Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26427

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Ned 7 Maj - 12:08

Umetnost je najsuptilniji oblik ljudske prakse, čiji je cilj stimulisanje ljudskih čula, ljudskog uma i duha. Uobičajena je podela umetnosti na 7 vrsta: arhitektura, vajarstvo, slikarstvo, muzika, književnost, pozorište i film. Iako su sve one u velikoj meri zastupljene, muzika odudara od svih ljudskih delatnosti, kako zbog svoje sveprisutnosti, tako i zbog svoje drevnosti. Nijedna poznata ljudska kultura, ni danas niti bilo kad u do sada zabeleženoj istoriji, nije bila bez muzike. Stari narodi su muzici pridavali izuzetan značaj. Prema starim Kinezima, muzika, odražava harmoniju između neba i zemlje. Heleni su bili duboko uvereni da muzika utiče na slušaočevu dušu moralno i vaspitno, dok se u Palestini i na području Mesopotamije, muzika smatrala sredstvom za dobijanje božje naklonosti. O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica i hramova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno. Tek u hrišćanskom periodu muzika dobija uže značenje kao čisto tonska umetnost. Ona zvucima izražava osećanje, raspoloženje, stavove i predstave o događajima. Dopire u našu svest pomoću čula sluha.



Sam pojam muzike potiče iz Stare Grčke (mousike - grčka reč). Kako su u staro-grčkoj mitologiji muze bile boginje i zaštitnice umetnosti i lepih veština, pojam muzika obuhvatao je sve one umetnosti koje su uticale na obrazovanje duha i srca.

Šta je muzika? Odakle potiče? Zašto nas neki nizovi zvukova toliko pokreću, dok drugi kao što je lavež psa ili škripanje kočnica- u mnogima izazivaju neprijatna osećanja?Kako muzika nekom lako ide od ruke dok drugima ne ide? Odakle potiče kreativnost? Zašto nas neke pesme toliko pokreću, a druge nas i ne dotiču? A kakva je u svemu tome uloga percepcije? Razumevanje zbog čega volimo muziku i šta nas to u muzici privlači jeste prozor u suštinu ljudske prirode. Svako novo pitanje otvara vidike i um ka razumevanju složenosti muzike, sveta, iskustava i doživljaja. Kao što je filozof Pol Čerčland primetio, ljudi oduvek teže da spoznaju svet, kroz čitavu poznatu istoriju. Naša znatiželja je otkrila mnogo toga što je priroda skrivala od nas: dimenzije prostora i vremena, strukturu materije, mnoštvo oblika energije, poreklo svemira, prirodu samog života zahvaljujući otkriću DNK. Ipak jedna misterija nije otkrivena - to je misterija ljudskog mozga i njegovog stvaranja misli i osećanja, nada i želja, ljubavi i doživljaja lepote, plesa, likovne umetnosti, književnosti i muzike. Psihologija  je nauka koja ima odgovore na neka od tih pitanja - o muzici, percepciji, ličnosti, kreativnosti i o jedinstvenom instrumentu koji pokreće sve to: ljudskom mozgu.

MUZIKOTERAPIJA


Očigledno je da muzika utiče na nas hteli mi to ili ne. Kako objasniti ovako snažan uticaj muzike na čoveka? Istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo najviše se bavi grana medicine pod imenom muzikoterapija čije su osnove postavljenje sredinom 20. veka u SAD-u. Još 1944. godine u Vašingtonu je osnovana ustanova Music Research Foundation sa ciljem da istražuje i razvija nove metode kontrole ljudskog ponašanja i emocija. Ovaj projekat je pokrenula američka vlada zbog potrebe za novim metodama psihijatrijskog tretmana veterana iz Drugog svetskog rata. Tokom istraživanja naučnici su brzo došli do zaključka da muziku registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Zapravo, muzika zaobilazi moždane centre upravnog dela mozga, odgovornih za razum i inteligenciju i ulazi preko hipotalamusa, raskrsnice emocija i čulnih doživljaja. Istraživači opisuju: "Kad draž stigne do hipotalamusa, upravni deo mozga automatski je osvojen." Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je uticaju čak i ako to ne želi. Zato lekari smatraju da je muzika izvanredan put do uma retardiranih i duševno bolesnih. Čak i autistična deca reaguju na nju, jer ne moraju  voljno da odlučuju – muzika jednostavnim slušanjem dopire do uma. Reči možda deci ne znače ništa, ali je senzorni nivo otvoren za melodiju, omogućavajući tako pristup svesti.

Najnovija istraživanja potvrđuju veliki uticaj muzike i na bebe, i to na upravo pretkonceptualnom nivou. Značaj muzike u prenatalnom stadijumu veći je od značaja drugih zvukova. U prošlosti su žene širom sveta pevale uspavanke svojim još nerođenim bebama, što su moderna istraživanja ocenila kao značajno jer prve lekcije iz jezika dete dobija još u materici. Glas koji peva obuhvata bogatiji spektar frekvencija nego glas koji govori i zato vrši snažniji uticaj. Neki elemeti muzike, posebno visina, boja, intenzitet tona i ritam jesu elementi koji se koriste i pri govoru. Zbog toga muzika priprema sluh, telo i mozak da sluša, prima i proizvodi zvuke govora, tj. da govori. Muziku stoga možemo smatrati predlingvističkim jezikom. Četvoromesečni fetus reaguje na veoma specifičan način na muziku: ako ga izložimo glasnoj muzici njegovo će srce kucati ubrzano.

Čak i stariji ljudi reaguju pozitivno kad slušaju muziku svoje mladosti, što je fenomen koji se može korisno upotrebiti u muzikoterapiji za stare ljude. Muzikoterapija ima široko polje primene zbog toga što podrazumeva korišćenje verbalnih i neverbalnih tehnika. Muzikoterapija koristi muziku (zvuk) u dijagnostičke, terapijske i profilaktičke svrhe. Primenjuje se u svim granama medicine i defektologije, kod dece i odraslih, od najranije dobi do starosti, individualno i u grupi, u bolničkim i vanbolničkim uslovima. Može se primenjivati kod zdravih osoba u cilju podsticanja rasta i razvoja i u profilaktičke svrhe. Muzikoterapija je pridružena zdravstvena struka i predstavlja nezavisnu profesiju, a primenjuje je edukovani terapeut – muzikoterapeut.
Nakon postavljene indikacije, muzikoterapeut primenjuje neku od tehnika muzikotarepije koje su prihvaćene u svetu, uz prospektivno praćenje i evaluaciju dobijenih rezultata.

