Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Citati, odlomci književnih dela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 38, 39, 40
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:23

„I zapamti da je to zauvek. Uvek će biti tog lica po kome treba gaziti. Jeretik, neprijatelj društva, uvek će postojati da bismo ga mogli ponovo pobeđivati i ponižavati. Sve kroza šta si prošao otkako si nam dopao u ruke — sve će se to nastaviti, i to još gore. Špijuniranja, izdaje, hapšenja, mučenja, pogubljenja, nestajanja, neće nikad prestati. Taj svet će biti svet straha isto koliko i trijumfa. Što bude jača, Partija će biti bezobzirnija; što je slabiji otpor, to je jači despotizam. Goldštajn i njegove jeresi živeće večito. Svakog dana, svakog trenutka, biće poražavane, obezvređivane, ismevane, popljuvane – a ipak će uvek preživljavati. Ova drama koju sam s tobom igrao sedam godina odigravaće se opet i opet, generaciju za generacijom, uvek u sve suptilnijem obliku. Uvek ćemo imati jeretika pred sobom, prepuštenog nama na milost i nemilost, koji vrišti od bola, slomljen, dostojan prezira — i koji će se na kraju potpuno pokajati, spasen od samog sebe, koji će od svoje volje puziti do naših stopa. To je svet koji pripremamo, Vinstone. Svet pobede za pobedom, trijumfa za trijumfom; beskrajnog pritiskanja, pritiskanja, pritiskanja na živac moći. Vidim da počinješ da shvataš kako će taj svet izgledati. Ali na kraju ćeš prevazići golo shvatanje. Prihvatićeš ga i postati deo njega. - Dzordz Orvel, 1948.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:23

Nisam na ovaj svet stigao da bih bio poražen, niti neuspeh struji mojim venama.
Ja nisam ovca koja čeka da je njen pastir podstakne - ja sam lav koji odbija da zbori, hodi i spava sa ovcama. Kasapnica neuspeha nije moja sudbina. istrajaću sve dok ne uspem.

Og Mandino, “Bolji način da se živi”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:23

Niko me, za mene, ne pita. Nego: kako sam po svetu, belom, hodala.
....
Sam bog zna: koliko je sve to, ovde, postalo siroto. Iako ima, još uvek, onih što nisu sirotinja, puka, to, upravo, nije ništa prema onom kako je, u davna vremena, bilo. Mnogo se kolena izrodilo otkad su, ti moji preci, išli u svili, i baršunu.
Moj je otac, i moj deda, i mnogi pre njega, bio seljak, običan. A samo je ono malo gospodstvenosti, i pismenosti, što se, s kolena na koleno, prenosilo, ostalo, da o našem poreklu, plemenitom, svedoči.
Jer, mi u kući nismo imali stvari, jedne jedine, da nam je, od starih, u amanet ostala. I ikone su nam, čak, nove bile.
Slikao ih je moj deda, sam, posle jedne velike paljevine, turske. Kada je bez igde ičega ostao. Ikone je pop osveštao, ali je dedi naložio: da, vremenom, nađe kakve bolje. A ove da negde, u kraj, turi.
Pop je umro, a vremena se nisu promenila, mnogo.
Tako su dedine ikone ostale, da vise, na zidu.
A ja sam, kao dete, umela satima da gledam u njih. Mada, nisam razumela ono što je pop, mome dedi, rekao: da, vremenom, bolje nabavi.
Ja, ikona, nikada nisam videla boljih, ni dotad, ni posle, zadugo.
Ove su bile pune svetla, i boja. Ljudi su, na njima, izgledali kao pravi. Tek kasnije, kad sam i drugačije slike videla, ja sam shvatila zašto ove ikone, naše, popu nisu valjale.
Nisu valjale, jer ni dovoljno mračne, ni dovoljno tužne nisu bile.
Otac je mnogo voleo da, sa mnom, o ovim ikonama, razgovara. A učio me, da crtam, pomalo. Kažem: pomalo, jer on nije imao, kao deda, ruku, darovitu. Još me je naučio da čitam, i pričao mi, stalno: o bogu, i o našoj porodici, kakva je, nekad, bila.
Govorio je, ponekad, o stranim krajevima, oprezno. U njima, nikada, nije bio. Putovao je deda, ali dedu zapamtila nisam. Putovao je još i moj stric, zbog vojne, u mladosti, a u starosti radi trgovine, i nekih stvari, državnih.
Mislim: da su ga Turci rado, u druge zemlje, slali. Da im je odande, para vredne, vesti i tajne donosio. Samo, nekako je uvek, bez tih para, ostajao.
Mati nije, stoga, volela da nam stric dolazi.
Jednom ga dugo nije bilo, dve-tri godine, možda. A kad se pojavio, ispalo je da je ostao bez igde ičega, i da je tražio: da ga moj otac, od njega mlađi, pomogne.
Otac se pravdao ženom i decom, mada mu je, kradom od matere, nešto ipak dao. To stricu ne pokvari raspoloženje, pa iz torbe ispovrte poklone, za nas: meni i sestri po komad raki-sapuna, pravog, a braći po maramu, svilenu, za oko vrata.
Meni je još dao jedan crtež, na hartiji, sa nekom gospođom na njemu. Mati je vrtela glavom dok je stric pričao kakve su tamo, u Italiji, gospođe. A kad se već bio malo, u toj priči, zaneo, mati nas posla na spavanje.
Taj crtež, i dan-danas, čuvam. Gospođa na crtežu ima kosu podignutu, visoko, i haljinu duboko isečenu na grudima, u struku usku, a u donjem delu ogromnu. I još: mnogo nakita, i osmeh, tužan.
Baš kao ja mnogo godina kasnije.

