Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljiva muzika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:06

Mačija fuga

Legenda kaže da postoji kompozicija koja je nastala zahvaljujući jednoj mački
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:09

ZANIMLJIVE ČINJENICE O MUZICI I KAKO ONA UTIČE NA VAŠ MOZAK
Ljudski mozak može da radi na načine koji su teški za pojmiti. Brojne studije su dokazale da uobičajne stvari poput muzike mogu imati uticaj na mozak i njegov razvoj. Sledeće činjenice o muzici će vam dati bar mali uvid u kompleksnost ljudskog uma.

1. Osećaj naježenosti koji dobijate kada slušate muziku, većinom je uzrokovan od strane mozga koji oslobađa dopamin, dok očekujete vrhunac pesme.
Dopamin je hemijska supstanca koju oslobаđa mozak, a povezana je sa osećajem zadovoljstva. Dopamin je direktno povezan sa motivacijom, ali i sa zavisnosti. Razne studije iz ove oblasti su konačno pronašle biološko objašnjenje zašto je muzika oduvek bila tako veliki deo emocionalnih događaja širom sveta od početka ljudske istorije.

2. Postoji nekoliko aktivnosti u životu koje koriste ceo mozak, a muzika je jedna od njih.
Naučnici su uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance ispitivanjem na grupi pojedinaca koji su slušali muziku došli do podataka da muzika regrutruje auditorna područja mozga i zapošljava velike neuronske mreže u njemu. Ustvari, oni veruju da muzika može pokrenuti emocije i kreativne oblasti mozga.

3. Redovno sviranje muzike može fizički izmeniti strukturu mozga.
Mozak ima sposobnost da se menja tokom života. Promene nastale učenjem utiču na veze između neurona. Kada su proučavali muzičare, naučnici su otkrili da je zapremina korteksa (moždana kore) najveća kod profesionalnih muzičara, srednja kod amaterskih muzičara, a najmanja kod onih koji nisu muzičari.

4. Mozak reaguje na muziku na isti način kao što reaguje na jelo.
Kao što smo naveli iznad, dopamin je hemijska supstanca koju ispušta mozak. On je povezan sa osećajem euforije koji je povezan sa zavisnošću, seksom, pa čak i jelom. Dopamin je ono što omogućava osobi da oseća zadovoljstvo takvih stvari. Studije sa korišćenjem instrumentalne muzike su dokazale da osećaj isčekivanja muzike oslobađa istu vrstu reakcija u mozgu kao isčekivanje ukusa hrane.

5. Slušanje muzike u toku vežbanja može znatno unaprediti vaše rezultate.
Slušanje muzike u toku vežbanja može da skrene pažnju uma od osećaja zamora i pojača pozitivno razpoloženje i polet. Uz pomoć muzike u toku vežbanja umerenog intenziteta, osetićete ukupno prijatnije iskustvo dok vežbate.

6.Vaši otkucaji srca imitiraju muziku koju slušate.
Utvrđeno je da muzika ima uticaj na otkucaje srca, krvni pritisak i disanje i različiti zvučni obrasci direktno menjaju navedene parametre u telu.

7. Slušanje srećne muzike u odnosu na tužnu može uticati na percepciju sveta oko sebe.
Mozak uvek upoređuje informacije koje prolaze kroz oči sa onim što očekuje od sveta, na osnovu saznanja. Konačni rezultat u našem umu je ono što nazivamo realnošću. Stoga slušanje veselih pesama pomaže vam da gledate na svet pozitivnije u odnosu na tužne pesme koje imaju suprotan efekat.

8. Pesme kojih se ne možete rešiti iz glave.
Sigurno ste imali siguaciju da vam neka pesma uđe u mozak i nesvesno se ponavlja. Ova pojava predstavlja potrebu mozga da popuni praznine u ritmu pesme. Određene pesme imaju sposobnost da izazovu „moždani svrab“ eng. „brain itch“, a ponavljanje pesme u mozgu je način da se mozak „počeše“ i odgovori na svrab . Drugim rečima, vaš mozak „peva“ dugo nakon što se pesma završila.

9. Muzika i lečenje bolesti.
Muzikoterapija se koristi već decenijama. Muzika pokreće mreže neurona u organizovanim pokretima. Deo mozga koji je zadužen za kretanje se takođe poklapa za centrom za govor. Ova dva ključna elementa pomažu pacijentima da prevaziđu prepreke sa osnovnim motoričkim sposobnostima i poteškoćama sa govorom. Muzika se naročito dobro pokazala u lečenju Parinsonove bolesti i kod lečenja moždanog udara.

10. Prema studijama, sviranje muzičkih instrumenata može unaprediti fine motoričke i sposobnosti rasuđivanja.
Studije su pokazale da deca koja imaju 3 ili više godina muzičke obuke imaju znatno bolje motoričke i slušne sposobnosti u odnosu na one koja nisu muzički edukovana. Takva deca su takođe imala bolje govorne sposobnosti i sposobnost rasuđivanja čak i ako su neko vreme bila odvojena od muzičke edukacije.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:11

Šta o nama govori muzika koju slušamo?

zgleda da su pojedina istraživanja dokazala da nismo u pravu kada govorimo da ljude ne treba ocenjivati prema muzici koju slušaju. Smatra se da muzika koju slušamo mnogo otkriva o našoj ličnosti.

