Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Citati, odlomci književnih dela

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 8 ... 14  Sledeći
AutorPoruka
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15405

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Pet 14 Jul - 23:10

Kako malo znaju ljudi koji misle da se ljubav rađa dugim poznavanjem i 
stalnim boravkom zajedno! Istinska ljubav je čedo duševnoga 
razumijevanja i ukoliko se to razumijevanje ne postigne u jednome trenu,
neće ni za godinu, niti za vijek jednog naraštaja.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48098

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Uto 25 Jul - 17:38

" Svaki put kada bi cika Slavko dosao kuci, donio bi mnogo daraov svojim cerkama.I ja bih po nekad
 nesto dobio.Mi klinci iz sokaka nismo mogli zatvoriti usta od cudjenja kada smo prvi put videli psica
 na baterije.Isao je bas kao pravi, mahao repom, cak i piskutavo lajao.Suzana bi ga ukljucila, naterala
 da laje, da mase repom, da hoda, stane.On bi je uvek poslusao.Ja sam mislio da bi mi majka dala da
 imam ovakvok cuka.Nije bio ni sugav ni bolestan.A zatim se i taj pas pokvario.Nije vise reagirao na 
Suzanine naredbe.Poslije ga je Suzanina majka zakljucala u sobi."

"NIGDE NIODKUDA " - Bekim Sejranovic
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15405

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Uto 25 Jul - 18:52

er sve je receno: Budite trezni i budni! Ali mnoge to uopste ne zanima, nego- umesto da se s pamecu brinu o onome sto je potrebno na zemlji kako bi na njoj bilo sta bolje i da jos k tome razumno rade da se medju ljudima uspostavi takav red koji ce lepom delu ponovno dati zivotni temelj i omoguciti mu da se posteno uklopi u taj red- umesto toga covek namerno sve to izbegava i odaje se paklenoj opojnosti: tako da on prodaje svoju dusu i dolazi medju strvine.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:00

Biću iskren- nisam siguran da čak imamo i svoju sadašnjost. Izvesno je da stihijski idem kroz život, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno- nikad ne znam u kom ću smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije povuku, da me prosto uguraju u neke stvari o kojima ranije nisam razmišljao. Ponoviću svoju staru tezu: Sve moje pesme doživljene su više puta i odživljene. Znači, u njima nema ama baš nikakvog foliranja. One su, pre svega, odraz mojih emocija. Rokenrol je moj način života. Moje pesme- to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih. I to učinim tako da se imaginacija samo nazire, kao kroz maglu... Ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi. Evidentni su, što pritiska i ostale mlade, nedostatak slobodnog mišljenja, materijalna nemoć i sve što ide uz to. Danas, mladom čoveku nije dozvoljeno da radi, jer nema slobodnih mesta, zapravo sva ta potencijalna mesta popunjena su nekim starim, dosadnim, olinjalim tipovima, koji ništa ne preduzimaju da se izvučemo iz blata u koje smo se zaglibili. To opet znači da je mladima, željnim znanja i progresa, sve uskraćeno. A najviše životne radosti! U ovom trenutku, mi mladi nemamo budućnosti... Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, koja sa nestrpljenjem čeka da nas proguta. A iznad nas, razbuktala se vulkanska lava koja počinje da curi, rasteže se po nama- narodu. Šta bi mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam, čini mi se da smo stisnuti- ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred... Mladima su vezane ruke- moraju da se prilagođavaju i iznad svega trpe život... Ako je sve ovako kako sam rekao- a jeste- onda ja tu nikad neću moći da vidim ni jedan zračak slobode. Nama jedino ostaje da se pokrijemo nekim neprobojnim oklopima i protrčimo kroz životni špalir u kome nas, sa svih strana, nemilice udaraju i lupaju! A mi trčimo i grabimo napred, da bismo došli do kraja životne staze. Tada smo beskoisni i sebi i društvu. To je kraj... Prilagođavanje društvu može da bude pozitivna osobina, ali to je samo danak životu. Ukoliko se prilagođavaš nečemu što ne želiš, onda suzbijaš svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, pre svega, morbidna i negativna. Šta na kraju biva- od mladog i perspektivnog čoveka stvara se krajnje beskorisni tip... Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše...
Borite se za svoj život !

Milan Mladenović








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:01

Kada bih morao da odrzim samo jednu propoved, bila bi to propoved protiv gordosti. Sto duze zivim i posmatram zivot oko sebe, a pogotovo ponasanje ljudi u posebnim okolnostima, sve vise sam ubedjen u osnovanost starog verskog ucenja da je vaskoliko zlo otpocelo posezanjem za izvesnim prvenstvom, kada se i samo nebo raspuklo poput ogledala, od jednog jedinog visokomernog podsmeha. (Isaija, 14:12-14)
Najcudnije u pogledu ovog ucenja jeste to, da se ono najcesce odbacuje u teoriji dok je u praksi najsire prihvaceno. Savremenim ljudima se cini da je pojam gordosti beskrajno udaljen od njih, i ako imamo u vidu njegovu bogoslovsku formulaciju, to zacelo i jeste tako. Medjutim, sustinski gledano, gordost im je beskrajno bliska, i mozda bas zbog toga ne mogu da je primete. Gordost je u potpunosti prozela njihov um, moral i instinkte, postavsi neotudjivi deo njihove licnosti; oni se ponasaju u skladu sa njom i pre nego sto je se sete. Nema na svetu ideje koja bi im teorijski bila toliko tudja, a sustinski toliko srodna.

