Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Toni Parsons

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:06

Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.
Toni Parsons je rođen u činovničkoj porodici u londonskom Ramfordu, ali je odrastao u Eseksu. Kada je imao dvadeset godina radio je u fabrici za proizvodnju džina i tamo je radio do 1976 godine. Zatim je postao muzički novinar. Parsons se oženio svojom koleginicom, a kada se razveo dodeljeno mu je starateljstvo nad četvorogodišnjim sinom Bobijem.

Toni Parsons je sin bivšeg marinca kome je bio dodeljen Orden za izuzetnu službu za vreme Drugog svetskog rata, što je drugo po važnosti odlikovanje u Britanskoj vojsci. Ta dva odnosa - sa sinom koga je sam odgajao i sa pokojnim ocem koga je obožavao - činila su osnovu i srž njegovog romana Čovek i dečak (Man and Boy).

Toni Parsons je jedan od najpoznatijih pisaca u Engleskoj.70-ih godina 20. veka bio je muzički kritičar u NME , jedno od najuticajnijih muzičkih magazina u Britaniji. Njegovi intervjui sa grupama kao što su Kleš, Seks pistolsi, Blondi, Toking Heds i Ramons su ga napravili slavnom figurom među mladima u Engleskoj. Parsons je dobijao nagrade za svoje novinarske članke za GQ i Elle za vreme 80-te godine. 90-ih godina postao je jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora emisije Late Review na televizijskom kanalu BBS.

Njegov prvi roman Čovek i dečak je doživeo ogroman uspeh u Engleskoj i za samo prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka[
Bibliografija[uredi]
Čovek i dečak (1999)
Za moju malu (2001)
Čovek i žena (2002)
Prava porodica (2004)
Naše nezaboravne priče (2005)
Moja omiljena supruga (2007)
Hrvatska glumica i scenarista Jelena Veljača je bila optužena da njen scenario za hrvatsku tv seriju Obični ljudi jeste plagijat romana Prava porodica Tonija Parsonsa čija prava za ekranizaciju je već kupila američka glumica Džulija Robert
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:07

Misterija žutih čarapa
O svojoj novoj knjizi, velikim rizicima i svetu detektiva i kriminala kroz koji korača u žutim čarapama za portal B92 govori poznati britanski pisac Toni Parsons.
Toni Parsons ne voli klišee. Kaže, čim mu se neki pojavi na vidiku, odmah ga upuca. To deluje kao sasvim primerena izjava za čoveka koji nosi upadljivo žute čarape uz svoje omiljeno, tamno odelo i do grla zakopčanu plavu košulju.

„Mislim da je to najvažnije pravilo pisanja. Trudim se da pišem originalno. Mislim... ne tvrdim ja da su moje knjige originalne i najbolje, da su delo genija“, kaže Parsons o izbegavanju klišea. „Mislim da su oni rezervisani za drugorazrednu literaturu. Čitao sam krimiće celog života i svestan sam šta taj žanr podrazumeva, kakvu formu ima, i ne želim da gledam još jednog depresivnog skandinavskog detektiva kako bulji u svoj viski na kraju dana i misli kako je život besmislen. Ne zanima me to.“

Svojim novim romanom „Jedan po jedan“ (Murder Bag / Laguna, 2014) Parsons se zaista otisnuo u neočekivano, pokušavajući da manje-više uspešno izbegne klišee kao što bi neki glavni junak akcionih filmova izbegavao metke u svojim ludačkim avanturama. Njegov novi junak Maks Vulf jeste samohrani otac, čime Parsons ponovo gazi u iste vode kojima je romanom „Čovek i dečak“ (Man and Boy / Laguna, 1999) preplavio svet.

Ali to nije glavna okosnica romana „Jedan po jedan“. Jer, novi Parsonsov roman i dalje se bavi problemima odraslog, savremenog muškarca u srednjim godinama, problemima u odnosu oca i ćerke, međutim glavna priča isprepletena je u detektivski milje u čijem središtu Maks Vulf pokušava da reši ubistvo. Sedmorica drugara iz školskih dana, sinovi bogataša koji su, kako to obično biva, danas i sami postali bogati, gube život jedan po jedan, dok detektiv Vulf pokušava da otkrije ko je ubica, i zašto se ustremio na ovu grupu ljudi.

„Profesionalno, to je bio najveći rizik koji sam napravio. Ali osećao sam da nemam drugi izbor nego da napišem ovakvu knjigu. Osećao sam da moram da dokažem svetu, izdavačima, sebi da mogu da napišem ovu knjigu i rizikovao sam sve što imam“, kaže Parsons za portal B92.

