Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Fridrih Vilhelm Niče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:00

Fridrih Vilhelm Niče (nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Reken, 15. oktobar 1844 — Vajmar, 25. avgust 1900) radikalni nemački filozof, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva. filolog, esejista[1] filozof pesnik, kompozitor[2] Studirao je klasičnu filologiju i kratko vreme radio kao profesor u Bazelu, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Na Ničea su najviše uticali Šopenhauer, kompozitor Vagner i predsokratovski filozofi, naročito Heraklit.[3] Neretko, Ničea označavaju kao jednog od začetnika egzistencijalizma, zajedno sa Serenom Kierkegarom[4]
Rođen je oko deset časova izjutra 15. oktobra 1844. godine [4] u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori.[4] Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njega. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavljala učenicima jako malo slobodnog vremena.[4] Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Počeo je da studira (pohađao samo jedan semestar) teologiju, ali je pod uticajem nezadovoljne majke napustio studije.[5] Da bi se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle briljantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868. Smatra se da je pod uticajem profesora Ernsta Ortlepa Niče upoznat sa muzikom i delima Riharda Vagnera [6]. Godine 1871/1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga Rođenje Tragedije [4].
Ničeov opis verno je preneo na papir pisac Štefan Cvajg.[7]

„Prkosno uzdignuta glava junaka, visoko izbočeno čelo svo izbrazdano mračnim mislima, teški uvojci kose iznad napetog prkosnog zatiljka. Ispod obrva svetluca sokolski pogled, a svaki mišić umnoga lica, sav je napet od volje, zdravlja i snage. Vercingetoriksovi brkovi muževno mu se spuštaju iznad oporih usana i izbočene brade, pokazujući varvarskog ratnika, pa čovek nehotice uz tu lavlju glavu čvrstih mišića može zamisliti germanski vikinški lik s pobedničkim mačem, rogom i kopljem”

Cvajg dalje opisuje značaj Ničeove filozofije.[7]

„Njega, strastvenoga mrzioca "lagodne opojnosti", svake udobnosti, podilazi jedino želja da razori osigurani mir ljudi u kojem oni uživaju, da vatrom i prepašću širi budnost koja je za nj jednako dragocjena kao što je za ljude mira dragocjeni i tupi lagodni san. Iza njega ostaju, kao nakon prolaska filbustira, provaljene crkve, osrvnta tisućugodišnja svetišta, srušeni oltari, osramoćeni sakramenti, poklana uvjerenja, probijene moralne ograde, užareno obzorje, neizmjerni fanal smionosti i snage. Ali on se nikad ne osvrće natrag, ni da bi to posjedovao. On ne pripada nijednoj vjeri, nije se zakleo nijednoj zemlji, na njegovu oborenom jarbolu vije se crna zastava amoraliste, pred njim je ona sveta neznatnost, vječna nesigurnost. s kojom se osjeća demonski zbratimljen pa se neprekidno oprema za nove opasne plovidbe.”
Nihilizam označava istorijsko kretanje Evrope kroz prethodne vekove, koje je odredio i sadašnji vek. To je vreme u kojem već dve hiljade godina preovladava onto-teološki horizont tumačenja sveta, hrišćanska religija i moral. [8] Niče razlikuje dve vrste nihilizma: pasivni i aktivni. Pasivni nihilizam je izraz stanja u kome postojeći vrednosti ne zadovoljavaju životne potrebe-ne znače ništa.[3] Ali on je polazište za aktivni nihilizam, za svesno odbacivanje i razaranje postojećih vrednosti, kako bi se stvorili uslovi za ponovno jedinstvo kulture i života.[3] Po sebi se razume da Niče nije izmislio nihilizam - niti je pripremio njegov dolazak, niti je prokrčio put njegovoj prevlasti u našem vremenu. Njegova je zasluga samo u tome što je prvi jasno prepoznao nihilističko lice savremenog sveta.[9] Što je prvi progovorio o rastućoj pustinji moderne bezbednosti, što je prvi glasno ustanovio da je Zapad izgubio veru u viši smisao života.[9] Niče je došao u priliku da shvati nihilizam kao prolazno, privremeno stanje. I štaviše pošlo mu je za rukom da oktrije skrivenu šansu koju nihilizam pruža današnjem čoveku.[9] Da shvati ovaj povesni događaj kao dobar znak, kao znamenje životne obnove, kao prvi nagoveštaj prelaska na nove uslove postojanja[9] Niče na jednom mestu izričito tvrdi, nihilizam je u usti mah grozničavo stanje krize s pozitivnim, a ne samo negativnim predznakom.[9] Nihilizam je zaloga buduće zrelosti života. Stoga je neopravdano svako opiranje njegovoj prevlasti, stoga je neumesna svaka borba protiv njega.[9]
Natčovek je najviši oblik volje za moć koji određuje smisao opstanka na Zemlji: Cilj nije čovečanstvo, nego više no čovek![10]. Njegov cilj je u stalnom povećanju volje za moć iz čega proizilazi da nema za cilj podređivanje natprirodnom svetu. Afirmacija sebe, a ne potčinjavanje natprirodnom, suština je Ničeove preokupacije natčovekom. U suprotnom, čovek ostaje da živi kao malograđanin u svojim životinjskim užicima kao u nadrealnom ambijentu. Natčovek je ogledalo dionizijske volje koja hoće samo sebe, odnosno večna afirmacija sveg postojećeg.

Ničeov natčovek u "Berlinskim ilustrovanim novinama iz 1903. godine"
Ničeov natčovek u "Berlinskim ilustrovanim novinama iz 1903. godine“.
Učiniti natčoveka gospodarem sveta značilo biraščovečenje postojećeg čoveka, učiniti ga ogoljenim od dosadašnjih vrednosti. Rušenjem postojećih vrednosti, što je omogućeno učenjem o večnom vraćanju istog, natčovek se otkriva kao priroda, animalnost, vladavina nesvesnog. Time Niče vrši alteraciju čoveka od tužđeg, hrišćanskog čoveka ka čoveku prirode, raščovečenom čoveku novih vrednosti. To znači da Niče suštinu čoveka određuje kao reaktivno postojanje. Na taj način čovek postojećih vrednosti mora da želi svoju propast, svoj silazak, kako bi prevazišao sebe: Mrtvi su svi bogovi, sada želimo da živi natčovek- to neka jednom u veliko podne bude naša poslednja volja![11] Čovek u dosadašnjoj istoriji nije bio sposoban da zagospodari Zemljom, jer je stalno bio usmeren protiv nje. Zbog toga čovek treba da bude nad sobom, da prevaziđe sebe. U tom pogledu natčovek ne predstavlja plod neobuzdane isprazne fantazije. Sa druge strane, prirodu natčoveka ne možemo otkriti u okviru tradicionalne-hrišćanske istorije, već je potrebno iskoračiti iz nje. Upravo ovaj iskorak može da odredi sudbinu i budućnost cele Zemlje.[8]
Kovanica "Bog je mrtav" često je bila predmet pogrešne interptetacije. Naime, mislilo se da je Niče opisao smrt Boga u bukvalnom smislu. Umesto toga, on sebe shvata kao posmatrača, kao nekog ko prenosi svoj stav da zbog napretka u doba prosvetiteljstva, Bog više nije verodostojan izvor apsolutnih moralnih principa. On analizira vreme u kojem živi, posebno Hrišćansku civilizaciju koja, po njegovom mišljenju propada. On nije prvi koji postavlja pitanje o smrti Boga. Već je mladi Hegel predstavio ideju o beskonačnoj boli kao osećanju na kome počiva religija novih vremena - osećanje: "Bog po sebi je mrtav"[12]

„"Gdje je Bog?", uzviknuo je. "Reći ću vam. Ubili smo ga - ja i ti! Svi smo ga mi ubili! Ali kako smo to uradili? Kako smo ispili more? Tko nam je dao spužvu da izbrišemo cijeli obzor? Što smo uradili kada smo odvojili ovu zemlju od njenog sunca? Gdje se sada kreće? Gdje se mi krećemo? Odmičemo li se od svih sunca? Zar se padamo neprestano? Unatrag, postrance, prema naprijed, u svim smjerovima? Postoje li još gore ili dolje? Zar se nismo izgubili kao u beskonačnom ništavilu? Zar ne osjećamo dah praznog svemira? Zar nije postao hladniji? Zar se noć neprestano ne obrušava na nas? Zar ne trebamo paliti svjetiljke ujutro? Zar ne čujemo ništa drugo osim zvukova grobara koji pokapaju Boga? Zar ne osjećamo ništa osim božanskog raspadanja? - Bogovi se također raspadaju! Bog je mrtav!"”