Postoje dve velike oblasti muzikoterapije:
-receptivna muzikoterapija- u kojoj subjekat sluša odabrani muzički komad koji mu pomaže da postigne željeni psihološki efekat i
-aktivna muzikoterapija - gde terapeut i pacijent komuniciraju glasom ili instrumentom i ostvaruju komunikaciju kada je verbalna komunikacija otežana ili potpuno onemogućena.

Muzika ima i manipulativnu moć i svakodnevno je slušamo bez naše volje. Zbog toga je malo TV i radio reklama koje nemaju muzičku pratnju. Cilj većine reklama je da kupovina postane emocionalna, a ne logična akcija. Često reči i nemaju mnogo smisla, ali uz odgovarajuću muziku i slike u pozadini, reklama će delovati na emocije slušalaca. Muzika je najrazgovetniji, najartikulisaniji jezik nesvesnog. Muzički sadržaj je najjači čulni stimulans za koji se zna. Ona deluje na naše emocionalne sposobnosti jače i brže nego proizvod bilo koje druge aktivnosti.

MUZIKA I EMOCIJE

Dokazano je da muzika utiče na ljude, i pozitivno i negativno. Ovi uticaji mogu biti prolazni i dugotrajni. Muzika povezuje sve emocionalne, duhovne i fizičke elemente univerzuma. Ona može menjati raspoloženje osobe. Utvrđeno je i da izaziva fizičke reakcije kod mnogih ljudi istovremeno, takođe ima sposobnost da ojača ili oslabi emocije. Muzika je organizovan zvuk, ali ta organizacija mora da sadrži elemente neočekivanog - inače je emocionalno prazna i robotizovana.
Svako je nekad u životu iskusio jake telesne doživljaje slušajući muziku. Žmarci niz kičmu, naježenost, suze, ''treperenje'' u stomaku ili smeh. To su samo neke od reakcija koje se javljaju kad nas muzika duboko dirne, ''uradi'' ili ''razbije''. U slučaju muzike koja se najbolje uklapa u situaciju, pojedinac će verovatno imati najveću predispoziciju da na nju emocionalno reaguje.

Da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećanja imaju veliku moć i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Za javljanje osećanja potrebno je da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje emocije, u slučaju muzike takođe izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije?

Emocije izazvane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraćaju onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može, kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time što nam ona zapravo pomaže u buđenju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u tome, onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način, najčešće zbog ritma. Samo telo sadrži ritmove, u radu srca, hodu, disanju itd. Muzika takođe utiče na: brzinu disanja, električni otpor kože, zenice, krvni pritisak i puls.
Klasična muzika iz baroknog perioda opušta srce i puls, u ritmu muzike. Kad telo postane opušteno i budno, um se laše skoncentriše. Barokna muzika smanjuje krvni pritisak i poboljšava sposobnost učenja.

U savremenoj muzici možemo primetiti da se u nekim žanrovima, kao što je tehno, koristi samo ritam bez melodije i harmonije, dok melodija nema smisla bez ritma. Ritam najviše deluje na naš organizam. Reakcije na muziku lako se mogu primetiti u ljudskom telu. Srce u toku jednog minuta obavi između 60 i 90 otkucaja, dok se za vreme slušanja neke hevi metal pesme puls poveća čak i do tri puta. Međutim, ne menja se samo puls, već i radna sposobnost. Problem se povećava kada se taj ritam stalno ponavlja jer to može da ima hipnotički efekat i može da dovede do stanja sličnog histeriji. Isti  je problem i sa muzikom istog ili sličnog žanra, koja u kombinaciji blage i spore muzike, i u elementu sa depresivnim tekstom, utiče na osobe koje slušaju i time povećavaju mogućnost pojave nekih depresivnih stanja. To je isto jako opasno, iako muzika nije agresivnog karaktera. Najbolji primer je pojava novih  ''Emo '' pokreta, čiji su poklonici učestalo skloni samoubistvu.

Slušanje tužnih ljubavnih pesama nesrećno zaljubljene osobe upravo podseća na njen neuspeh, ponavlja osećaj bola i time ga urezuje u dušu. Čak i ako slušalac trenutno nije nesrećan u ljubavi, ovakve pesme predodređuju njegovo ponašanje u prvoj takvoj prilici. Bilo da peva o ljubavnim jadima ili o žudnji za voljenom osobom, pesma poistovećuje slušaoca sa iskustvom opisanim u pesmi, koje je često izmišljeno ili prekrojeno, ili samo standardni šablon u muzičkoj industriji. Pa ipak, u povodljivom umu slušalaca, takva "ljubav" postaje stvarni doživljaj, kao kod elektrostimulacije određenih centara u mozgu, i ojačava sa svakim novim slušanjem. S druge strane, muzika koja šalje čoveku poruku ohrabrenja, ljubavi, nade, pobede, može od slabog da napravi jakog, od gubitnika – pobednika.
Muzika u čoveku stvara ona osećanja i nameće mu one misli koje dotad nisu bile njegove. Međutim, nije verovatno da će slušanje bilo kakve muzike, samo po sebi, izazvati agresivnost, ali kod osoba koje već imaju predispoziciju za nasilje i koje su već usvojile poglede koje izražava dotična muzika, ona može biti podrška za određeno delovanje. Jedna studija percepcije slušaoca otkrila je da je tek nekoliko njih verovalo da je muzika stvarno uticala na njihovo ponašanje.