I kada kaže „sve što imam“ zaista misli na sve što je imao, od svoje i porodične ušteđevine, preko nekretnina do svog vremena, svega što je stekao dok se razvijao u jednog od najčitanijih britanskih pisaca današnjice. Dok razgovaramo u kafeu beogradske knjižare Delfi SKC, Parsons nas učtivo pita da prekinemo snimanje kako bi naručio kafu. Neophodna mu je, kaže, iako se to ne vidi po njegovom široko nasmejanom licu. Ipak, nije teško poverovati u to da je čovek umoran, jer je tokom svog prošlonedeljnog boravka u Srbiji posetio nekoliko gradova, družio se sa brojnim čitaocima i prijateljima koje ima širom naše zemlje.

„Uvek me divno dočekaju u Beogradu. Moji najentuzijastičniji čitaoci zapravo su oni u Srbiji. Pamte neke stvari o knjigama i citiraju delove kojih se ni ja ne sećam više“, priznaje on.

Ipak, još uvek se jasno seća svih delova nove knjige „Jedan po jedan“. Sa njom je živeo četiri pune godine pre nego što se našla u prodaji. Ugovor sa izdavačem nije imao, jer niko nije želeo da rizikuje i objavi Parsonsov prvi krimić. Njegovu poslednju knjigu objavljenu 2010. potopio je talas zvani „Pedeset nijansi“, pa su mu izdavači pažljivo rekli da ne bi želeli da se igraju ponovo sa njim, naročito ako treba da se igraju na nepoznatoj teritoriji. Zapravo, otkriva Parsons, srpski izdavač Laguna jedini je koji je ostao uz njega, dok je u svim drugim zemljama u kojima objavljuje morao da pronalazi nove izdavače. Ruku na srce, to nije bilo baš toliko teško, čim je odjeknula vest o tome da je u Velikoj Britaniji prvo izdanje romana rasprodato za samo dvadeset i četiri sata.

„Uspeh nije neizbežan“, tvrdi Parsons samouvereno. „Morate da radite naporno, da posvetite sebe projektu. Morate da budete spremni da radite sedam dana nedeljno, morate da budete spremni da radite i onda kada drugi ljudi oko vas gledaju neku utakmicu ili idu na piće. Ne sumnjam u svoje sposobnosti kao pisca, ali ovu knjigu sam pisao četiri godine. I nije mi bilo lako. I ne bi trebalo da bude lako da napišete knjigu koja će značiti mnogim ljudima. Apsurdno je pomisliti da je to lako.“

Ideju da napiše detektivski roman Parsons je dobio nakon druženja sa rediteljem Semom Mendesom (Američka lepota, Revolucionarni put, Skyfall). Oskarovac je jedne večeri pre desetak godina, nakon što je pročitao knjigu „Čovek i dete“ poslao Parsonsu mejl, ne bi li mu rekao koliko mu je to čitalačko iskustvo značilo kao ocu.

„Održavali smo kontakt i 2010. pozvao me je na snimanje, pričali smo šta će da snima sledeće, kada je rekao da radi na novom Džejmsu Bondu“. Činilo se da je to dobar potez, primećuje Parsons, premda je u tom trenutku za Mendesa 007 film bio velika promena, prelazak sa malih art-haus filmova na velike blokbastere. „Ali rekao mi je da je voleo knjige Ijana Fleminga kada je bio mali, kada je imao trinaest, četrnaest godina. Pokušavao je da oživi to na ekranu. I ja sam pomislio kako sam voleo te knjige. Pomislio sam kako ću da pročitam sve te knjige ponovo. I učinio sam to, čitao sam ih pre spavanja. A onda kada sam počeo da pišem, čak i pre nego što sam napisao prvu stranicu, znao sam da želim da stvorim ozbiljnog junaka, koji će se vraćati iz knjige u knjigu. I tada je Maks Vulf ušetao.“

Pomalo neočekivano, ali i sasvim neizbežno, razgovor nas je od pisanja knjige odveo u pravcu televizije i filma. Ako ga je Sem Mendes podstakao da napiše svoj prvi krimić, da li će to značiti da bi Mendes i režirao taj film? Jer, ipak je Mendes one večeri pisao Parsonsu mejl sa namerom da mu ponudi ekranizaciju romana „Čovek i dečak“, što je ovaj odbio zbog čega i dan-danas pomalo žali.

Međutim, razuverava nas Parsons, još uvek ne zna da li je Mendes pročitao knjigu „Jedan po jedan“, ali dodaje da je ekranizacija prilično neizbežna.

„To je neizbežan deo procesa, ali to nije nešto što ja mogu da kontrolišem“, objašnjava Parsons. „Ja mogu samo da napišem knjigu najbolje što umem, da smislim najbolju priču, da sve što imam stavim u nju. Ostalo je stvar industrije.“

Ipak, za slučaj da se sutra neko pojavi sa zanimljivom ponudom, Parsons bi voleo da avanture detektiva Maksa Vulfa pretoči u televizijsku seriju, više nego u film, jer kako uviđa, živimo u novoj zlatnoj eri televizije.