– Vesela znanost, Knjiga treća, §125.

Poznatiji deo nalazi se u drugom delu Zaratustrinog predgovora u kome mladi Zaratustra na početku svog putovanja sreće ostarelog sveca koji izkazuje mizantropiju i ljubav prema Bogu.

„Kad je Zaratustra čuo te reči, pozdravi sveca i reče: "Šta bih vam ja mogao dati! Ali pustite me brzo odavde da vam ne bih još što god i oduzeo!" I tako se rastadoše jedan od drugog, starac i zreo čovek, smejući se, kao što se smeju dva dečaka. A kad je Zaratustra ostao sam, reče u svojoj šumi ovako srcu svome: "Zar je to uopšte moguće! U svojoj šumi stari svetac nije još ništa o tome čuo da je Bog mrtav " ”

– Tako je govorio Zaratustra[13]








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:01

Ničeova pisma
Između Ničeove filozofije i života postoji prisna unutrašnja veza, daleko prisnija nego što je to slučaj sa ostalim filozofima.[14] Motiv usamljenosti postaje okosnica Ničeovih pisama.[14] O svojoj usamljnosti Niče je prvi put progovorio u pismima školskom drugu, prijatelju E. Rodeu, pisanim za vreme služenja vojnog roka.[14] U jednom od njih kaže da je prilično usamljen jer "u krugu svojih poznatih" nema ni prijatelja ni filologa.[15] Mladi Niče je doživeo i shvatio usamljenost sasvim skromno i bezazleno - kao čisto spoljašnju prepreku.[14] Niče je progovorio u pismu Hajnrihu Kezelicu iz 1878[16] očigledno duboko povređen slabim prijemom na koji je naišla njegova knjiga "Ljudsko, odviše ljudsko" kod njegovih prijatelja.[14] Naknadno je tačno uvideo da su unutrašnje prepreke ljudima kudikamo teži i važniji od spoljašnjih. S toga je priznao da se oseća usamljenim ne zato što je fizički udaljen od njih, već zato što je izgubio poverenje otkrivši da nema ničeg zajedničkog sa njima.[14]

Jačanju i produbljivanju osećaja usamljenosti znatno je doprineo mučan rastanaka sa Lu Salome i Paulom Reeom posle kratkog ali intenzivnog druženja.[17]


Niče sa Lu Salome i Paulom Reeom. Slikano 1882. godine.
Poslenjih godina pred slom Niče je najzad izgubio veru u prijatelje i prijateljstvo.[14] O tome veoma upečatljivo svedoči pismo sestri u kome kaže:[14]

„Počev od dečjih nogu do sada nisam našao nikoga s kim bi imao istu muku na srcu i savesti. Skoro sve moje ljudske veze nastale su iz napada osećanja usamljenosti. Overbek baš kao i Ree, Malvida baš kao i Kezelic - bio sam smešno srećan kada sam s nekim našao ili verovao da nalazim makar i trunčicu zajedničkog.”

Svoj ispovedni ton nastavlja i u sledećem pismu.[18]

„Ako izuzmem Vagnera, niko mi do sada ni hiljaditim delom strasti patnje nije izašao u susret da bih se sa njim "razumeo", tako sam još kao dete bio sam, a i danas sam to u svojoj 44-toj godini života.”








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:02

Stil je onakav kakav je čovek
Ono što je posebno karakteristično za Ničea jeste njegov stil. Tako se još jednom potvrđuje tačnost one Bigonove da je čovek stil i obratno. Prvo što se može zapaziti jeste da Ničeova dela više liče na pesničku prozu nego na filozofska dela. Možda je to zato što njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteženog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetičan čovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. Niče eksplicite tvrdi: „Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konačno propada svaki drugi način mišljenja“. On piše po nadahnuću i asocijacijama „Zadirkuje“ filozofske teme, više sugeriše nego što argumentuje. Svoju filozofiju naziva i „eksperimentalnom“ zato što, zapravo eksperimentiše idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Niče zarazan, otrovan za omladinu.

Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: Blez Paskal, Žan Žak Ruso, Mišel Ejkem de Montenj, Soren Kirkegor i drugi. Svi oni manje dokazuju a više pokazuju, tj. saopštavaju. Ničeov "stil ispovedanja" više otežava nego što olakšava pristup njegovom delu.[19] Dijalog ima subjektivnu dijalektiku potiskuje monolog. Otuda nije nikakvo iznenađenje što Niče uzima na nišan pre svega „dijalektičare“ Sokrata i Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kaže sam, „filozofira čekićem“, jer „nije čovek, već dinamit“. U vezi s tim, odbacujući tvrdnje da je Niče bio lud, Brana Petronijević vispreno zaključuje da je Niče samo „do ludila bio uveren u istinitost svojih stavova“. Odista, Niče je voleo da se izjednačava sa Dionisom (Bahom) i Zaratrustom i da otvoreno istupi kao profet (prorok).

Ničeova prva intelektualna ljubav bio je Šopenhauer, pod čijim okriljem je stasao i još jedan neobični genije Sigmund Frojd. Međutim, nasuprot „učiteljevom“ pesimizmu, Niče razvija herojski životni optimizam. Pri tome izričito kaže da bi više voleo da bude Dionisov satir nego hrišćanski svetac. Njegovi mišljenici su presokratici i spartanci. Niče piše kako mu u blizini Heraklita postaje toplije. I pisao je po ugledu na njegove aforizme. U svom prvom značajnijem delu Rođenje tragedije iz duha muzike, Niče razlikuje dionizijski i apolonski elemenat grčke duševnosti i duhovnosti - tumačeći tragediju, slično Aristotelu, kao apolonsko oplemenjivanje dionizijskih težnji. Inače, Niče Apolona označava kao načelo likovnih umetnosti, a Dionisa kao načelo Muzike. Ova Ničeova distinkcija dionizijskog i apolonskog u čoveku, slična Frojdovom razlikovanju Erosa i Tanatosa, poklapa se zapravo, sa razlikom između Hegelove „ideje“ i Šopenhauerove „volje“.

Pojava Sokrata je, i za Ničea, prekretnica u razvoju grčko-evropske kulture, ali u negativnom smislu. On je za Ničea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose između dionizijskog i apolonskog elementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previše je racionalistička i time neprijateljska prema životu, koji za Ničea nije ništa drugo do „večno vraćanje istog“, čija je suština „volja za moć“. Doduše, Fridrih Niče na jednom mestu pošteno priznaje da možda nije ni razumeo Sokrata.
Niče je umro 25. avgusta 1900. godine oko podneva[20], nešto pre svog pedeset i šestog rođendana. Za najverovatniji uzrok smrti smatra se upala pluća u sadejstvu sa moždanim udarom. Njegovo telo je otpremljeno u porodičnu grobnicu blizu Rekena kod Lucena, gde počiva majka, a kasnije i sestra. Vila Šilberblik koju je sestra rentirala kako bi vršila promociju Ničeovog opusa, pretvorena je u muzej. Počev od 1950. godine Ničeovi rukopisi drže se u Geteovom i Šilerovom arhivu.