Dubravka Srećković Divković, "Vezilja"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:23

Nemojte tražiti od sveta da se promeni, promenite
se prvo vi. Tek tada ćete biti u stanju da sagledate
svet onakav kakav je, tada ćete promeniti šta
god vam se čini da bi trebalo promeniti. Uklonite
povez sa očiju. Ukoliko to ne učinite, izgubili ste
pravo da promenite bilo šta.


Antoni De Melo, “Uvek”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:24

60.
Из њега је зрачио непомућени спокој својствен онима који се осећају добро у сопственој кожи. Повремено, за ветровитих дана, спустио би се парком до језера, и ту остајао сатима, на обали, посматрајући површину воде како се мрешка исписујући најчудесније облике који су се непредвидљиво искрили, где год поглед сеже. Био је само један ветар: али на том воденом огледалу чинило се као да их дува на хиљаде. Са свих страна. Чудноват призор. Благ и необјашњив.
Повремено, за ветровитих дана, Ерве Жонкур би се спустио до језера и проводио сате посматрајући да, јер му се чинило да пред собом види, исписан на води, необјашњив призор, благ, који беше његов живот - СВИЛА, Алесандро Барико,
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:24

Sa stvarima se može postupati bez ljubavi,obarati drveće, praviti cigla,kovati gvožđe: ali sa ljudima se ne sme postupati bez ljubavi, kao što se sa pčelama ne sme postupati bez opreznosti. Takvo je svostvo pčela. Ako se sa njima ne postupa bez opreznosti, naškodićeš i njima i sebi. Isto je i sa ljudima. I to ne može da bude drugačije, jer je uzajamna ljubav medju ljudima osnovni zakon ljudskog života.

L. N. Tolstoj, “Vaskrsenje”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:24

- Daljina je kao vreme. Njome možemo da izmerimo samo materijalne stvari, kao što se sati mere kapima vode što padaju u klepsidru, ili peskom koji curi na dno peščanog sata. Ali, ko meri daljine duše? Mogu da se nalazim vrlo daleko od Iskaj, ali ću uvek biti blizu. Dokle god traje naša ljubav, bićemo sjedinjeni i ništa nas neće rastaviti. Kada se dva bića vole, ne postoje daljine. Nasuprot tome, kada ljubav iščezne, možemo deliti postelju i istovremeno biti daleki kao dve zvezde iz različitih galaksija.- Eduardo Santa : Pastir i zvezde
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:24