„Najbolje serije kao što su ’Čista hemija’ (Breaking Bad), ’Porodica Soprano’ (The Sopranos), ’Pravi detektiv’ (True Detective) ili ’Fargo’... oni mogu da rade stvari na televiziji koje ne možete da smestite u dvočasovni film.“

Rame uz rame sa ovim američkim serijama Parsons ipak ne bi svrstao BBC-jevog „Šerloka Holmsa“, jer smatra da britanska televizija još uvek nije dostigla nivo koji drže najbolje američke serije, mada ponosno ističe da je veliki obožavalac Benedikta Kamberbača.

„U Americi se snima i mnogo gluposti, ali one zaista dobre serije, kao što su ’Čista hemija’, ’Fargo’ ’Porodica Soprano’ ili ’Pravi Detektiv’... Britanci još nisu snimili nešto tako dobro. Možda hoće uskoro, možda budu učinili to sa ovom knjigom, to je moj san.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:07

U eventualnom ostvarenju tog sna ne nadajte se da ćete videti neko poznato lice.

„Na televiziji apsolutno najviše volim da vidim glumce koje niste (često) gledali ranije, sa odličnim scenarijom. Kao na primer Džejms Gandolfini. Niste ga gledali mnogo pre Sopranovih. Ili Brajan Krenston“, uzbuđeno priča Parsons. „Naravno, to su glumci koji imaju karijeru, radili su mnogo toga ranije, ali lično nisam bio svestan njih dok nisu potpuno eksplodirali u ovim ulogama za koje su rođeni.“

Ukoliko roman „Jedan po jedan“ zaista bude pretočen u televizijsku seriju, gledaoci kraj malih ekrana otkriće Maksa Vulfa, kojeg već sada mogu da upoznaju na stranicama Parsonsove knjige. Pokušavajući da izbegne standarde koje su nametnuli suvereni vladari krimi žanra, Parsons Vulfa predstavlja u nešto drugačijem svetlu.

Džek Trbosek bi bio tviteraš?

Ubica u romanu „Jedan po jedan“ postaje veoma popularan na društvenim mrežama, čime Parsons uvodi još jedan aktuelan trenutak u svoje delo.

„Postoji jedan dijalog u knjizi u kojem Maks Vulf kaže kako Džek Trbosek u naše vreme ne bi tvitovao, na šta mu kolega odgovara kako bi Džek Trbosek obožavao tviter i kako bi tvitovao o svemu što radi. Mislim da su društvene mreže danas u najvećem delu neregulisane. Ako bih napisao nešto što je govor mržnje ili kleveta u svojoj kolumni, imao bih problema zbog toga. Ali ako bih to napisao na tviteru, niko mi ne bi mogao ništa“, tvrdi Parsons. „Ne mislim da će takva situacija trajati. Već sada ljude počinju da gone zbog toga. Jer, mnogim ženama se preti, preti se i političkim figurama. Većina tih ljudi su kukavice.“
„Morate da vladate formom, da poznajete žanr, da pokažete čitaocima da razumete konvencije žanra“, priča Parsons, „ali istovremeno morate da donesete nešto novo, sveže sa knjigom da bi je ljudi voleli. Morate da izbegavate klišeje. Mislim da to postižete tako što pišete iz srca, pišete onakve knjige kakve biste želeli i sami da čitate. Maks Vulf nisam ja, ali tu ima dovoljno elementata moje ličnosti.“

I sam uočava da si njegovi omiljeni junaci kao što su Filip Marlou, Džejms Bond ili Džek Ričer nasledili bar polovinu osobina svojih tvoraca Rejmonda Čandlera, Ijana Fleminga i Lija Čajlda.

„Svidela mi se ideja da žrtve budu bogati, moćni muškarci“, nastavlja Parsons objašnjavajući kako je izbegavao klišeje. „Ja sam veliki fan skandinavskih detektivskih priča, ali u njima najčešće imate zgodnu devojku koja beži kroz šumu u večernjoj, izazovnoj haljini. Meni se svidela ideja da ovaj ubica napada bankare, advokate, novinare, establišment... Naročito bankare, bogataše, ljude koji mogu da unište naše živote svojom pohlepom, koji mogu da unište živote običnih, nevinih radnika.“

Parsons ponosno ističe da je dete radničke klase, iako poslednjih godina živi znatno lagodnije od svog oca koji je ceo radni vek proveo radeći slabo plaćene poslove.

„Činilo mi se da je ovo priča današnjice, ta priča o bogatašima koji su napadnuti. Oni su sada žrtve, a ne obični ljudi, iako nikako nisu nevini. Možda ni moj zlikovac nije zapravo oličenje zla, možda to radi iz nekih viših ciljeva. Ali važno je da sve to služi priči. Priča je bog. Priča je bog i moje iskustvo, moje zaleđe i političke preferencije, čak i ono što se trenutno dešava u svetu, sve je to u službi priče.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:08

Osim detektivske, roman „Jedan po jedan“ donosi i emotivnu priču o Maksu Vulfu kao samohranom ocu. Parsons navodi kako mu čak i najbolji krimići često deluju hladno, zanemarujući emocije svojih junaka. Ovoga puta želeo je da osvetli i taj deo.

