Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Божидар Ковачевић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:05

Божидар Ковачевић је рођен 26. 08. 1902. у Студеници. Био је познати и признати српски књижевник између два светска рата, превасходно песник али и приповедач, есејиста, књижевни историчар. Први радови су му објављени у Политици са 17 година, под псеудонимом. Касније приче, есеји, новеле и приповетке су објављиване у тадашњој периодичној штампи.
Потиче из чиновничке породице, као тек рођена беба је донесен у Београд, где је завршио основну школу и III мушку гимназију. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Као стипендиста француске владе провео је годину дана на Сорбони у Паризу, студирајући француску и руску књижевност, руску историју, социологију. Радио је и као писар - дневничар Народне скупштине Краљевине Југославије и професор II мушке гимназије у Београду. Био је васпитач престолонаследника Петра II Карађорђевића. Радио је и као референт за књижевност и ликовне уметности у Министарстрву просвете, као научни сарадник Института књижевности, управник Архива САНУ, а водио је и библиотеку САНУ. Уређивао је најцењенији српски часопис Српски књижевни гласник све до бомбардовања Београда 06. 04. 1941, а одмах после рата је уређивао часопис Наша књижевност.
Преводио је са неколико светских језика и његови препеви поезије су посебне лепоте.
За време окупације био је у логору на Бањици зато што је 13. 08. 1941. одбио да потпише Апел српском народу.
Песнички опус Божидара Ковачевића је значајан. Прва збирка Алфе мојих душа је штампана 1922. Као истакнути песник између два рата запажен је по теоријско програмском тексту Бој Аполонов с Марсијем - Прилог проучавању нашег песништва. Такође је био и цењен као књижевни критичар. Аутор је запажених студија из историје књижевности.
Његова дела су проткана благом архаичношћу српског језика и тако нам изражајније сликају атмосферу и време у којем су живели његови ликови у приповеткама, а и песме имају благи архаични тон, речи које плене богатством и лепотом израза. Његови први критичари истичу његову песничку самосвојност, без или са врло мало утицаја разних песничких и књижевних школа.
Његова дела, песме и проза, превођена су на: бугарски, чешки, енглески, мађарски, немачки, руски, словачки и словеначки језик, а компоноване су и песме: Мене је мајка родила и Док улица спи.
Бoжидар Ковачевић се веома интензивно бавио истраживањем живота личности из српске прошлости које су оставиле траг у књижевности и култури, а пале су у заборав. Написао је и књигу о својим истраживањима, а доста података је остало као архивска грађа, као драгоцени подаци који сежу и у почетак XV века и подстицајни су за будуће истраживаче.
Умро је у Београду 21. 05. 1990. године.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:05

ГРЕШНА МОЛИТВА
Предрага сестро моје младости
дојке су твоје руже румене
које у врту божјих радости
пупе и цвату само за мене.

Ти која јеси образ љупкости,
за усне чије кротке, малене,
хоће да моје срце увене,
даруј ми, сестро, мало милости,

дај да вечерас спустим лагано
уморну главу, драгано,
на груди твоје кô грумен смирне;

ту да ми буде тихо склониште,
јер душа моја љубав иште,
спокојне часе ноћи немирне.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:06

ЈЕДНОЈ ПРОЛАЗНИЦИ
Прошла је крај мене као благ и бон
дах ветра пролећног преко старих рана
да се вечно сећам, и кроз милион
лета у живљењу новом тог дана,

да једнако сањам пламен тих очију
корак малених ногу, таму тихог стана,
да је мисли моје траже целог дана
зурећи у сваки прозор и кочију.

Да л' са цвећем вене крај банкара стара
што јој место жара, често од златара
увече донесе драгоцени дар?

Или се за бледог свирача удала
који има само страсни пој гудала
да угаси ноћас њене душе жар?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:06

ЉУБАВ ‒ РАДОСТ ТУЖНА
Блажен сам што се мога лица ружна
дотакла милост усне тајанствене
и што су наша бића нераздружна
и што је она заволела мене.

Души је драго што је телу сужна!
Не схвата судбу човека и жене,
радост љубавна да је врло тужна:
гле, никне за дан красни цвет и свене.

Пролази од сна и од смрти тише
да вртом душе наше промирише
и да никада не процвати више.

К'о Богу човек лепоти се моли,
ал' смртну жену само једном воли
љубаављу која уздиже и боли.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:07

ЊЕГОШЕВА СМРТ
Кад сиђе тама на његово стење
синуше звезде изнад гора свију,
небу се диже уздах из прсију
к'о кâд тамјана у велико бдење.

И узвишено утонув у мрење,
палећи видик пламеном очију,
мишљаше Његош мис'о најдивнију:
да не бива без смрти васкрсења.

А од те мисли, краљице бескраја,
болне га груди престаше болети,
и опоји се живом водом раја

његова душа што је знала волети
једино вечност и суморне голети
свог убогога и уклетог краја.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:07

ПЕСНИК
Мене је мајка родила
у шумском зеленом сну
где мале птице певају
и вити јелени мру.

Мене је мајка родила
у шумском зеленом сну
да мале птице натпевам
и умрем
као што јелени мру.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:07

САН I
Сан је највеће благо овог света.
Да није снова, земља би била пакао,
ја бих ко дете растужено плакао,
а овако ми срце рајем шета.

О, благо оном, ком је анђ'о такао
маковим цветом очи; том не смета
зло овог света, јер он лети као
малена пчела од цвета до цвета.

Судбино, дај ми само добар сан;
подај ми усне што се у сну смеше,
дај плаве магле снова да утеше

срце, измучено кроз предуги дан,
јер су добри мелем на ранама јаве
благе мутне магле што се у сну плаве…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:08

САН II
Сан је највеће благо мог живота;
на валу снова ја сам рај пловио,
на жалу снова ја сам чежњу ловио,
и у срцу је мом још красота

дечачких ноћи кад сам се будио
од неких мутних понорних лепота
и будећи се, још руком жудном грлио
те сетне сенке, препуне дивота.

Живота мога највеће је благо
сањање ноћно, и ништа ми драго
толико није на дану и јави

колико ово мутно, тешко лебдење
крви, и свести моје чудни кружење
у благој магли снова кад заплави…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Pon 14 Avg - 12:08

ЦРНИ АНЂЕО
Црни анђео заносне лепоте
ког вапе и куну вековима људи,
разби ми ноћас бледом руком груди,
зграби ми срце, свирепо га оте.

Залуду плачем, ‒ о бола, о грехоте! ‒
за мојим срцем; његов осмех блуди:
црни анђео демонске красоте
утапа се у зори која руди…

Пролећни облак, надвијен над шумом,
у јутарњем руменилу благом,
пренух се нагнут над уснулом драгом.

Сниваше Дивна у пени од чипака,
усном се смејаше, а оком плакаше,
док јој се рука мојим срцем играше…
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    Čet 12 Jul - 12:12

Božidar Kovačević je pesme objavljivao u svim značajnijim časopisima i listovima (Srpski književni glasnik, Misao, Beogradski dnevnik, Novosti, Preporod, Narod, Budućnost, Venturiamentes, Raskrsnica, Pokret, Naša domovina, Vijenac...), a prevodio je poeziju francuskih (Šarla Bodlera, Ronsara) i ruskih pesnika (F. I. Tjutčeva, D. Mereškovskog, Aleksandra Bloka, V. A. Žukovskog, A. S. Puškina, I. Sverjanina, Ivana Bunjina, Maksima Gorkog). Objavio je osam knjiga pesama: Alfe mojih duša (1922), Grč mladenstva (1923), Orač tišine (1925), Poezija (1926), Viđenja Dijaka Božidara (1928), Razvigor (1932), Pesme (1938), Zaustavljeni talas (1956). 

Kovačević je od prvih kritičara smatran samosvojnim pesnikom, koji je pretrpeo vrlo malo uticaja raznih pesničkih i književnih škola. Prve pesme napisao je kao neoromantičar, a posle Almanaha Branko Radičević, u kome je objavio pet pesama, postao je Dijak Božidar. Tako ga je video i Miodrag Protić koji je smatrao da je u poeziji Božidara Kovačevića "bilo jedno osnovno životno osećanje koje je, ako to protivnicima mitova isuviše ne smeta, u najdubljem i u najprečišćenijem smislu beogradsko..." 

Iako su stihovi bezazleno dečački, nostalgični i elegični, nekada razigrani na Brankov način, u njima se nalazio ritam beogradske govorne melodije. Ta melodija, nevesele i puste mladosti, stalno izložena stranim izrazima i uticajima posle Prvog svetskog rata, ostala je sačuvana u potpunosti u Kovačevićevoj poeziji. Zbog toga je njegova poezija i posle Drugog svetskog rata kao samostalna, gradska, i uticala na mlade pesnike. Traženjem nehajnosti u gradskoj vrevi uticala je i na druge pesnike njegove generacije. 

Taj ritam između „vetra i etra“ pesnik je nalazio na ulicama Beograda, u ritmu uličnih tramvaja, džez muzici, ljubavi. 
Druga knjiga Grč mladenstva (1923) dočekana je od kritike sa simpatijama i o njoj su pisali pored ostalih Stanislav Vinaver i Milan Bogdanović. 

Almanah posvećen stogodišnjici Branka Radičevića 1924. godine, sa devetoricom pesnika (Sibe Miličić, Stanislav Vinaver, Tin Ujević, Ranko Mladenović, Miloš Crnjanski, Todor Manojlović, Gustav Krklec, Rastko Petrović i Božidar Kovačević), bio je za Kovačevića prekretnica. U njemu su pesme koje su slavile ljubav zamenile one kojima se pesnik oprašta od mladosti. Pesme iz ovoga almanaha bile su nukleus zasebne knjige pesama Orač tišine, u kojoj se izdvaja prvi ciklus. U njemu je na tematskom planu najprisutnija prolaznost sveta i ništavnost ljudske taštine, protok misli koje su mladom pesniku prohujale kroz dušu. Bio je individualista sa jednom rafiniranom i dobro doziranom kulturom, koju je izrazio na snažan način, zaključili su kritičari. Reč je o senzibilitetu Beograda između dva rata: elegantan, estetičan, prepun slika živoga velegrada, gašenja rumenila zalazećeg sunca, koje se prepliće sa onim Brankovim "vene lisje". 

Posle 1925. godine pesnik se vratio tradiciji, temama naše istorije, čvrstoj sonetnoj formi, uglavnom. Ti pesnički uzleti u dodiru sa gradom i gradskim životom, koji je duboko poštovao i kome se često predavao, vodili su ga ka boemiji Beograda. 

Kovačević je hvaljen zbog svoje „rasnosti“, osećao je „miris vekova“, ističe jedan kritičar 1929. godine, a osporavan da nije moderan, da nije zapadnjački usmeren. Istina je svakako negde na sredini. Bilo je u njegovoj poeziji dosta toga od tradicije, i u ritmu i strukturi stiha, kojoj je sve više naginjao kako je sazrevao, ali je bilo u njoj i modernog u najboljem smislu te reči: osećanje savremeni i života, način opevanja lične drame, sazdane od ponora i uzdizanja. 

Kovačević nije bio pesnik koji je doterivao svoje pesme. I kada ih je unosio u nove knjige retko je i neznatno intervenisao.
Staniša Vojinović
 








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Божидар Ковачевић    

Nazad na vrh Ići dole
 
Божидар Ковачевић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-