U nasem uzurbanom i neosetljivom zivotu zacudjujuce je malo sati u kojima dusa moze da bude svesna sebe, u kojima zivot ustupa mesto smislu i duhu, a dusa neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno desava pri prezivljavanju velikog bola, verovatno nad kovcegom majke, verovatno na bolesnickoj postelji, na kraju nekog dugog usamljenickog putovanja, u prvim satima ponovnog vracanja u zivot, ali to uvek prate nemiri i mucenja.
Vrednost ovakvih budnih noci je bas u tome. U njima dusa uspeva da bez snaznih spoljasnjih potresa dodje do onoga sto je pravedno, bez obzira da li je to cudno, ili zastrasujuce, da li je za osudu, ili za zaljenje.



````Umetnost dokolice```` (Besane noci) - Herman Hese
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:24

...ako mudrost leži u iskustvu,ko više zaslužuje da nosi ime mudraca:
da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega ili ludak,
koga ni od jedne namjere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)?...

Erazmo Roterdamski-Pohvala ludosti
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:25

Kako god sam prevrtao, ispada da nam se vecina stvari dešava mimo nas, bez naše
odluke.
Slucajnost odlucuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najcešce bivam
doveden pred gotov cin, upadam u jedan od mogucih tokova, u drugi ce me ubaciti
samo druga slucajnost.
Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim cu proci, jer
ne vjerujem u neki narociti red ovoga svijeta.
Ne odlucujemo, vec se zaticemo.
Strmo
glavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas
samo ta prilika ceka, jedina koja nas može sacekati u toku miješanja. Ne možeš je
zaobic;i, il odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne nalazim drugi odgovor. Sta je onda naše
u tom gužvanju? Nešto mora biti moje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:25

Često sam razmišljao o srcu koje štiti sve one što dolaze iz bespuća u njegovo svetište,a ipak je licemerju zatvoreno i zapečaćeno.
Jednoga dana dok se s Njim odmarasmo u Vrtu šipaka,rekoh Mu:

- Učitelju,ti opraštaš i pružaš utjehu grešnicima i svim slabima i nemoćnima,samo ne licemerima.

A On odgovori :

- Dobro si izabrao riječi kad si grešnike nazvao slabima i nemoćnima.Zaista im opraštam slabost tijela i nemoć duha,jer su te im mane
nametnuli njihovi pretci ili pohlepa njihovih susjeda. Ali, ne podnosim licemjera,jer upravo on podjarmljuje bezazlene i povodljive.
Slabići koje ti zoveš grešnicima,slični su goluždravcima ispalim iz gnijezda.Licemjer je lešinar što na litici čeka smrt žrtvinu.
Slabići su ljudi izgubljeni u pustinji .Licemjer pak nije izgubljen.On zna put,a smije se između pijeska i vjetra. Zato ga ne primam.

Tako govoraše naš Učitelj,no ja nisam razumio.Ali sada razumijem.

Onda Ga licemjeri zemlje uhvatiše i osudiše ; i mišljahu da s pravom to čine.Jer se u Velikom vijeću pozvaše na Mojsijev Zakon kao
na svjedočanstvo i dokaz protiv Njega.
A na smrt Ga osudiše oni koji krše Zakon u cik svake zore i opet ga krše u smiraj dana.

Gibran - Isus,sin čovječji
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:25

Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi. Ako tim tragom pođemo, nećemo o njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osećaju se u tuđim tragovima, naziru u tuđim smerovima, otkrivaju u tuđim stopama.
Oni su bića Zemlje. Zemlja je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.

Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, da kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihovih moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali da ne budu.
Njihovo biće je Voda. Voda je njihov Element. U vodi njihova priroda i sudbina.

Ima ljudi čiji je život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kada neće da budu uočeni. Indijanski ratnika se tada vraća, polažući pete u stope starog traga. Odskače na kamen koji otiske ne prima i zauvek nestaje. Oko primećuje varku ako ume da razlikuje dubinu tragova ostavljenih jednim hodom od oni utisnutih u dva navrata.