„Postoji mnogo detektiva koji su usamljeni, a ja nisam želeo da moj junak bude sam. Nisam želeo ni da bude kućni tip, da ima ženu koja ga čeka kod kuće. Želeo sam da bude otvoren, nadam se da će imati veoma buran seksualni život, da će upoznati mnogo zanimljivih devojaka kroz narednih desetak knjiga“, otkriva on. „Ali istovremeno sam želeo da bude ukorenjen, da ima odgovornost prema nekom, porodici, da kao pravi čovek ima više dimenzija. I način da sve to postignem bio je da mu dam devojčicu o kojoj će da brine.“

Problem sa usamljenošću prati Parsonsa već neko vreme, naročito otkako je ušao u svet pisaca. Priča nam da ima malu prostoriju u potkrovlju svoje kuće, koja bez obzira na minijaturnu kvadraturu sadrži sve što mu je potrebno da napiše hiljadu reči dnevno.

„Budim se veoma rano, čim izađe sunce. Tada prošetam svog psa, vratim se kući, spremim doručak i pišem. Najčešće piše po hiljadu reči dnevno, i nekad mi za to treba deset sati, a nekada deset minuta. Ali to je moj posao svakog dana. I radim sedam dana u nedelji. Popodne često treniram, nekoliko puta nedeljno boksujem. Počeo sam nedavno da se bavim jogom nakon što sam povredio leđa. Ali trudim se da se bavim takvim stvarima. Pisanje je samotnjački posao i zato morate sve vreme da ste povezani sa fizičkim, stvarnim svetom.“

Svoje dane u Londonu najčešće provodi sa porodicom i prijateljima u kući u severnom delu britanske prestonice.

„Ne izlazim svakodnevno na piće sa prijateljima, ali zato putujem često. Vratio sam se nedavno iz Hongkonga, sledeći Vaskrs provešću u Japanu. Sada sam u Srbiji. Uživam u putovanjima, ali kada sam u Londonu imam nekoliko prijatelja sa kojima provodim vreme. Noć pre nego što sam došao u Srbiju gledao sam Vana Morisona u Rojal Albert holu i bio sam oduševljen.“

Ovakva svakodnevica značajno se razlikuje od one kroz koju je gazio u svojim dvadesetima, kada je radio kao novinar kultnog britanskog muzičkog časopisa NME. Danas, kaže, novinarstvo mu nimalo ne nedostaje.

Parsons je svojevremeno izjavio kako ne bi voleo da bude u koži svoje dece koja mladost provode u dvehiljaditima. Zašto je to tako?

„Mislim da postoji više razloga za to. Mislim da sam bio mlad u veoma dobrom vremenu. Kada biste mi rekli da zamahnem čarobnim štapićem i da ću imati 22 godine ponovo, verovatno bih prihvatio“, priznaje kroz osmeh. „Ali mislim da je danas teže. Na primer, bilo je veoma lako živeti u Londonu kada sam ja bio mladi novinar. Iznajmljivao sam sobu za 6 funti nedeljno, to su danas dve kafe. Čak iako ste bili siromašni, mogli ste da prođete jeftino, da nađete smeštaj, posao. Časopis u kojem sam ja radio prodavao se u milion primeraka, a danas NME prodaje 25.000 primeraka. Mislim da danas ne bih mogao da imam istu karijeru koju sam imao tada.“
„Bilo je zanimljivo baviti se time kada sam imao dvadesetak godina, bilo je to uzbudljivo vreme, pojavili su se mnogi mladi muzičari i interesovanje za njih je bivalo sve veće. Imali ste Stonse, Bouvija... koji su imali po tridesetak godina. Svi su bili mladi, iako su na sceni tada već bili duže vreme. To jeste bilo uzbudljivo vreme, ali sam video i mračnu stranu toga. Imao sam prijatelja koji se ubio zbog droge, prijatelje koji su bili navučeni na heroin, prijatelje koji su uništili svoje živote... Nisam nostalgičan za tim vremenima. Najbolje iz tog perioda jeste to što sam video mnogo dobrih bendova i muzičara. Slušao sam Springstina u Njujorku, Prinsa u Vašingtonu, Pistolse, bio sam na turneji sa The Clash. Za mene je to bilo divno, ali ne gledam na te dane kao na dobra, stara vremena.“

Kako navodi, i tokom novinarske karijere želeo je da bude profesionalni pisac, jer smatra da pisanjem romana proveravate i sami sebe.

„Volim da se bavim novinarstvom, i dalje pišem kolumne. Ali roman te testira na drugi način, na duže vreme. Ja sam sa ovom knjigom živeo četiri godine, još od onog prvog razgovora sa Semom Mendesom. Knjiga je kao maraton i dok ga trčite prolazite kroz brojne različite emocije.“

Jedna od stanica na maratonu koji Toni Parsons trči već šezdeset godina svog života jeste i Srbija, u koju se često vraća.

