Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Omiljeni delovi iz knjige

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:14

Zacuo sam muziku, nije ju svirao obrazovan i skolovan muzicar. Bile su to Betovenove sonate, i znaš, kada je pristigao onim delovima koji se ne mogu odsvirati bez drhtaja, tamo mu je ruka zadrhtala, i pogresio je. Tada sam shvatio da je upravo to pravo sviranje, a ne ono tamo dole koje se odvija u koncertnoj dvorani, ona neprirodna i sputana muzika. Ne mogu da podnesem da tamo gde je vec gotovo nemoguce ostati ravnodusan, jadnik to tako glatko odsvira kao da se ne dogadja nista posebno, zatim se digne i klanja se pljesku.
Mislim da kod vaznog dogadjaja covek mora da zadrhti, kao sto drhti kada prvi put poljubi jedna lepa usta ili dotakne jedan lepi struk. I uzasno osecam kada neko vec moze da poljubi ta usta bez drhtanja i da procita pesmu a da mu glas ni malo ne zadrhti i promukne. Uvek mi je bilo uzasno u necemu biti majstor, a pri tom ne biti poljuljan od lepote stvari.


"Madjarski hiperion", Bela Hamvas








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:15


- Mi tu komediju razumemo: ja, na primer, otvoreno i prosto zahtevam svoje unistenje. Ne, ti moras ziveti, kazu oni, jer bez tebe nista nece biti. Kad bi na Zemlji sve bilo razumno, onda se nikad nista ne bi dogodilo. Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih dogadjaja, a treba da bude dogadjaja. - Te tako ja sluzim, stegnuvsi srce, da bi bilo dogadjaja, i cinim nerazumne stvari po zapovesti. Ljudi uzimaju svu tu komediju kao nesto ozbiljno, kraj sve svoje neosporne pameti. I u tome je njihova tragedija. I pate, naravno, ali... ali zato zive, zive realno, ne fantasticno; jer patnja i jeste zivot. Kakvo bi zadovoljstvo u zivotu bilo bez patnje? Sve bi se pretvorilo u jednu beskonacnu molitvu: sveto, ali dosadno. No, a ja? Ja patim, a ipak ne zivim. Ja sam iks u neodredjenoj jednacini. Ja sam nekakva utvara koja je izgubila sve krajeve i pocetke, pa je naposletku zaboravila i kako se zove. Ti se smejes... ne, ti se ne smejes, ti se opet ljutis. Ti se vecno ljutis, tebi je samo do pameti, a ja ti opet ponavljam da bih dao sav ovaj nadzvezdani zivot, sve cinove i pocasti, samo za to da se ovaplotim u dusu neke trgovkinje od sedam pudova, pa da bogu svecu palim.

"Braca Karamazovi", Dostojevski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:16

Covek je samo trska, najslabija u prirodi. Ali to je trska sto misli. Nije potrebno da se Kosmos naoruzava da ga smrvi, dovoljan je jedan dah, jedna kap da ga ubije. Ali i da ga Kosmos smrvi, covek bi opet bio blagosloven veci od onog sto ga ubija, posto on zna da umire i zna za nadmoc koji vaseljena ima nad njim.Kosmos o tome nista ne zna.
Sve nase dostojanstvo sastoji se, dakle, u misli. Time treba da se ponosimo, a ne prostorom i trajanjem, koje nismo kadri da ispunimo. Trudimo se, dakle, da pravilno mislimo. U tome lezi nacelo morala.

Blez Paskal








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:16

U krugovima koji prate dodeljivanje nagrada drugima, vlada opste misljenje da mi je nagrada "Todor Manojlovic" dodeljena nezasluzeno, ali to je potpuno razumljivo. Ona se, naime, i ne dodeljuje za opsti nego za posebni umetnicki senzibilitet, lepo pise u obrazlozenju...
U redu je momci. Ni ja vas verovatno bas ne bih volio da sam takav kao vi, a da ste vi onakvi kao ja...
Toliko o Opstem i Posebnom..."