Oni su bića Vazduha. Vazduh je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.

Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope nisu u životu utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom.
Oni su bića Metala. Metal je njihov Element. Metal priroda i sudbina.

Borislav Pekić, “Novi Jerusalim”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:25

Najmilija moja Varvara Aleksejevna!

Juče sam bio srećan, presrećan — neizmerno srećan! Vi ste me makar i jednom u životu poslušali, jogunice jedna! Uveče, oko osam sati, probudim se (vi znate, mila moja, da volim da odspavam sat-dva posle rada), uzmem svecu, spremim hartiju, zarezem pero, odjednom slučajno bacim pogled — verujte, srce mi zaigra!

Znači, vi ste ipak razumeli šta sam hteo, šta mi je srdašce želelo! Vidim — krajičak zavesice na vašem prozoru je savijen i zakačen za saksiju sa zdravcem, tačno, tačno kako sam vam pre pominjao; tada mi se učini da je i lišće vaše promaklo pored prozora, da ste i vi prema meni iz sobice vaše gledali, da ste i vi o meni mislili!

A kako mi je bilo krivo, dušice, što milo lišće vaše nisam mogao dobro da vidim! A bilo je vreme kad smo i mi jasno videli, mila moja. Starost nije radost, rodjena! Eto, i sad mi sve nešto igra pred očima; čim poradiš uveče, napišeš nešto, ujutru ti oči pocrvene i suze teku — tako da me čak bude stid od sveta. Ali ipak, u mojoj je mašti zablistao vaš osmeh, andjelčiću moj, vaš blag, ljupki osmeh; i u srcu mi je bilo isto osećanje kao ono onda kad sam vas poljubio, Varinjka — sećate li se, andjelčiću?

Znate li, dušo moja, čak mi se učinilo da ste mi tamo prstićem zapretili? Je li tako, vragolanko? Svakako sve to podrobnije opišite u vašem pismu. A kako vam se čini naša dosetka u pogledu vaše zavesice, Varinjka? Divno, zar ne?
Radim li, idem li da spavam, probudim li se, i ja znam da i vi tamo na mene mislite, da me se sećate, da ste i vi zdravi i veseli. Ako spustite zavesu — znači, zbogom, Makare Aleksejeviču, vreme je da se spava! Ako podignete — znači, dobro jutro, Makare Aleksejeviču, kako ste spavali, ili — kako je vaše zdravlje, Makare Aleksejeviču? A što se mene tiče, ja sam, hvala stvoritelju, zdrava i vesela! Vidite li, dušice moja, kako je to vesto smišljeno; tu nam ni pisma nisu potrebna? Je Г te da je dosetljivo? A dosetka je moja! Pa zar nisam majstor u tim stvarima, Varvara Aleksejevna?

Javljam vam, mila moja Varvara Aleksejevna, da sam noćas dobro spavao, i protiv očekivanja, čime sam veoma zadovoljan; premda ti se u novim stanovima, tek što se doseliš, nikad ne spava; sve nekako nije potaman! Ustao sam danas čio kao soko, mili mi se da živim. Kako je lepo danas jutro, rodjena!

Kod nas su otvorili prozorče; sunašce šija, ptičice cvrkuću, vazduh odiše prolećnim mirisima, i sva je priroda oživela — no, i sve ostalo je tome odgovaralo; sve kao što treba da bude u proleće.

Danas sam čak i sanjario dosta prijatno, i to sve o vama, Varinjka. Uporedio
sam, vas sa ptičicom nebeskom, stvorenom ljudima na radost a prirodi za
ukras. Smesta sam pomislio, Varinjka, da i mi, ljudi koji živimo u brizi i silnom nemiru, moramo zavideti bezbrižnoj i nevinoj sreći nebeskih ptica — no i ostalo sve tako isto, tome slično; to jest, ja sam sve takva udaljena poredjenja pravio. Imam jednu knjigu, Varinjka, u kojoj je isto sve to veoma potanko opisano. Ja to stoga pišem, što sanjarenja bivaju razna, mila moja
A sad je,- eto, proleće, pa i misli dolaze sve tako prijatne, žive, zanimljive, i sanjarenja su nekako nežna: sve je ružičasto. Zato sam to sve i napisao; a, uostalom, sve sam to uzeo iz knjige. U njoj pisac iskazuje takvu istu želju u stihovima i piše — Zašto nisam ptica, ptica grabljivica!

Pa i tako dalje. Tamo ima još i drugih misli, ali neka ih!

Bedni ljudi - Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:26