„Kada sam prvi put došao ovde, bilo je to pre četrdeset godina. Neverovatno! Ne znam gde je tih četrdeset godina nestalo“, kroz smeh se priseća Parsons objašnjavajući kako je na svom prvom proputovanju u vodiču za Beograd pročitao da je to jedino mesto u kojem je dovoljno da se prošetate oko železničke stanice i neko će vam već ponuditi smeštaj.

„Video sam jednu staricu kako se naginje preko prozora i viče, nudeći mi sobu na noć. Stvarno, pomislio sam, stvarno će to da bude ovako? Ali to se zaista desilo. I kada je svanulo, uz doručak smo pili neki alkohol koji me je podsećao na gorivo... Bilo je veoma prijatno. A to je bilo kada sam bio siromašan mladić, bez dinara. Kada sam se vratio kao priznati pisac, ponovo sam naišao na istu prijatnu dobrodšlicu. Zadovoljstvo je doći ovde. Voleo bih da dođem ovde u malo opuštenijoj atmosferi.“

Privodeći razgovor kraju, u žurbi da stigne i na sajam knjiga, Parsonsa smo pozdravili uz jeoš jedno samonametnutno, neizbežno pitanje - da li njegove žute čarape odslikavaju njegov karakter?

„Da, poklapaju se sa mojom vedrom prirodom, sa mojom optimističnom sunčanom prirodom. Mislim da bi muškarci trebalo što češće da nose žute čarape!“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:10

Beogradska izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila novi roman jednog od najpoznatijih pisaca u Velikoj Britaniji Tonija Parsonsa "Ljudi i dečaci", koji su kritičari okarakterisali kao "najbolju knjigu koju je Parsons do sada napisao".Prema rečima PR Lagune Vanje Gavrovski, ovo je treća knjiga trilogije koja je počela romanom "Čovek i dečak", nastavila se "Čovekom i ženom", a završava se "Ljudima i dečacima".

"Prvi roman trilogije o sinu bivšeg marinca Hariju, koji posle razvoda dobija starateljstvo nad svojim četvorogodišnjim sinom Patom, odnos sa sinom koga je sam podizao i pokojnim ocem koga je obožavao, čine okosnicu i srž romana "Čovek i dečak", koji je Parsonsa lansirao u sam vrh svetskih pisaca", kazala je Gavrovska.

Ovaj roman doživeo je ogroman uspeh u Engleskoj i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka. Posle velikog uspeha, Laguna je upravo objavila novi, osmi roman ovog Britanca koji je u više navrata dokazao svoj književni talenat.

"Roman 'Čovek i dečak' objavljen je 1999. godine i zanimljivo je videti Harija Silvera danas, kada puni četrdeset godina, jer se on umnogome razlikuje od Harija tridesetogodišnjaka, vodi dobar život, ima lepu ženu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio-emisije", ispričala je Gavrovska.

U novom romanu trilogije Parsons donosi priču o Hariju koji ima četrdeset godina, njegova bivša žena vraća se u London, a četrnaestogodišnji sin Pat seli se kod majke. Posao mu je u opasnosti, a ženu je uznemirio povratak njegove bivše supruge.

"Usred tog haosa umarširaće dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina. Hoće li ova dva stara namćora pomoći Hariju da povrati svog sina, porodicu i svoj život i pokazati mu šta zaista znači biti muškarac?", kazala je Gavrovski i dodala da je roman "Ljudi i dečaci" vedra, dirljiva i nezaboravna priča o tome kako živimo danas.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:12

Posle uspeha koji je postigao romanom „Čovek i dečak“, Toni Parsons ne prestaje da izaziva interesovanje. U izdanju „Lagune“ upravo se pojavila knjiga eseja „O životu, smrti i doručku“, u kojoj razmatra život savremenog muškarca, objašnjavajući nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama... U razgovoru za „Blic“ Parsons kaže da je za njega „pisanje romana poput maratona dok je pisanje za novine kao trka na 100 ili 200 metara“.
Parsons najavljuje da će na proleće doći u Beograd
- I za jedno i za drugo potrebne su određene sposobnosti koje se čak preklapaju. Ali maraton je uvek teži jer je mnogo duži. Morate da se borite sa sumnjom i sopstvenim slabostima i da celokupno delo držite u glavi cele godine, a ne samo jedan dan.

Spisateljsku karijeru ste započeli kao muzički novinar. Kakvo je iskustvo bilo pisati prvi put o bendovima kao što su „Sex Pistols“ i „The Clash“ i prisustvovati nastanku pank pokreta?
- To je bilo sjajno vreme da se piše o muzici. Toliko toga se dešavalo. Bilo je to vreme pre interneta i svet se menjao mnogo sporije. Tada su čak i zaista veliki bendovi godinu ili dve čekali na ugovor za album tako da su imali vremena da sazru.