Da bismo se u to uverili, podvrgnimo ovu tezu jednom ne suvise teskom eksperimentu. Pretpostavimo da citalac, ili (bolje) pisac, ode u kafanu ili neko drugo mesto okupljanja raznog sveta; u obzir dolazi i podzemna zeleznica, mada u vozu nije uvek moguce voditi duge filozofske razgovore. U svakom slucaju, neka to bude mesto gde se okuplja sarena gomila prostih, uglavnom siromasnih ljudi, jer vecina i jeste takva, dok se oni relativno imucni, koje nasi snobovi nazivaju prosecnima, redje srecu. Pretpostavimo, dakle, da eksperimentator uctivo prilazi grupi obicnog naroda i lezerno zapocinje razgovor recima:
"Teolozi smatraju da je kosmicka harmonija bila narusena a radost i potpunost postojanja zamucena onda kada je jedan od visih andjela prestao da se klanja Gospodu i kada je pozeleo da i sam postane predmet sveopsteg obozavanja." (Isaija, 14; Jezekilj, 28 )
Eksperimentator bi posle toga kruzio naokolo pogledom i ocekivao da neko potvrdi izreceno, a uz to bi porucio i neku zakusku koja ritualno odgovara mestu i vremenu, ili bi pak celom drustvu ponudio cigarete ili cigare, kako bi ih podstakao na misaoni napor. U svakom slucaju, takvo drustvo tesko da ce prihvatiti dogmu u navedenom obliku. Misljenje ovih ljudi verovatno ce biti nepovezano i ravnodusno, bilo da ga iznose uz kolokvijalno vajkanje "Boze me pomiluj" ili tek malo vedrije "Sacuvaj me Boze" ili prosto "Nosi se", izraz koji ne stoji ni u kakvoj vezi sa nekom doktrinom ili verskim ucenjem iz naseg obaveznog obrazovanja.
Ukratko, onaj ko pokusa da iznese navedenu teoriju prosecnoj gomili, uskoro ce utvrditi da joj se obraca nepoznatim jezikom. Cak i ako je iznese u pojednostavljenom obliku i izricito kaze da je gordost najgori od sedam smrtnih grehova (gordost, gramzivost, pohota, gnev, prozdrljivost, zavist, lenjost), proizvesce samo nejasan i prilicno nepopularan utisak da im cita bukvicu. A, ustvari, rekao im je ono sto i sami osecaju ili bar zele da osecaju drugi.

Neka se nas eksperimentator ne zaustavi na tome. Pretpostavimo da ce on ili recimo, ja, saslusati a mozda i zapisati u beleznicu ono o cemu razgovaraju ti obicni ljudi. Ako se radi o naucnom istrazivacu sa beleznicom, vrlo je verovatno da nikada ranije nije ni sreo te obicne ljude. Bude li pazljivo slusao, primetice jedan odredjeni ton koji se koristi i prema prijateljima, i prema neprijateljima, i prema povrsnim poznanicima; ton koji je u celini prostosrdacan i obziran, mada nije lisen ni izvesnih simpatija i antipatija. Čuće bezbroj, ponekad zbunjujucih, aluzija na dobro poznate slabosti izvesnog Dzordza, kome ce se, bez imalo oklevanja, odati i zasluzeno priznanje; stari Dzordz je, naime, veliki gospodin kada je pijan i ume slavno da se nosi sa policajcima. Neka druga notorna budala, koja se uvek kladi na pogresnog konja, bice docekana sasvim neskodljivom porugom; uvek ce biti pravog hriscanskog patosa prema onima koji su dospeli "u skripac" zbog svojih losih navika, posebno medju najsiromasnijima.
I posto su svi ti cudaci prizvani, kao duhovi, mogucnoscu dokonog tracarenja, eksperimentator ce postepeno steci utisak da postoji samo jedan tip ljudi, po svoj prilici samo jedan tip, a mozda cak samo jedan covek, koji zaista ne uziva niciju naklonost.
Kada se pomene njegovo ime, svi glasovi poprimaju reske tonove; u vazduhu lebdi jace i slabije negodovanje i neka cudna hladnoca.
Sve ce izgledati jos cudnije jer, na osnovu aktuelnih drustvenih i antidrustvenih teorija, niposto nece biti lako zakljuciti zasto je taj covek omrazen i zasto ga drugi smatraju cudovistem.
Tek nakon izvesnih nagovestaja, bice moguce zakljuciti da odiozni gospodin pogresno veruje da mu pripada citava ulica, a ponekad, bogme, i citav svet. A zatim ce neki od prisutnih kriticara lokalnih drustvenih zbivanja reci: "Uobrazio je da je Gospod Bog".

Sad eksperimentator moze komotno da zatvori svoju beleznicu i da se povuce sa scene; naravno, tek posto plati pice popijeno u naucne svrhe. Postigao je ono sto je zeleo. Dospeo je do opravdanja svoje inteligibilne teze. Pripiti kafanski dokonjak precizno je ponovio, rec po rec, teolosku definiciju Satane. (Isaija, 14:14)