Kao prvobitna dijagnoza smatrao se tercijarni sifilis. Ipak, postoje i druge hipoteze. Leonard Saks, pretpostavlja da je tumor na mozgu prouzrokovao Ničeovu demenciju.[21] Pojedini su pretpostavljali da je trovanje živom mogući uzrok smrti[22], jer se često koristila kao tretman protiv sifilisa.[23]

Nakon smrti njegova sestra, Elizabet-Ferester Niče, javlja se kao urednik Ničeovih dela. Prerađujući i prepravljajući rukopise kako bi se uklopili u nacionalističku ideologiju Nemačke koju je zastupala. Kasnije objavljivana Ničeova dela sa njenim prepravkama često su bila, kasnije će se utvrditi, neopravdano povezana sa Fašizmom i Nacizmom.[24]








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:03

Dela

1872. Rođenje tragedije (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik)
1873. (David Strauss: der Bekenner und der Schriftsteller)
1874. O koristi i šteti istorije za život (Vom Nutzen und Nachtheil der Historie für das Leben)
1874. Šopenhauer kao učitelj (Schopenhauer als Erzieher)
1876. Rihard Vagner u Bajrojtu (Richard Wagner in Bayreuth)
1878. Ljudski, suviše ljudski (Menschliches, Allzumenschliches, Ein Buch für freie Geister)
1881. Zora (Morgenröte. Gedanken über die moralischen Vorurteile)
1882. Vesela nauka (Die fröhliche Wissenschaft)
1885. Tako je govorio Zaratustra, Knjiga za sve i ni za koga (Also Sprach Zarathustra, Ein Buch für Alle und Keinen)
1886. S one strane Dobra i Zla (Jenseits von Gut und Böse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft)
1887. Genealogija morala (Zur Genealogie der Moral, Eine Streitschrift)
1888. Slučaj Vagner (Der Fall Wagner, Ein Musikanten-Problem)
1888. Sumrak idola (Götzen-Dämmerung, oder Wie man mit dem Hammer philosophiert)
1888. Antihrist, Prokleto hrišćanstvo (Der Antichrist. Fluch auf das Christentum)
1888. Eno čoveka, kako čovek postaje ono šta jeste (Ecce Homo, Wie man wird, was man ist)
1888. Niče kontra Vagner (Nietzsche contra Wagner, Aktenstücke eines Psychologen)
Volja za moć, posmrtno








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:04

“ VOLJA ZA MOC “
( odlomci )

ANARHIZAM- je sa svoje strane samo agitaciono sredstvo socijalizma. Pomocu anarhizma, socijalizam izaziva strah. Strahom on pocinje daa fascinira I terorise: prije svega- on privlaci sebi hrabre I neustrasive, cak I u najvisim oblastima duha.
ASKETIZAM- ja zelim da I asketizam ponovo nacinim prirodnim. Umjesto odricanja, snazenje kao cilj, gimnastika volje, uzdrzavanje I povremeni post svake vrste, cak I u stvarima duha; kazuistika rada, s obzirom na nase misljenje koje izvire iz nasih sila; pokusaj sa avanturama I hotimicnim opasnostima. Trebalo bi zmisliti ispite I za jacinu u drzanju date rijeci kod covjeka. Asketizam nije specificno hriscanski: to Sopenhauer nije razumio. On samo urasta u hriscanstvo: svuda gdje bi postojao I bez njega.
BICE- o bicu nemamo nikakve druge predstave sem “ zivjeti “. Kako onda nesto mrtvo moze “ biti “ ? Moralo bi se znati sta je bice da bi se moglo odluciti da li je ovo ili ono realno ( npr. “cinjenice svijesti “ ) tako isto sta je iavjesnost, sta je saznanje I tome slicno. Ali kako to ne znamo, kritika moci saznanja je besmislena; kako orudje moze kritikovati sebe samo, kad jedino sebe moze upotrijebiti za kritiku? Ono cak ne moze ni samo sebe definisati !
Ako je nase “ ja “ za nas jedino bice, prema tome stvarno . Onda je veoma umjesno sumnjati da li tu nije posrijedi iluzija u perspektivi- prividno jedinstvo u koje se sve stapa kao u liniji na horizontu. Ako nam tijelo sluzi kao vodja I mjerilo, sve se pokazuje kao ogromna mnogovrsnost; metodski dopusteno je da se radi boljeg proucavanja posluzimo bogatijom pojavom kao vodjom u razumijevanju kakve jednostavnije pojave. Naposlijetku: ako pretpostavimomda je sve bivanje, onda je saznanje mogucno jedino na osnovu vjere u bice. Ideje: “ stvarnost “, “ bice “ poticu od naseg osjecanja “ subjekta “. Ako je, po Aristotelu, nacelo protivurijecnosti najizvjesnije od svih nacela, ako je to posljednje I osnovno na koje se svodi svako dokazivanje; ako se u njemu sadrzi nacelo svih drugih aksioma: onda utoliko stroze moramo promisliti o tome kakve tvrdnje ono u sustini vec pretpostavlja. Njime se, ili tvrdi nesto o stvarnosti , o bicu, kao da bi bili vec poznati iz neke druge oblasti- to ce reci, kao d aim se ne mogu pripisati suprotni atributi. Nasa vjera je u stvari pretpostavka nase vjere u logiku. A u logici je, kao atom, naknadna konstrukcija “ stvari “… Ne razumijevajuci to, I praveci od logike kriterij istinskoga bica, mi smo vec na putu da sve ono ; supstancu, atribut, objekat, subjekat, akciju itd. Smatramo kao realnost: to ce reci da stvorimo ideju jednog metafizickog svijeta, to jest, jednog “ istinskog svijeta “ ( ono je, medjutim, opet jedan prividan svijet ). Da bismo mogli misliti I stvarati zakljucke, potrebno je da pretpostavimo bice: logika ima formule samo za stvari koje su konstantne. Zbog toga ova pretpostavka niukoliko ne dokazuje stvarnost bica. Bice pripada nasem uglu gledanja. “ Ja “ kao bice ( na koje ne utice ni bivanje ni razvitak ). Vjera u bice se pokazuje samo kao posljedica: pravi primum mobile je nevjerovanje u postojanje, nepovjerenje prema postojanju, potcjenjivanje svog postojanja. Ocijeniti samo bice !
Ali I samo ocjenjivanje je jos to bice! I kad kazemo ne, mi jos uvijek cinimo ono sto jesmo. Jos strozije receno: ne smije se dopustiti uopste nikakvo bice – jer onda postojanje gubi svoju vrijednost I pokazuje se upravo besmisleno I izlisno. Da se sve vraca, to je najvece priblizenje svijeta postojanja svijetu bica – vrhunac razmatranja. Sav idealizam dosadasnjeg covjecanstva na putu je da predje u NIHILIZAM- u vjer u apsolutnu bezvrijednost, tj. u besmislenost.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:04

NIHILISTICKA CRTA

a) U prirodnim naukama : ( “ besmislenost “ ), kauzalizam, mehanizam. “ Zakonomjernost “je intermeco,ostatak.
b) U politici: covjeku nedostaje vjera u svoje pravo,nevinost: gospodari laz I sluzenje trenutku.
c) U ekonomiji: ukidanje ropstva, odsustvo spasilackog staleza, onoga koji opravdava – napredovanje anarhizma.
d) U istoriji: fatalizam,darvinizam; neuspijeh posljednjih pokusaja da se u njoj otkrije razum I bozanstvo. Sentimentalnost prema proslosti; biografije se ne trpe! ( fenomenalizam I tu: karakter kao maska; ne postoje nikakve cinjenice ).
e) U umjetnosti: romantizam I antiromantizam ( neraspolozenje prema romanticnim idealima I lazima ). Ovo posljednje moralno, kao smisao za vecu istinitost, ali pesimisticno. Cisti “ artisti “ ( ravnodusni prema sadrzaju ). ( Psihologija ispovjednicka I psihologija puritanska, to su dva oblika psiholoskog romantizma: ali u suprotnoj tendenciji, pokusaju da se zauzme cisto umjetnicki stav prema “ covjeku “- nit u se jos niko ne usudjuje da pristupi obrnutim ocjenama vrijednosti.)