Vaša nova knjiga je zbirka kolumni. Pišete nedeljnu kolumnu za „Daily Mirror“ i mesečnu za „GQ“. To su 64 kolumne godišnje pored pisanja romana. Sledi pitanje koje nervira većinu pisaca. Odakle vam tolike ideje?
- Mislim da, kada pišete kolumne, potraga nikad ne prestaje. Stalno tražite materijal i razmišljate o sledećoj temi. Novinska kolumna je različita od magazinske i više je stvar trenutka. A rok za pisanje je znatno kraći.

Mislim da magazinske kolumne duže traju od novinskih jer, kad pišete o vestima, one zastarevaju i novi događaji ih pregaze veoma brzo.

Takođe, mislim da razmišljate samo o sledećoj kolumni, jer nema potrebe da unapred znate o čemu ćete pisati u narednih 10 kolumni. Otvorite um i srce i ideja se javi. Ako se ne javi, bavite se pogrešnim poslom. Ali osećam se neverovatno počastvovanim što sam kolumnista i ne shvatam taj posao olako. Mislim da sam blagosloven.

Često za vas kažu da ste predstavnik emotivnog „modernog muškarca“. Da li taj termin uopšte znači nešto ili je u pitanju samo predstava na kojoj možemo da zahvalimo filmovima?
- Nije, mislim da su se muškarci zaista promenili. Ja se ponašam različito od mog oca. Muškarci su iskreniji prema sebi i prema svetu nego što su to ranije bili. U mnogim stvarima ja sam i dalje staromodni mačo muškarac (zato me vole u Srbiji), ali shvatam da sam, na primer, mnogo više uključen u odgajanje svoje dece nego što je to moj otac bio sa mnom.

Da li „moderni muškarci“ vole silikone?
- Ne mogu da shvatim da bi iko ko je ikada dotakao silikonske grudi mogao da ih smatra boljim od pravih.O muškarcima i ženama uglavnom razmišljamo kao o dva različita sveta. Ima li istine u tome?
- Svet je isti, ali su muškarci i žene biološki različiti. Ženama za bebu treba devet meseci, a muškarcu devet sekundi. Nekima treba i manje!

Da li je muškarcu jedna žena zaista dovoljna ili je u pitanju mit?
- Mislim da svi sanjamo o jednoj ženi ili o jednom muškarcu s kojima bismo proveli ostatak života, ali mislim da je to danas teško jer ne živimo ceo život u nekom malom selu. Na svetu ima mnogo fantastičnih ljudi. Prava ljubav je, ipak, nešto čemu treba težiti i u nju možete verovati čak i kad veza ne uspe.

Dugo ste bili samohrani roditelj. Koliko i na koji način roditeljstvo menja muškarca?
- Samohrani roditelj sam bio dok sam bio mlad, u kasnim dvadesetim i početkom tridesetih. Već dugo to nisam. Moj sin je postao muškarac pre mnogo godina. Imam osmogodišnju ćerku, a njena majka je veoma prisutna i pravi je šef. Ali roditeljstvo je životno iskustvo koje vas iz korena menja zato što ste odjednom odgovorni za sledeću generaciju, za ljudsku vrstu kakva će biti kada vas više ne bude bilo. Mislim da vas roditeljstvo nauči prvi put da volite, zaista da volite jer ljubav koju osećate prema detetu je bezuslovna.

Pratite li politiku i koliko ona utiče na vaš život? Osećate li potrebu da zaštitite svoju porodicu od loših vesti koje prenosi televizija?
- Ne osećam tu potrebu. Moja ćerka je zainteresovana za svet oko sebe tako da stalno vodimo razgovore o politici i trenutnim dešavanjima. Na primer, već ima mišljenje o situaciji u Libiji. Pre imam potrebu da je zaštitim od idiota iz šou-biznisa. Ali smatram da je dobro što se interesuje za situaciju u svetu. Mislim da se od politike ne može pobeći. Ako bomba eksplodira u metrou u centru Londona, razlog će biti nečiji politički stavovi. Kako onda da ne budete zainteresovani?

Šta planirate dalje?
- Pišem knjigu o porodici koja odlazi na Puket na Tajlandu da bi naučili da se ponovo vole. Radni naslov je „Catchin The Sun“.

Kada ćete ponovo doći u Beograd?
- Pokušaću da dođem na proleće. Da li neko hoće sa mnom na pivo?
Vaših top pet pesama svih vremena?


Lista se menja svaki dan. Za ovu priliku to su:

„Jumping Jack Flash“ - by „The Rolling Stones“.

„Teardrops Will Fall“ - by Ry Cooder.

„Should I Stay or Should I Go“ - by „The Clash“

„Sexual Healing“ - by Marvin Gaye

„Highway To Hell“ - by „AC/DC“.

