Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 “Čekajući Godoa” Samjuel Beket

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: “Čekajući Godoa” Samjuel Beket   Pet 26 Maj - 20:46

Autor: Dušan Pilipović

Roman počinje scenom kada Vladimir slučajno dolazi do Estragana koji izuva cipelu (neuspešno), boli ga noga! Prenocio je u jarku.
Vladimir navodi da je trebalo još davno da skoče sa Ajfelovog tornja, medju prvima; dok su još bili ugledni gradjani – sada ih ne bi ni pustili da se popnu!
Vladimir: “Nikad ne zanemaruj male stvari u životu!”
“Kad u nadi vreme traćis, od nje I boluješ!”
“Eto šta ti je covek – krivi cipelu, a greška mu u nozi!”
(Nakon skidanja cipele, i bola koji osecao u nogama!)
Gogo je “nekad zavirio” u Sveto pismo; Vladimir je trebalo sa bude pesnik!
Gogo (Estragon) – “Ljudi su jezivo neuki majmuni”
čOVEKOVA UPORNOST – ogleda se u momentima kada Gogo I Didi kod “mrtve” vrbe cekaju Godoa uzaludno, na mozda pogrešnom mestu u pogresno vreme! – Vladimir nije siguran da li su pogodili vreme I mesto sastanka – “Mozda se i ja varam! + 101 dan mozda…
Estragon želi da ispriča Vladimiru san koji je sanjao, ovaj odbija – “To nije lepo od tebe. Pa kome ću ja da pričam o svojim privatnim košmarima, ako neću tebi?”
Gogo priča priču o Englezu u kupleraju (bordelu), Didi beži!
Gogo predlaže da se obese – gde kapne krv, raste mandrogora – I ta biljka vrišti kad je čupaju iz korena.
Vladimir upotrebljava svoju inteligenciju razmićljajuci!
Planiraju da se obese – Didi prvi jer je teži, da ne pukne grana pa da ne ostane sam, ako se prvi obesi Gogo – odustaju čekajuci Godoa! Od Godoa su zatrazili “bogoradjenje” – poniznu molbu!
Jako su nisko pali – stoje na kolenima I rukama!!!
Nisu vezani za Godoa (badža) – nisu čak ni sigurni da se tako zove! “Treba da se pokaju, zato sto su se rodili!”
Analiza romana:
Filozofija apsurda – “terba ziveti sto vise, a ne sto bolje” sva iskustva podjednako vrede – svi zivoti podjednako vrede!
Kamu od nas zahteva da razumemo Sizifa! Mi smo poput njega,, a toga apsolutno nismo svesni – svaki radni dan isti, monoton!
Roman lika – Merso je stranac! Jaz izmedju sveta i čoveka!
Roman je podeljen u 2 dela – govore o istim događajima, ali iz 2 ugla:
1) neposredni dozivljaj – I deo – smrt, sahrana majke, ubistvo Arapina
2) rekonstrukcija dogadjaja u obliku isgsraznog postupka
istrazni postupak, sudjenje, presuda…
Merso je moralno cudoviste!
*Lik Mersoa:* – trazimo pomilovanje za njega – kome se obracamo

hriscanin
ljubavnik
službenik
prijatelj
sin
Merso je svestan da ljudi tumače osećanja drugih ljudi na osnovu nekih znakova; on izlaže gole činjenice! – optužili su ga da je MORALNO ČUDOVISTE!
Motiv ubistva – reflekcija izazvana besom bez razloga.
Tudje suze u njemu b ude misli o majci;
“Nikad čovek nije potpuno nesrećan.”
“Čovek se na sve navikne.”
ARAPI I UBISTVA
Marija, Merso I Rejmon odlaze na plažu, kod Rejmonovog prijatelja, koji ima kuću u predgrađu Alzira;- Mason – visok, krupan čovek, širokih ramena; živi sa ženom – pri pogledu na ženu I Mariju, Merso prvi put oseti da želi da je oženi!
Kupali su se ceo dan, jeli tek upecanu ribu, krenuli u šetnju…