Balasevic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:16

Uzdici se nad bednim stanjem - to mora da bude lako cak i kad se energija na silu ulaze u to. Otrgnucu se od stolice, trcacu oko stola, razmrdacu glavu i vrat, unosicu vatrenost u pogled, zatezacu misice oko ociju. Postupacu nasuprot svakom osecanju, burno cu pozdravljati A, ako sada naidje, ljubazno cu trpeti B u svojoj sobi, a sve sto bude rekao C upijacu dugackim gutljajima, uprkos bolu i naponu.

Ali cak i ako tako bude, ipak cu pri svakoj gresci, koja ne moze izostati, dolaziti do zastoja u celini, i u onome sto je lagano i u onome sto je tesko, i ja cu biti prinudjen da se vrtim u krug.

Stoga, ipak, kao najbolji savet ostaje: primati sve onako kako je, ponasati se kao teska masa, pa makar se sam osecao kao da si oduvan, ne dozvoli da te nesto namami na pogresan korak, posmatrati druge zivotinjskim pogledom, ne osecati kajanje, ukratko - sopstvenom rukom pritiskati ono sto je od zivota jos ostalo kao avet, to jest jos uvecati poslednji grobni mir i ne znati vise za postojanje icega drugog osim njega.

Karakteristican pokret takvog stanja jeste prelazenje malim prstom preko obrva.


"Odluke", Kafka








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:16

"U suton, kada prve zvijezde i prve gradske lampe sinu, kad ljubavnik o dragoj sanja, a pijanica o svom vinu
Ja tiho hodam pored kuća u kojima se svjetla pale; sva zla, i nevolje, i sumnje najednom budu posve male.
I smijesim se u meki suton, od zapaljenih zvijezda svečan, i osjetim dubinu svega, i da je život
vječan – vječan."

Dobriša Cesarić








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:17

Sokrat je vazio za mudraca.
Jednog ga dana potrazi neki covjek i rece:
-Znas li sto sam sve cuo o tvome prijatelju?
-Trenutak, odgovori Sokrat. Prije nego mi ispricas volio bih da prodes jedan brzi test: jesi li to sto mi zelis reci prosijao kroz tri sita?
-Tri sita?
-Da, odgovori Sokrat. Prije nego ispricas neke stvari o drugome, dobro je da uzmes malo vremena i prosijes ono sto zelis reci. To nazivam test od tri sita! Prvo je sito Istine. Jesi li provjerio da je istinito ono sto mi zelis ispricati?
-Ne, pa i nisam. Nisam vidio samo sam cuo kako pricaju.
-Dobro! Ne znas dakle je li to istina. Probajmo iznova: pokusajmo prosijati drugacije, sada cemo uzeti sito Dobrote. Ono sto mi zelis ispricati o prijatelju, je li nesto dobro?
-Ne, bas suprotno! Cuo sam kako se tvoj prijatelj lose ponio.
-Dakle, nastavi Sokrat, zelis mi ispricati lose stvari o prijatelju a nisi siguran jesu li istinite. To i nije bas ohrabrujuce! Jos uvijek mozes proci test, jer je ostalo jos sito Koristi. Je li korisno da mi ispricas sve sto je moj prijatelj napravio?
-Korisno? Pa i ne, ne vjerujem da bi ti to moglo koristiti.
-Dakle, zakljuci Sokrat, ono sto si mi htio ispricati nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa zasto bi mi pricao. Ne zelim nista znati od onoga sto si mi htio ispricati, i tebi ce biti bolje da sve to zaboravis.
"Medju prijateljima treba voljeti ne samo one, koje zaloste vase nesrece, nego i one koje nam ne zavide na sreci"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:17

Prijateljstvo
Sad sam shvatio: to je prijateljstvo,ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste,to ne može,jer zavisi od nas Ne mogu da mu kažem : budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem, bicu ti prijatelj.
Ali, bilo ovako ili onako,u njegovo prijateljstvo nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome što mi je postao potreban,što nisam zamjerio nicemu ma šta da je rekao ili ucinio, i što mi je sve njegovo postalo važno.
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razloge.
Pa ipak to cinim, makar samo zato da još jednom pomenem covjeka koji je unio toliko radosti u moj život. Pitao sam ga jednom,kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira,ono biva ko zna zbog cega kao ljubav… A ništa ja nisam poklonio tebi vec sebi…

Mehmed Mesa Selimovic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:18

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:18

Brodolomnik

Jedini preživeli brodolomnik je bio izbačen na jedno malo, nenaseljeno ostrvo. Molio se Bogu da ga spasi i svaki dan je osmatrao horizont ne bi li ugledao naki spas, ali spasenje nije dolazilo. Izmoren, na kraju je uspeo napraviti malu kućicu od nanesenog drveta, da bi se zaštitio od nevremena i da bi sačuvao nešto malo svoje imovine. Ali, jednoga dana, posle lutanja u potrazi za hranom, našao je svoju malu kućicu u plamenu, umotanu dimom koji se dizao visoko u nebo. Najgore se desilo, sve je otišlo u nepovrat.

