Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:51

Nisam bio spreman, to je možda najbliže istini, da ulažem i najmanji deo svoga bića u nešto što je moglo da se završi gubitkom. Svaki dan je bio dragocen, i ako bih nastavio da gubim, smatrao sam, ništa više od mene ne bi ostalo.


David Albahari -'' Mrak ''








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:51

Samo tajanstvene stvari su lepe, prijatne, velike u zivotu. Najcudesnija su ona osecanja koja nas potresaju pomalo nejasno: stidljivost, cedna ljubav, iskreno prijateljstvo su puno tajni. Coveku se cini da se srca koja se vole razumeju sa pola reci i da su kao odskrinuta. A zar nevinost, koja je samo sveto neznanje, ne olicava najneizreciviju od svih tajni? Detinjstvo je tako srecno samo zato sto nista ne zna, a starost tako jadna samo zato sto sve zna; na njenu srecu, kad dodje kraj tajnama zivota, pocinju tajne smrti.



Prelazeci na osnose duha, mi vidimo da su zadovoljstva koja pruza misao isto tako tajna. Tajna je tako bozanske prirode da su ljudi u Aziji govorili samo u simbolima. Kojoj se nauci covek neprestano vraca? Onoj u kojoj uvek ostaje jos nesto da se dokuci, i koja nase poglede prikiva za beskrajnu perspektivu.



Sve je skriveno, sve je nepoznato u vasioni. Zar i sam covek nije cudna tajna? Odakle potice iskra koju nazivamo postojanje i u kakvu tminu odlazi da bi se u njoj ugasila? Svevisnji je stavio Rodjenje i Smrt, u obliku dva prividjenja prekrivena koprenom, na dva kraja naseg zivotnog puta: jedno stvara neshvatljiv trenutak u nasem zivotu, a drugo hita da ga unisti.



Satobrijan.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:51

Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrednije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne - propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja.

Tomas Man "Čarobni breg"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:52

Ali sta je secanje koga se ne secamo? Ili, da podjemo jos dalje: ne secamo se upamcenog iz poslednjih trideset godina; ali potpuno smo u tome ogrezli; zasto se onda zaustaviti na tih trideset godina, zasto ne produziti i dalje od rodjenja taj dosadasnji zivot? Kad mi vec nije znan sav jedan deo uspomena koje su sa mnom, kad su one vec nevidljive za mene, kad nemam moc da ih dozovem, ko mi kaze da u toj meni nepoznatoj masi nema i takvih koje poticu iz vremena daleko pre moga ljudskog zivota? Kad mogu u sebi i oko sebe da imam toliko uspomena kojih se ne secam, taj zaborav (bar fakticki zaborav, jer nemam moc da ista vidim) moze se odnositi i na neki zivot koji sam proziveo u telu nekog drugog coveka, cak i na nekoj drugoj planeti. Isti zaborav brise sve. Ali sta onda znaci ta besmrtnost duse, za koju je norveski filozof tvrdio da stvarno postoji? Bice koje cu biti posle svoje smrti nema nimalo vise razloga da se seca coveka koji sam bio od svog rodjenja nego ovaj da se seca onoga sto sam bio pre toga.



Sobar bi usao. Ja mu nisam govorio da sam vec vise puta zvonio, jer sam uvidjao da sam do tada samo sanjao da zvonim. Bivao sam ipak prestravljen pri pomisli kako je taj san bio jasan kao i java. Da li bi, onda, obrnuto, i java mogla biti nestvarna kao san?



Marsel Prust - "Sodoma i Gomora".








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:52

Videću je-kličem ujutru kad se iza sna probudim, i sa razdraganošću pogledam put jarkoga sunca, videću je....
I onda nemam vise druge zelje za čitav taj dan. Sve, sve je obuhvaćeno tim očekivanjem...


''Stradanja mladog Vertera''- Gete








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:52

Cini mi se da sam vec zapisao u svojim beleskama da ljubav silno lici na mucenje ili na hirusku operaciju. No, ta misao moze da se razvija na najgrkiji nacin.Kad bi cak dvoje zaljubljenih bili vrlo zaljubljeni i puni uzajamnih zudnji, ipak bi jedno od njih dvoje uvek bilo spokojnije ili manje pomamno od onog drugog. Ovaj, ili ova, je operator ili dzelat; onaj drugi, ili ona druga, je pacijent, zrtva. Cujete li te uzdahe, te preludijume jedne tragedije obescascenja, ta jecanja, te jauke, te ropce? Ko ih nije odavao iz sebe, ko ih nije neodoljivo izmamljivao iz drugih? A sta vam izgleda najgore u tom mucenju kad su mucitelji savesni? Te somnabulski iskolacene oci, udovi ciji se misici trzaju i koce kao pod dejstvom galvanske struje, pijanstvo, delirijum, opijum, u svojim najpomamnijim rezultatima, ne bi vam, izvesno, pruzili tako uzasne, tako neobicne primere. A to lice ljudsko, za koje je Ovidije mislio da je uobliceno da bi bilo odblesak zvezda, evo kako izgovara samo izraze lude svireposti, ili kako se opusta u nekoj vrsti smrti. Jer, izvesno, cinilo bi mi se da bih pocinio svetogrdje kad bih upotrebio rec ''ekstaza'' za ovu vrstu raspadanja.



- Uzasna igra u kojoj je potrebno da jedan od igraca izgubi vlast nad samim sobom!