Gordost je toliko jak otrov da truje ne samo vrline nego i poroke. Upravo to oseca sirotinja u kafani dok pravda pijanicu, cinkarosa, pa cak i lopova, i kudi onoga koji, reklo bi se, tako nalikuje svemogucem Gospodu.
Svi mi, ustvari, znamo da temeljni porok – gordost – razorno senči i istice sve druge vrline i mane. Covek moze biti lakomislen, raskalasan, razvratan; moze unistavati svoju dusu svakakvim niskim strastima, a da u muskom krugu vazi za dobrog, pa i vernog prijatelja.
Ali ako takav covek pocne da smatra svoju slabost snagom, sve se menja. Tada imate pred sobom vulgarnog zenskarosa i zavodnika, najodvratnijeg od svih smrtnika, koga muskarci sa zdravim instinktima mrze i preziru.
Covek moze biti po svojoj prirodi lenj i prilicno neodgovoran, moze zbog nehaja da zapusti svoje duznosti, ali ce i takav nailaziti na razumevanje svojih prijatelja sve dok je u pitanju nenamerna nebrizljivost. Sasvim je drukcije ako se radi o promisljenom nehaju. Ruzno je ako se neko, iz principa i proracunatosti, vlada kao boem, dok samosvesno pljacka drustvo u ime svoje genijalnosti (ili zato sto veruje da je genijalan), parazitski opterecujuci i kinjeci bolje od sebe, pod izgovorom da je pesnicka dusa.
Nece biti metafora ako kazemo da je to djavolja rabota. Stara, izvorna religiozna formula nepogresivo nas dovodi do necastivog. Mogli bismo navesti sijaset primera koji ilustruju tu duhovnu istinu. Lako je pokazati da je cak i tvrdica, koji se skoro stidi svoje mane, humaniji i dusevniji od milionera koji se hvalise i razmece svojom pohlepom, nazivajuci je razboritoscu, jednostavnoscu i napornim zivotom. Cak je i kukavicluk, kao puki slom zivaca, bolji od kukavicluka kao ideala i teorije intelekta; svaka iole normalna osoba imace vise saosecajnosti prema ljudima koji se, bas kao i goveda, predaju panici, negoli prema cistuncu koji zagovara nesto sto sam naziva pribranoscu.
Ljudi mrze cistunstvo jer je ono najsuvoparniji vid gordosti.

Ipak, kako sam vec rekao, u svemu tome krije se paradoks. Ucenje o gordosti, a pogotovo gordosti duha, kao o manifestaciji zla, danas se smatra mistickim umovanjem, koje nema mnogo veze sa savremenom i prakticnom etikom. A zapravo se radi o ucenju koje za tu etiku ima ogroman znacaj. Koliko ja znam, osnovni princip eticnosti je – svakoga uciniti srecnim. A gordost je upravo ono sto smeta tudjoj sreci. Prakticni prigovor protiv gordosti – da ona unesrecuje i razdvaja ljude – kudikamo je ocigledniji od onog misticnog. I mada se sa prakticnom osudom gordosti, kao izvora drustvene nelagode i razdora, srecemo na svakom koraku, skoro nista ne mozemo cuti ni procitati o tome. I zaista, bezmalo sve knjige i teorije kao da narocito ohrabruju duhovnu gordost.
Stotine pisaca i mudraca neumorno pisu o vaznosti samopotvrdjivanja; o tome kako svako dete treba da razvija svoju individualnost (pa ma kakva da je); o tome kako svaki poslovan covek mora teziti uspehu, a svaki uspesan – razvoju svoje magneticne i neodoljive licnosti; o tome kako svaki covek moze postati supermen (jednostavnom prijavom na Nas Dopisni Kurs) i kako supersupermen (sada vec kao junak sofisticirane umetnicke knjizevnosti) da gleda s visine na masu obicnih supermena koji su se razmnozili sirom nase planete.

Recju, danas se egoizam teorijski prilicno podstice. Ali zbog toga ne treba da se uzbudjujemo. Savremena praksa, u sustini ista kao ona najdrevnija, jos uvek ga revnosno obeshrabruje. Covek snaznog, magnetski privlacnog karaktera, ipak je covek koga svi ostali zele na pristojan nacin da udalje iz kluba. Covek koji je u akutnoj fazi samorealizacije nije nista vise pozeljan u klubu negoli u kafani. Supermen moze biti "procitan" cak i u najprosvecenijem naucnom serklu, i smatran obicnom budalom.
Stvarnost je ta koja demantuje filozofiju gordosti; to se vidi testiranjem moralnih instikata i tamo gde se okupe tek dvojica ili trojica ljudi, u svoje, a ne u Bozje ime; ljudi sami traze leka za ovu modernu herezu.

Postoji i druga vrsta prakticnog iskustva, koju svi poznajemo, jos oporija i zivopisnija od nepopularnih napasnika i agresivnih budala. Svi znamo da postoji nesto sto se naziva egoizmom i sto je mnogo dublje od egotizma. Od svih duhovnih bolesti ova je najmanje opipljiva i najiskljucivija. Dovodi se u vezu sa histerijom; ponekad se cini da je povezana sa diabolicnom sumanitoscu. Zrtva ove obuzetosti cini hiljadu raznih stvari, rukovodeci se satirucom tastinom kao stalnim motivom; i prema tome duri se i smesi, klevece ili hvali, kuje zavere i intrige ili jos uvek ne cini nista, i sve to sa budnom opreznoscu prema drustvenom ucinku svoje sopstvene persone.

Zapanjen sam da u savremenom svetu, koji neprestano brblja o psihologiji i sociologiji, o uzasima decije delinkvencije, o alkoholizmu i lecenju psihopata, o stotinu stvari koje su svuda naokolo ali nikada na svom mestu – neverovatno je da ta savremenost ima zaista tako malo da kaze o uzroku i tretiranju ove moralne boljke, koja truje skoro svaku porodicu i svaki krug prijatelja.
Tesko da postoji psiholog prakticar koji bi mogao ista da doda ovestaloj crkvenoj maksimi: gordost dolazi iz pakla. Jer postoji nesto uzasno u vezi sa ovom besomucnoscu u njenom najgorem vidu, sto cini umesnim pominjanje upravo tih strasnih reci. A zatim, rekao bih, uceni ljudi lako odlutaju u diskusije o picu ili duvanu, o porocnosti vinskih casa ili o stetnosti kafane...
Najporocniji ucinak na svetu ne simbolizuje vinska casa, vec lupa; i on se ne ostvaruje u kafanama, nego u najtajnijoj od svih kuca, kuci ogledala.