MUZIKA I LIČNOST


Muzički ukus govori o nama više nego što mi mislimo. U istraživanju  koje su 2003. godine sproveli Džejson Rentfrou i Samuel Gosling  korišćeni su testovi ličnosti koji nam daje, ne samo informacije o osobinama ličnosti već i mnogo više od toga. Korišćenjem testa autori ispituju brojne parametre i njihovu povezanost sa muzičkim ukusom, na primer koliko su saosećajni, iskreni, kritični, otvoreni za nova iskustva i savesni ljudi koji slušaju različite muzičke pravce. Tu nije reč samo o ispitivanju osobina ličnosti već i o tome kakve su naravi, sistema vrednosti, stavova, kao i emocija i motivacije ljudi koji slušaju određenu vrstu muzike.
Intervjuišući američke tinejdžere o tome koju muziku slušaju, sačinjena je lista od 16 muzičkih žanrova, a zatim su oni svrstani u četiri kategorije:
-refleksivna/kompleksna (bluz, džez, klasična i kantri muzika),
-intenzivna/buntovnička (rok, alternativna i hevi metal muzika),
-optimistična/konvencionalna (religiozna, pop i muzika iz filmova) i
-energična/ritmična (rep, hip-hop, soul, fank, elektronska i dens muzika)

Posle toga je proučavano kako su ove muzičke dimenzije povezane sa dimenzijama ličnosti. Ispostavilo se da su oni koji slušaju refleksivnu/kompleksnu, kao i intenzivnu/buntovničku muziku, otvoreniji za nova iskustva u poređenju sa preostale dve grupe. Dok su oni koji slušaju optimističnu/konvencionalnu muziku najmanje otvoreni za nova iskustva, ali su zato ekstrovertni i pokazuju visok stepen saradnje i savesnosti. Oni koji vole energičnu/ritmičnu muziku, su ekstrovertni i spremni na saradnju. U skladu sa tim, ljudi vole određenu vrstu muzike jer poseduju određene karakteristike ličnosti koje ta muzika zadovoljava. Ekstroverti najviše vole muziku koja inicira socijalne interakcije, na primer dens muzika. Osobe koje su veoma otvorene za iskustva vole "teške i mračne" tipove muzike, recimo hevi-metal. Smireniju muziku radije slušaju osobe koje su rezervisane, tihe i oprezne. Tipičan introvert strogo kontroliše i pokušava da izbegne uzbuđenje, promene i većinu socijalnih aktivnosti, pa je laganija muzika njegov logičan izbor. Sa druge strane, one koji vole bučniju muziku, odlikuje druželjubivost, energičnost i optimizam, to su pričljive i aktivne osobe, koje vole velike skupove ljudi i uzbuđenja.

Druga važna linija razlikovanja osoba koje vole laganiju od onih koje vole bržu i "težu" muziku jeste stepen otvorenosti za iskustva. Opšta tendencija je da su oni koji slušaju smireniju muziku u većem stepenu zatvoreni za nova iskustva, neretko imaju konvencionalan izgled, ponašanje, stavove, više vole poznato u odnosu na novo, i imaju umerenije emocionalne reakcije. Nasuprot njima, ljubitelji "težeg" zvuka su otvoreni za nova iskustva, karakteriše ih intelektualna radoznalost, potreba za promenom i nezavisnost mišljenja.

Muzički izbor i tip ličnosti u neposrednoj su vezi sa ponašanjem pojedinca. Muzički izbor se uglavnom stvara u adolescenciji. Adolescencija je životni period kada je izuzetno važna samostalnost, kritičko preispitivanje stavova odraslih, borba protiv autoriteta i buntovna orijentacija. Rok muziku sluša tip ličnosti koji voli različitosti, pokazuje otpor, dovodi u pitanje uobičajena mišljenja i ideje, pokazuje nezavisnost u mišljenju i sklon je formiranju originalnih stavova. Sa izlaskom iz adolescencije gasi se potreba za otporom prema autoritetima i nastupa adaptacija na preovlađujući sistem vrednosti.

Nalazi brojnih studija širom sveta svedoče o tome da je povezanost između sklopa ličnosti i izbora muzike čak fiziološki, tačnije neurološki uslovljena. Za to je zadužena specifična nervna struktura smeštena u centralnom delu moždanog stabla. Ova struktura zove se retikularni aktivacioni sistem (RAS) i njegova glavna funkcija je da održava mozak na optimalnom nivou budnosti. Smatra se da su RAS ekstroverta i introverta različiti. RAS ekstroverta je hiposenzitivan, nedovoljno osetljiv prilikom prijema stimulacije koja dolazi iz spoljašnjeg sveta. Zato je ekstrovertima potrebna dodatna, intenzivna stimulacija da bi RAS bio aktivan. Oni tako imaju potrebu za brzom i bučnom muzikom, jer bi u suprotnom doživeli efekte dosade i pospanosti. RAS introvertnih je hipersenzitivan, aktivira se i na veoma blage draži. Sa druge strane, intenzivnije draži za introverte mogu biti čak i bolne, pa oni biraju mirniju i laganiju muziku.
Osim što sklop ličnosti diktira našu putanju kroz svet muzike, isto tako je i naše životno putovanje u velikoj meri moguće predvideti na osnovu muzike koja nas pokreće.








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26427

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Pon 8 Maj - 8:53

Kako muzika utiče na život



Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnodušan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko sluša možemo saznati nešto i o samoj osobi. Brojna su istraživanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu.

Ova istraživanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doživljaje. Postoji i treća, mnogo manje ispitivana, ali ipak možda i najznačajnija tema iz ove oblasti – zbog čega nam je uopšte muzika toliko važna.

* Zašto ljudi slušaju muziku?