Jednom bi preda mnom postavljeno pitanje u cemu se sastoji najvece zadovoljstvo ljubavi. Neko naravno odgovori : u primanju, a drugi: u davanju sebe. - Ovaj rece: u zadovoljstvu tastine! - a onaj : u sladostrascu unizenja! Svi ti skaradnici govorahu kao Ugledanja na Isusa Hrista. - Najzad se nadje i neki bestidni utopist koji poce tvrditi da je u ljubavi najvece zadovoljstvo u tome da se otadzbini izgrade gradjani.



A ja kazem : jedinstveno i vrhovno sladostrasce ljubavi lezi u izvesnosti da se nanosi bol. - I covek i zena od rodjenja znaju da se u bolu nalazi svako uzivanje.


Charles Baudelaire - ''Intimni dnevnici''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:53

Vise ne drhtimo s vremena na vreme; mi drhtimo bez predaha. Sta smo dobili pri promeni straha u strepnju? Ko bi se dvoumio izmedju trenutne panike i ove druge, rasprsene i trajne? Sigurnost kojom se dicimo skriva neprekidnu uzrujanost koja truje sve nase trenutke, i ove sadasnje i one buduce, cineci ih, jedne nistavnim, druge nepojmljivim. Posto se nase zelje mesaju s nasim strahovima, blago onom koji nema nijednu! Tek sto smo jednu osetili a ona radja drugu, u sledu koliko zalosnom toliko nezdravom. Radije se potrudimo da podnosimo svet i da svaki utisak koji od njega primamo posmatramo kao nametnuti utisak, koji nas se ne tice, koji trpimo kao da nije nas. ''Nista mi ne pripada od onog sto mi se dogadja, nista nije moje'', govori Ja kad sebe ubedjuje da nije odavde, da je pogresio svemir, i da moze da bira jedino izmedju bestrasca i obmane.
Na celu privida, svaka zelja, podsticuci nas da iskoracimo iz nase sustine, zakucava nas za novi objekt i ogranicava nas horizont. Ipak, u meti u kojoj se raspaljuje, dopusta nam da raspoznamo morbidnu zedj cija je ona emanacija. Prestaje li da bude prirodna, zavisi li od naseg polozaja civilizovanog coveka? Necista u srzi, ona narusava i prlja nasu supstanciju. Mana je sve sto se dodaje nasim temeljnim imperativima, sve sto nas izoblicava i uznemirava bez potrebe. Cak su i smeh i podsmeh mane. Vrlina je zauzvrat sve sto nas navodi da zivimo u struji suprotnoj nasoj civilizaciji, sve sto nas poziva da kompromitujemo i sabotiramo njen uspeh. Sto se srece tice, ako ova rec ima neki smisao, ona se sastoji u teznji ka minimumu i neefikasnosti, u podbacivanju podignutom na nivo hipostaze.


Emil Sioran, ''Pad u vreme''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:53

Sutradan, suprotno obicaju, dosla je kod njega cim je izasla s posla. On je spavao i ona je sela kod njegovih nogu na limeni krevet, ne budeci ga. Bio je samo u kosulji, a podvrnuti rukavi su otkrivali belu unutrasnju stranu njegovog inace misicavog i preplanulog dorucja. Disao je ravnomerno, i grudima i stomakom. Dve bore izmedju obrva davale su mu izraz snage i tvrdoglavosti koji je dobro poznavala. Kosa mu je u kovrdzama padala na preplanulo celo, preko kojeg se nadimala jedna vena. Tako prepusten na sirokim plecima, ruku uz telo i s jednom polusavijenom nogom, licio je na usamljenog i zadrtog boga, usnulog u nekom stranom svetu. Gledajuci te lepe usne koje je san nadimao, ona ga pozele. Tad dopola otvori oci i sklapajuci ih ponovo, rece bez ljutnje :



''Ne volim da me gledaju dok spavam.''
Ona mu se obavi oko vrata i poljubi ga. Ostao je nepomican.
''Oh, dragi, jos jedna od tvojih musica.''
''Ne zovi me 'dragi', vazi? Vec sam ti to rekao.''
Ona leze pored njega i zagleda se u njegov profil.
''Pitam se na koga tako licis''.



On navuce pantalone i okrenu joj ledja. Cesto je Marta, u bioskopu, medju stranim ljudima, u pozoristu, prepoznavala Mersoove gestove i tikove. On je u tome video obnavljanje svog uticaja nad njom, ali mu je danas zasmetala ta njena navika koja mu je inace cesto laskala. Ona se privi uz njegova ledja i oseti svu toplotu njegovog sna u trbuhu i grudima. Vece je brzo padalo i soba je tonula u senku. Iz kuce su dopirali plac dece koju su tukli, mjaukanje, tresak zalupljenih vrata. Ulicne svetiljke su osvetljavale balkon. Tramvaji su se proredili. A posle njihovog prolaska, iz cetvrti se u teskim talasima u sobu peo miris anizeta i przenog mesa.
Marta oseti kako je obuzima san.
''Kao da se ljutis'', rece ona. ''Jos od juce .... zato sam i dosla. Nista ne govoris?''. Prodrma ga. Merso se ne pomeri, posmatrao je u vec gustom mraku blistavu zaobljenost jedne cipele ispod toaletnog stocica.
''Znas'', rece Marta, ''onaj tip od juce, preterala sam. Nije mi bio ljubavnik''.
''Nije?'', rece Merso.
''Pa, ne sasvim.''
Merso je cutao. Video je savrseno pokrete, osmehe .. Stisnu zube. Potom ustade, otvori prozor, vrati se do kreveta i sede. Ona se privi uz njega, provuce ruku izmedju dva dugmeta njegove kosulje i pomilova ga po grudima.
''koliko si imala ljubavnika?'', zapita on najzad.
''Mucis me.''
Merso je cutao.
''Desetak'', rece ona.
U Mersou je san trazio cigaretu.
''Da li ih poznajem?'', upitao je vadeci paklo.
Na mestu Martinog lica video je samo belinu. ''Kao u ljubavi'', pomisli.
''Neke od njih, da. Iz kraja.''
Trljala je glavu o njegovo rame i govorila glasom devojcice, koji bi uvek odobrovoljio Mersoa.
''Slusaj, mala'', poce on ... (Pripali cigaretu.) ''Shvati. Obecaj da ces mi reci njihova imena. Sto se ostalih tice, onih koje ne poznajem, obecaj da ces mi ih pokazati ako ih sretnemo.''
Marta se baci na ledja: ''A ne!''



