Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Istorija knjige i biblioteka

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30307

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Istorija knjige i biblioteka   Pet 19 Maj 2017 - 14:34

1.Vrste štampanih publikacija u Evropi od XVI do XVIII veka
Posvecuje se paznja stamparskom kvalitetu, tezi se smanjenju stampanih gresaka. U 16. veku se ustaljuje naslovna strana, i po prvi put i ime autora, izdavaca, stampara, godina i mesto stampanja, i sl. Tipografska marka-oznaka ili zig stampara, dobijaju paginaciju i kolofon. Sve do 80-tih godina 16. veka knjige su bez korica, javljaju se i ex librisi ( vrste crteza koje su oznaka vlasnistva nad publikacijom), obicno su stavljani na poslednjoj stranici knjige, privilegije izdavacu na naslov, pravo da stampa po nekoliko godina na razlicitim teritorijama.
Almanasi i kalendari- periodicne publikacije, koje se razlikuju po tome sto kalendar sadrzi samo datume, a almanasi narodne pouke i kalendar, donosili su knjizevne i naucne tekstove za narod, bili su veoma poucni, popularizovali su naucna otkrica, sadrzali su komentare na politicke i umetnicke teme, u Evropi su bili veoma popularni.
Novine i časopisi- rukom pisane novine su postojale i krajem srednjeg veka, ali u 16 i 17. veku beleze svoj procvat u stampanom izdanju. 1597. godine u Nemačkoj su se pojavile novine koje su izlazile mesecno sa razlicitom sadrzinom. U Londonu tek 1702. godine izlazi „Daily Currant“, a 1706. „Evening page“. U Francuskoj je pokrenut casopis „Naucni zurnal“ od stane ministra Kolbera, izlazio je jednom nedeljno, donosio je vesti o naucnim otkricima sa kritickim osvrtima, saradnici su bili najpoznatiji naucnici , stampan je i u Nemackoj i Italiji. U 17. veku vedute gradova, slike, crtezi, geografske karte, mape, atlasi imaju veliku popularnost.
2.Štamparstvo, knjižarstvo i izdavaštvo u Evropi od XVI do XVIII veka
Sa pojavom štampane produkcije, javlja se i prodaja knjiga preko putujućih trgovaca- oni su otkupljivali knjige, raznosili po sajmovima, provincijama, velikim centrima…Privatni knjižari koji su imali prodavnice, bavili su se koričenjem, uvezivanjem, prodajom pergamenata i mastila. U 17. veku je razgranata mreža prodaje, pojavljuju se katalozi knjga. Sajmovi knjiga pojavili su se krajem 15-og veka. Frankfurtski sajam-osnovan je 1494. godine, tokom 16-og veka odrzavan je 2 puta godisnje, a od 1564. god. Redovno su izlazili i katalozi knjiga. Georg Viler ih prvi objavljuje sa spiskom svih knjiga koje postoje na sajmu. Ovaj sajam je danas jedan od najznacajnijih na svetu, ali nije imao kontinuitet, kriza je nastupila u prvoj polovini 17-og veka zbog verskih ratova, latinski u tom periodu vec prestaje da bude glavni jezik, a knjige se pojavljuju i sa drugih govornih podrucja u 18. veku. Obnovljen je 1949. godine, okuplja oko 20.000 izdavaca, organizuje se sredinom oktobra, i nije sajam za posetioce, tu se uglavnom ugovaraju poslovi sa bibliotekama i izdavacima. Sajam u Lajpcigu-stampana knjiga je potisnula rukopisnu knjigu, koja je vec u 17. veku bila retkost. Opada procenat verskih knjiga, a povecava se procenat lepe knjizevnosti, zabavne i poucne, medicinske, istorijske literature, grckih i rimskih klasika…Posvecuje se paznja stamparskom kvalitetu, tezi se smanjenju stampanih gresaka. U 16. veku se ustaljuje naslovna strana, i po prvi put i ime autora, izdavaca, stampara, godina i mesto stampanja, i sl. Tipografska marka-oznaka ili zig stampara, dobijaju paginaciju i kolofon. Sve do 80-tih godina 16. veka knjige su bez korica, javljaju se i ex librisi ( vrste crteza koje su oznaka vlasnistva nad publikacijom), obicno su stavljani na poslednjoj stranici knjige, privilegije izdavacu na naslov, pravo da stampa po nekoliko godina na razlicitim teritorijama.
