Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Светислав Басара

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Светислав Басара   Čet 8 Jun - 11:03

Светислав Басара (рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти) је један од најзначајнијих српских прозних писаца.[1] Аутор је више од четрдесет књижевних радова – романа, збирки приповетки, драма и есеја.Светислав Басара је рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти. Његову мајку Добрилу као девојчицу су усвојили Светислав и Зорка Веизовић, па је по деди добио име.[2]

Добитник је више српских награда за књижевност, а његов роман „Фама о бициклистима“ (издавач Дерета, Београд. ISBN 978-86-7346-585-2.) многи сматрају једним најбољих романа девете деценије[3] двадесетог века.

   „Пре двадесет година, помислио сам, ништа ме није припремило за појаву Фаме о бициклистима. Басара је до тада објавио своје прве приче и романе, а ја сам у мојој збирци Фрас у шупи објавио причу „Светислав Басара интервјуише Самјуела Бекета за Трећи програм радио Београда“. Басарини рани романи указивали су на списатељску разиграност, на постмодернистичко поигравање садржајем и формом, на препуштање апсурду, што су све одлике типичне за Басарин прозни поступак, али ништа није наговештавало велики скок, велики прелет, који ће се одиграти објављивањем романа који ће постати још типичнији пример његове прозе. После појаве Фаме о бициклистима, слободно се тако може рећи, српска проза више није била иста, као што ни Басара више није био исти писац, као што ни ја нисам био исти читалац.”
   — Давид Албахари

Драме су му извођене на многим сценама а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик[3].

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру[4].

Колумниста је дневних новина Данас. Колумна му носи назив Фамозно.[5]

Из брака са Видом Црнчевић-Басара, кћерком покојног Бране Црнчевића[6], има двоје деце Тару и Рељу.
За роман Фама о бициклистима добио је награду Жељезаре Сисак[4].

Добитник је Нолитове награде за књигу Монголски бедекер[3].

Роман Успон и пад Паркинсонове болести му је донео НИН-ову награду за најбољи роман објављен 2006. године. Добитник је награде Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години за роман „Успон и пад Паркинсонове болести“, у издању београдске издавачке куће Дерета[7]. За исти роман је добио и Награду Лаза Костић 2007. године.

Први је добитник награде Фондације Борислав Пекић[8].

Као колумниста „Данаса“, добио је 2010. године награду Станислав Сташа Маринковић.[9] Његов роман Мајн кампф ушао је у најужи избор за НИН-ову награду 2012. године.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.


Poslednji izmenio Dala dana Čet 8 Jun - 11:11, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   Čet 8 Jun - 11:03

Библиографија

Приче у нестајању (1982)
Peking by Night (1985)
Кинеско писмо (1985)
Напукло огледало (1986)
На ивици (1987)
Фама о бициклистима (1987)
Феномени (1989)
На Граловом трагу (1990) - наставак чувене Фаме о бициклистима
Монголски бедекер (1992)
Тамна страна месеца (1992)
De bello civili (1993)
Дрво историје (1995)
Уклета земља (1995)
Виртуална кабала (1996)
Looney Tunes (1997) - Манично-параноична историја српске књижевности у периоду 1979–1990. године
Света маст (1998) - Наставак манично-параноичне историје српске књижевности у периоду 1979–1990. године
Вучји брлог (1998)
Идеологија хелиоцентризма (1999)
Машине илузија (2000)
Краткодневница (2000)
Џон Б. Малкович (2001)
Бумеранг (2001)
Оксиморон (2001)
Срце Земље (2004)
Фантомски бол (2005)
Успон и пад Паркинсонове болести, Београд: Дерета (2006) ISBN 86-7346-554-0
Изгубљен у самопослузи (2008)
Мајмунописаније (2008) - књига прича
Дневник Марте Коен (2008)
Дрво историје (2008) - књига у издању "Службеног гласника", која садржи есеје раније објављене у књигама "На ивици (1987), Дрво историје (1995), Виртуална кабала (1996) и Идеологија хелиоцентризма (1999)
Нова Страдија (2009)
Фундаментализам дебилитета (2009)
Ерос, гирос и Танатос (2010)
Почетак буне против дахија (2010)
Тајна историја Бајине Баште (2010)
Mein Kampf, Лагуна, Београд (2011)
Дуговечност, Лагуна, Београд (2012)
Гнусоба, Лагуна, Београд (2013)
Тушта и тма, Лагуна, Београд (2014) - књига писама са Миљенком Јерговићем
Анђео атентата, Лагуна, Београд (2015)
Други круг, Лагуна, Београд (2015) - друга књига писама са Миљенком Јерговићем
Очај од нане, Лагуна, Београд (2016)
Андрићева лествица ужаса, Лагуна, Београд (2016)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   Čet 8 Jun - 11:13

Nije ovo nikakav početak, ali počeću.

Nije ovo nikakav početak, ali počeću. Zvala se. Bila je kći nekog oficira, poštara ili železničara, neke uniforme u svakom slučaju. Sećam se da je nedeljom prolazila šetalištem držeći svojom tankom belom rukom neku ruku koja je baš znala šta hoće, i koja je bila obučena u rukav nekakve uniforme. Mislim da se doselila pre rođenja. Rodila se tek kasnije. Dugo nisam znao ništa o njoj. Slučajno sam je video petnaest godina nakon rođenja, a dvadeset nakon što se doselila. Ponedeljkom je -nikada to neću zaboraviti- oblačila belu haljinicu prepunu nekakvih šljokica, nekakvih čipkica, nekakvih volančića i ostalih deminutiva. Imala je petnaest godina a ja sam kao i obično, imao trideset. Stanovala je u sivoj zgradi na čijoj fasadi beše natpis, nekakva nečitka firma, nešto kao M. Petrović & sinovi. Samo mi je to ostalo u sećanju. I to da je svirala klavir, sudeći po tome nije bila kći železničara već oficira. Oficiri vole vojnu muziku. Možda je bila kći nekog oficira koji je mnogo putovao železnicom. Tako, neka bude tako. Imala je prekrasne oči. Pričali su mi da su prekrasne. Ja nikada nisam smogao hrabrosti da je pogledam u oči. Imao sam dvojicu ili trojicu prijatelja, veoma smelih momaka, oni su mi pričali sve: i to da nedeljom oblači belu haljinu, da ima mladež na bradi, da ima plave oči. Ne bih sada, da im nisam verovao, smeo sa sigurnošću tvrditi da je uopšte imala oči. A opet, njene su mi oči mnogo značile. Naši susreti? Nisam siguran u pogledu naših susreta. Treba biti ja, pa sve to nazvati susretima, a to je prilično teško. Viđao sam je retko: uvek nedeljom, samo u snu, uvijek s leđa. Sanjao sam, ne znam zašto, najčešće sredom, da je nedelja i da ona dolazi s kraja neke druge ulice koju ću kasnije vrlo često pominjati u svojim pričama. Ja bih, u snu naravno, stajao ispred poslastičarnice, čekao je posmatrajuci kroz trepavice njenu siluetu, a kada bi mi se približila, ja sam kukavički obarao pogled. Pa ipak, ti su mi susreti mnogo značili. U to vreme, ako je to neke uteha, snovi su bili malo stvarniji.

Svetislav Basara – Peking by night








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   Čet 8 Jun - 11:16

Kontinuitet generacijskih grešaka
* Koliko vidim, a čini mi se da dobro vidim, i nova generacija na podobije moje generacije čvrsto veruje da je ova ili ona ličnost - ako nije Vučić-autokrata - po sili logike Mesija-demokrata

Situacija se usložnjava.
11

Piše: Svetislav Basara
Osim već pomenutih SMS-ova, stiže mi juče i email sa adrese "Alternativni srpski politički pokret" u kome neimenovani pisac/ci konstatuje da su pošiljaoci kritičkih SMS-ova dibidus u pravu i da su i "oni", a i neki "drugačiji" Danasovi čitaoci, primetili "da se ne ponašam i ne razmišljam kao pre, a i da dosta seirim".

Kaže, nadalje, email da se u meni "oseća razočarenje" zbog toga što moja generacija nije "uspela" i da bi bilo mnogo korisnije po istoriju i život da se moja generacija preispita i napiše "šta je to konkretno grešeno, pa da to znanje prenese". Nisam siguran da bi Alternativnom pokretu autorefleksivno preispitivanje "moje generacije" donelo ikakve koristi jer ASPP - govorim ovo bez imalo ironije - već dobro zna šta treba činiti, što je vidljivo već u sledećem emailovom pasusu, citiram: "Demokratija se mora zaraditi napornim radom i samosvešću, a mi imamo razmažene misleće staleže koji bi taj rad da preskoče i valjda očekuju da nam demokratija stigne na poklon."

ASPP je u toj stvari stoprocentno u pravu. "Moja generacija" je vaistinu najiskrenije očekivala da će nam nakon malo arlaukanja, lupanja u šerpe i lonce, fancy demonstriranja po ulicama i trgovima i svrgavanja Slobodana Miloševića - demokratija "stići na poklon", što se, naravno, nije dogodilo.
Ali ASPP bi trebalo da zna da je "moja generacija" rođena, odrasla i formirala se u atmosferi stvarne jednopartijske diktature i da je posledično "moja generacija", uključujući i moju malenkost - svejedno što je bila "antiprotivna" i željna demokratije - bila maltene pavlovljevski uslovljena da razmišljaja na jednopartijski i diktatorski način, doduše sa "ljudskim likom". ASPP-u, a i ostalim eventualno zainteresovanim, hoću da kažem da moja generacija nije imala nikakvog demokratskog iskustva i da je zato nasela na logičku grešku da je čovek - ako nije komunista i (potom) socijalista - nužno demokrata, što uopšte nije bio slučaj.

Otuda "razočarenje", koje mi ASPP spočitava, ne proističe zbog neupitnog neuspeha "moje generacije" - ko smo pa mi da dočekamo demokratiju, kad već ni Mojsije nije video Obećanu zemlju - nego zbog toga što i nove političke generacije udarnički ponavljaju greške moje generacije, a pritom imaju mnogo manja muda nego što ih je moja generacija imala. Koliko vidim, a čini mi se da dobro vidim, i nova generacija na podobije moje generacije čvrsto veruje da je ova ili ona ličnost - ako nije Vučić-autokrata - po sili logike Mesija-demokrata. Nego, karakteri cure, pa da ne dužim. Moja generacija je u granicama svojih (pre)skromnih mogućnosti učinila koliko je mogla, što uopšte ne bi bilo malo da se posle toga nije na sve učinjeno popišala, a novim generacijama ostaje obaveza da pre nego što počnu da se bave politikom, prouče logiku i pravopis.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   Čet 8 Jun - 11:18

Nedostatak visine
* Istorija srpskih žirija (svih žanrova i boja) prepuna je primera bludnih veza između poetika i politika i tendencioznog nedodeljivanja nagrade nekom filmu, predstavi, romanu, itd. ne zato što to delo nije dobro, nego ili zato što je isuviše dobro ili - češći slučaj - zato što nije dobro po mišljenju politike, a ne struke

Odluka žirija da ove godine ne nagradi ni jednu predstavu na Sterijinom pozorju, nije bila - kako ju je Kokan Mladenović opisao - teroristički akt, naprotiv, čini mi se da se perfektno uklopila u opšti trend obesmišljavanja, profanacije i pompeznog šegačenja sa svim i svačim, a naročito sa kulturom.
Možebiti da prošlogodišnja pozorišna sezona nije bila najuspešnija, možebiti da se nijedna od predstava nije vinula do nebeskih visina žirijevih kriterijuma, ali, znate šta, uspostavljanje kriterijuma je posao selektora, a posao žirija je da između odabranih predstava odabere najbolju, kakve god one bile, tim pre što postoji osnovana sumnja da su članovi žirija listom pozorišni muškarci i žene - da ne kažem baš Talije i Ardalioni - sve te predstave videli i pre njihovog izvođenja na Pozorju, pa su se , ako im se ni jedna nije svidela, mogli lepo zahvaliti na ponuđenom članstvu u žiriju.

No dobro! Jovan Sterija Popović zacelo ima mnogo jačih razloga da se okreće u grobu nego što je to jedno nedodeljivanje nagrade, a i neće mu biti prvi put da se posmrtni ibreti. Pamte se , recimo, i takva vremena u kojima se Sterija u večnom boravištu okretao upravo zato što je nagrada dodeljena. Uostalom, Sterija je u izvesnom smislu bolje prošao nego kolega mu po peru, Joakim Vujić - žiri bar nije napustio Pozorje da bi gledao mečku, kao što je to vaktile učinio utemeljitelj pozorja serbskog i predsednik svih onovremenih žirija, Kodža Miloš.

Gledao, međutim, žiri mečku ili - kako tvrdi Duško Kovačević - uopšte ne gledao predstave, mečka je svejedno zaigrala pred vratima Sterijinog pozorja i to ona političke pasmine, koja u naopakom svetu našeg tamnog vilajeta ne igra nego udara u daire, a pred cenjenim publikumom cupkaju mečkari. Ništa ne insinuiram, štaviše ne sumnjam u dobronamernost i autonomiju žirijeve odluke - koja bi u nekoj drugoj sredini možda mogla i proći bez buke i besa - ali koja, kako god da je okreneš, u Srbiji neminovno izaziva raznorazne sumnje i neizbežne srpske podele.

Istorija srpskih žirija (svih žanrova i boja) prepuna je primera bludnih veza između poetika i politika i tendencioznog nedodeljivanja nagrade nekom filmu, predstavi, romanu, itd. ne zato što to delo nije dobro, nego ili zato što je isuviše dobro ili - češći slučaj - zato što nije dobro po mišljenju politike, a ne struke. Mada nema veze sa našom današnjom temom. Sterijinim žirijem i pozorištem, ne mogu a da se ne prisetim da je žiri jedne davne NIN-ove nagrade uklonio preteću opasnost da nagradu dobije Ivo Andrić, tako što je konstatovao da "Prokleta avliju" - verovatno najbolji komad proze napisan na srpskom jeziku - "nema dovoljno strana" da bi bila roman, kao što je Jaša Grobarov rekao Brani Petroviću da nije akademik zato što "nema visinu".








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   Čet 8 Jun - 11:19

Gručodefetizam
Motiv pak mog nekadašnjeg opozicionog delovanja nije bio vekovni vlažni san srpskih opozicionara - dolazak na vlast - nego suštinska promena načina vladavine i postupna tranzicija Srbije iz plemenske zajednice u državu slobodnih građana

Stiže mi tokom vikenda nekoliko SMS-ova drugarske kritike u kojima mi autori prebacuju da blaćenjem i omalovažavanjem likova i dela istaknutih opozicionara širim defetizam i time navraćam vodu na Vučićevu vodenicu. I to ja, koji sam nekada - kako tvrde SMS-ovi - bio "ljuti opozicionar". Omatorio sam, kažu nadalje SMS-ovi, "legao na rudu", odrekao se "ideala", pomirio se sa sudbinom.

Gde mi je - pitaju SMS-ovi - negdašnji elan, gde će mi duša? I pročaja. Budući da me mrzi da ovako ćorav kuckam SMS-ove, kritičarima upućujem sabornu poslanicu. Ovako, dakle, gospodo. Da sam omatorio to je tačno, ali to, osim sa neumitnošću protoka vremena, ni sa čim drugim nema veze, sa konstatacijom, međutim, da sam bio "ljuti opozicionar" blagoizvoljevam se ne saglasiti. Jesam ja tokom devedesetih često bio "ljut" (a i sada sam ponekad) i jesam vrlo aktivno učestvovao u opozicionim poslovima i danima, ali nikada sebe nisam doživljavao kao "opozicionara" - pogotovo ne opozicionara po profesiji - bar ne više nego što se kad pešačim osećam kao "pešak" ili kad vozim krntiju kao "vozač".