Bio je ispunjen očajem i besom. “Boze, kako si mi mogao ovo učiniti?”-plakao je. Sledećeg jutra je bio probuđen zvukom broda koji se približavao ostrvu. Došlo je dugo očekivano spasenje.
- “Kako ste znali da sam ovde?!”- pitao je iscrpljeni čovek svoje spasioce.
-“Videli smo tvoju signalnu vatru”- odgovorili su.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 11601

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Pet 1 Sep - 19:19

ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:43

Ali koncert se nastavio, i Svan shvati da nece moci otici pre no sto se zavrsi i ta tacka programa. Tesko mu je bilo sto je zatvoren usred toga sveta cije su ga glupe i smesne strane pogadjale utoliko bolnije sto mu se usred toga sveta - koji nije znao za njegovu ljubav, a i da je znao za nju, ne bi mogao da se za nju zanima ni da ucini drugo sta do da se na nju osmehne kao na detinjariju ili da je sazaljeva kao ludost - njegova ljubav prikazivala kao jedno subjektivno stanje, koje postoji samo za njega, ciju mu stvarnost nista spoljno ne potvrdjuje; a narocito ga je bolelo, i to toliko da mu je dolazilo da jauce cak i od samih zvukova instrumenata, sto se toliko zadrzava u ovome izgnanstvu, tu, kuda Odeta nikada nece doci, gde je niko, gde je nista ne poznaje, gde je ona potpuno odsutna.



Ali odjednom je bilo kao da je ona usla, i ta pojava bila je za njega tako razdiruc bol da je prineo ruku srcu. Jer to se violina uzdigla do visokih tonova, gde je ostala kao u nekom iscekivanju, iscekivanju koje se produzavalio a da violina nije prestajala da drzi te tonove, u svome zanosu sto vec opaza predmet svog iscekivanja kako se priblizava i u ocajnickom naporu da istraje do njegovog dolaska, da ga doceka pre nego sto izdahne, da mu jos za casak, poslednjim snagama, odrzi put otvoren da mogne proci, kao sto covek pridrzava vrata koja bi se inace zalupila. I pre nego sto je Svan stigao da shvati i da u sebi pomisli: "To je mala fraza iz Ventejove sonate, nemojmo to slusati!" sva secanja iz vremena kad je Odeta jos bila zaljubljena u njega, secanja koja je on do tada uspevao da zadrzi nevidljiva u dubini svog bica, obmanuta tim nenadnim zrakom iz doba ljubavi i poverovavsi da se ono vratilo, behu se probudila i punim zamahom krila doletela da mu zanosno, bez milosti za njegov sadasnji jad, pevaju zaboravljene pripeve srece.


...


Nije tada ni bio svestan koliko je bilo istine bilo u onome sto joj je rekao, kada se treci put video sa njom, a ona mu je ponavljala: "Ali zasto me ne pustate da cesce dodjem?" a on, smejuci se, odgovorio udvaracki: "Iz straha da ne patim". I sada se jos, avaj, desavalo katkad da mu ona pise iz kakvog restorana ili hotela, na hartiji sa stampanim zaglavljem; ali ta pisma kao da su bila od plamena, pekla su ga. "Ovo je pisano u hotelu Vujmon? Zasto li je tamo otisla? I sa kim? Sta se tamo odigralo?". Setio se kako su gasili plinske svetiljke na Italijanskom bulevaru kad ju je ono sreo izgubivsi vec svaku nadu, medju senkama sto su se sunjale, u onome mraku sto mu se cinio gotovo natprirodan, a ta je noc - ta noc kad nije morao cak ni da se pita nece li joj biti krivo sto je on trazi, niti kad je nadje, toliko je bio siguran da nema za nju vece radosti nego da se sretne sa njim i zajedno sa njim vrati kuci - ta je noc odista pripadala jednome tajanstvenom svetu u koji se nikad vise ne mozemo vratiti kad mu se vrata jednom sklope. I Svan ugleda, nepomicnog, suocenog sa tako ponovo prozivljenom srecom, nesrecnika, na koga se sazali, jer nije ga odmah prepoznao, tako da je morao da obori oci da svet ne bi video da su mu oci pune suza. To bese on sam.











Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:43

''Sudija, opunomocenik, cinovnik, ne znam koje vrste,
upravo je dosao. Skupljenih ruku, klececi, trazio sam
od njega milost. Zlokobno se smeseci pitao me je da
li je to sve sto imam da mu kazem.
-Milost! Milost - ponavljao sam! Bar iz sazaljenja,
jos pet minuta!
Ko zna? Mozda ce me pomilovati. Tako je strasno
umreti, na ovaj nacin, u mojim godinama. Cesto se
desavalo da pomilovanja stignu u poslednjem trenutku.
A koga bi trebalo pomilovati, gospodine, ako ne mene?
Prokleti dzelat! Priblizio se sudiji da bi mu rekao
da izvrsenje smrtne kazne treba da bude u odredjeno
vreme, da se to vreme primice, da je on za to odgovaran,
da uostalom pada kisa i da preti opasnost od rdjanja masine.
Preklinjem vas! Jos minut da sacekam pomilovanje! Inace
cu se braniti, ujedati!
Sudija i dzelat sidjose. Sam sam. Sam sa dva zandara.
Oh! Grozan narod koji zavija poput hijena. Ko zna, mozda
cu im umaci? Ali ako ne budem spasen? Ako moje pomilovanje?..
Nemoguce je da me ne pomiluju!
Bednici! Cini mi se da se penju stepenistem...

CETIRI SATA''





Viktor Igo, ''Poslednji dan na smrt osudjenoga''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:44

"- Људски живот је сачињен од снова, као што је хаљина коју носим саткана од чворова. Сваки дан је један сан који смо ноћу изаткали. Ми ставарамо своје снове као што градимо куће, па онај ко је вешт и умешан, живи у лепом и топлом сну, као и онај што уме, живи у лепој и топлој кући. Но једно упамти, младићу: сан је важнији од куће. Човек може да се склони у свој сан у свако доба, у свакој прилици, у било којем крају света и да у њему живи сигурније него у било каквој кући."

Миломир Ђукановић -Коктел Менхетн








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:44

.. Ali kolebanja , ali nemir, ali borba vere i neverovanja, to je ponekad takva muka za savesnog coveka, kao sto si ti, da mu je bolje da se obesi ...Vodim te izmedju vere i bezverja naizmenicno i u tome je moj cilj. To je nova metoda .. ''

''Savest! Sta je savest? Ja je sam pravim. Pa zasto se onda mucim? Iz navike. Iz ljudske navike u svem svetu za ovih sedam hiljada godina. Dakle, odviknimo se i budimo kao bogovi''.





Dostojevski ''Braca Karamazovi''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:45