UZROCI NIHILIZMA

1. Nedostaje visa vrsta, tj. vrsta cija bi neiscrpna plodnost I moc podrzavala vjeru u covjeku.
2. Niza vrsta ( “ masa “, “ drustvo “ ) zaboravlja skromnost I naduvava svoje potrebe do kosmickih I metafizickih vrijednosti. Na taj se nacin vulgarizuje cijeli zivot, jer ukoliko masa gospodari, ona tiranise izuzetke, tako da oni gube vjeru u sebe I postaju nihilisti. Posljedica toga je otpor prema visim tipovima.
Svaka je vjera smatranje necega istinitim.
Krajnji oblik nihilizma bilo bi misljenje: da je svaka vjera, svako drzanje necega za istinito, po nuznosti lazno- jer nikako I ne postoji istinski svijet. Privid usljed perspective, cije je porijeklo u nama. Utoliko bi nihilizam kao odricanje istinskog svijeta, bica, mogao biti bozanski nacin misljenja.
Ukoliko vjerujemo u moral, mi osudjujemo zivot.
Moralne ocjene vrijednosti su osude, poricanja, moral je okretanje od volje za zivotom… Ako opstim kategorijama mozemo oduzeti vrijednost, onda dokaz da se one ne mogu primjeniti na svijet ne bi vise bio dovoljan razlog da oduzmemo razlog svijetu. Vjera u kategorije razuma je uzrok nihilizma- mi smo mjerili vrijednost svijeta prema kategorijama koje se mogu primjeniti na cisto fiktivan svijet. Osjecanje bezvrijednosti postignuto je kada se shvatilo da se ni pojam “ cilja “, ni pojam “ jedinstva “, niti pak “ istine “ ne mogu uzeti da protumace opsti karakter zivota. Zivotom se nista ne postize niti dobija: jedinstvo sto ucestvuju u mnostvu zbivanja ovdje nedostaje potpuno: karakter zivota nije “ istinit “, nego je lazan… Posto nema vise nikakvog razloga ubjedjivati sebe u neki istinski svijet… Ukratko receno: kategorije “ cilja “, “ jedinstva “, “ bica “, pomocu kojih smo unijeli u svijet izvjesnu vrijednost, sada smo eliminisali iz svijeta- I on sada izgleda bez vrijednosti…








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:06

METAFIZIKA

Ovaj svijet je prividan: prema tome, postoji istinski svijet, ovaj svijet je uslovljen: prema tome, postoji bezuslovni svijet. Ovaj svijet je protivurijecan: prema tome, postoji jedan Slobodan od protivurijecnosti;-ovaj svijet postaje; prema tome, postoji svijet bica – to su sve pogresni zakljucci ( slijepo povjerenje u razum: ako postoji A, onda mora postojati I njegov suprotni pojam B ). Kod covjeka postoji zelja za smim postojanjem takvog svijeta; srdzba metafizicara protiv stvarnosti ovdje je stvaralacka.

MISLJENJE

Je u preorganskom,prvobitnom stanju stvaranja oblika. U nasem misljenju bitno je svrstavanje novog materijala u stare seme, izjednacenje novoga sa starim. Racionalno misljenje je process tumacenja prema izvjesnoj semi koje se ne mozemo osloboditi.
Misljenje se ne moze izvesti ni iz cega, kao ni osjecaji; ali to jos nije nikakav dokaz da je ono nesto primorano ili da je “ bice po sebi “! Time se samo konstatuje da mi ne mozemo nikuda iza njih, jer nemamo nista drugo sem osjecanja I misljenja.

ODLOMCI IZ “ VOLJE ZA MOC “ FRIDRIH NICE

Napokon I istina onog zagrobnog je covjek, bolesni, slabi, umorni covjek, ali covjek koji jos ipak nije do konca unisten jer jos radije hoce nista, nego da nista nece. On radije slijedi iluziju o zagrobnom zivotu nego da prizna svoju ispraznost, svoje potpuno nehtijenje. Hriscanstvo se obraca umornim dusama- ali I oni najjaci imaju svoje umorne trenutke. Hriscanstvo stoga zeli slomiti I jake, obeshrabriti njihovu hrabrost, iskoristiti njihove slabe casove, njihovu slabost, pa ih zaokuplja onda kad odbace svoju snagu, svoju volju za moc, I kad se obrate duhu po sebi, kad rezigniraju nad stvarnim I kad odlete u oblast ciste , inteligibilne, transcendentne, apstraktno-sterilne duhovnosti.
Ali kako izdrazati smrt Boga? Bog je umro da bi mogao zivjeti covjek. No, nije svako u stanju podnijeti na sebi breme te smrti. Covjek koji nema snage da poniznost pretvori u moc vladanja, ne moze prihvatiti smrt Boga. Ponizujuci covjeka religija mu je vjekovima ucjepljivala misao o njegovoj nemoci, o daru koji prima s nebesa I tako zatirala u njemu prave ljudske vladalacke snage. “ Religija je ponizila pojam covjeka na krajnji zakljucak da je sve dobro veliko I istinito natcovjecansko I da se daruje samo kao Milost Bozja”. Nice postavlja dilemu : ili ce vladati Bog ili covjek? Jer Bog je I umro da bi covjek mogao vladati. “ Vladati – kaze Nice- a ne vise biti sluga nekog Boga .”
Vladavinu covjeka omogucuje pak samo visok stupanj volje za moc. Volja za moc neposredna je I prva konsenkvencija smrti Boga, jer Bog I ne bi mogao umrijeti da ga na to nije prisilila covjekova volja za moc. Zaratustra, u ovom slucaju Nice sam, izrazio je to pregnantno u tezi kojom zapravo kazuje kako jaki covjek koji posjeduje volju za moc zamjenjuje umrlog Boga: “ Ali da vam sasvim otvorim svoje srce prijatelji: kad bi postojali bogovi, kako bih mogao podnijeti da ne budem Bog ! Dakle, bogovi ne postoje. “ Bogovi sada vise ne postoje I hriscanski je Bog umro, nastupa era covjeka: stvarna, realna, tjelesana, zivotna volja za moc trijumfuje nad umrlom, bezzivotnom transcendencijom.
“ Samo gdje postoji zivot postoji I volja, ali ne volja za zivotom vec, kako ja ucim- volja za moc. Onaj ko zivi vrijednuje mnogo sta vise od samog zivota; pa ipak iz vrijednovanja samog, govori volja za moc .”
“ Aristotel nije smatrao da je covjek predodredjen po porijeklu, imutku ili tome slicno za roba ili slobodnog covjeka, vec to da je covjek svoje ropstvo zapravo zasluzio, ako nema moci, ako nema unutrasnje snage ( jer mu uvijek kao covjeku ostaje krajnja mogucnost samoubistva da izbori svoju slobodu ).
“ Od sviju bajki na svijetu, najveca je bajka o spoznaji. Ljudi zele da znaju sastav stvari po sebi, ali gle: stvari po sebi ne postoje. Cak ako I pretpostavimo da postoji nesto “ po sebi “, nesto apsolutno , ono se bas zbog toga ne bi moglo spoznati. Nesto apsolutno se ne moze spoznati, inace ne bi bilo apsolutno.”
“ Raspadanje tj. neizvjesnost, svojstveno je ovom vijeku: nista ne stoji na sigurnim nogama I tvrdoj vjeri u sebe: zivi se za sutra, jer je prekosutra neizvjesno.”
“ Covjek mora imati nesto, da bi bio neko .”
“ Covjek mora zeljeti da ima vise nego sto ima da bi postao nesto vise. “
“ Malledetto colni che contrista mi spirit immortal.”
“ Proklet bio svak ko ozalosti besmrtni duh .”
Moja formula za zivot je: zivot je volja za moc.
Moze se reci da je Nice jedan od tri velika mislioca, koji doduse, spadaju u devetnaesti vijek, ali koji su tek u dvadesetom postal u punom smislu rijeci – savremeni. Ta tri filozofa su: Kierkegaard, Marx I Nice.
Ta trojica, koja se nisu ni poznavala, ciji se cak “ ucenici “ dijametralno razilaze, ne spadaju vise u tradicionalnu filozofiju, ne spadaju cak ni u kontinuitet humanisticke misli, premda je svaki od njih, dakako na svoj nacin, pun upravo onog najveceg u humanistickoj tradiciji. Kad bismo pokusali ipak uci u ono sto u najsirem smislu moze sacinjavati zajednicku polaznu tacku tih mislilaca, tada bismo morali utvrditi das u sva trojica imala odredjenu viziju vremena sto im je – bez obzira na sve divergencije – otvorilo mogucnosti uvida u ono postojece koje gotovo niko u njihovom vremenu nije zapazio. St aim je omogucilo taj jasan pogled u ono sto jeste? Upravo to sto su vlastitog trenutka bili svjesni iz horizontal koji je transcendirao taj trenutak, sto su misaono predskazivali I iskazivali ono sto ce doci I jer su klicu tog dolazeceg vidjeli vec u sadasnjosti.
Nice- covjek kloji je beskrajno mrzio malogradjane sto ce postati “ neko I nesto “ po tome sto ce stupiti u organizaciju u kojoj ce naci sebi slicne – uzeli su kao idejnog vodju upravo I pobjesnjeli malogradjani SS- malogradjani, a njegovo radikalno antihriscanstvo I ateizam pokusali su cak I neki ozbiljniji mislioci npr. Gabrijel Marsel, zatim Karl Jaspers pa Bernard velte I dr. tumaciti kao izvorno hriscanski I religiozni poriv ( “ Niceova borba protiv hriscanstva izrasta iz njegovog sopstvenog hriscanskog osjecaja “ K. Jaspers )
Prva velika tema Niceove filozofije je “ smrt Boga “.
Druga tema je “ volja za moc “.
Treca tema je “ vjecno vracanje istog “.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:06