Verovatno cu biti pogresno shvacen; svoju propoved bih, naime, zapoceo pozivom svojim slusaocima da se okanu samoobozavanja. Posavetovao bih im da uzivaju u plesu i pozoristu, u voznji autom, u sampanjcu i ostrigama; da vole dzez, i koktele, i nocne klubove, ako vec ne umeju da uzivaju ni u cemu boljem; neka uzivaju u bigamiji, i provalnim kradjama, i u svim mogucim zlocinima prema sopstvenom izboru; samo neka nikada ne odaberu tašto samoljublje.
Ljudska bica su srecna sve dok su prijemciva za nesto izvan sebe, dok im je ocuvana sposobnost da reaguju na spoljne podsticaje. Sve dok raspolazu tom moci, imaju, kao sto su veliki umovi oduvek tvrdili, ono sto su imali i u detinjstvu, a sto jos uvek moze da sacuva i osnazi odraslog coveka.

Trenutak kada se covek oseti nadmocno u odnosu na bilo koju obdarenost, ili na bilo koji smeli poduhvat u kojem bi mogao ucestvovati, uporediv je sa nekom vrstom samounistavajuce zasicenosti i razocaranja, sa nezasitim i ocajnickim Tantalovim mukama.

Naravno, lako se mogu javiti teskoce u samoj upotrebi reci "gordost", koja ponekad ima sasvim suprotno znacenje. Na primer, kada kazemo za nekog da se "gordi necim", kao kada se covek gordi svojim bliznjima ili kao sto se neki narod gordi svojim herojima, podrazumevamo nesto sto je u potpunoj suprotnosti sa gordoscu kao oholoscu. Jer to podrazumeva da covek smatra da mu je potrebno nesto izvan njega da bi stekao slavu, a takva slava je zaista dragocen dar, na koji se s pravom moze biti ponosan.
Na isti nacin rec moze da zavede kada kazem da mi se u mnostvu pojava u sadasnjosti i bliskoj buducnosti, najgorom i najopasnijom cini – drskost. Jer postoji i vrsta drskosti koju smatramo zabavnom ili okrepljujucom, kao sto je, recimo, drskost mangupa. I ponovo su okolnosti te koje spasavaju stvar od moguceg zla. Osobina koju obicno nazivamo "obraz" nije potvrda superiornosti, vec pre vrli pokusaj da se uravnotezi inferiornost. Kada pridjete nekom bogatom i mocnom plemicu i obesno mu oborite sesir na oci (jer vam je cef), time sugerisete da niste iznad svih ljudskih ludorija, vec da ih mozete ciniti, kao i da plemic treba u tom pogledu da ima sire i bogatije iskustvo.
Ili, kada dodirnete prsluk kraljevskog vojvode, na vas nestasni nacin, pokazujete da sebe ne shvatate suvise ozbiljno, ali takodje ni vojvodu onako kako je to uobicajeno. Ova vrsta drskosti moze se kritikovati, posto je skopcana sa izvesnim opasnostima. Postoji, medjutim, i jedan soj smele intelektualne drskosti koji se drzi kao nepodlozan uzvracanju ili proceni, a ima onih medju novim generacijama i drustvenim pokretima koji ispoljavaju upravo tu fundamentalnu slabost. Jer to jeste slabost, posto se za nesumnjivo usvaja verovanje u koje cak i oni tašti i budalasti veruju samo ponekad, premda bi svi ljudi zeleli da veruju i cesto su toliko slabi da i poveruju – da oni sami predstavljaju vrhunski standard bivstva.

Ohola licnost sve meri prema sebi, a ne prema istini. Niste oholi ako zelite da cinite dobro, ili da izgledate dobro, prema opsteprihvacenim merilima. Ohol covek smatra za lose sve ono sto ne odgovara njegovom ukusu.
U opstem zamagljivanju jasnih i opsteprihvacenih standarda, danas kod mladih ljudi (a cak i kod mladih zena) postoji prava posast pribegavanja licnoj proceni; i sve kao posledica nedostatka verodostojnog i nepristrasnog procenjivanja. Posto nema standarda koji bi bio dovoljno pouzdan da se covek uklopi u njega, svi standardi se modeluju tako da nama odgovaraju.
Medjutim, ljudsko bice po sebi je susta malenkost, nesto poput ciste slucajnosti. Otuda potice nova teskoba koja je primetna upravo kod onih koji se hvalisu sirinom svojih izbora. Skeptik se oseca suvise velikim da bi zivot merio krupnim stvarima, pa zavrsava time sto ga meri najsitnijima. Tu takodje dolazi do neke vrste podsvesne tiranije, koja sputava um ne samo u odnosu prema tradicijama iz proslosti, nego i prema izazovima buducnosti. Nil admirari ("nista ne obozavati") postaje moto svih nihilista, koji se u pravom smislu i zavrsava u nicemu.