Smrt mi je zavrtela glavu jer nisam voleo da zivim : time se objasnjava uzas koji mi je ulivala. Time sto sam je poistovetio sa slavom, postala je moje opredeljenje. Hteo sam da umrem; ponekad bi se od uzasa sledilo moje nestrpljenje: ali to nikad nije dugo trajalo; moja zdrava radost ponovo bi se pojavila i ja sam cekao na trenutak da blesne munja koja ce me sagoreti do kostiju. Teznje usadjene duboko u nama su planovi i bekstva nerazlucno povezani i u ludom poduhvatu da pisem kako bih opravdao svoje postojanje lepo vidim da je, i pored hvalisanja i lazi, bilo i neceg stvarnog : dokaz je i to sto pisem, pedeset godina kasnije. Ali ako se vratim prapocecima, vidim teznju da pobegnem napred, da izvrsim samoubistvo kao brzoplet smetenjak; tako je, smrt sam trazio vise nego epopeju, vise nego mucenistvo. Dugo sam strahovao da cu zavrsiti kao sto sam poceo, pa gde bilo i kako bilo, i da ce ta neodredjena smrt biti samo odraz mog maglovitog rodjenja. Moj poziv je sve izmenio : udarci maca iscezavaju, a ostaju spisi, ja otkrih da se Darodavac, u Knjizevnosti, moze preobraziti u svoj Dar, to jest u cist predmet. Zahvaljujuci slucaju, ja sam covek, a zahvaljujuci svojoj pelemenitosti, postacu knjiga; svoju brbljivost i savest svoju moci cu da izlijem u olovna slova, da zamenim huku zivota neizbrisivim zapisima, svoju put stilom, neotporne spirale vremena vecnoscu, moci cu da se pojavim pred Svetim Duhom kao talog jezika, da za ljudski rod postanem opsesija i , najzad, da budem drugi, drugi nego sto jesam, drugi nego ostali, drugi nego bilo sta. Pocecu time sto cu stvoriti sebi telo koje se ne moze istrositi, a onda cu se prepustiti potrosacima. Necu pisati iz prostog zadovoljstva da pisem, vec da to telo slave isklesem u recima. Posmatrano sa visine groba, moje rodjenje mi se ucinilo kao nuzno zlo, kao potpuno privremeno otelotvorenje koje ce pripremiti moj preobrazaj: da bih se ponovo rodio treba da pisem, a za pisanje treba imati mozak, oci, ruke; kad posao zavrse, ti organi ce sami od sebe nestati : oko 1955, jedna larva ce se raspuci, dvadeset i pet leptira in-folio prhnuce iz nje, leprsajuci svima svojim stranicama, da bi sleteli na policu Narodne biblioteke. Ti leptiri nece biti niko drugi do ja. Ja : dvadeset pet knjiga, osamnaest hiljada stranica teksta, tri stotine gravira od kojih je jedna piscev portret. Moje kosti su od koze i kartona, mesto pretvoreno u pergament mirise na tutkalo i gljive, preko sezdeset kilograma hartije, dobijam cetvrtast oblik, i sasvim mi je lepo. Ponovo se radjam, postajem najzad pravi covek, koji misli, govori, peva, grmi, koji se potvrdjuje nepobitnom inercijom materije.


Zan-Pol Sartr ''Reci''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:45

''Ono sto nam nije bilo dato da odgonetnemo, da razjasnimo uz sopstveni napor, ono sto je bilo jasno pre nas, to nije nase. Iz nas samih prostice samo ono sto izvucemo iz tmine koja je u nama i koja drugima ostaje nepoznata. ''





Marsel Prust - ''Pronadjeno vreme''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:45

''Kad neko čita spis čiji smisao želi da dokuči, tada neće s prezirom gledati na znake i slova, rekavši da su varka, slučajnost i bezvredna ljuska, već će ih čitati, proučavati i voleti slovo po slovo.
A ja, koji sam želeo da čitam knjigu sveta i knjigu sopstvenog bića, prezreo sam za ljubav unapred naslućivanog smisla znake i slova, nazivajući pojavni svet varkom, a svoje oči i svoj jezik slučajnim i bezvrednim pojavama. Ali, to je prošlo, ja sam se probudio, istinski probudio i tek danas rodio…''

Herman Hese - Sidarta








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:45

"Mi se ne poznajemo, mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo trazili - pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe nadjemo? S pravom je receno: "Gde je vase blago, onde ce biti i srce vase." Nase blago je tamo gde su kosnice naseg sananja. Stalno smo na putu ka njima; kao rodjenim krilatim zivotinjama i skupljacima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da - nesto "donesemo kuci" . Inace, sto se tice zivota, takozvanih "dozivljaja" - ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome ? Ili ko ima dovoljno vremena za to ?
Pri takvim stvarima, bojim se, nikada nismo bili "na pravom mestu": ni nase srce nije tamo - pa ni nase uho! Naprotiv, kao sto se neki bogom zanesen i u sebe utonuo covek, u cijim usima tek sto je odjeknulo zvono oznacujuci podne sa svojih dvanaest teskih udaraca, najednom budi i pita: "Sta je to zapravo izbilo ?" tako i mi ponekad naknadno trljamo usi i u cudu se, pometeni, pitamo "sta smo to zapravo doziveli ? Jos vise: ko smo mi zapravo ?" i naknadno, kako rekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca naseg dozivljaja, naseg zivota, naseg bica - i pri tom, avaj, gresimo u brojanju ...
Upravo nuzno ostajemo sami sebi strani, ne razumemo sebe, moramo u sebi videti nekog drugog, za nas za vecita vremena vazi stav: "Svako je sebi najudaljeniji" - za sebe mi nismo nikakvi "saznavaoci" ..."