Vidite deco u kakvim vremenima živimo. Sve se pretvorilo u novac i trku za njim. U jurnjavi za sticanjem materijalnih dobara zaboravili smo na Boga, a klanjajući se idolu novcu, zaboravili smo na svoju dušu. Sve merimo i vrednujemo kroz novac. Više ne cenimo čoveka ko dah Božiji, ko sliku Božiju, već ga vrednujemo po tome kakva kola vozi, kakvu kuću ima ili koliki mu je račun u banci. Nemojte gomilati svetska materijalna blaga, već skupljajte blaga nebeskoga. Ono materijalno što sakupite na zemlji propadljivo je, sklono truleži, za čas vatra uništi, poplava odnese ili lupež pokrade. Ono što sakupite na nebu, trajno je, u sve vekove vekova i vaše je, u večnosti, niko ga uzeti ne može. Zapamtite jedno: Vaše je samo ono što date drugima. Ljubite bližnje svoje, kao što Otac vaš nebeski ljubi vas. Činite drugima samo ono što biste želeli da drugi čine vama. Pomažite siromašne i slabe i nemojte od toga praviti predstavu
i sebi gordost hraniti. Neka vaše dobročinstvo dela u tišini, da ne zna leva ruka šta daje desna.
Živite život danas. Nemojte žaliti što prošlost ne promeniste, nemojte strahovati od onog što budućnost nosi. Prošlost je prošla, ne može se vratiti, prepustite je Bogu i neka On brine o njoj. Ako i budućnost prepustite Bogu, On će i o njoj brinuti. Pogledajte one ptičice što napolju cvrkuću. Vesele se i raduju svakom novom danu i ne razmišljaju šta će sutra jesti, šta će sutra piti. O njihovoj budućnosti brine Bog. Pa ako on brine šta će biti sutra s tako malim i sitnim stvorenjima, kako li će tek brinuti o vama što vas iz ljubavi na svoju sliku stvori.
Kad vam u životu ide dobro, kad vam za rukom polazi sve što poželite, ne dajte se u gordosti uzvisiti, ne dajte se u oholosti naduvati. Đavo kuša i kad obilje nudi. Ako vam, pak, loše krene i nesreća nesreću sustiže, ne očajavajte i u patnji se ne ponizite. Boga poštujte i Njemu se molite i bolji dani za vas će doći.
Ako nekome učinite nešto nažao ili vaš jezik grubom rečju drugom bol nanese, ne čekajte, pokajte se, oprost od bližnjeg tražite i ranu bližnjem zacelite. Ako pak vama neko zlo nanese il’ što nažao učini, oprostite i zlom na zlo nikad ne odgovorite. Nema ništa od onoga što spolja ulazi u čoveka što bi ga moglo isprljati, nego ono što izlazi iz čoveka, to je ono što ga prlja. Ne sudite, da vam ne sude. Nemojte tražiti trn u tuđem oku, a da ne vidite balvan u svom.
Koračajte prema Bogu. I ako vas snaga izda, pa posrnete i padnete, ustanite i krenite dalje. Život se sastoji od padanja i ustajanja i zato ne brinite. Bog vam daje samo ono što možete da izdržite.
Čuvajte jedno drugo“, mati Paraskeva se tom prilikom obratila Sandri i meni, „Vi ste jedno u Bogu. U ljubavi se poštujte i jedno drugo pomažite. Vidite šta se danas dešava s brakom i porodicom, raspada se. Svako ide na svoju stranu. Muž živi za sebe, žena za sebe, deca raspuštena, ulica ih vaspitava. Tradicija i vrednosti koje su se vekovima prenosile, kao i učenja naših starih više ne postoje. Moderan život, kako ga zovu, primili smo sa Zapada, pa iako je takav život neprimeren našem narodu, mi ga ubrzano prihvatamo. Porodice su nam već rasturene, a kad se rasturi porodica, ubrzo će se rasturiti i narod.
Sva nauka, tehnologija i napredak čovečanstva stavljeni su u službu materije. Jednoga dana svi ćemo ličiti jedni na druge jer će nam nerođenu decu genetski klonirati na sliku poznatih glumaca i lepotica s naslovnih strana. Svi ćemo se oblačiti isto, svi ćemo piti ista pića, svi ćemo istu muziku voleti da slušamo, svi ćemo iste filmove voleti da gledamo i ista jela da jedemo. Svi ćemo iste vrednosti imati i istim idolima se klanjati. Od duha tu neće ostati ništa. Postaćemo roboti predivne materije i iščezlog duha. Postaćemo brojevi kojima će neko lako upravljati.“

Predrag Milošević, "Čovečuljak"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:26

Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života... Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti...
Hajde da snevamo:
Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu.