Kada bih, dakle, morao da odrzim samo jednu propoved, sigurno je ne bih mogao casno zavrsiti a da ne nagovestim svoje vidjenje moguceg spasenja od uocenog zla. Kao i u hiljadu drugih stvari, i u ovom pogledu je, uveren sam, Crkva u pravu. Ubedjen sam da bi, bez njenog svedocenja, ljudi sasvim zaboravili na Tajnu, koja nas pleni istovremeno i umnoscu i tananoscu. Znam samo da ja licno nikada nisam cuo za pozitivnu skromnost sve dok nisam dospeo pod okrilje Crkve; cak i ono sto najvise volim, a to je sloboda i carstvo engleske poezije, u ovoj stvari izgubilo je kompas i naslo se u magli samoobmane.
Ne postoji bolji primer za definiciju gordosti od definicije rodoljublja. Ono je najplemenitije od svih prirodnih osecanja sve dotle dok se da ovako iskazati: "Samo da budem dostojan Engleske!" A kada se rodoljub zadovoljava da kaze: "Ja sam Englez" to je pocetak gnusnog farisejstva. Ne mogu smatrati slucajnoscu sto patriota neobicno postuje zastavu svoje zemlje upravo u drzavama sa katolickom tradicijom kao sto su Francuska, Poljska i Irska, dok se u mnogim drugim zemljama patriota ushicuje svojom rasom, plemenom, krvlju, tipom i samim sobom kao njihovim predstavnikom, pa bilo to u Berlinu ili Belfastu.
Ukratko, kada bih morao da odrzim samo jednu propoved, bila bi to ona kojom bih duboko uznemirio cenjeni skup, skrecuci mu paznju na trajne izazove Crkve.
Kad bih morao da odrzim samo jednu propoved, siguran sam da ne bih bio zamoljen da odrzim jos jednu.


"Lucifer ili koren zla", Gilbert Chesterton








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:01

O srcetu najvise znam.
Kad god pozelim mogu da osetim njegovo kucanje, u grudima, na levoj strani.
Srce je uvek levo.
Imao sam ga i u detinjstvu.
Srce je pumpa.
Ali i Mozak licno ima da zahvali toj pumpi za sve svoje nestasluke. Toj pumpi koja radi, radi. Slavna radilica beskraja!
Od kako sam se rodio srce mi nikada nije stalo. To je zadivljujuci podatak iz moje biografije. Vazniji od godine rodjenja, objavljenih knjiga, procitanih ljubavi, gradova u kojima sam gladovao, bitaka u kojima sam junacki poginuo.
Kad kazemo osobi koju volimo ti si moje srce nismo je mogli ni sa cim toplijim uporediti. Jer reci nekome ti si moje sunce zaista je preterivanje. Jos nije utvrdjeno da li je Sunce Mozak ili Srce sveta. Ili i jedno i drugo.
Meni je sve jasno u vezi sa Srcem, sem jednog malog maleckog ovolickog pitanja: Sta je to sto njega goni na prackanje bez odmora; kakva to sila komanduje njegovim ritmickim pokretima tika taka tika taka, nije li to neka njegova vlastita svest, neki njegov vlastiti cilj koji je zavestan negde duboko, mnogo dublje od coveka?
Istrazivati u tom pravcu.

Ovo je bila istrgnuta stranica iz belezaka od pre desetak godina kada sam, jedne nerazumne jeseni, pokusao da odgonetnem ono sto nije uspelo ucenjacima kroz vekove. To je bio period koji se u mom skromnom revolucionarnom i reformatorskom zivotu mirne duse moze nazvati srce. Ispitivao sam Mozak, Jetru, Bubrege, Oci, Usi, Ruke. Pa ipak, bilo je to razdoblje srca.
Mozak, carobnjak iza cela, taj sasavko, neuporedivi sarlatan, obasipa nas novim i novim cudima - covek je vec nemocan pred sopstvenim mocima.
Ali postoje vecna cuda, neshvatljiva, nepojmljiva divna i neponovljiva, tu, u nama, u nasem trosnom organizmu, u nasim krhkim zivotinjama.
Pitanja navode na prapocetke, na lukavstvo Sunca, na razum dalekih sazvezdja, na mudrost Magline i Pustarstva, pitanja kroz divne predele rasudjivanja vode u tamu ocaja, nespoznaje, mraka.
Rodio si se i majka stavlja ruku na tvoje grudi - guce mala golubica u tebi, nemirno trckara mali tigar u kavezu grudi.
I zivis sto godina, a mali lavic ne otpocinje nikada.
U mesarskoj radionici vidis srce bica bliskog kravi konju žirafi ovci svinji i pitas se - to li je to. I skoro da jeknes: Zar je moguce!
Pre desetak godina ni slutio nisam da ce moj period srce postati obelezje veka. Zaista, prijatelji, sta ce nas vek znaciti u ponorima buducih vekova ako ne srce.
Ovo je pravi vek, ovo je vek srca.
Covek na mesecu, nas brat, i to je podvig po kome smo slavni zauvek, kao Stari Grci, ali srce jednog coveka u grudima drugog - moze li se i pronalazak vatre meriti s tim?
Moje srce u tvojim grudima, brate.
Tvoje u mojim!
Oslusni moje srce u tvojim grudima... tika taka tika taka.
Moj mali tigar, moje putasto magare!
Tvoja golubica u mom snu!
Lavic tvoje majke.
Srce sestre brata tvoje srce!
Pesnici odavno rekose poklonicu ti svoje srce, ali cak ni pesnici, ti vecni maloletni prestupnici, nisu mogli naslutiti: poklonicu ti svoje srce postaje stvarnost bukvalna bolna jezovita i iznad svega - divna.
Tragika je neminovna: kad zakuca moje srce u tvojim grudima, druskane, ja cu biti daleko od tebe, u nekim pustim zvezdarama, i ti neces moci sa mnom da podelis radost zbog novog antilopčeta u tvojim grudima.
Ja cu biti odsutan.
Zato ti brate cuvaj moje srce.
Cuvajuci moje srce ti mene spasavas od nistavila, ti mene branis od glupe smrti, ti teglis prema besmrtnosti. Teglis za obojicu.
Nemoj se plasiti moga srca u tvojim grudima. Dobro je to moje srce. Nece ono tebi nista. Ono samo malo tuguje za mnom. Ali i to ce proci. Ti postuj njegovu tugu za mnom. Ipak je to, kroz tolike dozivljaje, ustanke, revolucije, poplave i zemljotrese, bilo moje srce. Nijedan ustanak nije podignut bez srca, nijedna revolucija nije uspela ako nije bilo srca. Sloboda bez srca nije sloboda. Cak i dzelati imaju srce.
Cuvaj moje srce.
A kad i tebi kucne cas predaj ga sledecem. Neka bar srce bude besmrtno.
Skeptici su pozurili: lov na srca, hajke na mladice po zabacenim pokrajinama sveta. Spasavanje izmisljenih velicina, bankara, trgovaca, zlih vodja.
Ne tuguj srce moje!
Sta je izmislio covek, a da od toga nije stradao. Ti to najbolje znas, srce moje.
Ali moje srce u tvojim grudima eto, to je nas vek.
Po tome ce nas pamtiti u ponorima vekova.
Vec cujem ucitelja istorije: bilo je to, deco, u veku srca...