Jedan auto je ostro zatrubio pod prozorima sobe, jos jednom pa i drugi put, duze. Na mermeru toaletnog stocica, budilnik je hladno otkucavao. Merso s naporom rece :



''Trazim ti to jer znam sebe. Ako ne znam, sa svakim tipom koga cu sresti bice isto. Pitacu se, zamisljacu. Tako je. Previse cu zamisljati. Ne znam da li shvatas. ''
Odlicno je shvatila. I ona mu rece imena. Mersou je bio poznat samo jedan. Poslednji je bio maldic koga je poznavao. Bas je na njega i mislio jer je znao da je lep i omiljen medju zenama. Ono sto ga je zapanjivalo u ljubavi, bar kad je rec o prvom putu, bila je strasna intimnost na koju je zena pristajala i cinjenica da je u svoju utrobu primala nepoznatog coveka. U toj vrsti oslobodjenosti, prepustanja i vrtoglavice on je prepoznavao uzbudljivu i sramnu moc ljubavi. I upravo tu intimnost izmedju Marte i njenog ljubavnika je najpre zamisljao. U tom trenutku, ona se pomeri na ivicu kreveta i stavljajuci levu nogu preko desne butine, skide jednu pa drugu cipelu i pusti ih da padnu; jedna se izvrnu na bok, a druga ostade uspravna na visokoj potpetici.Merso oseti kako mu se grlo steze. Nesto ga je grizlo u stomaku.



''Tako si to radila sa Reneom?'', zapita sa osmehom.
Marta podize oci.
''Sta ti sve nece pasti na pamet'', rece ona. ''Bio mi je ljubavnik samo jednom.''
''Ah!'', rece Merso.
''Uostalom, nisam ni skinula cipele.''
Merso ustade. Video ju je kako lezi na ledjima, obucena, na krevetu slicnom tom tu, kako se podaje sva i bez sadrske. Viknu: ''Umukni!'' i ode do prozora.
''Oh, dragi!'' rece Marta, koja je sedela na krevetu, u carapama, s nogama na podu.
Merso se smirivao gledajuci igru svetiljki na sinama. Nikad se nije osetio tako blizak Marti. I shvatajuci da se istovremeno otvara prema njoj malo vise, ponos mu je pekao oci. Vrati se do nje, i kaziprstom i palcem je uhvati, ispod uha, za mlaku kozu vrata. Osmehnuo se.



''A taj Zagrej, ko je on? To je jedini kojeg ne poznajem.''
''S njim se jos vidjam'', rece Marta smejuci se.
''On mi je prvi, shvatas. Bila sam sasvim mlada. On je bio nesto stariji. Sad su mu obe noge odscene. Zivi sasvim sam. Pa ga ponekad obidjem. On je pristojan i obrazovan tip. Stalno cita. U ono vreme je bio student. Veseo covek. Pravi tip. Uostalom, govori kao ti. Kaze mi: 'Dodji ovde, prividjenje.'''
Mesro je razmisljao. On pusti Martu, koja leze na ledja sklopljenih ociju. Trenutak kasnije, sede pored nje i nadnoseci se nad njene poluotvorene usne, potrazi znakove njenog zivotinjskog bozanstva i zaborav svoje patnje koju je smatrao nedostojnom. Ali onda ostavi njena usta i ne ode dalje.
Dok je pratio Martu, ona mu je pricala o Zagreju : ''Pricala sam mu o tebi'', rece ona. ''Rekla sam mu da je moj dragi veoma lep i snazan. Onda mi je on rekao kako bi voleo da te upozna. Jer, rekao je :'Lakse disem kad vidim lepo telo.'''
''Jos jedan uvrnuti'', rece Merso.
Marta je htela da mu pricini zadovoljstvo i pomislila je da je dosao trenutak da mu priredi malu ljubomornu scenu o kojoj je razmisljala, i smatrala da mu je na neki nacin duguje.
''Oh, manje je uvrnut od tvojih prijateljica.''
''Kojih prijateljica?'', upita Merso iskreno iznenadjen.
''Onih malih glupaca, znas?''



Male glupace su bile Roz i Kler, studentkinje iz Tunisa koje je Merso jednom upoznao i s kojima je odrzavao jedinu prepisku u svom zivotu. On se osmehnu i uhvati Martu za vrat. Dugo su hodali. Marta je stanovala u blizini Manevarskih polja. Ulica je bila dugacka i u svom gornjem delu blistala je svim prozorima, dok je u donjem, buduci da su sve radnje bile zatvorene, bila crna i ruzna.
''Reci, dragi, ti ne volis, zar ne, te male glupace?''
''O ne'', rece Merso.
Hodali su, dok je Mersoova ruka pocivala na Martinom vratu, prekrivena njenom toplom kosom.
''Da li me volis?'', iznenada je zapitala Marta.
Merso se odjednom trenu i glasno nasmeja.
''Evo ozbiljnog pitanja.''
''Odgovori.''
''Ma hajde, u nasim godinama se ne voli. Dopada se, i to je sve. Tek kasnije, kad budemo stari i nemocni, mozemo da volimo. U nasim godinama, verujemo da volimo. I nista vise.