“ ZARATUSTRA “ I “ SUMRAK IDOLA “ FRIDRIH NICE

Vjecnim vracanjem istog, vjecnim kruzenjem, vrijeme se sabira u jednoj tacki, vrijeme samo postaje bezvremenito. Volja za moc mora sad samo tu bezvremenost, tu vjecnost izdrzati, stavise- ljubiti takvu besciljnu vjecnost.
Neki covjek nocu seta obalom jedne male rijeke. Nesto , dakle, krajnje banalno. Kad bi Cezar setao zbog nesanice, ne bi to bilo nista istorijsko. Ali setac misli na osvajanje Rima, on ima projekat u buducnosti. Pa I to jos nije dovoljno. Ako bi neki mladic sanjao o osvajanju Rima, ako bi to bio neki megaloman, prelaz Rubikona jos ne bi bio istorijski. Cezar, medjutim ima mogucnost da ostvari te planove, jer mu tu mogucnost osigurava njegova proslost, sva njegova ranija borba I djela. Proslost tako pretvara san o buducnosti u stvarnost. Prema tome, istorijski trenutak postoji samo ondje gdje se sadasnjost organizuje prema buducnosti pod uslovom da je buducnost posredovana prosloscu.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:07

“ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”


Hoću da vas učim šta je to natčovek. Čovek je nešto što treba prevladati.
Šta ste vi učinili, da biste ga prevladali? Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za potsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za potsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.

( 7 str.)








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:07

“ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”




Vi još ne potražiste sebe: a nađoste mene. Tako čine svi verni; stoga tako malo i vredi sve verovanje. Sada vas pozivam da mene izgubite a da sebe nađete; i tek kad me se budete svi odrekli vratiću vam se opet. Zaista vam kažem draga braćo, s drugim ću očima potražiti tada moje izgubljene; s drugom ću vas ljubavlju tada voleti. A nekad, docnije, postaćete mi još i prijateljima, i decom jedne jedine nade: tada ću biti po treći put među vama, i slaviću s vama veliko Podne. A veliko će Podne biti, kad čovek bude stajao na sredini svoga puta između životinje i natčoveka, i bude proslavljao kao svoju najveću nadu svoj polazak ka večeri: jer to je put ka novoj zori. Tad će taj što zalazi i odlazi i sâm
blagosiljati što je on onaj koji prelazi; i sunce njegova saznanja biće u Podne. »Umrli su svi bogovi: neka odsad živi natčovek« – to neka bude jednom, o velikom Podnevu, naša poslednja pouka! –
Tako je govorio Zaratustra.

( 66 str.)








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:07

“ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”




Čuj samo, mi znamo čemu ti učiš: da se sve na svetu večno vraća, i mi s njim, i da smo mi već večno puta bili na svetu, i sve sa nama. Ti učiš, da postoji jedna velika godina postajanja, jedna čudovišna velika godina: kao sat sa peskom mora ona uvek iznova da se okrene, da bi ponovo proticala i protekla: – – tako da su sve te godine ravne jedna drugoj, u
najvećemu i u najmanjemu, i isto tako da smo mi u svakoj velikoj godini ravni sebi samima, u najvećemu i u najmanjemu.

( 191 str.)








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:08


FRIDRIH NIČE: “ TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA”



Ah, kuda se dedoše sve dobre moje i sav stid moj, i sva vera moja u one koji su dobri! Ah, kud se dede ona lažna nevinost koju sam imao
nekad, nevinost onih koji su dobri, i blagorodnih laži njihovih! Odviše sam često, odista, išao za istinom, nogu u nogu: a ona bi me tad udarila po glavi. Ponekad mišljah da lažem, a gle! tada bih tek naišao – na istinu. Odviše mi je mnogo postalo jasno: sad me se to ništa više ne
tiče. Ništa ne živi više što bih voleo, – kako onda da volim još sama sebe? 'Živeti kako meni godi, ili uopšte ne živeti': tako hoću ja, tako hoće i najveći svetitelj. Ali, avaj! otkud meni još nešto da – godi? Imam li ja – još cilj? Luku, u koju bi moje jedro da uplovi? Imam li dobar
vetar? Ah, samo onaj koji zna kuda plovi, zna i koji je vetar dobar i pogodan za plovidbu. Šta mi još od svega ostade? Srce umorno i bezočno; nestalna volja; potkresana krila; slomljena kičma. To kušanje, da nađem svoj dom: o Zaratustra, ti to dobro znaš, to kušanje bilo je moje iskušenje koje će me progutati. Gde je – moj dom? Tako pitam i tražim, i tražio sam, i nisam našao. O večno Svud, o večno Ne-znam-kud, o večno – Uzalud! « Tako je govorila senka, a lice Zaratustrino izduži se pri njenim rečima. »Ti si moja senka! reče najzad, s tugom u srcu.

( 236 str.)








