,9636 grama.


Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Pet 24 Nov - 15:12

Jednostruki dukat Franjo Josip

[You must be registered and logged in to see this image.]

Težine 3,49 grama, mase čistog zlata 3,44 grama tj. 0,1106 unci. Promjer jednostrukog dukata iznosi 20 milimetara, debljina 0,75 milimetara. Finoća je 986/1000, odnosno 98,6 % čistog zlata, što ga čini 23,6 karatnim.

Na prednjoj strani zlatnika otisnut je lik cara Franje Josipa (Franz Jozef) okružen tekstom FRANC IOS I D G AVSTRIAE IMPERATOR.

Na poleđini se nalazi grb Austro-Ugarske monarhije, te dvoglavi austrijski carski orao, okružen tekstom HUNGAR BOHEM GAL LOD ILL REX A A 1915.
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Ned 26 Nov - 20:52

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Ned 26 Nov - 20:53

[You must be registered and logged in to see this image.]


Lithuania 1616
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Ned 26 Nov - 20:56

[You must be registered and logged in to see this image.]


Italian States-Venice (1763-1778)
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 28 Nov - 13:22

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 28 Nov - 13:23

[You must be registered and logged in to see this image.]



Utrecht, 1684
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 28 Nov - 13:24

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15666

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 28 Nov - 13:26

[You must be registered and logged in to see this image.]


Mađarska, 1645
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Дукат   Uto 28 Nov - 13:28

[You must be registered and logged in to see this image.]








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Дукат   

Nazad na vrh Ići dole
 
Дукат
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-