Alber Kami, ''Srecna smrt''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:54

Prepoznao ju je u guzvi, kroz suze neponovljivog bola sto umire bez nje, pogledao ju je poslednji put zauvek, očima sjajnijim, tuznijim i zahvalnijim od onih sto ih je ikada videla u pola veka zajedničkog zivota, i uspeo joj je reći poslednjim dahom:
Samo Bog zna koliko sam te voleo.



Gabrijel Garsija Markez,Ljubav u doba kolere.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:54

Moguce je cak postati ljubitelj patnji. Slusao sam o ljudima koji su putovali u zemlje gde se svakodnevno moglo prisustvovati strasnim pogubljenjima, da bi se dozivelo ono uzbudjenje koje prizor patnji nikad ne uskrati, od prizora kakve tragedije ili lomace dve do grcenja najkukavnijeg od gmizavaca koje mozete muciti, i da bi se osetilo da to mucenje proishodi iz moci. To je osecanje koga se ne mozemo nikad lisiti - trijumf nad onima koje je patnja stavila pod nas (..) Vi cete je nazvati surovoscu, ja bih je nazvao radoznaloscu, onom istom koja nagoni hiljadu osoba da prisustvuju kakvoj tragediji, i koja cini da i najosetljivija zena uziva u jadikovanju i agoniji (...)



Nastavljajuci da govori, Melmot se baci na jednu leju zumbula i lala. ''Oh, unisticete moje cvece!'', povika Isidora. ''To je moj poziv; molim vas da mi oprostite'', rece Melmot, dok se nasladjivao nad zgazenim cvecem, i svojim zlim pogledom se kezio na Isidoru, tako da je uterivao strah u kosti.


''Melmot'', Maturin.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:54

Nana je uzivala da se svlaci pred ogledalom na ormanu u kome se cela videla. Skidala je cak i kosulju; zatim bi se, potpuno naga, zaboravivsi na sve, dugo posmatrala. Bila je to ljubav prema sopstvenom telu, uzivanje u finoci svoje koze i mekim linijama svoga struka. Posmatrala se ozbiljna, pazljiva, zaneta svojom ljubavi prema samoj sebi. Cesto bi je frizer tako zaticao, a ona ne bi ni glave okrenula. Tada bi se Mifa naljutio, a ona iznenadila. Sta mu je? Nije to bilo zbog drugih, vec zbog nje same.
Te veceri, zeleci da se bolje vidi, upali sest sveca. Ali tek sto je spustila kosulju, zastade za trenutak obuzeta mislima: jedno pitanje bilo joj je na ustima.
- Nisi procitao Clanak u Figaru? ... Novine su na stolu.
Setila se Dagenovog smejanja, pa se kod nje probudila sumnja. Ako ju je Foseri ocrnio, osvetice se.
- Smatraju da se radi o meni - nastavi ona naoko ravnodusna. - Hm, dragi, sta ti mislis?



I zbacivsi kosulju, ostade naga cekajuci da Mifa procita. Mifa je polako citao. Foserijev clanak nosio je naslov Zlatna muva, i u njemu se opisivala istorija neke devojke, rodjene posle cetiri ili pet generacija pijanaca; pokvarena krv dugim nasledjem bede i pijanstva odrazila se u nervnoj poremecenosti njenog pola. Odrasla je u predgradju, na pariskoj kaldrmi : visoka, lepa, prekrasnog tela, kao biljka izrasla na bunjistu, ona se sveti za sve one jadnike i napustene od kojih je postala. U njoj je ono sto je bilo trulo u prostom narodu previralo i pelo se da zatruje aristokratiju. Ona je postala orudje prirode, klica razaranja, bez svoje volje kvareci i razarajuci Pariz izmedju svojih sneznih bedara, muckala ga je kao sto zene svakog meseca muckaju maslac. Na kraju clanka bilo je poredjenje sa muvom, muvom boje sunca, koja je poletela sa djubrista, muvom koja uzima smrt sa strvina duz puta i zujeci, igrajuci se i prelivajuci se kao dragi kamen, samim svojim dodirom truje ljude po palatama u koje ulazi kroz prozore.
Mifa podize glavu, ukocena pogleda, gledajuci vatru.



- Pa? - upita Nana.
On ne odgovori. Napravi se kao da je hteo ponovo da procita clanak. Neka jeza prodje mu kroz vrat. Clanak je bio napisan na brzu ruku, sa naglim recenicnim skokovima, preterivanjima u izboru reci i cudnim poredjenjima. Ipak je na njega jako uticao i iznenada u njemu probudio sve ono na sta je mesecima izbegavao da misli.
On podize glavu. Nana je bila obuzeta divljenjem samoj sebi. Savila je glavu zagledajuci pazljivo u ogledalu mali mrki mladez iznad desnog kuka; savijajuci se sve vise, nastojala je da se bolji vidi, dodirivala ga prstom, smatrajuci bez sumnje da je smesan i lep na ovom mestu. Zatim je proucavala ostale delove svoga tela, zaneta porocnom radoznaloscu deteta. Uvek je bila iznenadjena kad se tako posmatrala. Imala je zacudjen i zadivljen izraz, kao devojka kad otkrije da je sazrela. lagano rasiri ruke da bi istakla svoju bistu pune Venere, izvi struk ispitujuci se s lica i pozadi, zaustavljajuci se na profilu svojih grudi, na blagoj oblini svojih kukova. Najzad se predala prijatnoj i cudnoj igri, njisuci se levo-desno, rasirenih nogu, okrecuci struk oko kukova i podrhtavajuci kao igracica kad izvodi igru trbuhom.