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:08

“ PJESMA TUROBNOSTI”

Kad zrak se mrači,
kad već slana pada
da teši zemlju,
nevidno, i nečujno –
jer laku obuću kap
utešna nosi, k'o svaki tešilac: –
sećaš li, toplo srce, sećaš li se
negdanje žeđi tad? : –
nebesnih suza, rosnih kapi žedno
ležalo si tako, sprženo i svelo,
dok po žutim stazama kroz travu
zglobni zraci večernjeg sunca
letahu okolo, –
kroz crno granje svetli, plameni zraci.
»Istinoljubac? Ti? – i smejahu se –
Ne! Samo pesnik!
Zver, i to lukava, grabljiva, pažljiva,
lažljiva zver,
što orno, voljno mora da laže:
gramzeć' za plenom,
čuvidom zastrt,
čuvida sebi,
sâm plen rođen svoj –
to zar – istinoljubac?
Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!
Reči zbrkane
kroz obrazinu glasno vičući,
po mostovima reči lažljivih
teturajuć' se, k'o po dugama
šarnim, izmeđ lažnih nebesa
viseći i zamalja večito, –
tek ludak, pesnik tek!
Istinoljubac – to?
Ne tih, nam, gladak,
ne leden, kao kip,
kao božiji stub,
ne postavljen pred hram
k'o čuvar božiji, –
ne! – dušman svakom takvom kipu, svud
tražeći divljinu a ne hram,
pun živahnosti mačje, strmoglav
skačući u slučaj svak,
i svaku prašumu
nanjušujući žudno-požudno,
gde bi u društvu s divljim zverima
potrč'o, lep,
pohotno ržuć', grešno zdrav i sav
šaren kao oni,
podsmešljiv, vraški, krvožedno-blažen,
harajuć', krijuć', obziruć' se svud: –
Ili kao orao što u ponore
upire pogled dug, nepomičan,
u svoje ponore: –
kako se svijaju
unutra, dole,
u veću sve i veću dubinu! –
tad,
odjednom, pravce
slati strmoglavce
međ jaganjce,
gladan, krvogladan
jagnjećeg mesa,
ljut na sve jagnjeće duše,
besan na sve što bleji
i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,
i sivo, s večnom ćudi jagnjeta!
Eto takve,
orlovske zmijske,
pesničke su žudi,
tvoje su žudi ispod sto čuvida,
budalo ti! Pesniče!
U čoveku ti vide
boga i ovcu: –
rastrgati boga.
baš kao i ovcu u čoveku,
pri tom smejati se –
To, to je što te čini blaženim!
Blaženstvo zmajsko, odista, orlovsko,
blaženstvo pesnika, i budale!« –
Kad zrak se smrači,
kad mesečev srp
krišom već puza zelen zavišću
na zađnju rumen sunca večernjeg:
– dindušman danu,
svakim korakom tajno
posecajući ruže s bokora,
dok redom glave svoje ne pognu
i propadaju sve u mračnu noć: –
K'o one, nekad pao sam i ja,
iz ludog zanosa za Istinom
iz žudi što ih dan mi dočara,
izmožden danom, prasit svetlosti,
– pao, propao, i sen postao:
jednom istinom spržen ostao,
i večno žedan:
te žeđi još? –
Da za me nema
nigde Istine,
bejah i biću uvek jedino
pesnik, budala!

( 260str.)








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:10

4.
Zaratustra pak gledaše
po narodu ičuđaše se. Pa onda progovori ovako:Čovek
je konopac,
razapet izmedu životinje i
natčoveka, – konopac iznad ambisa. Opasan je pogled preko,
opasan put onamo,
opasan pogled
unatrag, opasno oklevanje
i zastajanje.
Što je veliko na



čoveku, to je
da je on most a ne cillj:
što se može
voleti na
čoveku,
to je da je on i prelazak i



prolazak. Ja volim one, koji ne umeju da žive drukčije
nego prolazeći, jer su to oni
koji




prelaze. Ja volim velike prezritelje, jer su oni veliki poštovatelji, i strelečeznuća za drugom
obalom. Ja volim one,
koji ne traže tek u zvezdama
razloge da
propadnu i da budu žrtvovani:
nego se žrtvuju zemlji, da bi zemlja jednom
postala natčovekova. Ja volim onog, koji živi da
bi došao do saznanja, i koji hoće
da dode do saznanja, da bi jednom počeo da živi natčovek.
Te na taj naćin hoće svoju propast. Ja volim
onog, koji voli svoju
vrlinu: jer
vrlina je volja za
propadanjem i strelačeznuća.
Ja volim onog, koji radi i pronalazi da bi natčoveku
kuću nazidao i za nj zemlju, životinju i biljku pripremio: jer na taj način hoće on svoju propast. Ja
volim onog, koji ne zadržava za se ni truna duha, već sav hoće da je duh
svoje vrline:
tako
prelazi on u
vidu duha preko mosta.
Ja volim onog, koji od svoje vrline načini sebi nagon i
zao udes: tako on svojoj vrlini za
ljubav hoće još da živi a i neće
vise da živi.
Ja volim onog,
koji nije rad da ima
odviše mnogo
vrlina. Jedna je vrlina više vrlina nego dve vrline, jer je
višečvor za koji se hvata zao udes. Ja volim
onog,čija se duša rasipa, koji neće
da mu kažu
hvala niti sam
kaže hvala: jer on uvek daje i neće da se sačuva. Ja volim
onog, koji se stidi
kad kocka padne u njegovu
korist, i
koji tad pita:
zar sam ja
varao u igri?
– jer hoće da
propadne. Ja volim onog, koji baca zlatne reči ispred svojih
dela a uvek još
više drži nego što
je obećao: jer taj hoće
svoju
propast. Ja volim onog, koji opravdava one koji dolaze a
iskupljuje one koji su bili: jer taj hoće da propadne
sa onima koji
su tu. Ja volim onog, koji
huli na svoga boga, zato što voli svoga boga: jerće taj propasti
od gneva svoga boga. Ja volim
onog,čija je duša duboka i u pregorevanju, i
koji je u stanju
da propadne i usled malog
doživljaja: tako taj ide rado preko mosta. Ja volim onog,čija
je duša prepuna, tako da
zaboravlja sam na sebe, a da su sve stvari u njemu: takoće
njegovo
propadanje nastupiti
usled
sviju stvari.
Ja volim onog, koji je slobodna
duha i slobodna
srca: tako je njegova glava samo
utroba njegova
srca a srce njegovo tera ga u propast. Ja volim sve one, koji su kao
pune kapi
što padaju
jedna po jedna
iz crnog oblaka koji se nadvio nad
ljudima: one
oglašuju da je blizu
munja, i odlaze u propast kao glasnici. Evo, ja sam jedan glasnik munjin, i jedna puna
kap iz
oblaka: a munja, to je n a tčo
vek.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:10

Život je vrelo radosti; ali gde pije i ološ, tu su svi izvori otrovani.
Uživam u svemu što je čisto; ali ne volim da vidim usta što se krive, i žeđ nečistih.
Oni su svoj pogled bacili u vodu izvora; i sad nihov odvratni osmeh pliva po vodi i gleda me iz kladenca.
Oni su svetu vodu otrovali svojom pohotljivošću a nazivajući slašću svoje pogane snove otrovali su još i – reči.
Niče








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:11

Po stilu svoga pisanja, Niče (1844-1900) predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. Pisao je u aforizmima, metaforama i kratkim razmišljanjima, ne izgrađujući filozofski sistem poput npr. Hegela. Njegova tema je duboko nezadovoljstvo načinom mišljenja i življenja u njegovom vremenu. Nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim, uobičajenim "duhom vremena". Smatrao je da su individualnost i strast potisnuti kulturnim modelom koji podstiče nemisaono uklapanje u postojeći moral i društvene norme. Najpoznatije Ničeove knjige su Tako je govorio Zaratustra, Volja za moć, S one strane dobra i zla i Genealogija morala.

"Moral" je uvek više od minimalnih zajedničkih normi koje bi jedna, npr. kantovska, etika mogla opravdati. Zbog toga se moralom mogu nametati načini života koji mogu sputavati sam život. Na taj način se ono što je postojeći kulturni model, pretvara u apsolut najčešće podržan "metafizičkim", nadzemaljskim razlozima. U skladu sa opštim usmerenjem protiv metafizike, koje je karakterisalo 19. vek, Niče se na svaki način trudio da skine taj oreol svetog sa postojećeg.

Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka večna ili samorazumljiva istina, Niče je video neku sklonost ili volju za moć, upravo se trudeći da sve svede u zemaljske okvire. Ukoliko nešto nije moglo da se opravda istinom argumenta, Niče je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke druge ljude. Sve je ispoljavanje volje za moći, i to se ne može izbeći - ono što Niče očigledno nije podnosio je zaogrtanje ovih motiva plaštom "viših istina".

U učenjima moralista Niče je video proizvoljnu želju da se mišljenja i želje ujednače, želju koja ne koristi životu i istini jer ne potpomaže stvaranje novih formi života i mišljenja.

