Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Violeta Božović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:40

''Knjiga je najbolja biografija pisca, a vrednosni prikaz nje same jeste njena čitanost'' reči su Violete Božović koja ispisuje svoje trajanje, stvarajući svakom novom knjigom, novi dokaz da je literatura najbolji način da se pobedi prolaznost.
''Nukleus'' svega je reč iz koje je sve poteklo. Reč Violete Božović oživjela je kroz knjige poezije: ''Kandilo sećanja'' 2000. godine, ''Remenje monaških sandala'' 2003. i ''Kako se pravi nebo'' 2005. godine.
Od svih (u)druženja najviše voli (u)druženje sa prirodom, mada sa poštovanjem priznaje da je član Književne zajednice Jugoslavije, Udruženja književnika Crne Gore, Udruženje Književnika Republike Srpske, a od skora i Udruženja Književnika Srbije.
Živi i stvara u Beogradu.









Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:41

Tango pod kišobranom

( decembar,kiše..

Rekao si
da ceo svet stane
u jedno tvoje oko,
da bez mene u drugom
ne postoji Ljubav,

Da su mi trepavice zastor
iza kojeg krijem zoru
koju sii slikao poljupcem
umesto kista...

Da To što smo pronašli
uopšte ne liči na maglu,
podseća više na nebo
prepuno ptica,

kad smo pod kišobranom
očima ljubav dotakli,
i nežnim dodirom
se zbili
vrelinom jagodica..

Najednom kroz kišu
nam se sudariše oči ,
nastade blesak u srcu
pa mlada nesvestica,

pod kišobranom zatim
se ljubiše- poljupci
dok niz kaplje na nosu
je klizala besanica..

Tad ispisa Reč po pločniku
viteže dragi,
da svet je postao trena
kad smo se sreli,

kad mesto ludaka
kojima bejasmo dragi
sa nama je kisnula noć
sa krovova i ulica...

I ništa ne umeh reći
sem da čekah te dugo,
da odavno prestah da gledam
u onaj vremenski sat

Kad si mi taknuo usne
-usnama ljubivši dugo
veru, da ovo je stvarnost
da ništa ne vredi -sem nas!

Vetar je svirao Tango
lišće je letelo svodom
po koji čas u nama
pretvarao se u pesmu,

Kad si mi uzeo prste
zakletvu davši pred svodom
i poveo korake naše
ka najlepšem ljubavnom nesnu...

I dalje- Vetar je svirao Tango
iz vremena divnog oboje čuli smo glas,
lišće je letelo svodom i sve bilo je stvarno
java je ličila bajci, a snu je ličio san...








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:42

Naslonila sam glavu na Tvoje srce

Naslonila sam glavu na Tvoje srce
I čula kako mi govoriš olujama ptica
Koje su se volele kišne noći
Odevene u sećanje
suzom trepavica...

Borovi sa dalekih uvala,
moru su pevali pesmu
Iz koje je Bog mora
mračio podneva
olujom pobešnjelog vetra...

...
Prekinuo si moje ćutanje
zagledavši mi se duboko u oči.
I tvoj dah se poput stoletnjih čempresa
nadvio nad moje usne
U noći crnjoj od pomrčine

Iz koje su zvezde spuštene
na naše grudi
na raskršću vremena- pisale
Poeziju vekova...

.....
O, kako sam te volela,
usnula na tvom srcu
Kao San kojeg ne dočekah
da procveta
Najlepše zore naših ćutanja.

Jer znam,
kao što more zna,
da će se razbiti o obalu,
da
Nikad neću držati u krilu našu decu

I nikad im pričati bajke pred san
dok oni
poput majušnih veverica
čekaju da ih zagrlim,
da prebrode strah
Kad ostanu sami
i uplašeni
u pustoj lavini života..
.....
Noćas te ne dam ni sebi...
Jer sam ljuta na život
uperila pesme pucanj
u eho svog srca


Brodovi dolaze i odlaze...
Moj voljeni..
Iz njih nečije vredne ruke
istovaraju tovar života

Dok Ti i ja jednako stvarni
i jednako mrtvi
pevamo uspavanku
jednom snu
Koji nas je začeo
jedno u drugom,
kao svetlost,

dok drhtimo pokoreni
pred naletom
zore
iz koje je jedna noć
bila lepša od života..
.....

Borovi sa dalekih uvala,
moru pevaju pesmu
a ja iz nje stojim
naga kao noć
Iz koje vetar
mrači podneva
olujom pobešnjelog mora.

...

Noćas te ne dam ni sebi...
Jer sam ljuta na život
uperila pesme pucanj
u eho svog srca,

Naslonivši glavu na Tvoje grudi
da čujem kako mi govoriš
olujama ptica
Koje su se volele kišne noći
Odevene u suze trepavica...

....

Brodovi dolaze i odlaze...
Kao Ti i ja što hrlimo u susret
Večnoj Tajni
poezije vekova.

Noćas sam
naslonila glavu
na Tvoje srce
I čula kako mi govoriš
da ćeš biti večan.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:43

Ti koja pratiš njegove dane

T i koja pratiš
njegove dane
kao što mesec
prati oblake,
koja ga bolje
od mene lažeš
i zbunjuješ
njegovo
uplašeno srce

U zmi moj miris
iz njegove šake
i pusti ga nazad
da me nađe.