U pokušaju da odgovore na ovo pitanje stručnjaci su krenuli najjednostavnijim postavljanjem pitanja ljudima o tome zašto oni zapravo slušaju muziku. Odgovori koji su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija:
’Slušanje muzike je zabavno’ – na najosnovnijem nivou muzika obezbedjuje stimulaciju i otklanja osećaj dosade i monotonije. Ona može da podiže raspoloženje pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na računaru.
’Poboljšava energetski nivo’- muzika nas energizuje jutrom i umiruje u večernjim satima pred spavanje. Uz pomoć muzike mi možemo da utičemo na energetski nivo našeg organizma.
’Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem’ – ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva. Ovakvi doživljaji su tipični onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doživeti i samim slušanjem tuđeg izvođenja.
’Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega’- ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje želimo da na neko vreme ostavimo po strani, muzika može biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomaže.
’Obezbedjuje nam pražjenje kada nam je to potrebno’ – ne samo što može da u nama probudi jaka osećanja, muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi.
’Pospešuje mentalnu aktivnost’- muzika pospešuje sanjarenje, prepuštanje uspomenama, istraživanje i analizranje prošlosti.
’Povezivanje’ – kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i razmena osećanja i doživljaja je prirodnija. Drugi način za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje sa nekim sa kime relano nismo u kontatu, ali ga uz određenu muziku oživljavamo u sebi i osećamo povezanost.
Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da kontrolišu ili poprave naše emotivno stanje i raspoloženje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono što je u muzici zapravo ključno, a to je njena sposobnost da utiče na naše emotivno stanje. Zbog toga se i često čuje izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitivno postoji. Zbog čega je to tako još uvek nije dovoljno objašnjeno.
*******
Poznata je izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitvno postoji.

* Zašto muzika izaziva emocije?

Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećaja imaju veliku moć i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome, situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje osećanja potrebno da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje emocije, u slučaju muzike takodje izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije.

* Evocira uspomene?

Ponekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraća onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može, kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time što nam ona zapravo pomaže u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u evociranju uspomena onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način.

* Tekst muzike budi osećanja?

Drugo objašnjenje koje se nudi jeste da su u tim pesmama zapravo reči one koje u ljudima bude osećanja. Naravno, i ova pretpostavka je odbačena zbog brojnih dokaza o značaju instrumentalne muzike i njenom uticaju na osećanja. Izgleda da su sami tonovi i melodija ti koji imaju neko sopstveno značenje koje dovodi do sličnih reakcija kod ljudi. U prilog ovom stavu idu i mnoga istraživanja koja su pokazala da čak i potpuno nepoznate melodije mogu u ljudima izazvati jaka osećanja.
Zbog čega nas muzika pokreće na ovaj način još uvek nije potpuno poznato. Moguće objašnjenje je da nam ritmovi pružaju adekvatnu zamenu za sve ono što nismo u stanju da mentalizujemo i obradimo verbalno i potpuno svesno. U poređenju različitih neprijatnih osećanja teško ćemo postići dogovor oko toga šta je teže podneti, tugu ili bol ili nešto treće, ali ćemo se lako složiti oko toga da je najneprijatniji osećaj onaj kada zapravo i ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.
*******
Najneprijatniji je osećaj kada zapravo ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.

* I bebe u stomaku reaguju na muziku

Da je muzika zaista tu onda kada nam nedostaju reči, očigledno je i kada posmatramo decu koja još uvek nisu progovorila. Njihov način komuniciranja sa svetom, pored osmeha i mimike, je i ritam. Iako beba ne zna šta joj majka zapravo poručuje rečima, ona na osnovu ritma i tona majčinog glasa ipak može da shvati osnovnu poruku. Istraživanja su pokazala da je osetljivost bebe na različite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok je beba još u stomaku.
U jednom takvom istraživanju ispitivana je mogućnost uticaja muzike na dete dok je ono još u stomaku. Majke koje su učestvovale u istraživanju su uz stomak stavljale slušalice preko kojih se čula muzika. Muziku su počele da puštaju u dvadeset i osmoj nedelji trudnoće i do kraja trudnoće je ukupno bilo sedamdeset sati tokom kojih su deca u stomaku bila izložena muzici. Nakon porođaja, praćen je razvoj ove dece i pokazalo se da su se u odnosu na decu kojoj nije puštana muzika dosta brže razvijala. Ova deca bolje su napredovala fizički tj brže rasla, zatim brže razvila motoriku i imala su bolju koordinaciju.
******
Psihološka istraživanja su pokazala da deca kojima se pušta muzika dok su još u stomaku, nakon rodjenja brže napreduju, imaju bolju motoriku i bolju koordinaciju. Pozitivan uticaj muzike očigledan je i kod starije dece – ona koja su išla na časove muzike od svoje šeste do petnaeste godine pokazuju bolje rezultate na testovima kojima se isputuje verbalna memorija.

* Muzika i pamćenje

I nakon rodjenja u prvim mesecima deca su osetljiva na muziku i pokazalo se da imaju iznenadjujuću sposobnost da je upamte iako su još uvek veoma mala. U jednom takvom istraživanju malim bebama je za nogu u krevetcu vezana vrpca kojom su mogle da pokrenu igračku koja je visila iznad krevetca. U pozadini je puštana određena melodija. Beba je bila u stanju da nauči da pokretom noge pokrene igračku i toga se sećala i sutradan nakon učenja. Ipak, zanimljivo je da je, nedelju dana nakon toga, beba mogla da se seti naučenog pokreta jedino ukoliko je u pozadini puštana ista ona muzika koja je svirala u situaciji učenja. Ovaj ekspreiment je pokazao da, iako je izuzetno malo, dete može da uči i da mnoge naizgled zaboravljene stvari zapravo samo ne mogu da prizovu u sećanje, ali su i dalje tu. S druge strane, veoma je značajno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje.
Kod odraslih, muzika je takođe u vezi sa pamćenjem. Vrsta pamćenja na koje muzika ima najupadljiviji uticaj jeste takozvana autobiografska memorija. To je vrsta dugoročne memorije u koju skladištimo dogadjaje i iskustva iz sopstvenog života. Na osnovu nje zaključujemo o tome ko smo bili nekada, ko smo sada i kako sebe opažamo. U okviru porodice, zajednice ili kulture, zajednička autobiografska sećanja su ona koja su presudna za preovladjujuća uverenja i stavove. Istraživači su pokazali da je muzika u velikoj meri zaslužna za očuvanje ove memorije. Mnoge etape iz sopstvenog života pamtimo po muzici koju smo tada slušali i mnoge prelaze u životu prate i prelazi u preferencji neke vrste muzike. Istraživanja su pokazala da je za tinejdzerske dane najupadljivija veza autobigrafskih sećanja i muzike, ali da se ta veza ipak održava i ostalim periodima života.
Brojna istraživanja u psihologiji su predstavljala pokušaj otkivanja veze izmedju muzike i nekih ljudskih spobnosti. Pokazalo se da muzika ima značajan pozitivni uticaj na razvoj verbalne memorije. Praćenje dece koja su išla u muziču školu od svoje šeste do petnaeste godine je pokazalo da je kod njih ova vrsta memorije zaista razvijenija nego kod dece koja se nisu bavila muzikom.