Lista će već sutra biti drugačija

Karijera



detinjstvo: rođen je u činovničkoj porodici u londonskom Ist Endu
posao: kada mu je bilo 20 godina, zaposlio se u fabrici za proizvodnju džina
rani radovi: postao je muzički novinar i pratio je eksploziju panka
ljubav: oženio se koleginicom, a kada su se razveli, dodeljeno mu je starateljstvo nad njihovim tada četvorogodišnjim sinom
kritika: tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u „NME“, jednom od najuticajnijih muzičkih listova u Britaniji
TV: devedesetih je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u emisiji BBC-ja, „Late Review“
pisanje: njegov prvi roman „Čovek i dečak“ u Engleskoj je za prva dva meseca prodat u tiražu od 750.000 primeraka
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:14

Britanski književnik i novinar Toni Parsons uselio se danas u hotel na londonskom aerodromu "Hitrou", gde će provesti sedam dana i obilaziti terminale u potrazi za inspiracijom za svoju prvu zbirku kratkih priča, prenose strani mediji.
Opisavši aerodrome kao "mesta ekstremnih emocija", Parsons, poznat po romanu "Čovek i dečak" izrazio je nadu da će njegova knjiga "Polasci: Sedam priča sa Hitroa" (Departures: Seven Stories from Heathrow) oživeti žanr "aerodromske fikcije".

Nakon što je pročitao roman "Aerodrom" (Airport) Artura Hejlija, Parsons je rekao da "Hitrou" vidi kao "neverovatnu priliku da piše o ljudima čiji životi se susreću tamo".
"Često kada putujemo, žurimo da stignemo do željene destinacije i ne cenimo lične priče i momente koji se dešavaju ispred nas", rekao je on.

Pet hiljada kopija knjige biće podeljeno putnicima pre nego što bude puštena u slobodnu prodaju u oktobru.

Parsons je drugi "pisac-stanovnik aerodroma". Prvi je bio Alen de Boton (Alain de Botton), autor knjige "Sedam dana na aerodromu: Dnevnik Hitroa" (A Week at the Airport: A Heathrow Diary).
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:15

Srbijo, mislim na vas

17. 05. 2014 - 16:25h
| Komentara: 14
Čuveni pisac Toni Parsons pridružio se poznatima koji, makar preko društvenih mreža pruža podršku Srbiji u trenutku velike katastrofe koja nas je zahvatila.
My thoughts are with my many friends in Serbia as they suffer in these terrible floods.


- Mislima sam uz puno mojih prijatelja koje imam u Srbiji koji pate u ovom teškom trenutku - napisao je čuveni Britanac koji je u nekoliko navrata bio gost u Srbiji.

On je postavio na svoj Tviter nalog fotografije iz poplavljenih područja u Srbiji i Bosni, kao i brojeve žiro računa na koje može da se uplati pomoć.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:16

Britanski književnik Toni Parsons objavio je na svom Tviter profilu slike poplava u Srbiji i apelovao na pomoć ugroženima, saopštio je danas njegov srpski izdavač "Laguna".
Britanski pisac pridružio se poznatima koji putem društvenih mreža pružaju podršku Srbiji u trenutku velike katastrofe.

- Mislima sam uz veliki broj mojih prijatelja u Srbiji, koji prolaze kroz ove teške trenutke - napisao je Toni Parsons na Tviteru.

Parsons je nekoliko puta bio gost u Srbiji, a "Laguna" je objavila njegove romane "Čovek i dečak", "Potraga za suncem", "O životu, smrti i doručku", "Ljudi i dečaci" i druga dela.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:16

Toni Parson će na Sajmu promovisati svoju novu knjigu „Jedan po jedan“, prvi triler koji je svetski bestseler pisac napisao.

Njegova nova knjiga naći će se u prodaji u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca od 15. avgusta. Takođe, prvo izdanje ove knjige u regionu je Lagunino što daje dodatnu težinu njegovom ovogodišnjem dolasku u Beograd.

„Jedan po jedan“ je uzbudljiv krimi-triler pun preokreta o londonskom serijskom ubici koga zbog izbora žrtava među najbogatijim žiteljima ove metropole društvene mreže počinju da obožavaju. Putevi će mu se ukrstiti sa detektivom Maksom Vulfom koji započinje bitku ne samo za razrešenje strašnog slučaja već i za sopstveni život.

Toni Parsons je jedan od najvećih i najprodavanijih pisaca današnjice i jedan od najpoznatijih britanskih pisaca.

Njegove knjige su prevedene na više od 40 jezika, a Laguna je do sada objavila 11 njegovih knjiga od kojih je roman „Novi početak“ 2009. imao svetsku premijeru upravo u Srbiji.

"Time je Toni Parsons pokazao svoju veliku ljubav i poštovanje prema Srbiji i Beogradu koju je još više učvrstio činjenicom da je bio jedna od prvih svetskih zvezda koje su javno pozvale da se pomogne Srbiji tokom majskih poplava", kažu u Laguni.