"Srce", Brana Petrovic








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:02

Smejati se često i mnogo;
zadobiti postovanje pametnih ljudi i ljubav dece;
zaraditi postovanje iskrenih kritičara i izdrzati izdaju laznih prijatelja;
uzivati u lepoti;
nalaziti najbolje u drugima;
učiniti svet bar malo boljim – bilo da se radi o zdravom detetu, lepoj basti ili promeni na bolje u drustvu;
znati da je bar neko lakse disao jer si ti ziveo.
To je uspeh!

Ralph Waldo Emerson








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:03

Svi se pisci romana slazu, uglavnom, kad je rec o svetu u kom zivimo. To je, kazu, neka vrsta velike, cudnovate pozornice, na kojoj svaki, neko vreme, igra svoju ulogu. A zatim silazi sa scene, da se na njoj vise ne pojavi. Nikada - njikagda. Niti zna zasto je u tom teatru igrao, niti zasto je bas tu ulogu imao, niti ko mu je bas tu ulogu dodelio, a ni gledaoci ne znaju, posle, kuda je iz tog teatra otisao. Pisci kazu i to, da smo, samo pri tom silasku sa pozornice, svi, jednaki. I kraljevi, i prosjaci.


"Roman o Londonu", Crnjanski








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:03

Poraz je pobeda pamcenja. Da nismo porazeni, sve bismo zaboravili. A ko se niceg ne seca, svemu se moze i uzeti. Da je Sizif izgurao kamen, bio bi anoniman.

Kosovo je srpska najskuplja rec. Placena je krvlju celog naroda. Po ceni te krvi ustolicena je na prestolu srpskog jezika, u zizi srpske nacionalne svesti. Bez krvi se nije mogla kupiti. Bez krvi se ne moze ni prodati.

Pobednik ume samo da zaboravlja i pamcenje ogranicava, porazenik pamti i sanja. Pobednik nema sta da kaze, voli da ponizava. Malo mu je kad mu se prizna pobeda, trazi i obraz, zahteva da ga porazeni slavi i da mu aplaudira.

Pravde medju zivima ne moze biti bez pravde medju mrtvima. Drukcije se nece smiriti ova zemlja.

Jos nijedan vodja nije obecavao narodu nepravdu i bezakonje. Niko jos nije poginuo za pogresnu stvar, pa ipak pravda nije pobedila...


"O medjuvremenu", Matija Beckovic








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:04

Mali ljudi se uvek za nesto osecaju krivi. U prvom redu sto su mali a zatim i zbog svega ostalog.
A veliki se nikad nizasto ne osecaju krivi. U prvom redu sto su veliki ,a zatim takodje, zbog svega ostalog.
Gluposti uvek zbuce ubedljivo samo pametne stvari izgledaju neverovatno..

Bez udaljavanja od neceg, zblizavanja s necim nema.

Strah je bolest od koje poticu sve druge. Ravnodusnost,mrznja, zloba, gramzivost, sujeta. Nepoverljivost i sumnja.
Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plase svaceg. A najvise straha.

Najvisa istina je da su smrt i zivot jedno,da je univerzum njihova vecna rekombinacija i da je u takvom univerzumu biti ziv ili mrtav, zapravo, jedno te isto...

Zatomiti se mora instinkt, iskljucivo ljudski,da se unistava sve sto zivi a ne koristi. I jedan, covekov takodje, da se ponekad unistava i ono sto koristi ako se time pribavlja neko zadovoljstvo.

U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne,pravedne raspodele tezine izmedju "dobra" i "zla", ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma. Ugradjeni mehanizam prirodne pravde drzao je kosmicku vagu u horizontalnom polozaju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne umesa covek. Vaga je onda pretezala na neku, najcesce neizvesnu stranu. Ponekad cak i suprotnu od pozeljne...

“Besnilo”, Borislav Pekic








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 14:04

Mozda su, u sebi, najstrasniji oni ljudi koji izgledaju nasmejani i vedri, pricala i saldzije. Na sve sto iskrsne pred njihovim duhom i njihovim ocima, oni odgovaraju odmah prvom salom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi izmedju sebe i stvari stavili kakav-takav zastitni zid, samo da se ne bi morali suociti sa nekom novom stvarnoscu, misliti o njoj i doneti neki zakljucak za sebe, pa mozda cak i za druge.
To postaje s vremenom navika i potpuno izopaci ne samo drzanje nego i nacin misljenja i ceo zivot covekov. Takav covek u stvari ne misli i ne zivi, nego sve odlaze za drugi put i sa svakim danom sve je vise duzan svemu oko sebe.
Desava se da takvi ljudi postanu cuveni zbog svoje duhovitosti i svojih uspesnih sala. Ali za onog ko zna sta se iza toga krije, sve to nije ni saljivo ni utesno. Ta tuzna slava suvise je skupo placena, jer sve sale ovog sveta ne vrede jednog parceta stvarnog zivota....