Smatrao je da važeći kulturni model Zapada oličen u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdržanosti, potiče iz odluke napravljene još u Staroj Grčkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grčkoj mitologiji) model je slavio život kao takav, a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal, kao što to čini hrišćanstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti. Moderna varijanta starih dioniskih vrednosti koju se Niče trudio da formuliše, treba da bude vodič za prevrednovanje svih vrednosti.

Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak, Niče je smatrao da je kretanje istorije kružno. Vreme se kreće kao "večno vraćanje istog". Svoju najčuveniju knjigu naslovio je "Tako je govorio Zaratustra", tako simbolički pokazavši da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje od starijih. U tom izboru naslova vidi se i Ničeova otvorenost za druge, ne-zapadne kulture, koju su raniji filozofi retko pokazivali.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:11

Pesma u noći
Noć je: čuj kako glasno žubore sad potoci, i vodoskoci. A i duša je moja vodoskok koji žubori. Noć je: sad se tek bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i duša je moja ljubavna pesma zaljubljenoga. Nešto nezasićeno, nezasitljivo, na dnu je moje duše; i hoće da progovori. Silna žudnja za ljubavlju nakupila se u meni, i progovara jezikom ljubavi. Ja sam svetlost: o, kad bih bio noć! Ali u tome i jeste moja osamljenost, što sam okružen svetlošću. O, kad bih bio taman, i mračan kao noć! Kako bih sisajući ležao na grudima svetlosti! I još bih i vas blagosiljao, vi sitne zvezdice, i svetlaci na nebu! – i bio bih blažen s vašeg treperenja. Ali ja živim u svom sopstvenom sjaju, ja upijam ponovo u sebe plamenove koji iz mene biju. Ja ne znam za sreću onoga koji uzima; a često sam sanjao da je još veće blaženstvo ukrasti nego uzeti. U tome je moja sirotinja, što se moja ruka nikad ne odmara od davanja; u tome je moja zavist, što vidim oči koje čekaju, i gledam u noći čežnjom obasjane. O da zla udesa sviju koji udeljuju! O da pomračenja moga sunca! O da čežnje za čeznućem! O da grdne gladi posred sitosti! Oni primaju od mene; ali zar ja dodirujem time dušu njihovu? Provalija zija između davanja i primanja; a najmanju provaliju treba preći najposle. Glad niče iz moje lepote: hteo bih da zadam bola onima kojima svetlim, hteo bih da poharam one kojima delim. – tako me mori glad za pakošću. Hoću da povučem ruku kad joj se druga ruka već pruža nasusret; oklevam, kao što okleva vodopad, još u padanju: – tako me mori glad za pakošću. Na takvu osvetu smišlja moje obilje: takva podlost izvire iz moje osame. Moja sreća u davanju zamrla je dajući, moja se vrlina zasitila sebe same u svome obilju! Onaj koji uvek daje, u opasnosti je da izgubi stid; u onoga koji uvek udeljuje, ruka i srce otvrdnu od samog deljenja. Moje se oko ne preliva više stidom onih što mole: moja je ruka otežala odviše za drhtave ruke što se pune. Kuda je nestalo suze iz moga oka, i milosti iz moga srca? O, da osame sviju koji udeljuju! O, da nemog ćutanja sviju koji sijaju! Mnoga sunca kruže u pustome prostoru: za sve što je mračno govore ona svojom svetlošću, – za mene ćute. To je neprijateljstvo svetlosti prema onom što sjaji: nemilosrdno ide ona svojim putevima. Nemilosrdno u dnu srca prema onom što sjaji, hladno prema suncima, – tako ide svojim putem svako sunce. Kao oluje preleću sunca svoje puteve, takav je njihov hod. Ona idu za svojom neumoljivom voljom, to je njihova hladnoća. O, tek vi, vi tamni i mračni kao noć, tek vi stvarate toplotu iz onog što sjaji! O, tek vi napajate se, i krepite, mlekom iz vimena svetlosti! Ah, led je oko mene, i moja će ruka izgoreti od leda! Ah, žeđ je u meni, koja čezne i vene za vašom žeđu! Noć je: o, što moram da svetlim! I što moram da sam žeđ za noći! I osama! Noć je: iz mene, kao iz vrela, izbija želja, – hteo bih da progovorim. Noć je: čuj kako glasno žubore sad potoci i vodoskoci. A i moja je duša vodoskok koji žubori. Noć je: sad se bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i moja je dusa ljubavna pesma zaljubljenoga. –

Tako je govorio Zaratustra.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:13

"Istina je: ljubimo život, ne zato što smo navikli živjeti nego zato što smo navikli ljubiti. Pa i meni se – meni, koji sam naklonjen životu – čini da najviše znaju o sreći leptiri i mjehuri od sapunice i sve što je od njihove vrste među ljudima. Gledati kako lepršaju te lagane, budalaste, krhke i pokretljive dušice – to navodi Zaratustru na suze i pjesme. Vjerovao bih samo u boga koji bi znao plesati. Naučio sam ići: otada dopuštam sebi trčati. Naučio sam letjeti: otada neću da me najprije gurnu, kako bih krenuo s mjesta. Sada sam lagan, sad letim, sad sebe vidim pod sobom, sad bog pleše kroza me!"








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:13

Čovjek bi morao ustinu imati dobro pamćenje kad bi pamtio sve što je obećao.”
Niče








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:14

Otmjen čovjek odvaja od sebe bića u kojih do izraza dolazi suprotnost
takvih uzvišenih, ponosnih stanja: on ih prezire. Neka se odmah
primijeti da u toj prvoj vrsti morala suprotnost dobrog i lošeg znači
koliko i otmjenog i podlog: – suprotnost dobra i zla drugog je
podrijetla. Prezire se kukavicu, plašljivca, sitničavca, onoga ko misli
na usku korisnost; isto tako onog nepovjerljivog s njegovim
neslobodnim pogledom, onoga ko sebe ponižava, pseću vrstu ljudi koja se
dopušta zlostavljati, laskavca koji prosi, a prije svega lažljivca: –
osnovna je vjera svih aristokrata da je prosti puk lažljiv.
Niče








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:15

Nekada si imao strasti, i nazivao si ih zlima…ali, sad, imaš samo vrline – one su izrasle iz tvojih strasti.
Nekada si imao divlje pse u podrumu, ali si ih preobrazio u umilne psiće.
Od svojih otrova svario si svoj melem, pomuzao si kravu svoje tuge – sada piješ slatko mlijeko.
Ako imaš sreće, imaš jednu vrlinu i ništa više – tako ćeš lakše preći preko mosta.
Odlika je imati mnoge vrline, ali težak je to usud.
Gle, kako tvoja vrlina žudi za najvišim, ona želi cijeli tvoj duh, ona želi svu tvoju snagu gneva, mržnje i ljubavi.
Ljubomorna je svaka vrlina na drugu, a strahovita je stvar ljubomora.
Koga opkoli plamen ljubomore, taj na kraju, poput škorpije, protiv sebe samog okreće svoju bodlju.
Čovjek je nešto što mora biti prevaziđeno, i zato treba da voliš svoje vrline – jer od njih ćeš na kraju propasti.
Zar nikada dosad nisi vidio neku vrlinu kako sama sebe opanjkava, podbada, grize? Sigurno jesi…
Niče








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:16

...Velike stvari ostaju za velike, bezdani - za duboke,tananost i groza za ugladjene i
ukratko .... sve retko - za retke ljude .








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:16

a, ja sam ponosan da Epikurov karakter osećam drugačije nego možda
iko, i pri svemu što o njemu čujem i čitam da uživam sreću popodneva
starog veka - vidim kako njegove oči posmatraju široko beličasto more,
preko priobalnih stena na kojima leži sunce dok velike i male životinje
igraju u njegovoj svetlosti, sigurno i mirno kao ta svetlost i same te
oči. Takvu sreću je mogao otkriti samo jedan stalni patnik, sreću svojih očiju, pred kojima je more postojanja postalo mirno
i koje se na njegovoj površini više ne može nagledati te šarene, nežne,
jezive morske kože: nikada ranije nije postojala takva skromnost
strasti.