Mifa ju je posmatrao. Ulivala mu je strah. Novine su mu ispale iz ruku. U ovom trenutku jasno ju je sagledao i prezirao samog sebe. Tako je, za tri meseca upropastila mu je zivot, osecao je da je vec pokvaren do srzi gadoscu koju nije naslucivao. Sve je u njemu trulilo u tom casu. Za trenutak je bio svestan sve nesrece i sveg zla, video je raspadanje koje je uneo ovaj kvasac; on otrovan, porodica razorena, kutak drustva koji je pucao i rusio se. I ne mogavsi da odvoji oci gledao ju je netremice, trudeci se da se zgadi na njenu golotinju.
Nana se nije ni makla. Zabacenih ruku, zaturene glave, rasirenih laktova. On je video njene poluzatvorene oci, poluotvorena usta, njeno lice ozareno zaljubljenim osmehom i pozadi njenu raspletenu ridju kosu koja joj je kao u lavice pokrivala ledja. Savijena i zategnutih bedara, pokazivala mu je svoje jake slabine, svoje cvrste grudi kao u amazonke, snazne misice pod mekom kao svila kozom. Fina linija, neprimetno talasasta, isla je od ramena preko kukova, klizila je od lakta do stopala. Mifa je posmatrao taj tako nezni profil, prelive ove ruzicaste puti koja se kupala u zlatnoj svetlosti, te obline koje su se pri svetlosti sveca presijavale kao svila. Razmisljao je kako se nekada grozio zene, o pohotljivom cudovistu iz Svetog pisma, koje je podsecalo na zver. Nana je imala po celom telu fine ridje malje, zbog kojih joj je telo bilo kao kadifa, dok su joj se ispod krsta u butinama kao u kobile, u bujnim okruglinama pravile duboke brazde, koje su svojom senkom kao velom obavijale njen pol; u svemu tome bilo je neceg zivotinjskog. Bila je to zlatna zver, nesvesna kao snaga, ciji je miris bio dovoljan da zatruje svet. Mifa je neprestano gledao zanet, omadjijan, toliko da, kad je zatvorio oci da vise ne gleda, zver se opet pojavi u dnu mraka sva strasnija, preterujuci u svom stavu. I sad ce zver zauvek biti tu, pred njegovim ocima, u njegovoj krvi.



Nana se savila u klupko. Prijatni trnci kao da joj prodjose udovima. Vlaznih ociju, skupila se da bi sebe bolje osetila. Zatim razdvoji ruke, i pusti ih da skliznu niz telo do grudi, koje nervozno i snazno pritiste. Isprsivsi se, uzivala je u milovanju svog tela i mazeci se protrlja desno i levo svoje obraze o ramena. Njena pohotljiva usta odrazavala su njenu pozudu. Napucivsi usne, poljubi se dugim poljupcem blizu pazuha, smejuci se drugoj nani koja se takodje ljubila u odgledalu.
Mifa tada uzdahnu umorno i dugo. To uzivanje u samoj sebi dovodilo ga je do ocajanja. I odjednom kao da je oluja sve odnela iz njega, zgrabi Nanu i u divljackom nastupu baci je na tepih.



Emil Zola, ''Nana''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:55

'Nasa pamcenja su kao zamrzivac.Znas kako izgleda hrana koja je dugo zaledjena?Na pocetku je tvrda bez ukusa i mirisa...Cim je stavis na vatru pocinje da dobija boju i ispunjava kuhinju svojim mirisom.
Tako i tuzne uspomene,dremaju godinama,decenijama,citav jedan zivot u nekoj od bezbrojnih supljina nase memorije.Onda se jednog dana vrate na povrsinu i bol koji ih je pratio ponovo se javlja..."

S. Tamaro- ''Idi kuda te srce vodi''








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:55

"Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz: sloboda postoji jedino kada je prisutna i ljubav. Onaj koji se potpuno predaje, ko se oseca slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim!!!
Upravo zbog toga, uprkos svemu sto mogu da iskusim, ucinim, otkrijem, nista nema smisla. Jedino sto zelim je da se ponovo posvetim traganju za samom sobom - a to znaci za covekom koji ce me razumeti, koji me nece povredjivati.
Ali o kakvim to glupostima govorim?
U ljubavi niko nikog ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca i ne mozemo drugog da krivomo za to.
Vec sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam cvrsto ubedjena da niko nikoga ne gubi jer niko nikoga ne poseduje.
To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je!!! "

Paulo Koeljo - ''11 Minuta''