* Muzika i oporavak

Drugi način na koji psiholozi često ispituju uticaj muzike jeste praćenje ljudi koji su u fazi oporavka posle neke nesreće. Pacijenti u postoperativnom šoku kojima je puštana klasična muzika ili jazz brže su se oporavljali od onih kojima nije puštana muzika. Najpoznatiji primer isrtaživanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste čuveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan uticaj slušnja Mozartove muzike na uspešnost izvodjenja nekih zadataka. Pokazalo se da je slušanje ove muzike dovelo do povišenja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija. Ipak, bilo bi preterano pojednostavljivanje reći da , kako se to danas već često čuje, slušanje Mocarta povišava inteligenciju. Još jedan razlog zbog koga ove nalaze ne bi trebalo automatski povezivati sa povišenjem inteligencije jeste činjenica da je poboljšanje u uspešnosti trajalo svega nekoliko minuta i da se nakon toga uspešnost vraćala na prethodni nivo.
******
Najpoznatiji primer istraživanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste čuveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan utoicaj slušnja Mozartove muzike na uspešnost izvodjenja nekih zadataka. Pokazalo se da je slušanje ove muzike dovelo do povišenja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija.
*******
Sličan eksperiment izveo je i jedan student koji je merio vreme koje je laboratorijskim miševima potrebno da prođu kroz lavirint u zavisnosti od toga koja im se muzika pušta. Jednoj grupi je puštao Mocarta, a drugoj hevi metal muziku. Pokazalo se da su miševi kojima je puštan Mocart mnogo brže savladali lavirint od onih kojima je puštana hevi metal muzika. Čak je do ovih nalaza došao tek iz drugog pokušaja, jer su se u prvom oni koji su slušali hevi metal muziku međusobno pobili. Ovo, naravno, nije definitivni dokaz negativnog dejstva ove vrste muzike i da bi se došlo do takvog zaključka neophodno je sprovesti još brojna druga istraživanja.
Ipak, slušanje određene muzike zaista može dovesti kako do poboljšanja emotivnog stanja isto tako i do povišenja agresivnosti. Drugo istraživanje koje se služilo muzikom sa različitim tekstovima pokazalo je da je ovo zaista moguće. Jednoj grupi studenata su puštane pesme koje su imale tekstove sa agresivnim porukama, dok su drugi studenti slušali pesme bez takvih poruka. Nakon toga je od obe grupe studenata zatraženo da određene reči procene kao agresivne, odnosno preteće ili neutralne. Ispostavilo se da studenti koji su slušali agresivnije pesme mnoge reči ocenili kao agresivne i sa negativnom konotacijom, dok su studenti iz druge grupe iste te reči ocenili kao neutralne. Reči o kojima se najčešće radilo su štap, stena ili slično. Izgleda da slušanje određene muzike zaista utiče na percepciju stvari oko nas i da agresivne poruke u tekstovima pesama mogu da doprinesu vidjenju sveta kao neprijatnijeg i pretećeg.


Media Press








Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26427

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Pon 8 Maj - 8:55

Nauka je dokazala da muzika ima isti efekat kao droga.
Ljudi oduvijek traže sve moguće načine da se što bolje urade, legalno i ilegalno. E pa, imamo sjajne vijesti, jer nauka je pronašla superlegalan, jeftin i bezbolan način da se uradite. Ispada da slušanje muzike može imati isti efekat na ljudski mozak kao uzimanje opijata.
Neurolog Daniel Levitin je objavio studiju u kojoj objašnjava šta se tačno dešava kada nas pogodi pjesma. Levitin je sa svojim timom proučavao naltreks, lijek koji blokira dejstvo opojnih droga, kako bi testirali njegov efekat na puštanje muzike.
Ispitanici, njih 17 ljubitelja  muzike, zamoljeni su da donesu po dve trake na koje provjereno “otkidaju”, pa se na ovoj naučnoj plejlisti našla Creep od Rejdioheda, neke numere Pink Flojda, ali i Mocartova Figarova ženidba.
Ispostavilo se da čak i tužne pjesme mogu kod ljudi da izazovu osjećaj uživanja, pritom oslobađajući prolactin, hemikaliju koja se javlja kod majki kada doje bebe. Ali, kada su ispitanici uzeli naltrekson, pjesme nisu nikako uticale na njih. Možete da se dopingujete naltreksonom i završite na koncertu Tonija Cetinskog i da ne prolijete more suza kada pjeva kako luta noćima. Došli su do zaključka da muzika proizvodi iste obrasce nagrađivanja kao droga ili seksualno zadovoljstvo.









Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Pet 24 Nov - 19:57






MUZIKA – MOĆAN UTICAJ


Nikada u istoriji čovečanstva nije postojalo toliko različitih vrsta muzike kao danas, istovremeno lako dostupnih tako velikom broju ljudi. Razvoj elektronskih medija u drugoj polovini 20. veka predstavljao je revolucionaran korak kada je u pitanju prisustvo muzike u našem svakodnevnom životu.
U prošlim vremenima muzika je bila dostupna samo ljudima koji su je neposredno izvodili ili koji bi prisustvovali određenim društvenim događajima i religijskim ceremonijama. Sada je muzika dostupna svakome i u svakom trenutku – možemo koristiti muziku da bismo uticali na lično raspoloženje, aktivnosti i osećanja, ili da stvaramo atmosferu koja će uticati na ponašanje i osećanja drugih ljudi. Ona je uobičajeni background svakidašnjice modernog čoveka – uz nju učimo i radimo, odmaramo se i veselimo, nezaobilazna je u svakom filmu i televizijskom programu. Kao takva ona se stapa sa atmosferom i našim aktivnostima, i postaje gotovo neprimetna, a vrlo retko se dovodi u pitanje mišljenje da je njen uticaj potpuno bezazlen. Većina ljudi i ne razmišlja o uticaju koji muzika ima na fizičko i mentalno zdravlje, na svest i podsvest. Nekritički stav prema onome što nam se nudi, bilo da su to informacije iz medija ili hrana u samoposluzi, pasivno povođenje za reklamama, kao i druge bolesti savremene potrošačke civilizacije, odražavaju se i na naš izbor muzike.
U ovom tekstu cilj nam je da ukažemo na moćan uticaj muzike na fizičko i mentalno zdravlje, koji je bio dobro poznat još narodima Starog veka. Razmotrićemo i neka najnovija istraživanja koja govore o uticaju koji muzika ima na razne sposobnosti, inteligenciju i kreativnost čoveka, analizirajući neke osnovne osobine same muzike, kao i fiziologiju procesa slušanja.

Kroz istoriju



Narodi Starog veka su smatrali da muzika utiče na zdravlje i moral, a posebno u staroj Kini i Grčkoj muzičkom obrazovanju se poklanjala naročita pažnja.
Biblija je jedan od najranijih tekstualnih izvora koji svedoče o korišćenju muzike u lečenju, a tek u 18. veku su ovakve pojave zabeležene u profesionalnoj literaturi kao angedote, dok su u 19. veku zabeleženi i prvi ekseprimenti u toj oblasti.
U 20. veku otpočelo je intenzivnije korišćenje muzike u lečenju stresa i neuroza nastalih usled urbanog stila života modernog čoveka, kao i za lečenje bolesnih ili ranjenih u ratovima.


Stara Kina


Koliki značaj je pridavan muzici u društvenom životu starih Kineza zaključuje se po njihovom shvatanju da je dobra muzika ona koja utvrđuje poredak, dok loša muzika utiče na to da čovek prestaje da vlada sobom i da se povinuje gospodarima. Stari Kinezi su smatrali da muzika odražava harmoniju prirode, moralne osnove društva i da leži u osnovi zakona sveta, oblikujući dušu i karakter.
Jedna od prvih odluka svakog novog vladara koji bi došao na vlast u staroj Kini bile su izmene u muzici – jer, da je imala dobru muziku, smatralo se, prethodna dinastija ne bi propala. "Ako je kraljeva ljubav prema muzici vrlo velika, njegovo kraljevstvo će postati dobro", rekao je Mencije, kineski filozof i Konfučijev sledbenik.

.................

znakoviporedputa.com
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Pet 24 Nov - 20:06

.........

Muzika je najrazgovetniji, najartikulisaniji jezik nesvesnog... 
Muzički sadržaj je najjači čulni stimulans za koji se zna...
 ona deluje na naše emocionalne sposobnosti jače i brže 
nego bilo koja druga aktivnost.


Stari Grci


Poput orijentalnih naroda, i Stari Grci su muziku posmatrali i prosuđivali sa etičkog stanovišta, nastojeći da ustanove koliko im donosi zla, a koliko dobra. U tome su znatno nadvisili svoje prethodnike, izgradivši čitav sistem moralne podobnosti ili štetnosti pojedinih napeva, odnosno lestvica na kojima su izgrađeni. Melodije izgrađene na pojedinim lestvicama imale su posebnu izražajnost, koja je zavisila od odnosa među tonovima u toj lestvici. Na toj izražajnosti temeljio se pozitivan ili negativan stav prema melodijama, pa tu treba tražiti temelje grčkog etosa u muzici. Stari Grci su smatrali da su dorski napevi muževni, ozbiljni, veličanstveni, prikladni za ostvarenje pune duhovne ravnoteže i za herojske ratničke poduhvate, da su frigijski izazivali uzbuđenja i strasti, lidijski bol, a miksolidijski navodili na raskalašnost. Platon je, isto tako, dorsku lestvicu okarakterisao kao muževnu, miksolidijsku i lidijsku kao raznežene, a frigijsku pogodnom za dovođenje do ekstaze.
Grci su čvrsto verovali da u muzici postoji sugestivna moć kojoj čovek mora podleći. Ta će moć u njemu razvijati odlučnost, muževnost, hrabrost, marljivost, ali ga može nagnati i na lenjost i mlitavost. Omladina mora da uči muziku i to dobru. Takva shvatanja kulminirala su u poznatoj izjavi grčkog filozofa Platona: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država!". Muzika, prema ovom shvatanju, ne sme služiti pukoj zabavi – njen cilj je skladno usavršavanje čovekovog duhovnog života, stišavanje i smirivanje zlih strasti i pobuda. Platon je smatrao da u prvih 10 godina obrazovanje treba da bude pretežno telesno, ali da bi samo atletske i gimnastičke vežbe učinile ljude jednostranim. "Nije li muzičko vaspitanje baš zato tako moćno što harmonija i ritam silaze u dubinu duše i vrše na nju najjači uticaj na taj način što unose u nju plemenito držanje, i tako stvaraju plemenitog čoveka...?" (Platon, Protagora). On u svom delu Republika naglašava da u vaspitanju mora postojati ravnoteža između muzike i fizičkog vežbanja. Previše muzike učiniće od mladog čoveka mekušca, mlitavca, neurotika, dok će ga preterano bavljenje fizičkim vežbama pretvoriti u prostaka, nasilnika i neznalicu.
Platonov učenik Aristotel u svojoj Politici objašnjava način na koji muzika deluje na volju. Prema njegovim rečima muzika neposredno oponaša (tj. predstavlja) strasti, odnosno duševna stanja: blagost, ljupkost, ljutnju, hrabrost, umerenost. Ako dakle neko sluša muziku koja oponaša neku strast, ta će strast i njega obuzeti; pa, ako duže vreme bude redovno slušao muziku koja rasplamsava niske, sramotne strasti, sva će njegova narav biti prožeta baš takvim strastima. No, bude li slušao drugačiju muziku, koja oplemenjuje, postaće i on plemenitiji.