Muzika utiče na naše raspoloženje, naše emocije, čak nekad i na ponašanje, a šta naš muzički ukus govori o nama? Istraživanja su pokazala sledeće:
1. Ako znate ko koju muziku sluša skoro pa sigurno možete odrediti njegovo političko opredeljenje na osnovu toga. Ali i tip ličnosti, sklonosti ljudi. To možete pogledati ovde.
2. Na naš muzički ukus su uticali naši roditelji. Zanimljivo istraživanje, koje je uključivalo 325 tinejdžera pokazalo je da adolescenti slušaju pop ako im rodielji slušaju pop. Ljubav majke prema rok muzici je prešao na devojčice ali ne i na dečake.
3. Naša omiljena pesma je povezana sa jakim emotivnim iskustvom iz mladosti. Obično su povezane sa jakim emocijama iz detinjstva i češće je da smo je negde slučajno slušali, a namerno puštali.
4. Ona vrsta muzike koju smo slušali u ranim dvadesetima verovatno će ostati naša omiljena vrsta muzike za ceo život.
5. I još jedna zanimljiva činjenica, rok muzičari umiru mlađi. Istraživanje sprovedeno na 1000 najprodavanijih rok albuma svih vremena pokazalo je da su rokeri umirali i do 25 godina pre američkog proseka starosne smrti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:12

Muzika kao lek
Ponovo su nam stigle velike vrućine, ali i sunce, i kiša, i oblaci, i problemi - sve se lakše podnosi uz dobru muziku. Svako novo leto donese i novi letnji hit, ali ono što je važnije, lekari poručuju da muzika prija i srcu i duši, a da je blagotvorna za zdravlje pokazuju i brojne studije i istraživanja.

Skoro tri milijarde pregleda, pa ne čudi što se ovaj letnji hit sluša na plaži, u klubovima, u kolima, mnogi su ga zavoleli i mnogima prija. Despasito je razlog što će Portoriko možda izaći iz bankrota, jer je mnogima ta zemlja, zbog prelepih kadrova u spotu, sada postala zanimljiva turistička destinacija. I u Srbiji ova pesma mnoge pokreće.
Uglavnom prija svima i u svakom trenutku, a da muzika pomaže našem organizmu u pravom smislu te reči tvrde i stručnjaci, i oni koji leče srce, i oni koji leče mozak. Kažu da mnogima i raspoloženje i zdravlje popravljaju pre svega pesme na španskom ili italijanskom.

„Ono što je zanimljivo za te letnje hitove jeste sto su u ritmu našeg srca, takve brzine da se poklapaju sa otkucajima našeg srca, ili su dva puta brži ili sporiji. Svake godine se pojavi poneka takve pesma i uglavnom su latino“, objašnjava kardiolog Predrag Mitrović sa Urgentnog centra.

„Može da smanji krvni pritisak, na mozak, smanji broj otkucaja kojih ima 60 udara u minuti, smiruje organizam, poboljšava pamćenje. U operacionim salama ima efekta, da smiri hirurga i da ga vodi. Neuroni izbacuju neke stvari koje su pozitivne za organizam i čine da se telo oseća lepše i srećnije uz tu muziku, reaguje i fizički i hemijski i parametrima koji se mogu izmeriti“, kaže neurohirurg Dragan Savić sa Klinike za neurohirurgiju KCS.

„Muzika u radnom prostoru smanjuje broj bolesti, efikasnije se radi, a postoje ljudi koji se bune. Muzika može biti sredstvo prevencije, a korisna je i u lečenju“, ističe Mitrović.

Studija koju od 2002. godine sprovode i naši lekari, a za koju su dobili i značajne nagrade, pokazala je i da kardiovaskularni bolesnici koji slušaju muziku u sklopu terapije imaju bolju prognozu, brže im se isključuju lekovi, a brže se i oporavljaju.

Pošto muzika kao terapeutsko sredstvo, dobija sve više više prostora i kod nas i u svetu, izaberite svoj letnji hit, i prepustite se notama i ritmu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:13

MONDO: Mocartova muzika pomaže kod impotencije
Primena muzike u lekovite svrhe nije ništa novo, ali nova istraživanja su otkrila da svako poseduje svoju kompoziciju. Da li ćemo uskoro muziku dobijati na recept?
Primena muzike u lekovite svrhe nije ništa novo. Ona se u ovom kontekstu pominje još od Antike, u Bibliji, sve do šamana. Pitagora je govorio da je "muzika Božija moć koja pročišćava dušu", Platon je smatrao da je korisna u "prevenciji higijene psihe", a njegov učenik – Aristotel, muziku je svrstao u nešto neophodno za stabilnost emocioanalnog života.