Fridrih Nice - "Genealogija morala"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:46

U pojedincu nema dovoljno života da pokori Umetnost, a svi ostali na svetu su spremni samo da je kritikuju. Takva je slika, nisam ja kriv; pejzaž je bio loš. Umirem a nisam bolestan, umirem jer ne mogu da se izborim sa ovim bezosećajnim životom. Buljim kroz prozor u vedar i užasan dan od koga mi se utroba okreće. Pa zar se niko ne oseća ovako? Da nisam potpuno lud?





Čarls Bukovski - ''Vinom isflekane beležnice''








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:46

Od dvanaeste godine, cini mi se, to jest otkad sam poceo da budem svestan, poceo sam da ne volim ljude. Ne da ne volim, nego su mi nekako postali teski. Cesto mi je bilo odvec zao, i to u mojim najcistijim trenucima, sto ne mogu sve da iskazem ni najblizim ljudima, to jest mogao bih, ali necu, zbog necega se ustezem; sto sam nepoverljiv, natmuren i povucen. Isto tako sam vec odavno zapazio u sebi crtu, gotovo jos u detinjstvu, da vrlo rado optuzujem, da sam vrlo sklon da optuzujem druge ljude; ali za tom sklonosti veoma cesto je odmah dolazila druga misao, za mene vrlo neprijatna: ''da li nisam ja sam kriv, a ne oni?''. I koliko puta sam sebe sam optuzivao bez razloga! I da ne bih takva pitanja imao da resavam, ja sam, naravno, trazio usamljenost. Uz to, nista nisam nasao u ljudskom drustvu, koliko god sam trazio i trazio; bar su se svi moji vrsnjaci, svi moji drugovi, svi do jednoga pokazali nizi od mene duhovno; ne secam se nijednoga izuzetka.
Da, sumoran sam, neprekidno se skrivam. Cesto zelim da izadjem iz drustva. Mozda cu i ciniti dobro ljudima, ali cesto ne vidim ni najmanjeg razloga da im cinim dobra. I uopste ljudi nisu tako divni da bi bilo potrebno o njima se toliko brinuti. Zasto oni ne pridju pravo i otvoreno, i zasto da neminovno ja prvi moram ici njima? O tome sam sebi postavljao pitanja. Ja sam blagodarno bice i dokazao sam to vec sa sto gluposti. Odah bih odgovorio otvorenom coveku otvorenoscu, i odmah bih poceo da ga volim. Tako sam i cinio; ali svi su me odmah prevarili, i , ismejavajuci me, od mene su se skrivali. Najotvoreniji od svih je bio Lambert, koji me je samo mnogo tukao u detinjstvu; ali i on je samo otvoren nevaljalac i razbojnik; a i njegova otvorenost bila je samo iz gluposti. To su bile moje misli kad sam stigao u Petrograd. Kada sam onog dana izisao od Dargaceva (kome me je sam Bog zna sta odvelo), prisao sam Vasinu i u nastupu razdraganosti pretrpao ga navalama. A posle? Jos istoga vecera osetio sam da ga mnogo manje volim. Zasto? Samo zbog toga sto sam , time sto sam ga preterano pohvalio, pred njim sebe potcinio. Medjutim, izgleda da bi trebalo da bude obratno: covek koji je toliko spravedljiv i velikodusan da odaje drugome priznanje cak i na svoju stetu, takav covek stoji gotovo vise po svome dostojanstvu nego svi drugi. Lepo, - ja sam to znao, pa ipak sam manje voleo Vasina, cak mnogo manje; narocito uzimam primer koji je citaocu vec poznat.



(...)



