Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Dusan Kovacevic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:13

KLAUSTROFOBIČNA KOMEDIJA

SAVA: Ne znam odakle ovolike mušice, leptirice, bubašvabe, smrdibube, komarci, žuti mravi, miševi, pacovi... Da se ne skupljaju na bivši narod.

MILICIONER: U mome kraju se zbog stoke skupljaju muve... zbog muva gušteri... a zbog guštera zmije.

SAVA: Jesu otrovne?

MILICIONER: Ne mora da te ujede, dosta je da te pogleda... Sve su zmije otrovne, samo se neke prave da nisu.

SAVA: I pečurke su vam otrovne.

MILICIONER: Jesu, ali više stradamo od bombi i mina dok beremo pečurke. Čudo jedno kako pečurke rastu oko zaostalih mina. Kao da ih metal privlači... Neki put, noću, dok sedimo uz vatru, samo čujemo, tamo negde u planini - eksplozija! Kurjaci nalete na minu. Sutradan ih nađemo po tri-četiri... ako ih orlušine ne odnesu.

SAVA: Ima puno vukova?

MILICIONER: Pa... selo nam se zove Vukovo... Ja sam, kao što znaš. Vule Vučić... Kod nas sela i ljudi dobijaju imena ili po nekoj telesnoj mani ili po zverinju. Moj ujak je Macan Guzina iz Zmijuka.

SAVA: Odakle toliki vukovi?

MILICIONER: E... ako ćemo pravo, mi smo sami krivi. Jedne godine potamanismo sve međede. Kako pobismo međede, tako navališe čopori vukova.

SAVA: Nije gori kurjak od međeda?

MILICIONER: Kako nije... Međed je carska, gospodstvena životinja. Kurjak je opak, podmuko zver. Da ne pričam što međed spava kad je nama najteže. Kurjak samo čeka sneg i mećavu. Što čoveku gore - to kurjaku bolje. Noću utabaju staze kroz planinu kao da je vojska prolazila. Kako smrkne, čeka te pred vratima.

SAVA: Što onda pobiste međede?

MILICIONER: Što... Što mi nama stalno radimo o glavi. Neprijatelj nam, s vremena na vreme, samo malo pripomogne.

SAVA: Bili ste dobri lovci.

MILICIONER: I!... U lov smo nosili samo po jedan metak. Jedan lovac - jedan metak. Jedan metak - jedna zver... Ovi danas kad krenu u lov, ne vidiš ih od redenika i oružja. Ko u rat.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:13

SAVA: Čime da te ponudim? Oćeš čašicu dobre rakije... Nisi svraćao godinama, nema smisla da odeš bez posluženja.

MILICIONER: Hvala... Ne pijem... Peta godina... Ni kap.

SAVA: Što ni kap?

MILICIONER: Pusti... Baš zbog lova. Zbog poslednjeg lova.

SAVA: Nešto se desilo?

MILICIONER: Ma... E... Ćuti... Hm!... C, c, c, c... To da nekom pričaš, mislio bi... Pusti, pusti... Hm!

SAVA: Šta je bilo?

MILICIONER: E... Pa... pre pet godina pozovu mene moji. Vele, divlje svinje pojedoše sve živo. Kurjake rasterale... Otputujem ja. Dođem kući, otac se zaključo... A već i bio bolestan. Od onolikog oca ostale samo dve žile i grkljan... Obučemo se, uzmemo puške Međedare, pa s večeri krenemo pokojni otac, ja, pokojni Mile i pokojni Buda... Zapucamo do pokojnog šumara Zlaje, gde su već sedeli pokojni Čeda i pokojni kum Ibro... Tu se dogovorimo da zorom pređemo reku i napravimo čeku uz samu liticu... Na Tari nas sačeka i pokojni učitelj Krsta. On već sklepo neki splav, al' Tara bila nabujala ko more. Koliko široka, toliko duboka, ključ bacala i ko besan pas penila... A tako, sa strane, *****,... *****... samo *****... stavio nogu na panj... i *****... Ćuti i samo *****...

SAVA: Ko *****?

MILICIONER: Rade skeladžija... ***** pokojni Rade i kaže: "Neće to ljudi izdržati ovoliku vodu"... Al' džabe! Rešili mi... Na sred reke balvani se raspaše ko iverje... Ja jedini isplivo.

SAVA: Bili ste pripiti?

MILICIONER: Čuj... pripiti... Ne bi se ni ja spaso, da se ne uhvatih za divljeg vepra koji je preplivavo reku... Spaso me stvor koga sam pošo da ubijem.

SAVA: Vidiš... molim te.

SAVA: Dobar dan, komšija! Koga čekate?

JAGOŠA: Dobar dan, Sava.

MILICIONER: Zdravo, Save! Ti pravo s posla?

SAVA: More, skinuli me ovi tvoji s odžaka. Vele, dok drug ne prođe, da budem na zemlji. Ima ih više po krovovima nego vas ovde. A koga to danas čekate?