Ivo Andric








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15405

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 27 Jul - 17:51

Naišla je oluja crnog tela, sa juga, i donela je kišu i dvanaest vetrova da oteraju brdske ptice sa lica neba, naišla je oluja, crni čovek, kao sa dna mora, riblje kamenje, grmljavina, noćni šljunak, kao mučnina, kao posteljica posle rođenja iz utrobe vremena; ludo kao magla, kao antihrist iz morskog plamena, ili iz krsta od pare. Kiselina je postajala jača, bura se umnožavala, i boja ljutnje, i zdravi, i prokleti, s rukama od stena - svi su naišli, penjući se.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:35

Želeo sam da budem potreban.
Želeo sam da nekome budem neophodan. Potreban mi je neko ko će proždirati
svaki zalogaj mog slobodnog vremena, mog ega i moje pažnje. Neko ko će biti
zavisan od mene. Neko za uzajamnu zavisnost.

Čak Palahnjuk - Zagrcnut








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:35

Kome od ljudi koji ga mogu cuti kralj moze da veruje? Koji covek pred kralja stupa bez potajnih zelja, strasti, prituzbi ili teznji, sto ih skriva svom svojom umesnoscu i lukavstvom? Ko kazuje istinu pred kraljem? Svaki mu se covek obraca ili u stahu od onoga sto bi mu kralj mogao oduzeti ili lakom na ono sto bi mu mogao podariti. Svaki mu pristupa kao molitelj. Sta mu je na srcu laskavac ne govori glasno, vec prikriva plastom licemerja i pretvaranja. Svaki glas sto mu se zaklinje na saveznistvo, svako srce sto izjavljuje ljubav kralj mora da pretrazi i ispita poput trgovca na bazaru, tragajuci za najtananijim naznakama obmane i izdaje. Kako to zamorno postane. Kraljeve zene sapucu mu slatko u tmini kraljevske loznice. Vole li ga one? Kako da zna, kad opaza da su im prava strast snovanja i spletkarenja u korist njihove dece ili radi licnog dobitka? Niko ne kazuje celu istinu kralju, ni rodjeni brat, pa ni ti, moj prijatelju i srodnice.

Ognjena kapija








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:35

Možemo da govorimo o dobrom duševnom zdravlju Van Goga koji je, za celog svog života,
samo spržio sebi ruku, i sem toga, samo još jednom sebi odsekao levo uho. Šta je to
prema ludilu, beščašću, građanskoj učmalosti i psihičkoj poremećenosti istog tog sveta
koji drugome radi još strašnije stvari od onog što je Van Gog sam sebi uradio.

Antonen Arto - Van Gog, samoubica žrtva društva








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:36

"Oni koji hoće da rađaju telom više se obraćaju ženama, a koji su bremeniti u duhu hoće da rađaju lepšu i besmrtniju decu-oni rađaju mudrost i vrlinu uopšte. Roditelji takve dece jesu pesnici, umetnici, filozofi, zakonodavci, državnici. Platon ne potcenjuje čulnost, ali duhovne potrebe ceni kao mnogo jače. I slava koja raste iz duhovnih proizvoda mnogo je veća i trajnija no slava koju može da obezbedi telesno potomstvo." Platon "Gozba"








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:36

Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi”

Jelena Lengold , “Baltimor”








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:36

Fiktivno zlo živi od svoje fiktivnosti. Ono je kontrast banalnoj svakodnevici u odnosu na koju
predstavlja transcendens. ,,ZIo" se prevodi u ,,transgresije", ,,uzvišenost" itd. Sa
dominacijom estetizacije, medutim, gubimo iz vida aspekt strahote. Za čisto
estetski pogled, žrtve ne postoje. Zlo, kao isključivo estetski fenomen, postaje
neobavezna igra, nešto čime možemo da se kljukamo i da nam bude zabavno ili da
eventualno prolijemo koju, ne tako gorku suzu. Zlo se mora shvatiti ozbiljno kao
moralni objekt, a razumevanje zla je od suštinskog značaja za razumevanje nas
samih i obaveza koje imamo prema drugim ljudima.

Laš Svensen - Filozofija zla








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:36

Donje klase, kako ih nazivaju, a to je istina, podjednako su ogavne i podle,
podjednako dvolične kao gornje. Jedno od najodvratnijih obeležja ovog
vremena jeste da neprekidno tvrdimo da su takozvani jednostavni i
takozvani potlačeni ljudi dobri, a ostali loši, to je jedna od najgnusnijih
obmana za koje znam, tako je rekao Reger. Ljudi su, svi skupa, bez
razlike, podjednako podli i ogavni i lažljivi, tako je rekao Reger.

Tomas Bernhard - Stari majstori








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:37

Hobs „moć“ razumijeva kao održanje svoje egzistencije u odnosu
na druga bića, u utilitarnim kategorijama, kao sredstvo ispunjenja
cilja. Ničeovo shvatanje moći identično je Hobsovom u
razumijevanju prirodnog stanja kao stanja sukoba jer Niče tvrdi
da je život „uzimanje, povreda, nadmoć nad onim što je strano i
slabo“, svirepost, unižavanje, i na kraju eksploatacija. Međutim,
za Ničea moć nije objašnjiva u okvirima utilitarne logike, već je
moć prije svega proces i aktivnost u kojoj se sve važne stvari postižu
povećanjem sile. Zbog Spinozine nedosljednosti Niče nas
upozorava da je potrebno biti oprezan pred nepotrebnim teleološkim
načelima, od kojih je jedan nagon za samoodržanjem.
Naime, svako živo biće prije svega želi da iskaže svoju snagu jer je
samo život volja ka moći, a samoodržanje je jedna od posrednih
i najčešćih posljedica toga. Niče život ne shvata kao
„samoodržanje“, već kao „samonadilaženje“.