Kompozitorka Vera Milanković istakla je na jučerašnjoj tribini značaj dejstva muzike kao objedinjujuće komponente.

Verdi leči migrenu, bah spušta pritisak
Mocartova muzika pomaže kod impotencije, Bahova dela utiču na visok, a Dvoržakova na nizak pritisak, Đuzepe Verdi svojim kompozicijama doprinosi lečenju migrene, Bramsova dela ublažavaju problema sa disanjem, a kompozicije Mihaila Glinke prijaju dijabetičarima.
"Muzika je način komunikacije, funkcioniše na tri nivoa - na emocionalnom, estetskom i etičkom. Ona uljučuje sva čula, a uticaj muzike kod dece do sedme godine, stvara bolju usklađenost i povezanost rada leve i desne hemisfere mozga", rekla je na tribini "Muzika - Umetnost ili lek", beogradskom u Domu omladine, kompozitorka Vera Milanković.

Ona je navela zanimljiv primer romskih naseobina blizu Pariza: "Kada ta zajednica želi da novorođeno dete svira jedan određeni isntrument, onda dovedu najboljeg izvođača tog instrumenta da svira dok majka doji dete, i ono će sasvim sigurno svirati taj instrument."

Gordana Ačić, psiholog i muzički pedagog, iznela je svoja istraživanja obaveljna u jednoj beogradskoj gimnaziji, tako i u školi za decu sa smetnjama u razvoju. Njen cilj je bio da da istraži koja muzika, ili numera, može uticati na porast pažnje i koncentracije kod dece. Došla je do zaključka da Hendlova "Muzika na vodi" i neka odabrana Mocartova dela, koja su tiho puštana na časovima, znatno poboljšavaju pamćenje i fokusiranost na materiju kod đaka.

"Deci sa smetnjama u razvoju, klasična muzika je pomogla da se njihovi simptomi smanje i da bolje funkcionišu, kako sami sa sobom, tako i u odnosu sa drugom decom. U njihovom slučaju, muzika je najviše delovala na decu sa najvećim problemima. Ovo je dokaz da muzika pomaže najpre onima kojima je najpotrebnija", istakla je Ačićeva.

Dugogodišnje istraživanje kardiologa Predraga Mitrovića i muzikologa Aleksandre Paladin, napravilo je svetski bum u oblasti spajanja medicine i muzike. Za svoja istraživanja na ovom polju, doktor Mitrović je 2009. godine dobio specijalnu nagradu na Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni.

Rezultat njihovog rada je saznanje da određene vrste muzike mogu da utiču na smanjenje visokog krvnog pritiska, pomognu dijabetičarima, ublaže glavobolje, epilepsiju i spreče infarkt i smrt kod srčanih bolesnika.

Svaki pacijent dobija različitu muziku kao terapiju u zavisnosti od toga koja mu odgovara, a do toga se dolazi određenim testovima i analizama. Kako se bi se izabrala lekovita muzika, u obzir se uzimaju tonalitet, muzički žanr i tempo pesme. Muzika koja leči je do sada pronađena u osam muzičkih žanrova: klasičnom, instrumentalnom, lendskejp, evergrin, džezu, popu, roku i narodnom.

Poželjno je u većini slučajeva da muzika ne sadrži tekst, jer kako ističe dr Mitrović, ako se u pesmi radi o muškarcu koga je ostavila žena, a pacijent je upravo taj slučaj, svakako će doći do negativnog efekta.

Mitrović i Paladin su ovo istraživanje započeli na osnovu spisa iz antičkog doba, ali su najveću pomoć dobili od svetskih kompozitora, koji su, kako je ustanovljeno, komponovali muziku koja je pomagala njihovim oboljenjima.

"Zanimljivo je to što svako poseduje svoju kompoziciju, nezavisno od bolesti od koje se leči. Stariji ljudi će pre reagovati na klasičnu muziku, a mlađi na grupu Van Gog, na primer. Jedini problem je naterati ljude da iskreno kažu koja muzika njima prija, jer često na testovima posle dođe do zabune, pošto se mnogi stide da kažu", rekao je Mitrović i zaključio:

"U svakom slučaju, muziku ćete veoma uskoro moći da dobijete na recept, samo je pitanje trenutka kada će se to osvariti".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:16

Muzički klikeri

Može li se uz pomoć klikera napraviti muzika? Možda ne može ako ih imate samo par ili desetak. Ali, 2000 klikera pravi odličnu muziku …
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Pon 20 Nov - 15:17

Muzikalni usisivači

Verovali ili ne, ovakva kompozicija zaista postoji. Zove se „Velika, velika uvertira“, a u glavnoj ulozi pojavljuju se tri usisivača, mašina za poliranje poda i 4 puške!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   Uto 24 Apr - 14:23

Muzički klikeri

Može li se uz pomoć klikera napraviti muzika? Možda ne može ako ih imate samo par ili desetak. Ali, 2000 klikera pravi odličnu muziku
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljiva muzika   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljiva muzika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika-