Nena Miljanović

**Učlanjen** : 09.02.2014

PESAK KROZ PESMU – Nena Miljanović

nalazim te i gubim
čulima
prozaično
slutnjama
mistično
spolja i iznutra
palpacijama praznih ruku dodirujem te u svemu
i iz svega mi iscuriš kao pesak kroz prste
u žutoj mrlji žutog sunca na očnom dnu
svetliš i gasiš me
nastaješ i nestaješ
u svim ukusima i rečima na korenu jezika
nosnicama
udišem te u mirisima i isparavaš mi u izdasima
jekom tišina u uhu
zvučiš
onim što ne znam kako da označim
što me opseda i ostavlja
u talasima jave i sna
smrtno
volim te i bojim te se
kao sve poznato i nepoznato
kao početnu tajnu iz koje sam došla
i završno otkrovenje u koje ću otići
volim te i ne volim
kao tvoj život (u kom me nema)
i svoju smrt
koja će mi uzeti i dati
mene
iscurelu iz ove ljubavi
kao pesak reči kroz moju pesmu

**Učlanjen** : 09.02.2014

(Ne) Mogu

vratićeš se možda
i biću tu sigurno
samo
ne očekuj ništa
niti bi se meni vratio ti
(onaj koji si mi bio)
niti bih tebe dočekala ja
(ona koja sam ti bila)
ne može se dva puta u istu reku
druge bi to vode bile
mutne i gorke
od svega kroz šta sam tekla
po rastanku

ako ponovo dođeš
ne misli da reka života može uzvodno
u nekom sutra
to ne bi bio povratak na početak
niti bi me našao onu negdašnju
svu od ljubavi i stihova o tebi
ne može se umreti od ostavljanja
i oprostiti ti se svoja smrt
čak i da ti je zaboravim
ne mogu ti je zaboraviti
moje pobijene pesme
koje više ne pišem

&

a možda bi moglo
ako se možda vratiš
mogla bih

mogu
sigurno

Nena Miljanović

**Učlanjen** : 09.02.2014

Nena Miljanović | Zejnina pesma

Anselm Feuerbach: Pročica Miriam

Rodiću se još jednom u prošlosti
I biće to poslednji put
(umorila sam se od umiranja i rađanja nade)
I zvaću se Zejna
I bićeš ime od zore nastalo
Čuješ li kako kako ga izgovaram
I dozivam kroz sve vekove odkad te volim
Dođi mi tad ( kad se poslednji put rodim)
I za pet stotina svilorunih jaganjaca
Kupi me od mojih pet stotina pesama o tebi
Kao od oca i matere (pesme su me i rađale)
Kupi me sebi za ženu
I spali na našoj svadbi moj poetski miraz
Nek ne ostane ni slovo moga sadašnjeg jada
I pera kojima te pisah polomi
Jer neću više pisati psalme (ne)ljubavi ...

Sama ću biti tvoja pesma
I živeti sa tobom neizrecivo srećna i tužna
Jer pevaćeš me tek svaki četvrti dan
(biću ti četvrta žena)
I kad se ubijem od žalosti što više ne pišem
I što ti nisam bar druga kao sada ( kao uvek)
Sahrani me u ovoj sadašnjosti
I zaboravi sva moja (po)grešna imena:
Nena pesnikinja
Nena ljubavnica
Neka ih nema (samo tako mogu umreti sasvim )
Samo kao Zejnu (ženu tvoju)
Upiši moje ime u prašinu na svome putu
Neka me razveje vetar
Ispod tragova tvojih stopala
Posle ostvarenog sna (u ovoj pesmi)
Koji mi te (ni)je ostvario

**Učlanjen** : 09.02.2014

JUČE DANAS SUTRA – Nena Miljanović

Juče
Na granama tvojih ruku
U gnezdu tvojih misli
Slavuj sam bila
I pevala te
Sva mladost i ludost
Na radost ljubavi

Danas
Odlećem sa grana koje me ne drže
Iz gnezdo koje me ne čuva
Odnosim
Uplašenu ljubav pod krilom
I ne pevam
Jer
Ako sada otvorim kljun
Graktaću mudro kao gavran (ili kao starost)
Žalosna kao dotrajalost
Ako danas zapevam o tebi
Zaplakaće ljubav zbog moje osedele kose i duše
Moja mlada
Moja luda ptica
Pobeći će mi ispod krila
Ne pevam

Sutra
Ako nađem granu s trnom da nabodem srce
Ponovo ću pesmu
Kad mi se u stihove ugnezdi neko ko nije ti
Još jednom slavuj
Zapevaću završni psalm o tebi
(I o samoj sebi)
Pre velikog ćutanja

» Nena Miljanovic
» Isidora Sekulic
» Nina Živančević

Suncobrani

Sajmovi …

Nakit u različitim …

[You must be registered and logged in to see this image.]