Saul i David – depresija i muzika

Jedan od najranijih izveštaja o snažnom uticaju muzike na ljudsko zdravlje nalazimo u biblijskom izveštaju o Saulu i Davidu.
David je još od najranijeg detinjstva bio obdaren izuzetnim muzičkim darom, tako da su njegova pesma i sviranje na izraelskom kinoru (vrsta lire, slična grčkoj kitari) impresionirali ljude koji su ga slušali. David je bio pozvan na Saulov dvor da sviranjem kinora i pevanjem pomogne u borbi protiv demonske bolesti koja je obuzela Saula. "I kad bi zli duh Božji napao Saula, David uzevši liru udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer je duh otišao od njega."*
Poznati primer dejstva muzike na čovekovo psihičko zdravlje je i priča o italijanskom kastratu i njegova dva depresivna pacijenta na španskom dvoru.
Glavnu ulogu u ovoj priči ima jedan od najčuvenijih operskih pevača svih vremena, Karlo Broski poznatiji kao Farineli (1705-1782). Farineli je bio oprski pevač, kastrat, veoma popularan širom Evrope. Vrhunac njegove karijere bio je od 1734. do 1736. godine, kada je nastupao u opera "Artakserks". Njegov glas, koji je u opsegu imao više od 3 oktave, sa jakom osećajnošću i jednostavnošću lako je doticao srca širokog auditorijuma.

U toku 1737. godine Farinelijeva karijera je doživela oštar preokret. Odgovornost za ovo nosi španska kraljevska kuća Burbona, dinastija opterećena naslednim duševnim bolestima, koje su se izražavale dubokom depresijom, a često i ranim i kompletnim ludilom. Prvi kralj iz dinastije Burbona Filip V došao je na presto 1713. godine.
Njegova snažna melanholija već se manifestovala u to vreme. Kao rezultat ovog poremećaja pao je u depresiju koja ga je činila nesposobnim za sve, pa je prepustio vladanje svojim ženama Mariji Lujzi Savojskoj i kasnije Elizabeti Farneze Parmskoj. Posle sinovljeve smrti Filipova depresija je kulminirala. Od tada je provodio dane u krevetu, pustio da mu porastu kosa i nokti, živeo u najdubljoj tišini i samo je noću ustajao da malo jede.
Godine 1737. njegova žena Elizabeta dovela je poznatog operskog pevača Farinelija na dvor da ga predstavi Filipu V. Početkom avgusta 1737. duševno stanje bolesnog kralja se popravilo. U sobi pored Filipove organizovan je koncert na kome je pevao Farineli. Jedva da je završio svoju prvu ariju, kralj je pokazao da je duboko dirnut. Posle druge arije pozvao je pevača u sobu, obasuo ga komplimentima i tražio treće izvođenje. Posle koncerta kralj je tražio od Farinelija da kaže šta želi kako bi ga nagradio. On je sve odbio, samo je tražio od kralja da ustane, brine se o sebi, zaboravi svoju depresiju i prihvati državničke obaveze. Na čuđenje svih, Filip V se ubrzo pojavio u državnom savetu.
Posle ovoga Farineli je prihvatio da se preseli u kraljevsku palatu. Nije prošao ni jedan dan da nije bio pozvan oko ponoći u kraljevske odaje. Pevao je arije 4 sata, praćen kraljevskim orkestrom i razgovarao sa Filipom V o različitim temama.
Kada je Filip V umro, 1746. godine, malo toga se promenilo u životu Farinelija. Filipov sin i naslednik Ferdinand VI (1713-1759.) ispoljio je iste psihičke simptome kao i njegov otac. I njemu je puno koristilo slušanje Farinelijevog pevanja, tako da nije bilo govora o tome da se prekinu njegove usluge.
Godine 1758. umrla je Ferdinandova žena i ubrzo zatim, kralja je obuzelo potpuno ludilo. Farineli je nastavio da ga posećuje do smrti 1759. godine. Tada se pevač vratio u svoju rodnu Italiju, gde je u seoskoj kući blizu Bolonje nastavio da glasom očarava brojne slušaoce.
Farineli je bio najstariji poznat muzikoterapeut koji se usudio da se bavi tretmanom depresivnog pacijenta.

.....................
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Pet 24 Nov - 20:15

...............



Muzikoterapija danas

Očigledno je da muzika utiče na nas hteli mi to ili ne. Kako objasniti ovako snažan uticaj muzike na čoveka?
Istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo najviše se bavi grana medicine pod imenom muzikoterapija čije su osnove postavljenje sredinom 20. veka u SAD. Još 1944. godine u Vašingtonu je osnovana ustanova Music Research Foundation sa ciljem da istražuje i razvija nove metode kontrole ljudskog ponašanja i emocija. Ovaj projekat je pokrenula američka vlada zbog potrebe za novim metodama psihijatrijskog tretmana veterana iz Drugog svetskog rata. Tokom istraživanja naučnici su brzo došli do zaključka da muziku registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Zapravo, muzika zaobilazi moždane centre upravnog dela mozga, odgovornih za razum i inteligenciju, i ulazi preko hipotalamusa, raskrsnice emocija i čulnih doživljaja. Šulijan i Šoen opisuju: "Kad draž stigne do hipotalamusa, upravni deo mozga automatski je osvojen". Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je uticaju čak i ako to ne želi. Zato lekari smatraju da je muzika izvanredan put do uma retardiranih i duševno bolesnih. Čak i autistična deca reaguju na nju, jer ne moraju da voljno odlučuju – muzika jednostavnim slušanjem dopire do uma. Reči možda deci ne znače ništa, ali je senzorni nivo otvoren za melodiju, omogućavajući tako pristup svesti.
Najnovija istraživanja potvrđuju veliki uticaj muzike i na bebe, i to na upravo pomenutom pretkonceptualnom nivou. Značaj muzike u prenatalnom stadijumu veći je od značaja drugih zvukova. U prošlosti su žene širom sveta pevale uspavanke svojim još nerođenim bebama, što su moderna istraživanja ocenila kao značajno jer prve lekcije iz jezika dete dobija još u materici. Glas koji peva obuhvata bogatiji spektar frekvencija nego glas koji govori i zato vrši snažniji uticaj. Neki elemeti muzike, posebno visina, boja, intenzitet tona i ritam jesu elementi koji se koriste i pri govoru. Zbog toga muzika priprema sluh, telo i mozak da sluša, prima i proizvodi zvuke govora, tj. da govori. Muziku stoga možemo smatrati predlingvističkim jezikom. Četvoromesečni fetus reaguje na veoma specifičan način na muziku: ako ga izložimo glasnoj muzici njegovo će srce kucati ubrzano. U jednom istraživanju u Japanu otkriveno je da su trudnice koje su živele blizu aerodoroma u Osaki imale manje bebe od proseka. Hronična buka se takođe može povezati sa defektima novorođenčeta.