Vesna Stanković Pejnović - Lavirint moći








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:38

Čovek ima pretežno sklonost da smatra poredak u kome živi prirodnim.
Kuće koje posmatra, idući na posao, izgledaju mu više kao stene,
nastale iz same zemlje, nego kao delo ljudskih umova i ruku. Radnje koje
obavlja u svojoj firmi ili kancelariji ocenjuje kao važne i odlučujuće za
harmonično funkcionisanje sveta. Odeća koju nose on i ljudi oko njega,
po njegovom mišljenju, takva je kakva treba da bude i pomisao da bi i on
i njegovi poznanici mogli isto tako dobro da nose rimske tunike ili srednjovekovne
oklope izaziva kod njega smeh. Društveni položaj ministra ili
direktora banke čini mu se nečim ozbiljnim i dostojnim zavisti, a posedovanje
znatne količine novca garancijom mira i sigurnosti. Ne veruje da
se na dobro mu poznatoj ulici, na kojoj spavaju mačke i igraju se deca,
može pojaviti jahač s lasom, koji će hvatati prolaznike i vući ih na klanicu,
gde će smesta biti ubijeni i povešani na kuke. Naviknut je takođe da
podmiruje one svoje fiziološke potrebe, koje su smatrane intimnim, na
najdiskretniji mogući način, daleko od ljudskih pogleda, ne razmišljajući
mnogo o tom običaju koji uopšte nije svojstven svim ljudskim skupinama.
Jednom rečju, ponaša se pomalo kao Čaplin u Zlatnoj groznici koji,
vrzmajući se po svojoj kući, ne sluti da ona visi na ivici provalije.

Česlav Miloš - Zarobljeni um








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:38

Ja sada ništa ne odobravam niti se bilo čemu protivim. Apsurdno je zauzimati takav stav prema životu. Nismo došli na svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Uopšte ne registrujem šta običan svet priča, a nikada se ne mešam u ono što drugi ljudi rade... Prava mana braka jeste što čini čoveka nesebičnim. Ipak, postoje karakteri koje brak čini svestranijim. Zadržavaju svoj egoizam i dodaju mu više drugih ega. Prinuđeni su da žive više života. Postaju organizovaniji a biti organizovan mislim da je cilj ljudskog postojanja.
Cilj života je samorazvoj. Ostvariti savršeno sopstvenu prirodu - to je razlog našeg postojanja. Danas se ljudi plaše sebe. Zaboravili su na najvišu dužnost koju čovek duguje sebi. Naravno da su milosrdni. Hrane gladne i oblače prosjake. Ali njihove duše skapaju od gladi i gole su. Strah od društva, koje je osnov morala, strah od Boga, koji je tajna religije - to su dve stvari koje vladaju nama.
Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekad voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.
Jedini način da se čovek otarasi iskušenja jeste da mu popusti. Ako mu odoliš, duša ti se razboli od čežnje za onim što je sebi zabranila, od žudnje za onim što su njeni monstruozni zakoni učinili monstruoznim i nemoralnim. Neko je lepo rekao da se veliki svetski događaji dešavaju u mozgu. Isto tako se veliki svetski gresi dešavaju u mozgu, i jedino u mozgu.

Oskar Vajld - Slika Dorijana Greja








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:38

Lenjost je fatalna strategija, a fatalnost je strategija lenjosti. Odatle ja
crpim ekstremno, i istovremeno lenjo viđenje sveta. I neću ga menjati, bez
obzira kako stvari krenu. Ja prezirem grozničave delatnosti svojih sugrađana,
inicijativu, društvenu odgovornst, ambiciju, konkurenciju. To su egzogene
vrednosti, urbane, performantne, pretenciozne. To su industrijski kvaliteti.
Lenjost to je prirodna energija.

Žan Bodrijar - Cool memories








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:38

Зашто један сликар одређено своје дјело неће да прода ни за коју цијену? Многи људи га у том случају жале и сматрају будалом, помишљајући на дивну свотицу коју би могао стрпати у џеп. Он би га и продао да мисли као они, али да мисли као они, не би га никад направио.

Иван Фохт: Тајна уметности








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28031

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   Čet 24 Avg - 19:39

Okovima si vezan za svoj razum. Kod tebe je nevolja u tome sto zelis sve da razumes, a to nije mogucno. Ako insistiras na razumevanju, onda ne vodis racuna o svojoj celokupnoj sudbini kao ljudskog bica.
U odnosu na neiscrpne tajne zivota, razumevanje je samo nesto malo, tako sicusno.
U odvojenu stvarnost nije moguce stupiti, ni kretati se njom iskljucivo po nacelima logicnosti i zahtevima razuma. Pri takvom rasudjivanju zahtev za onim sto nazivamo zdravorazumskim pokazuje se neelastican i neefikasan. Sustina tajne izmice. Takvom nacinu misljenja ona uvek izmice!

Karlos Kataneda- Odvojena stvarnost








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Citati, odlomci književnih dela   

Nazad na vrh Ići dole
 
Citati, odlomci književnih dela
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Od književnog dela do filma
» Književna dela po azbučnom redu
» Alter ego u književnosti
» Citati ili književna pouka o zivotu !
» Lav Nikolajevič Tolstoj
Strana 2 od 14Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 8 ... 14  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-