Ako su tvoja bedra bol
što hrani mesečinu
i slap tvoje kose
uspavanka za svice
ako je tvoja ćutnja led
njegovom osmehu
tvoj ležaj spremište
za njegove tuge

Uzmi moj glas iz večeri kasne
i pusti ga nazad, da me nađe…

Niz vreme putuju misli
teskobne od ljubavi njegove
u čijim virovima utopih suze
kao što to učiniše ptice
umorne od obmane…

A ti pratiš njegove dane
poput ljubavnice
koje zaklonila je lice
isto i od suze
isto i od kiše…

Ispijmo vino istine
iz krčaga tajne
krenimo skupa
ženo suđenice
drumom
po kojem gazile nisu
njegove stope
od sna uplašene,
od jave umorne.

Na grančici vremena
prhuću ptice dvije
dok pijani dani
najavljuju
ljubavi naše,
tiho umiranje…








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:44

MOLITVA




Šuti, kao što ćeš šutnjom otići u svetlost
Kroz koju će te voditi moja Ljubav živa
Pred oltarom Božjim dok celivaš večnost
Priznaću Gospodu-Za sve ja sam kriva
Nek meni sudi u tvom zadnjem času
A Tebi nek preda Anđeoske trube
Sa oprostom greha u drščućem glasu
Da zaboraviš moje stihove i Duge
I usnuo tako u belini neba
Poneseš sa sobom ovo srce Pesmom
Po kazni da živim od sećanja bleda
Umrla od neba,venčana sa zemljom
Kad potoci poteku dahom novog proleća
I budem te tražila po uspomeni trava
U nebu zračak sunca nek te na me seća
Proleće u meni uz tebe nek spava.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:45

O Tebi




"O tebi mi oholo kapljica kiša
stihove na staklu kovitla u sećanje
o Tebi mi priča i opet priča
nostalgija za Tobom
obučena u ćutanje...."








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Pon 9 Okt - 9:46

Pismo



Ne zaklanjaj sunce očima
Izgoreće ti snovi.
Pročitah poruku zapisanu u meni
Za tvoja buduća vremena.
Naši tragovi prolaze prašinom.
Trg golubova. Ja i ti.
Sa rukom u ruci posmatramo ptice
Što kljuckaju Sunce u mrvama hleba.

***

Pisala sam ti u pesku poruke
Koje si nogicom razbijao do smeha
Samo jedna te dotakla
A ona glasi
Mala deca su veća od ogromnog Sunca
Kad ih gledamo očima peska
A manja od svetlosnog zraka
Pred ogledalom svemira

***

Ljudski koraci se utrkuju s vremenom.
Reke dana kao bujica odnose detinjstvo.
Dolazi zrelost, ozbiljne jeseni u okraćalim
Odelima.
Poneki list se pre vremena u bujici izgubi.
Pišem ti da bi imao hrabrosti odoleti burama
vremena,
Gledajući u nadu da će u tvojim kišama pevati sunčeva pesma.
Živeći s tobom naučila sam:
Male stvari u životu čine lepotu.
Što je stvar veća to je teže od nje načiniti svemir.

***

Kad osetiš da si sam
Podigni pogled zvezdama.
One uvek imaju šta da ti kažu ako hoćeš da ih čuješ.
Jedna mi je u noći tvog rođenja napisala pesmu na
staklu
I osvetlila čitav beskraj u tamnoj
bolničkoj sobi gde su kucale senke.
Zato
Kad god možeš došapni nebu našu tajnu.
Jer sve su svetlosti lepe kad vode svitanju.








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Uto 24 Okt - 14:06

Fotografija vremena

Doći će neka nova leta
Novi ljudi nove ljubavi
Tvoje male cipelice
Stajaće negde duboko u nekom ormaru.
Na dnu.
U sećanju.
Doći će nove cipele.
Novi koraci.
Nove bore na tvom dlanu.
Novi tragovi suza
I fotografija mene
Koja ti mašem
Iz večnosti








Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 30811

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   Uto 24 Okt - 14:06

Zabrinuta za daljine

Ko li će noćas moju suzu da prosi
Na muška pleća da svali teret
moje gorčine.
Kome će biti duboke i tople
moje oči
kad iz njih plam ljubavi razgori
srce tišine.

Ko li će moje noći da teši
i crpi život iz moga bedra,
kome će biti topla i jedra
moja njedra
kad iz njih ljubav zablista,
sjaj sunca, pev ptica.

Da li će ga prepoznati moja nestalna duša
kad stigne sudbinom vođen
uronjen u suton šutljivog brega.
Da li će mu srce poput brze vode
biti puno za me igara i smeha.

Da li će umeti da razume u snu
moju suzu kad tiho kane,
da li će u zagrljaj da me uzme
Začaravši ljubavlju dane
zanesen i brižan za moje srce
koje se iznova rađa
iz svakog drhtaja zvezda.

Hoće li umeti da prašta
sva moja leta, moje zime,
moje oseke i moje plime.

I kad mi srce od nepravdi sveta
strada i gine
da li će svoje rame
pod moj teret da savije,
da usnem,
lakše prebolim rane
Da ustanem brže
i da se nasmejem.

Kroz okna doleću ptice
iz moje duše nestalne
u kojoj stanuju priče,
dok nalakćena zovem
njegovo neznano ime








Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Violeta Božović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Violeta Božović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-