Nekoliko dana pre ovoga, Rejmon je ukazao Mersou da ga neki Arapi prate, medju njima i brat njegove ljubavnice – Rejmon je nakon fizičkog nasrtanja na nju, dobio samo opomenu policije, sto je verovatno bio i razlog ljutnje Arapina, jer pravda nije zadovoljena…!
primetili su Arape pri ulasku u autobus, ali su mislili da su isti odustali (1) pri prvoj setnji, Rejmon, Mason I Merso srecu dvojicu Arapa – brat: Rejmon; drugi Arapin: Mason; ukoliko dodje treci, na njega ide Merso; u tuči koja je usledila, Rejmonu je raskrvavljena ruka i usna; ali nije bilo težih posledica…
(2) kada su se i Rejmon i Merso prošetali, sretoše Arape i Rejmon bi u velikoj dilemi da li da puca u njih ili ne, Merso ga odvlači od te ideje! (3) Merso sada sam odlazi na plazu da se malo prošeta, i naišao je pri tom na brata Rejmonove ljubavnice, kako sedi sam; on je imao nož, a Merso revolver, koji je konstantno stiskao u kaputu – ???
*Sunce koje je tada žarilo celu okolinu, podsetilo ga je na ono isto sunce kada je sahranjivao mamu! – bolelo ga j.
Arapin vadi nož koji se odbija o sunčevu svetlost i zaslepljuje ga; Rejmonova ruka steže revolver I grči se uz njega, obarač okida; i ujedno poremećuje prisutnu tišinu;
ispaljuje jos 4 hica u nepomično telo!!!
“4 kratka kucnja na vratima nesreće”
Merso ne zove policiju jer “ne voli policajce” – ona svakako dolazi i privodi Rejmona (sa cigarom koja nakon šamara pada na pod); lubavnica ga naziva “podvodačem” – Rejmon smatra da je sada konačno kažnjena i da je zadovoljan!
Odnos Mersoa i Rejmona je, u početku, vrlo čudan – pre “ispovedanja” pred Mersoom, Rejmon mu zahteva savet, nakon čega će biti drugari, dok je Mersou bilo potpuno svejedno! Nakon napisanog pisma, postali su pravi drugari! Merso pristaje da mu bude svedok na suđenju, i postaje mu jako drago zbog ljubaznosti koju prima od Rejmona – jedan od najlepsih trenutaka u njegovom životu!
Uživao je s Marijom, kupajući se, valjajući se po talasima – Marija ostaje da prespava kod njega – njen osmeh bujdi u njemu čežnju;
* kada ga je pitala da li je voli, on rece da to nista ne znači, ali da misli da je ne voli! – rastužila se u trenutku…! Da li on ikoga voli?
Nakon nekoliko dana pitala ga je da li zeli da se oženi njom – bilo mu je svejedno, ali ako ona to želi, u redu je; nakon pitanja da li je voli isto joj je odgovori, kao i prošli put – da ga bilo koja druga žena, za koju je na ovaj način vezan pita za brak – pristao bi!
Marija smatra da je vlo čudan, da ga verovatno zbog toga i voli, a da će joj mozda baš time jednog dana dojaditi!
Dobija poslovnu ponudu da radi sa velikim kompanijama u Parizu, ali kaze da je zadovoljan ovakvim životom i da nema razloga da ga menja – nedostatak ambcija, motivcije! – ljuti poslodavca…
Na večeri kod Selesta, sreće ženu, vrlo čudnu, sitnu; zapisuje konstanto nešto u program (televizijski); sedi sa njim za stolom; odvaja tačno novca + napojnica – privlaci mu pažnju, prati je ali kratko…
Salamonu se pas nije vratio ni narednih dana – misli da je nestao, poginuo, nema ga u kafileriji; priča Mersou o njemu kako ga ima od smrti svoje žene jer se osetio usamljenim – brinuo se o njemu od kako je bio beba, sa prelepom dlakom – svake večeri ga je mazio kada je dobio kraste… starac govori kako je Mersoova majka jako volela tog psa, ali on ništa ne odgovara (pretpostavlja da je nesrećan) – ljudi su ga osuđivali nakon slanja majke u dom – on se opravdava time da nije imao dovoljno novca za negovateljicu, a da je mami bilo dosadno s njim,
pas je odlutao, dok je na šetalistu starac stao da pogleda neku predstavu, a starac ostaje i dalje u šoku pri pomisli da se to stvarno desilo!
Rejmon (I Merso) ga teše govoreći mu da je pas samo zalutao i da je tako bilo milion slučajeva, da se posle par dana, pas sam vrati…
Uostalom, ako se i ne vrati, šinteri će ga uhvatiti i on ga može preuzeti od njih! (starac odgovara kako mu ne pada na pamet da da pare za tu “mrcinu” grdeći ga – nakon odlaska u sobe; starac kuca na Mersoova vrata, pitajući ga da li ce mu ga stvarno uzeti. I sta će biti sa njim? Merso ga je ohrabrio, rekavši da ga vraćaju nakon 3 dana – ali bezuspešno – starac je plakao!!!
* Ova situacija, Mersoa navodi da pomisli na svoju majku ali na trenutak.
Rejmon Sentes sused sa istog sprata – priča se da živi od žena, ali za sebe, on je magacioner; ljudi ga ne vole previše, a Merso nekada provodi vreme s njim, slušajući njegove priče, jer je smatrao da je zanimljiv;
Fizički opis – nizak, širokih ramena, bokserskog nosa, pristojno odeven;
Merso provodi i popodne sa njim (jedu krvavicu u Rejmonovom skromnom stanu – soba + kuhinja, prljava, krevet nenamešten, 2,3 slike nagih zena…
Par dana pre toga, potukao se s jednim čovekom – brat od zene koju je Rejmon izdržavao (izazvao ga je govoreći mu da on nije muškarac!) – izdržavao je svoju ljubavnicu, davao joj je novac za stanarinu, hranu, odeću, kafe i sedeljke sa prijateljicama; a njoj to nije dovoljno, iako ništa nije radila; kupovala je srećke i založila nakit u banku.
Kada je izgubio strpljenje jer ona nije znala kako da mu objasni neke stvari, tukao ju je do krvi, ali je smatrao i pored toga, da je nije dovoljno kaznio – moli Mersoa da joj napišu neko pismo gde će joj sve sasuti u lice, ali da opet napiše nešto za čim će ona žaliti..
Planira da ode s njom u krevet I da je na kraju pljune i izbaci!
Jednog od narednih dana, Marija I Merso su čuli svadju Rejmona i njegove ljubavnice – udarao je do besvesti, ona je vikala, svet se okupio…
NEDELJA (dan nakon sahrane) i Marija
Razumeo je svog poslodavca, tj. njegovo negodovanje povodom Mersoova 2 slobodna dana – zapravo imao je 4 – 2 + vikend i u potpunosti ga je shvatio, naglašavajuci da sam nema veze sa danom sahrane.
Marija Kodona – sreće je na kupanju – nekadašnja daktilografkinja iz njegove kancelarije; koja mu se svojevremeno dopala, a i on njoj (?)
uzivaju u vodi (penje je na bovu, odmara na njenom stomaku, plivaju ), a nakon izlaska, ona primeti njegovu crnu kravatu – objasnio joj je za smrt svoje majke (iako je sahrana bila juče, a on je danas na kupanju);
Uveče su otišli u bioskop (film sa fernandelom), milovao joj je grudi, poljubili su se i odlaze u njegov stan (otišla je pre njegovog buđenja)
NE VOLI NEDELJU – nije ručao kod Selesta, jer bi ga okupirali raznim pitanjima; a sam stan mu je bio udobniji dok je mama živela sa njim – sve stvari je preneo, i živeo samo u jednoj sobi ;
Glavna ulica predgrađa – 2 dečaka + mala devojčica + žena i muž (slabašni čovek, niskog rasta) – razlog zašto je otmen čovek.