Da, celoga svoga zivota bio sam zedan moci, moci i usamljenosti. O tome sam mastao jos u onom dobu uzrasta kada bi mi se nesumnjivo svak nasmejao u lice da je cuo sta se snuje u mojoj glavi. Eto zasto sam toliko zavoleo tajnost. Da, mastao sam iz sve snage, i toliko da mi nije ostalo vremena da razgovaram s drugim ljudima; iz toga su ljudi zakljucili da sam nedruzeljubiv, a zbog moje rasejanosti pravili su jos ruznije zakljucke na moj racun, ali moji rumeni obrazi dokazivali su suprotno.
Bio sam vrlo srecan kad sam, legavsi da spavam, pokriven, pocinjao, sam u potpunoj usamljenosti, neuznemiravan vise hodom ljudi oko mene i njihovom larmom da izgradjujem sebi drugi zivot. Tako je nastala ''ideja'' u najuzavrelijoj masti, i tad su svi snovi, dotle glupi, postajali razumni, i iz fantasticnog oblika romana presli u trezven oblik realnosti.



Dostojevski, ''Momce''.











Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:47

Stojimo na ivici provalije.
Zavirujemo u ponor-hvata nas muka i vrtoglavica.
Prvi nam je impuls da ustuknemo pred opasnošću.
Neshvatljivo zašto-ostajemo.
Malo-pomalo naša muka, i vrtoglavica, i užas tonu u oblak nekog osećanja koje nema imena.
Postupno, neprimetno, taj oblak dobija oblike, kao ona para iz boce sto se pretvara u duh u priči iz Hiljadu i jedne noći.
Ali iz našeg oblaka na ivici provalije izraste i postaje opipljiv jedan oblik, mnogo strašniji od svakog duha ili bilo kog demona iz priče, pa ipak je to samo jedna misao, užasna misao koja nam ledi i samu srž u kostima žestinom slasti njene grozote.
To je samo pomisao na ono što bismo osetili pri strmoglavom padu s takve visine.
A taj pad, to srljanje u propast-upravo zbog toga što je spojen sa najgroznijom i najodvratnijom od svih najgroznijih i najodvratnijih slika smrti i stradanja koje su se ikad rodile u našoj mašti-upravo zbog toga sad ga silno priželjkujemo.
I pošto nas naš razum snažno odvraća od ivice provalije, zato se mi utoliko plahovitije primičemo njoj.
Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao što je strast čoveka koji dršćući na ivici provalije sanja o vratolomnom skoku.
Prepustiti se za trenutak nekom pokušaju razmišljanja, znači biti neminovno izgubljen; jer premišljanje nas samo tera na uzdržavanje i zato je to, kažem, baš ono što mi ne možemo.
Ako se ne nađe prijateljska ruka da nas zaustavi, ili ako ne uspemo da se naglim naporom bacimo ničice na zemlju, okrenuvši leđa provaliji, mi ćemo skočiti u nju i poginuti.



Edgar Alan Po - ''Đavo perverznosti''








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:47

Borba je bila zaista kratka. Bio sam sav mahnit od svih mogucih pomamnih uzbudjenja i osecao sam u jednoj svojoj ruci snagu i mnoc mnostva ljudi. Za nekoliko trenutaka silnom snagom priterao sam ga uza zid i, drzeci ga tako u svojoj vlasti, sa svirepim divljastvom stao sam da zabadam mac u njegove grudi. U tom trenutku neko spolja pokusa da otvori vrata. Pozurih se da sprecim upad, a zatim se odmah vratih svom protivniku, koji je umirao. Ali koji bi ljudski jezik mogao tacno da izrazi ono iznenadjenje, onaj uzas koji me je obuzeo pri prizoru sto sam ga tada ugledao? Kratki trenutak za koji sam skrenuo pogled na drugu stranu bio je dovoljan da ocvidno izazove stvarnu promenu rasporeda u gornjem, udaljenijem kraju sobe. Veliko ogledalo - tako mi se u prvi mah ucinilo u mojoj zbunjenosti - stajalo je sada tamo gde malopre ni traga od njega nije bilo, i kada sam mu, sav uzasnut, poceo da prilazim, moj rodjeni lik, ali s crtama bledim i krvlju poprskanim, dolazio mi je u susret slabim i teturavim korakom. Tako je, kazem, izgledalo, ali nije bilo tako. To je bio moj protivnik - bio je to Vilson koji je tad stajao preda mnom boreci se sa zivotom. Njegova maska i njegov ogrtac lezali su tam gde ih je bacio, na podu. Nijednog koncica na njegovom odelu, nijedne crtice na njegovom izrazitom i neobicnom licu koji, po svojoj najpunijoj istovetnosti, ne bi bili moji sopstveni!
To je bio Vilson, ali on vise nije govotio sapatom, i ja sam mogao uobraziti da to ja govorim, kad on rece :