Počevši od 17.veka biblioteke su počele da bivaju podrška naučnom radu i procesu proizvodnje.
Nikola Kopernik, remek delo „O kruženju nebeskih tela ” izlazi 1543.god. Napisao ga je 20 godina ranije, ali je bio uočljiv strah od katoličke crkve. Stav mu je bio razumljiv i opravdan, o čemu govori stav Đordana Bruna koji je zastupao ideje Kopernika. Galileo Galilej je 1623.godine objavio svoju knjigu kojom je podržao i proširio Kopernikovo učenje, a crkva je ovu knjigu zabranila da bi 1820.god skinula zabranu. Johan Kepler i „Matematički principi prirodne filozofije” (objavljena 1687.) predstavlja vrhunac naučne revolucije.
U isto vreme sa istraživanjima svemira, počinju i izučavanja nauke o nauci tj. sociologija znanja. Počinju istraživanja na temu kako čovek uči i kako se nauka razvija, kako se dolazi do hipoteze, šta je eksperiment, šta su teme istraživanja, kako ljudi zaključuju.
Frensis Bekon-formulisao induktivni naučni metod,
Rene Dekart-koji je postavio temelje deduktivnom metodu.
Obojica naučnika su presudno uticali na to da naučna revolucija širi racionalan duh, kritički odnos među intelektualnom elitom koja će u 18.veku istinski posumnjati u doslednu istinu Biblije, u teologiju kao kraljicu nauke, u antičke autoritete u pogledu tumačenja svemira i u božansko pravo vladara da vladaju bezgranično i apsolutno, da počnu da ga preispitaju i na kraju odbace.
Industrijska revolucija je drugi fenomen 17.i 18.veka.Označava izuzetno ubrzanje u stepenu razvitka materijalne proizvodnje u periodu 1750-1900. Nastala je kao pokret na tlu Velike Britanije,ali se uticaj brzo počeo širiti Evropom i Severnom Amerikom. Osnova industrijske revolucije je zamena ručnog alata mašinama, tj prelazak sa manuelne proizvodnje na mašinsku i prelaz sa visokih industrijskih postrojenja do automatizovanih. Počela je u tekstualnoj industriji, relativno brzo se prenela na sve druge grane.
Prelom 18. i 19.veka – javlja se novi tip univerziteta. Nakon srednjeg veka gde potpuno razvijeni srednjovekovni univerzitet ima teološki, filozofski, pravni i medicinski fakultet i ne radi se o jasnoj specijalizaciji. Više se težilo ka homouniverzales, nego što se radilo o specijalizaciji. Na kraju 18.veka tome dolazi kraj.
U Parizu će 1784.godine biti formirana prva politehnička akademija koja će predstavljati novi vid naučno-istraživačke i obrazovne institucije, jer će uz jedan element težiti da školuju da budu tehnički službenici. Ta škola je bila namenjena građevinskim inženjerima. U narednih 15 godina otvoreno ih je 30. One će se specijalizirati za arhitekturu, građevinarstvo, mašinstvo, tehniku… a srednjovekovni univerziteti počeće da se prilagođavaju. Lagano se ubrazava život i univerziteti pokušavaju da se tome prilagode. Univerzitet u današnjem smislu nastaje u poslednjoj deceniji 18.veka.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
 
Istorija knjige i biblioteka
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Narodna biblioteka Srbije slavi 180 godina rada
» Srpska dečja digitalna biblioteka
» Vjerske knjige i mi
» Moja istorija
» Knjige o slikarima
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost :: Čitaonica-