Niče, Vesela nauka








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:17

Jedino luda jedino pjesnik

Iz bistrog zraka
kada utjesna rosa
na zemlju vec pada,
nevidljivo i necujno,
- laku obucu jer nosi
ta rosa, tesiteljska, poput blagih utjeha-
sjecas li se onda, sjecas, plameno srce,
kako si negda zedno bilo
nebesnih suza i rosnih kapi,
kako si zedjalo, umorno i sprzeno,
dok su po zutim stazama travnim
opaki zraci sunca u sutonu
vitlali oko tebe kroz crno drvece,
jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni.
- Ti zenik istine? – rugali su se.
Ne! Ti si samo pjesnik,
zvjerka, lukava, grabljiva, pritvorna,
osudjena da vara,
da vara uceno i hotice,
pohlepna plena,
maskirana razlicno,
u sebe samu,
maskirana u vlastiti plijen.
To da je – zenik istine?…
Luda jedino! Pjesnik!
Samo sareno pricalo,
pod maskama lude o svemu i svacemu,
leprsajuci po varljivim parovima rijeci,
po dugama-varkama
izmedju laznih nebesa,
sunjajuci se i svrljajuci naokolo -
jedino luda! pjesnik jedino!
I to je – zenik istine?…
Ne miran, ukocen, gladak, hladan,
u kip pretvoren,
u sveti stub,
ne smesten pred hramove,
vrata nekog boga:
ne! nego dusman takvih kipova vrline,
divljini, zavicaju, blizi nego hramovima,
pun macje objesti
kroz svaki prozor iskacuci
hop! u svakakvi udes;
svaku prasumu nanjusivsi
da bi u prasumama
medju sarolikum zvjerima grabljivim
ti poput grijeha zdrav, lijep i saren vitlao,
sladostrasnih usana,
opijen rugom, paklom krvozedno,
loveci plijen, krisom, trcao obmanjujuci…
Ili orlu slican koji dugo
dugo nepomicno u bezdane gleda,
u svoje bezdane…
- Oh, kako se oni sunovracuju tu,
nanize, sve dublje,
u sve dublje dubine obrusavaju! -
I zatim se,
naglo,
okomito strmoglavi,
strelovito sjuri medju jagnjad,
svirepo ih zeljan,
sav obuzet gladju
I mahnit za dusana jagnjecimm,
srdit i jarostan prema svemu
sto izgleda samo dobrostivo,
poput ovce kudravo,
blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mlijeka…
Eto takve su,
orlovske, panterske,
pjesnikove ceznje, takve su
tvoje ceznje ispod hiljadu maski,
ti ludo! Pjesnice!…
Ti koji si covjeka gledao
kao boga i kao jagnje, -
rastrgnut boga u covjeku,
kao i ovce u covjeku
i smijati se raztrzuci -
to je, to je tvoja blazenost,
blazenost orla i pantera,
blazenost pjesnika i lude!…
U bistrom zraku
kada se srp mjesecev
zelen medju purpurnom rumeni
i zavidan vec prikrada -
i, dusmanin danu,
svakim svojim korakom potajno
kosi vreze ruza,
sve dok ne padnu nazad,
blijede, u sjenu noci:
tako padoh i ja sam negdje,
iz ludila moga za istinom,
iz bezumnih mojih ceznji za velikim danom,
umoran od dana, bolan od svijetla,
- padoh dolje, u suton, u sjenku,
istinom Jednom
spaljen i zedan nje
- secas li se jos, sjecas, plameno srce,
kako si nekad zedno bilo? -
Bas ja izgnan da budem
od svake istine!
Luda sam i nista drugo!
PJESNIK jedino!

???

Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta:
- velika svezini dolazi …
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi – iznenadni vjetrovi,
vi – svjezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne merka li me,
zavodnicki,
preteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   Čet 31 Avg - 12:17

Nikada mi nije bila razumljiva umetnost izazivanja drugih protiv sebe
— i to zahvaljujem svom neuporedivom ocu — čak ni ako bi mi se to
učinilo izuzetno vredno. Staviše, nijednom nisam, koliko god to
izgledalo nehrišćanski, bio neraspoložen prema sebi. Možete obrtati moj
zivot ovako i onako, veoma retko ćete u njemu otkriti, u stvari samo
jednom, tragove nečije zle volje prema meni, ali možda suviše tragova
dobre volje ...
Pa i s takvima s kojima svako ima rđava iskustva, moja iskustva bez
izuzetka govore njima u prilog; pripitomljavam svakog medveda,
lakrdijaša pretvaram pak u obzirnog. Tokom sedam godina koliko sam
predavao grčki najvišem razredu na bazelskom učilištu, nisam imao niti
jedan povod da nekoga kaznim; kod mene su i najlenji bili marljivi. Uvek
sam dorastao slučaju; moram da budem nepripremljen pa da gospodarim nad
sobom.
Morao bih da budem bolestan da mi ne bi uspelo da iz ma kojeg
instrumenta, koliko god on bio neusklađen, kako samo instrument »čovek«
može biti raštimovan, ne mognem da izvučem nešto što se može slušati. I
koliko puta sam od samih »instrumenata« čuo da ni oni nikada tako nešto
još nisu slušali... Možda najlepše od onog neoprostivo rano preminulog
Hajnriha fon Štajna koji se jednom, nakon brižljivo dobivene dozvole,
pojavio na tri dana u Sils-Mariji, objašnjavajući svakome da nije došao
zbog Engadina.
Tokom ta tri dana, ovaj je izvrsni čovek, koji je sa svom neobuzdanom
jednostavnošću pruskog junkera zagazio u vagnerovsku baru (sem toga i u
diringovsku!), bio kao preobražen vihorom slobode, poput onoga koji je
naglo uzdignut na svoj vrhunac i dobio krila. Uvek sam mu govorio da je
to učinak dobrog vazduha ovde gore, da se to dešava svakome i da nismo
uzalud 6000 stopa iznad Bajrojta — ali on nije hteo da mi veruje ...
Ako se o mene, uprkos tome, nekoliko puta ogrešilo više i manje,
razlog za to nije bila »volja«, ponajmanje zla volja: pre bi trebalo —
upravo sam to nagovestio — da se potužim na dobru volju koja je u mom
životu izazvala ne malo nepodopština. Moja iskustva daju mi pravo na
nepoverenje uopšte prema takozvanim »nesebičnim« nagonima, prema
celokupnoj na savet i delo spremnoj »ljubavi prema bližnjem«.
Za mene je ona, po sebi, poput slabosti, pojedinačnog slučaja
nesposobnosti za otpor nadražajima: samo décadenti nazivaju samilost
vrlinom. Samilosnicima prebacujem da na odstojanjima lako zagube stid,
poštovanje, osećaj draži, da samilost za tili čas počinje da zaudara po
rulji i do nerazaznatljivosti je nalik na rđave manire — da samilosne
ruke pod izvesnim okolnostima upravo razorno mogu zahvatiti u neku
veliku sudbinu, u ranjivu samotnost, u povlašćenost na tešku krivnju.
Prevazilaženje samilosti ubrajam medu otmene (vornehmen) vrline: pod
naslovom »Zaratustrino iskušenje« opevao sam slučaj kada do Zaratustre
dopire veliki krik, kada samilost hoće da se okomi na njega kao
poslednji greh, da ga odvrati od njega samog. Tu ostati gospodar, tu
održati na
visini svoj zadatak čist od mnogih niskih i kratkovidnih nagona koji su
aktivni u takozvanom nesebičnom delanju, predstavlja probu, možda
poslednju probu koja je predstojala Zaratustri — njegov autentični dokaz
snage ....








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Fridrih Vilhelm Niče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Fridrih Vilhelm Niče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-