Njegov dolazak na Lagunin štand na Sajmu knjiga još jedna je prilika da se svi srpski čitaoci upoznaju sa slavnim piscem i njegovim novim romanom u iznenađujućem žanru, kao i sa starim naslovima koji su ga učinili popularnim.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:17

Popularni britanski novinar i autor bestselera Toni Parsons iznenadio je ceo svet svojim odabirom žanra za novu knjigu. Njegov prvi triler "Jedan po jedan“ naći će se u prodaji u Srbiji od 15. avgusta.
Jedan po jedan“ je uzbudljiv krimi-triler pun preokreta o londonskom serijskom ubici čiji se putevi ukrštaju sa detektivom Maksom Vulfom.

Radnja romana

Serijski ubica juri ulicama Londona. Društvene mreže ga obožavaju. Zato što

Prvi triler iz pera Tonija Parsonsa "Jedan po jedan“ naći će se u prodaji od 15. avgusta u svim knjižarama "Delfi" i "Laguninim" klubovima čitalaca.

kolje bogate i moćne. Zato što to radi odlično. Pre dvadeset godina sedmorica sinova bogatih povlašćenih porodica sprijateljila su se u otmenoj privatnoj školi Grnčarevo polje. Sada jedan po jedan umiru na najsvirepiji mogući način.

Detektiv Maks Vulf nedavno je premešten u Odsek za ubistva londonske policijske stanice Centralni Vest end u ulici Sevil Rou broj 27. On uskoro kreće po krvavom tragu od zabačenih uličica i blistavih svetala grada preko najmračnijih uglova interneta sve do najviših centara moći. Dok se leševi gomilaju, Maks shvata da je ruka ubice duga i sve bliža svemu i svakome do koga mu je stalo. Maks uskoro otpočinje bitku ne samo za pravdu nego i za sopstveni život...

O piscu

Toni Parsons je jedan od najvećih i najprodavanijih pisaca današnjice i jedan od najpoznatijih britanskih pisaca. Njegove knjige su prevedene na više od 40 jezika, a "Laguna" je do sada objavila 11 njegovih knjiga od kojih je roman "Novi početak“ 2009. imao svetsku premijeru upravo u Srbiji. Toni Parsons biće specijalni i najvažniji "Lagunin" gost na predstojećem 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga koji će se održati od 26. oktobra do 2. novembra.

Parsons je rođen u činovničkoj porodici u londonskom Ist Endu. Sa 20 godina se zaposlio u fabrici za proizvodnju džina. Potom je postao muzički novinar i pratio je eksploziju panka i novog talasa. Oženio se koleginicom, a kada su se razveli, dodeljeno mu je starateljstvo nad njihovim četvorogodišnjim sinom. Tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u NME, jednom od najuticajnijih muzičkih listova u Britaniji. Osamdesetih je dobijao nagrade za svoj novinarski rad u listovima GQ i Elle. Devedesetih je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u emisiji Late Review na BBC-ju. Njegov prvi roman "Čovek i dečak“ u Engleskoj je doživeo ogroman uspeh i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:17

U debitantskom krimi-romanu Parsons piše o potrazi za serijskim ubicom, a radnja je smeštena u današnje doba tehnologije, interneta, društvenih mreža i visokih centara moći, naveo je izdavač.

Parsons je jedan od najprodavanijih pisaca današnjice i njegove knjige prevedene su na više od 40 jezika. U prevodu na srpski jezik "Laguna" je objavila 11 knjiga britanskog bestseler autora.

Toni Parsons biće gost izdavačke kuće "Laguna" na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga koji će biti održan od 26. oktobra do 2. novembra.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:18

"Naše nezaboravljene priče"
"Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike na njihova tri zida. Terijevu pažnju privuče opustošeno lice Normana Majlera.
Čuo je priču o Majlerovoj večeri uoči venčanja i nije je zaboravio. Majler je bio depresivan zbog toga što sutra treba da prođe kroz crkvu. Njegova buduća žena upitala ga je šta mu je, a Majler je odgovorio da sve to nikada nije želeo - brak, monogamiju, preplitanje svog života s nečijim tuđim. Sve što je Majler oduvek želeo bilo je da živi u Parizu kao slobodan čovek. A njegova buduća reče: "Slušaj, Normane. Da si slobodan čovek u Parizu, sigurno bi sreo onu posebnu devojku i završio isto gde si i sada. I Norman Majler je shvatio da je to istina. U kratkim trenucima slobode koji naiđu, uvek tražiš način da ne budeš slobodan, da potpuno pripadneš nekome. Tražiš nove svetove i nađeš ih u jednom jedinom licu."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   Pet 17 Nov - 15:19

"Bitlsi su bili barabe koje su se pretvarali da su džentlmeni, a Stonsi su bili džentlmeni koji su se pretvarali da su barabe."
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Toni Parsons   

Nazad na vrh Ići dole
 
Toni Parsons
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Toni Parsons - Ljudi i dečaci
» Izreke o prijateljstvu
» Ubio se režiser Toni Skot
» Toni Džordan - Sabiranje
» Toni Kovač
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-