Motiv pak mog nekadašnjeg opozicionog delovanja nije bio vekovni vlažni san srpskih opozicionara - dolazak na vlast - nego suštinska promena načina vladavine i postupna tranzicija Srbije iz plemenske zajednice u državu slobodnih građana. Jedno kratko vreme, dok Đinđić nije javno pogubljen, izgledalo je - pričinjavalo se u stvari - da stvari idu u dobrom smeru, ali nekadašnji zakleti opozicionari, a tadašnji vlastodršci, nisu uložili ni najmanji napor da porade na demitologizaciji Srbije, štaviše za njihovog su vakta teorije zavere, ksenofobija i zatucanost doživeli procvat veći nego u vreme Miloševića.

Tokom prošle prezidencijalne predizbornosti, a na osnovu opozicionih govorancija, stekao sam snažan utisak da niko od oporbenih persona dramatis uopšte i ne pomišlja da, osim Vučića, bilo šta menja, pritom nas ubeđujući da će - kada se oni domognu vlasti - po Srbiji poteći med i mleko zato što su oni manje bučni i "bolji" ljudi nego Vučić. Pa onda, kada im spočitneš da je Vučić takav kakav je zato što mu mitološki sistem - koji opozicionari i ne pomišljaju da menjaju - omogućuje (i čak ga obavezuje) da bude takav, onda unisono graknu: defetizam!

Evo, uzmimo primer, pročitah jutros na Danasovom sajtu da je Saša Janković blagoizjavio kako "sebe ne vidi" kao kandidata za gradonačelnika Beograda, što, ako mene pitate, znači da sebe vidi kao nešto mnogo veće i važnije, svejedno što u trenutnom odnosu snaga jedino on ima šansu da pobedi - i to na silu Boga - esenesovog kandidata, ma ko on bio. Pametnima dosta. Nemoj da posle budu krivi Vučić, đavo i defetizam. Tim redosledom.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   Pet 9 Jun - 18:01

Svetislav Basara je književno ime koje ima moć da privuče pažnju najšire publike, a svaka njegova nova knjiga se dočekuje kao kulturni događaj, kako je danas rečeno na predstavljanju novog romana „Početak bune protiv dahija“, u promotivnom centru Grafičkog ateljea „Dereta“
Knjigu je kao urednik potpisao književnik Zoran Bognar koji je podsetio da je ovaj izdavac prethodno štampao „Na gralovom tragu“ koji će biti predstavljen na predstojećem Sajmu knjiga.
O novoj knjizi, koju je autor označio kao „sotija“ (lakrdija, satirična pozorišna predstava nastala u 15. veku u Francuskoj), Bognar je kazao da pokazuje u punom sjaju Basarinu sposobnost da se smeje na sopstveni račun, da samo na njemu svojstven način piše sagu o vekovnom prokletstvu Srba da sve rade u korist sopstvene štete.
Knjiga obuhvata period od Prvog srpskog ustanka (naslov je uzet od pesme mitskog slepog pesnika Filipa Višnjića) i seže do naših dana i, kako su pokazali najnoivji događaji ostaje otvorena, naglasio je Bognar. „Basara govori o ličnostima koje su bile glavni akteri srpskih nedaća i to na urnebesan način, koji je bolan jer je istinit“, kazao je Bognar.
On je skrenuo pažnju na autorovo dosledno ilustrovanje srpske težnje da naš narod neko „primi pod svoje“ po cenu da nosimo „usoljene glave u Istanbul“, što je metafora za srpsku spremnost da idu na poklonjenje moćnicima.
„On nam nudi, katkad dramatično bolne, katkad urnebesno duhovite odgovore na pitanja zašto smo ovakvi kakvi smo, kako vidimo sami sebe, a kako nas vide drugi, zašto nas Evgropa i svet neće iako više od tri veka sanjamo taj isti san“, kazao je Bognar i preporučio knjigu ne samo brojnim ljubiteljima Basarine proze već i političarima i istoričarima.
Basara je kazao da je o svemu što se može naći u romanu pisao u člancima i esejima, ali je sada začinio dozom fikcije.
Ostaje činjenica da srpske poliitčke elite već više od jednog veka drže narod u mitološkoj opijenosti jer tako je najlakše ostati na vlasti i izbeći nužne promene da bi zaista postali slobodni, rekao je Basara.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Светислав Басара   

Nazad na vrh Ići dole
 
Светислав Басара
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-