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:55

Drago mi je bilo sto me docekala kosava. Pustio sam se njenim udarcima i njenom besu, psovao naglas, otkopcavao sinjel da mi vise ne smeta, okretao glavu levo i desno, ulagao nepotreban napor da je savladam. Samo da ne mislim na praznu supljinu stepenista. Ne volim tugu, cini me zlim, zato se zavaravam besom. Dva su mi pisma u torbi, mozda cu ih oba baciti u vetar. Da kosava razvije tudje nevolje, necu da me se ticu, necu da me pritiskaju, jer ce se i mimo mene desiti ono sto mora da se desi, i samo ce mi biti teze ako znam. Neka nestanu u zaboravu, u neticanju, u neprimanju. Necu nista da znam, necu da me boli. Zelim da me zvizduk vetra zaglusi, da zasvira kroz mene kao kroz trsku, mislim kako bi bilo lepo ne misliti, mislim kako bi bilo lepo naci se sad na reci, siban olujom, u ribarskoj barci ili u strkljastoj drvenoj kucici na obali reke, okruzen divljom stihijom, sam sa njom, bez tuge u sebi i oko sebe. Ali to je samo trenutna zelja, davnasnja potreba za begom i odvajanjem od tereta u sebi, neostvariva ceznja za tisinama.





Mesa Selimovic - "Tisine"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:56

Opomena svakome da treba sebe da upozna mora imati veliki znacaj, kad je onaj bog znanja i svetlosti nju postavio na procelje svog hrama, kao rec koja sadrzi sve sto je imao da na preporuci. Platon veli isto tako da mudrost nije nista drugo do izvrsavanje ove zapovesti, a Sokrat je, po Ksenofontu, razradjuje i dokazuje. Teskoce i nejasnosti svake nauke uocavaju samo oni koji su se u njoj uputili. A potreban je izvestan stepen inteligencije i da covek bude kadar svoje neznanje da primeti; vrata mora gurnuti da bi saznao jesu li zatvorena. Otuda ona platonovska suptilnost: niti je onima koji znaju potrebno da ispituju, stoga sto znaju, niti onima koji ne znaju jer, da bi ispitivali, treba da znaju sta hoce da ispituju. Tako, sto se tice poznavanja samog sebe, to sto je svako u svojim ocima toliko samouveren i sobom zadovoljan, sto svako misli da dobro zna o sebi, to znaci da sebe uopste ne poznaje, kao sto Sokrat uci Eutidema u Ksenofontovom spisu. Ja, koji se samo time hvastam, nalazim u sebi toliko razgranicenu raznovrsnost i dubinu, da jos ostaje da ucim. Svojoj slabosti, koju tako cesto priznajem, dugujem sto sam sklon trezvenosti i postovanju propisanih mi verovanja, sto sam uvek uzdrzan i umeren u svojim misljenjima, i sto mrzim onu nametljivu i svadjalacku uobrazenost koja zavodi coveka da samo u sebe ima poverenja, da se samo na sebe oslanja, te je smrtni neprijatelj ucenja i istine. Slusajte ih kako mudruju : cim zinu iznose gluposti i to stilom kojim se iskazuju prorocanstva i zakoni. ''Nil hoc approbationemque praecurrere''. Aristarh je govorio da je nekada jedva moglo da se nadje sedam mudraca na svetu, a da je on u svom vremenu jedva mogao naci sedam neznalica. Zar ne bismo imali vise razloga da mi ovo kazemo za svoje vreme? Odsecno tvrdjenje i zadrtost su znaci gluposti.





Montenj ''Ogledi''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:56

Ono što nas očarava, istovremeno nas vodi i štiti. Strasna predanost bilo čemu što volimo rađa lavinu čarbnih sila koje osvatljavaju put u budućnost, pojednostavljaju pravila, omekšavaju prepreke, stišavaju negodovanja, nose nas preko provalija, strahova i sumnji. Lišeni snage te ljubavi, postajemo lađe zarobljene u moru dosade, a to je ravno smrti. Što smo duhovniji, sve je manje nade da će bilo ko biti u stanju da nam se približi. Što smo posvećeniji, sve je verovatnije da ćemo biti usamljeni. Želja je uvek praćena snagom da se pretvori u stvarnost. Da bi bilo šta uneo u svoj život, zamisli da je već kraj tebe.


MOST PREKO VEČNOSTI - RIČARD BAH








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:27

Postoji nesto sto bi moglo da se nazove emocionalnim smecem.
Ono se stvara u fabrikama misli.
To su bolovi iz proslosti,vec minuli i sada kao takvi nemaju vise nikakve koristi,neupotrebljivi su.
To su predostroznosti koje smo izgradili i koje su nam bile znacajan mehanizam odbrane u nasem delu zivota koji smo proziveli.
Sada vise nicemu ne sluze.
Ti imas,poput drugih,svoje uspomene,ali razdvoj ono sto je korisno od onog sto je izlisno:baci svoje emocionalno smece.
Ne pokusavaj da osetis stvari koje su sagorele,jer pepeo se ne moze,kao vatra,osetiti..
Ako postoji odlucnost u potrebi da se menjas,onda i tvoja nova osecanja neka te prate u toj promeni.

Paolo Koeljo, "Prirucnik za ratnika svetlosti"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:27

Doslednost je nesvesna želja ljudskog bića da postupa u skladu sa njegovom slikom o samom sebi. Na primer, ako sebe smatrate brižnom osobom punom ljubavi, gotovo je nemoguće da, makar i na trenutak, počnete da postupate na grub i ružan način.

Zapamtite da se nečija naklonost prema vama ne zasniva na njegovim osećanjima prema vama, nego na osećanjima koja vi izazivate u njemu.

Većina ljudi kaže NE jer se opiru promenama. Umesto da tražite istu stvar samo jednom ili dva puta, nemojte da odustanete sve dok ne zatražite šest puta! Prema nekim istraživanjima, to je čarobni broj. Makar i nevoljno, najveći broj ljudi će pristati da učini nešto nakon što su zamoljeni šest puta!