Majka je moja želela da ja postanem ono što moj otac ne beše: da povratim izgubljeno imanje, uzdignem i još lepšim sjajem obasjam već pomračeno ime naše. Ja sam samo to znao da ti nisi za mene, da si mnogo dole, nisko, nisko! I da je čak to dosta od nas što ti dopustamo da si kod nas, te da nas služiš, da mi kao rođenu bratu ugađaš i da, gledajući me, smešiš se blago i trudiš da pogodiš svaku moju želju, smatrajući se srećnom ako mi je ispuniš. Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije biće.
Da, bili smo deca. Ali ne! Samo si ti bila dete, a ne i ja. Ja sam bio već zreo. No ti beše pravo dete. Nikad neću zaboraviti ona naša milovanja kojima si se ti podavala bezazleno.
Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da neću naći vernije, istrajnije i ropskije ljubavi od tvoje: znao sam da bi me negovala i čuvala kao očinji vid... Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi i ti bila bogata, iz znane kuće, i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta, umoren i obuzet sumnjom da mozda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san.
Nisi se udala. Svi su znali zašto nećeš, i više ti se svetili nego što su te sažaljevali. I ja sam znao, ali sam ćutao. Nisam znao šta da radim. Nisam hteo da te dam drugome, da tu tvoju lepotu, milinu, ljubav i sreću ima. Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grliti i ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, tog čistog, jos neproteklog izvora... A ovamo? Da nije bilo te tvoje slepe predanosti, poverenja i ljubavi, ja bih znao šta da radim. Ali ti? Nisam te smatrao za višu no ostale, ali ipak si bila nešto drugo, nešto sto me je sprečavalo da postupim kao sa ostalima. Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek procvatu...
Volim te, volim...volim!... - I sve te više stiskah, grljah, ljubljah... I, prigrljenu, potpuno pripijenu uza se, držah te; osećah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah! I, mesto radosti, srece, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna, velika, teška tuga... Suze mi navreše.
- Da li će ikada biti duše koja će me ovako voleti?
I ti - ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?!...
I odoše. Moja majka visoko, lako, ponosito, a tvoja zgrčeno i zanoseći se. Ne znam šta je bilo i čime su te nagnali da pristaneš, samo na materinom oku spazih još neosušenu veliku suzu, kad se vrati i reče:
- Svršeno je!
Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te skinuo s vrata, ali me posle uhvati strah. Bojao sam se. Poražen svojim kukavičlukom, drhtao sam kao prut. Dahire, ćemaneta, zajecaše, uzdigoše se i počeše pištati po obasjanim i mirnim visinama. Oh, a u njima ko da beše neke demonske, strašne naslade i zadovoljstva; osvetne i zlurade, tajanstvene sreće sto mi te oteše, uzeše od mene. Kao da te ti glasovi poneše sa sobom gore, u visine, krešteći i pišteći... sveteći se meni, koji se čas radovah što se otresoh tebe, čas opet drhtah i plakah silno, jako, krijući se da me ko ne spazi i vidi!...

Bora Stanković - Uvela ruža
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pon 26 Mar - 13:26

Jedan je čovjek išao spavati kao vjernik, a probudio se kao nevjernik.
Srećom, u sobi tog čovjeka nalazila se medicinska vaga i čovjek je imao običaj svakog jutra i večeri provjeravati svoju težinu. I eto, spremajući se na spavanje, čovjek se izvagao i saznao da je težak 4 puda i 21 funtu. Sljedećeg jutra, kad se ustao kao nevjernik ponovo se vagnuo i saznao da teži samo 4 puda i 13 funti. "Prema tome", zaključio je taj čovjek, "moja je vjera težila otprilike 8 funti."

Daniil Harms, “Slučajevi”


-------

http://www.haoss.org/viewtopic.forum?t=24113
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Citati, odlomci književnih dela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Od književnog dela do filma
» Književna dela po azbučnom redu
» Alter ego u književnosti
» Citati ili književna pouka o zivotu !
» Lav Nikolajevič Tolstoj
Strana 40 od 40Idi na stranu : Prethodni  1 ... 21 ... 38, 39, 40

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-