''Ti si pobedio i ja se predajem. Ali odsada si i ti mrtav - mrtav za Svet, za Nebo i za Nadu! U meni si ti postojao - i mojom smrcu, gledaj u ovaj lik, koji je tvoj sopstveni lik, ti koji si potpuno ubio sebe samog. ''


Edgar Alan Po, ''Vilijam Vilson''.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:47

Veliki ljudi su za mlade ljude kao suvo groždje u kolaču svetske istorije,oni takodje
spadaju u njenu pravu supstancu,izvesno,i nije nimalo lako ni prosto,kao što bi se mislilo,
razlikovati stvarne velikane od prividnih velikana.Kod prividno velikih,izgled
veličine daju istorijski trenutak u njegova tumačenja i prilaženja,ali ima istoričara
i biografa,a kamoli novinara,kojima to tumačenje i zahtevanje jednog istorijskog
trenutka hoće da kaže - trenutni upeh pojavljuje se već kao znak veličine.Omiljene
figure takvih istoričara su kaplar koji od danas do sutra postane diktator,ili kurtizana
koja za trenutak uspe da upravlja dobrim ili rdjavim raspoloženjem jednog vladara sveta.
A idealno raspoloženi mladići vole,obrnuto,najviše tragično neuspele,mučenike,
one za trenutak suviše rano ili suviše kasno došle.....


Herman Hesse - Igra staklenih perli








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   Čet 7 Sep - 18:48

Na mahove, usred aktivnog zivota, osetim odjednom kako sve odlazi, kako stvari napustaju svet i covek coveka. Tada se vracam svojoj samoci, pravom zavicaju moje svesti. A moja samoca, to nije tisina i nepomicnost, mrak i besvest; to je vapaj i kliktaj svih ljudskih sudbina i zivotnih zahteva, od postanka sveta do danas, to je vihorno kruzenje bezbrojnih sunaca, prema kojima je ovo sto nas greje samo igracka, to je brujanje miliona vasionskih zvona u kojima su planete klatna. I kroz tu vasionu bez kraja i imena, poboden je, od vrha do dna, kao stozer, mac od svetlosti - moja svest.



...



Bolovi koji poticu od urodjene osetljivosti, od nesklada izmedju moga unutarnjeg zivota i svega oko mene, od nerazmrsive igre maste i stvarnosti, ti bolovi postaju s godinama redji i imaju sve manje vlasti nada mnom. Ali zato osecanje prolaznosti sve vise prozima celo moje bice, hara u meni kao zaraza. I to nije vise pitanje mojih rodjenih godina, ni opstanka stvorenog sveta oko mene. Ne. Rec je o vremenu uopste, o vremenu kao takvom. Sa strahom, sa osmejkom, sa zadovoljstvom gotovo gledam kako minute proticu. I u daljini nepojmljivi i bezimeni trenutak kad ce kanuti poslednja minuta i kad ce izvor vremena presusiti zauvek. I vidim jasno: u borbi koju svet vodi sa svojim sudjenim vremenom sto prolazi, ja sam, kao prebeg, stao na stranu vremena, dakle na stranu onoga sto umire i nestaje. I sad gledam svet kao neko ogromno telo od kojeg otice njegovo vreme kao krv, i sa svakom minutom koja iskuca, sa svakim krvnim zrncem, to veliko telo stari i slabi, neprimetno ali stalno. A u tom opstem potopu koji predstavljaju nas zivot, nase vreme i ovaj svet, ja plovim na santi koja se zove prolaznost.



...



U dnevniku mojih pomracenja svako se od njih takmici za prvo mesto po snazi i trajanju.



...



Ivo Andric, "Znakovi pored puta"








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Omiljeni delovi iz knjige   

Nazad na vrh Ići dole
 
Omiljeni delovi iz knjige
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Omiljeni delovi iz knjige
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Omiljeni parfem
Strana 5 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-