Uspešno vođstvo zasniva se na sposobnosti razmišljanja sa stanovišta druge osobe. Svakog čoveka možete da pokrenete na delovanje ako se obratite njegovim željama, potrebama i zahtevima. Ali pre nego što to učinite, zapamtite da ljudima nije stalo do onoga što vi znate, sve dok ne uvide da je vama stalo. Ljudi mogu da osete postupate li vi u skladu sa svojim rečima, i nikada nećete moći da postanete pravi vođa ako zaista ne verujete u ono o čemu govorite.

Kad nemamo na šta da usredsredimo svoju pažnju, um počinje da stvara sopstveni nemir i pojavljuju se strahovi.

Zainteresujte se za druge ljude, pa ćete ih navesti da prema vama osete naklonost mnogo brže nego ako celog dana pokušavate da ih zainteresujete za sebe.

Trebalo bi da odete kod osobe koja će vas pažljivo saslušati i promisliti pre nego što vam ponudi savet. Ako vas brzo prekine a da vas nije do kraja ni saslušala, tada želi samo da je čujete, a ne da vam zaista pomogne.
Ljudima, kao i deci, potrebno je da veruju kako imaju neku kontrolu nad svojim životom. Ako toga nemaju, to može da se razvije u ono što se naziva naučena bespomoćnost, koja označava čovekovo shvatanje da nema nikakve kontrole nad lošim događajima koji se neprestano ponavljanju, pa čak ni nad uobičajenim događajima u životu.

Naša ličnost, ono što mi jesmo, nije najuže povezana sa onim što činimo, nego sa onim u šta verujemo./M.S/








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:28

..Kako sam se jedne večeri, u postelji, zarekla da ću ga voleti do kraja života, tako te reči, tada izgovorene, još stoje u mom jastuku.
Rekla je i pocrvenela.
(kasnije, kada je prvo počela da zaboravlja stvari i gubi pamćenje, a zatim - gotovo i da ludi) .... Jelena je vrativši se iz grada zatekla
staricu u sobi biblioteke, na podu, kako nožem za hartiju iz rasporenog jastuka, vadi pero po pero, zagleda ga i odbacuje...
''Nešto sam nekada važno rekla u ovaj jastuk, a sada toga nečega nema!'' - podigla nakratko isplakane oči, te nastavila da prebira.
Oslobođena perca su sletala u njenu kosu. Lebdela svuda po sobi. Tamo... I ovamo . . .


Goran Petrović - Sitničarnica kod srećne ruke








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:28

Lično nisam pristalica stradanja – ni svog, tuđeg pogotovu – osim kad sam na njega prinuđen, a onda ga primam kao segment, nipošto odrednicu svoje sudbine.
Ako smo stradali, kao što jesmo, prirodno je da o tome pišemo. Da smo srećniji, umeli bismo valjda s istom akribijom pisati o sreći. Zbog čega da sreća bude
tema niže vrste? Ona je, možda, za nas, umetničke mizantrope, manje zabavna, teže obradiva, to priznajem, ali ima pisaca koji su se i u njoj kao temi sjajno
snalazili. Ne verujem da stradalnički motivi vraćaju našu književnost – hrišćanstvu. Možda će ovo zvučati paganski, ali za mene je vera u Boga radost, radost u
najvišem smislu, nipošto patnja, bol, trpljenje.

Borislav Pekic - Misli








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:28

"Mirišem je kao cvet: miris čist i drag. I znam da mogu sve u životu, s njom.
Držim je na rukama i njišem je polako, polako, da je odvojim od sveta, od straha, od ružnih sećanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje, u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem nežnošću što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem. Volim te, kažem. Ko nam šta može, kažem. I osećam se kao gospodar sveta".

Meša Selimović, "Tvrdjava”








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:28

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije, a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekad voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, od takvih stvari zavisi naš život."

Oskar Vajld, “Slika Dorijana Greja”