Neurološki aspekti slušanja muzike

Odgovor ljudskog tela na muziku je višestruk – muzika utiče na fiziološke procese (npr. puls), na motorne aktivnosti, raspoloženja, emocije i kognitivne procese (pamćenje itd.). Činjenica da muzika ovako višestruko deluje je možda i ključ njene moći. Dok životinje mogu da percipiraju razlike u zvuku, a neke čak i između muzičkih stilova, one nisu u stanju da zapamte obrise melodije i da percipiraju sve efekte muzike u potpunosti. Ipak, i one reaguju na muziku, što znači da su i neki jednostavniji moždani mehanizmi uključeni u bar neku od reakcija na muziku.

Muzika i osećanja


Muzika se često naziva jezikom ljudskih emocija. Kroz nju se lako izražavaju osećanja kompozitora i izvođača, ali ona može i da izazove ili produbi osećanja i raspoloženja slušalaca.
Zbog toga je malo TV i radio reklama koje nemaju muzičku pratnju. Cilj većine reklama je da kupovina postane emocionalna, a ne logična akcija. Često reči i nemaju mnogo smisla, ali uz odgovarajuću muziku i slike u pozadini, reklama će delovati na emocije slušalaca. Po mišljenju autora Šoena i Kuka "muzika je najrazgovetniji, najartikulisaniji jezik nesvesnog... Muzički sadrzaj je najjači čulni stimulans za koji se zna... ona deluje na naše emocionalne sposobnosti jače i brže nego proizvod bilo koje druge aktivnosti."*


.................
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    Pet 24 Nov - 20:20

................



Naše telo ima niz unutrašnjih ritmova, koji mogu da se menjaju muzikom koju slušamo.Muzički ritam može da 
utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost,stvaranje hormona, puls, disanje i električne
 impulse kože.


Ritam



Ritam predstavlja primarnu komponentu muzike. Za razliku od melodije, koja ne može opstati bez ritma, moguće je da postoji muzika koja sadrži ritam, ali ne sadrži melodiju. Ritam predstavlja simetrični raspored, pravilno pulsiranje naglašenih i nenaglašenih delova neke celine ili toka u vremenu (u muzici, u stihu, u fizici – frekvencija, biološki ritam...)
Od osnovnih elemenata muzike (melodija, ritam, harmonija) ritam najviše deluje na slušaoca. Naše telo ima niz unutrašnjih ritmova, koji mogu da se menjaju muzikom koju slušamo. Muzički ritam može da utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože.
Na primer, u toku jednog minuta naše srce otkuca oko 60 do 90 puta, a u većini kompozicija rok muzike ritam je oko 3 puta brži, između 180 i 250 otkucaja. Kada slušamo takvu muziku i naše srce počinje da radi ubrzano.
Problem se povećava kada se takav ritam neprekidno ponavlja, jer to ima hipnotički efekat. A. E. Monsarrat u članku Music-Soothing, Sedative or Savage piše: "Sinkopirani visoki tonovi, iznova i iznova svirani levom rukom, pri čemu brzina raste sve do tačke ludila, mogu razorno da deluju na organizam i dovedu do stanja sličnog histeriji". Nasuprot ovome, dobro odabrana muzika povećava snagu mišića. U članku U.S.S.R.: Music and medicine Leonid Meljnikov objašnjava ovu činjenicu: "Tempo pokreta menja se sa tempom muzike, kao da muzika odlučuje o brzini pokreta. Drugi niz eksperimenata na studentima dokazao je da se pod uticajem muzike ne menja samo radna sposobnost, već i puls i krvni pritisak."
Videli smo da muzika može snažno da utiče na naša osećanja i raspoloženja, a na taj način i da posredno pokreće naše odluke. Slušanje muzike koja je previše glasna, koja obiluje brzim ritmovima i ritmičkim obrascima koji se neprekidno ponavljaju, ima hipnotički efekat i onesposobljava nas da donosimo racionalne odluke. Takva muzika nepovoljno deluje na rad srca i remeti rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Već to su sasvim dovoljni razlozi da nas pokrenu da razmišljamo o karakteru zvukova kojima se svakodnevno okružujemo i da potražimo muziku koja će prijati kako našem ličnom ukusu tako i našem srcu i našem telu – muziku koja će podstaći naše umne i emotivne snage u pravcu pozitivnog razvoja.

Marija Pantic
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi    

Nazad na vrh Ići dole
 
Kako muzika utiče na psihološko stanje ljudi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Samoposmatranje
» Kako mobilni telefoni utiču na plodnost muskaraca
» Psiho-test: Kako se nosite sa stresom?
» Kako je nastala pesma...
» Muzika-Srbije
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Muzika, Film, Net :: Muzika :: Muzičke zanimljivosti, dokumentarci i tekstovi-