– prazni tramvaji, prazna kafana; zatim tramvaji puni gleadalaca, igrača; devojke iz četvrti šetaju ruku pod ruku, momci koji im dobacuju – sedi na terasi ceo dan, ***** cigarete i razmišlja kako se i nakon majčine smrti, zapravo ništa nije promenilo (normlno se vraća na posao i stari ustaljeni zivot)
SALAMANO I REJMON
Salamano – sused sa Mersovog sprata; stari čovek koga već 8 godina viđaju sa psom – pas ima neku kožnu bolest i akne, sav je u krastama i Salamano vremenom počinje da lici na svog ljubimca – na licu ima crvenkaste kraste i žutu dlaku.
– 2 puta dnevno, izvodi svog psa u šetnju – pas ga vuče, dok se starac ne spotakne, onda starac vuče psa i viče na njega – gledaju se sa mržnjom; “Gade”, “Mrcino” – nadimci kojima starac naziva psa;
jednog dana, Merso I Rejmon ga srecu, uznemirenog, bez psa! samo je ponavljao “nadimke” kojima je obično oslovljavao psa, ne slušajuci šta ga pitaju prolaznici…
SAHRANA
pre konacnog zatvaranja sanduka, nije zatražio da ponovo vidi svoju majku!
pogrebu će priustvovati nastojnik, bolničarka, Merso i stari prijatelj njegove majke – Perez – ona je bila njegova “verenica” i veoma ga je potresla njena smrt; (ostatku staraca nije dozvoljeno prusustvo “to je bilo pitanje čovecnosti”
Sahrana je počela, tj. sam prevoz kovčega (u lakovanim, duguljastim i sjajnim kolima koja su ga podsećala na đačku kutiju za pera);
Gospodin Perez – u pantalonama, košulja sa mašnom, u kaputu i sa sesirom koji je skinuo kada je sanduk prolazio kroz vrata; sede kose sa klempavim ušima; išao je sporije i potom sišao sa puta i pošao preko polja, prečicom jer je jako dobro poznavao ovaj kraj (on i njegova majka su često uveče išli u šetnju do sela u pratnji bolničarke); kada je stigao blizu sela, lio je krupne suze od iscrpljenosti i duševnog bola, ali koje zbog bora nisu oticale;
*onesvestio se (“kao kad se pajac raspadne”)…
po Mersou sve se brzo odigralo – žega koja je tog dana pritiskala zemlju, postajala je iz časa učcas sve veća; bilo mu je jako toplo u tamnom odelu; pejzaž koji se prostirao pomogao mu je da shvati majku – veče u ovom kraju je poput sitnog zatišja!
Znoj mu se slivao niz obraze, hladio se maramicom i s vremena na vreme okretao se da vidi Pereza;
Pri pitanju službenika iz pogrebnog zavoda, koliko je stara (I da li je bila) njegova majka; ni sam nije imao odgovor – “Pa tako!”
bio je izgubljen izmedju plavog i belog neba, crnog i užarenog katrana, mirisa kože i balege na kolima… “A ja sam osećao kako mi damari na slepoočnicama biju!” – koračao je brzo, oznojio se – smrznuće se u crkvi!
*njegova majka, izrazila je želju da se sahrani uz verske obrede ; iako nije bila pobožnica, niti je ikada mislila na veru!
slike – Perezovo onesvešćivanje, crvene muštikle na groblju, zemlja krvave boje po maminom sanduku, selo, čekanje pred kafanom – i radost kada je ušao u autobus i pomisao na to da ce spavati l2h








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
 
“Čekajući Godoa” Samjuel Beket
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Samjuel Beket-Cekajuci Godoa
» Samjuel Beket - Čekajući Godoa
» Semjuel Beket
» Semjuel Beket - Čekajući Godoa
» Konstantinos Kavafis
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost :: Čitaonica-