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:29

"Hermana Lausera"
Besane noci-Treca noc

Stavi mi tvoju glavu na rame,jadna moja muzo! na tvom lepom celu vidim te ovlasne setne crte,pri povijanju tvog vrata taj umorni,bolesni pokret i takodje sam u stanju da citam tu neznu,neznu igru zila tvojih jasnih,belih slepoocnica.
Hodi,placi samo!To je jesen,to je poslednja drhtava opomena nezadrzivog odlaska mladosti.Ti je mozes takodje u mojim ocima procitati,ona takodje stoji napisana na mom celu i na mojim rukama,dublje no na tvojim,i u meni takodje uzvikuje to mucno,jecajuce osecanje bola:suvise je rano,suvise je rano!
Hodi, placi samo!Jos nismo na kraju,ako jos mozemo dalje da placemo.Mi cemo nad tim suzama i tom zaloscu bdeti svom ljubomornom brigom nase ljubavi..Mozda iza tih suza stoji nase blago,nasa poezija,nasa pesma,na koju cekamo.
Prosla su kao ruza crvena nasa vremena ljubavi,ali ona nas sa toliko neznih niti jos dodiruju-pusti im njihovo lepo prolazenje.Zelimo da im doviknemo imenima od miloste i pesmama zelimo da zadrzimo njihove svetle uspomene kao strasljive,ljubljene goste neznoscu i negom..Takodje ne zelimo vise da govorimo o tome koliko proleca smo mi sami prelistali,ja i ti.Zelimo da mislimo:Tako je moralo biti i ne zelimo prestati da se kitimo i da cekamo-na nasu pesmu.
Nasa pesma! znas li koliko smo sanjali o njoj u ono prvo vreme nase ljubavi?To je bilo u manastiru,u onoj velicanstvenoj crkvici sa fontanom gde se zvuk vode koja je padala tako nezno preplitao sa manastirskom cutljivoscu gotskih hodnika.Znas li jos?Pa one veceri! sveze,mesecinom obasjane veceri one pozne jeseni koje su tako meko i zacarane snom lezale na manastirsskim krovovima i na ogolelom vrtu i nad mirisnim i svezim brdima! Vetar je prolazio kroz kameno prozorsko cvece i dobijao zvuk u crnim ukrstenim sudovima,mesecina je prelazila preko sirokih simsova i belog poda oratorijuma.A ja sam u skrivenoj prozorskoj nisi pricao svom prijatelju Vilhelmu o dalekom mracnom vremenu kada su kada su manastiri i velike kuce bozje rasli rasli iz zemlje i o osnivacima,vitezovima,graditeljima i svestenicima ciji su nadgrobni spomenici ukraseni slikama cudno i avetinjski lezali dole u manastirskim hodnicima na beloj mesecini.Onda sam imao vise prijatelja,medju kojima mi je Vilhelm bio miljenik.Ti si ga cesto vidjala sa mnom,narocito za vreme takvih mesecinom obasjanih noci,a takodje i druge ;vitke odusevljene decake slicne meni.Nemoj pitati gde su oni i sta je bilo od naseg prijateljstva!Sada takodje imam prijatelja,dva,tri-medju njima nema ni jednog odondasnjih.Ali ti si jos tu i jos me volis,i pre ili docnije,kada ne bude ni jednog coveka da samnom govori o mojoj mladosti,ti ces jos uvek biti kraj mene i ponekad me moliti da govorim o proslim,lepsim vremenima.
Onda ce mo takodje misliti na ovo danas i to tuzno danas ce nam izgledati cudno daleko i milo kao neka daleka mala mladost.I mozda ce se onda, iz toga,davno postalog,uspomenom obasjanog danas,uzdici nasa pesma!
Pesma bi onda bila meka,mirisna slika puna carolije i duse.Iz njene bi se osnove tamnoga tona sa lebdecim konturama pojavljivali nasi likovi,mekani kao san,pesnik bez sna,bodra cela,naslonjena na vrelu ruku,a na njegovo rame naslonjena lepa,umorna plava glava njegove mile na kolenima.I od mog zivota bez pocinka ostala bi samo ta jedna nezna slika;dugo posle moje smrti bi je jos kasno rodjeni prijatelji posmatrali i voleli."Jadni pesnik!"-rekli bi i zavideli bi jadnom pesniku zbogg njegove jedine i besmrtne slike i njegove plave,klecece muze.
Opet se smejes?Poljubi me,plava muzo moja! Poljubi me i oprosti meni i sebi u ime nase pesme za svu nevolju i svu pljacku mladosti koju smo jedno drugom pocinili."...............
"...tako radi i zivi vecina ljudi,iz dana u dan,iz casa u cas,silom,ne zeleci to u stvari.
Oni se posecuju,vode razgovore,sede odredjen broj casova u svojoj kancelariji,sve to silom,mehanicki,bez volje,a sve to bi mogle da obave i masine,ili da se uopste izostavi.
A bas ta mehanicnost,ciji tok ne prestaje,bas ona ih sprecava da ,kao ja, podvrgnu kritici sopstveni zivot,svu njegovu glupost i plitkost,beznadeznu tugu i prazninu.
Oh,u pravu se ljudi,bezgranicno su u pravu sto tako zive,sto igraju svoje igre i jure pridajuci im vaznost,umesto da se brane od ove zalosne mehanizacije i da ocajnicki pilje u prazno,kao sto to cinim ja,covek izbacen iz koloseka..."








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:29

Rečenica: «Vrijeme koje je prošlo bilo je bolje» ne znači da se ranije događalo manje zla, nego da - srećom - ljudi to zaboravljaju. Naravno, takva rečenica nema opštu vrijednost; za mene je, na primjer, karakteristično to što se odlično sjećam nemilih događaja, tako da bih skoro mogao reći: «Vrijeme koje je proslo bilo je gore», kada mi sadašnjost ne bi izgledala tako strašna kao prošlost.

Ernesto Sabato, "Tunel"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pon 11 Sep - 14:30

Aleksandriski kvartet

"on nikada nece razumeti da bas sa pojmom boga moramo najvise da pazimo; jer on tako mocno deluje na ono sto je najnize u ljudskoj prirodi - na nase osecanje nemoci, strah od nepoznatog, licne slabosti; a iznad svega na nase cudovisno samoljublje koje mucenicki venac shvata kao medalju atleticara koju je stvarno tesko zasluziti.

stvarna i prefinjena priroda boga mora biti oslobodjena svojstava: kao casa izvorske vode, bez ukusa, bez mirisa, koja samo osvezava: i sigurno bi delovala samo na mali broj, vrlo mali broj, onih koji stvarno razmisljaju?

sto se tice vecine, njegova priroda je vec ukljucena u onaj deo njihove prirode koji ponajmanje zele da priznaju za svoj ili ispituju. ne verujem da postoji neki sistem koji moze da ucini nesto vise osim da izopaci sustinsku ideju. a onda, svi ovi pokusaji da se bog omedji recima ili idejama...."
Lorens Darel








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Omiljeni parfem
Strana 6 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-