(Vule ga pogleda preko ramena i reče familijarno kao da očekuje rođenog strica.)

MILICIONER: Čekamo druga Džanangu Dubangu.

JAGOŠA: Koga?

MILICIONER: Druga... Džan...

JAGOŠA: Žan Unga Bumange. Ako narod izgovara pogrešno, vi biste morali kao službeno lice po službenoj dužnosti da službeno znate ko u službenu posetu dolazi. Taj koga vi čekate danas neće doći.

SAVA: A odakle je čovek?

MILICIONER: Iz... Džafambe.

JAGOŠA: Odakle?

MILCIONER: Pa... rečeno nam je...

JAGOŠA: Recite, slobodno recite.

MILICIONER: Iz... Džufambe.

JAGOŠA: Iz Džufambe?!

(Jagoša se grohotom nasmeja. Sava ne zna da li ga greške zabavljaju ili histerično nerviraju.)

JAGOŠA: Iz Džumande. Iz Džu-man-de!

SAVA: Nikad čuo, komšija. Doduše, ja i nisam upućen u te, kako naše novine pišu, "Daleke, nepoznate ali nama tako bliske zemlje".

JAGOŠA: To vam je, komšija, bivša Katumba. Za nju ste, nadam se, čuli?

SAVA: Zamalo... A zašto bivša?

JAGOŠA: Posle svrgavanja Jakomba Dadi Benga N Takinga 14. oktobra prošle godine, proglašena je Republika Džumande na čelu sa Predsednikom koga upravo čekate. Mi smo među prvima u svetu priznali stvaranje nove Republike... Česi pa mi.

SAVA: Česi pa mi. Drugi među prvima?

JAGOŠA: Jeste, komšija.

SAVA: E, sad se vi, komšija, možete na mene ozbiljno naljutiti, uz svo poštovanje vašeg znanja, međutim, ja vam moram reći: ovaj Predsednik je već bio kod nas.

JAGOŠA: Kad je bio?

SAVA: Prošle jeseni u aprilu.

JAGOŠA: Prošle jeseni u aprilu? Ili prošlog proleća u novembru?

SAVA: U novembru. Jeste, u novembru.

JAGOŠA: Nije. Malo ste pogrešili.

SAVA: Nisam, komšija. Isto je bio Predsednik koji je svrgao diktatora, i isto - Česi pa mi. Vule, jesi li ga čekao?

MILICIONER: Ne znam... Ako drug Jagoša kaže da nije...

JAGOŠA: Prošle jeseni u novembru, dragi moj komšija, bio je Danbanga Jasami Radjah Mgatu, Predsednik Južne Badžanme. I on nije nikoga svrgao, nego se bivša carevina Kamariba podelila na Južnu i Severnu Badžanmu. Tačno je, mi smo među prvima priznali novu vladu Južne Badžanme - odmah posle Čeha, a Severnu smo osudili zbog napada na nezavisnost i nesvrstanost Južne, sa kojom smo uspostavili...

MILICIONER: ... prijateljske i dobrosusedske odnose u duhu uzajamnog razumevanja i poverenja.

JAGOŠA: Malo su daleko za "dobrosusedske odnose".








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:14

SAVA: I čim su se podelili oni su se napali. Bože mili, divljeg naroda? Nije ni čudo da se volimo.

JAGOŠA: Jeste, jer je Severna Badžanme i dalje ostala pod marionetskim režimom diktatora Ajani Jasaki Hajl Kan Mkabina... Njega ste, nadam se, upamtili?

SAVA: To je onaj mali, krivonogi, pozlaćeni kepec, koga su po Beogradu zvali "Hajl Dukat". S kim god se rukovao dao mu je dukat sa svojim likom.

JAGOŠA: Ljudi koji nas posećuju donose svoje običaje i kulturu.

SAVA: I narodno zlato. Neko tamo, među onim nesrećnicima koji umiru od gladi, po vas dan bere pamuk i banane, na plus hiljadu stepeni, neko tamo po vas dan crnči kao što ja ovde crnčim, da bi njegov Predsednik, u njegovo ime, bez njegovog odobrenja, delio po svetu njegovu krv i znoj. Ružan lik na zlatnom znoju. A postao je političar samo zbog svog žalosnog rasta: bio je previsok za cirkus, a premali za život... Ozloglašeni diktator i razbojnik.

JAGOŠA: Tačno, komšija, ali smo sve to kasnije saznali.

SAVA: Česi pa mi? Šta bi inače bio čovek koji po svetu deli narodno zlato bez znanja i pitanja svoga naroda. Kako vi nazivate čoveka koji nema ništa svoje a sve je njegovo?

(...)

MILICIONER: Nešto ću ti reći, ali, molim te, neka ostane strogo među nama... Onaj pao.

SAVA: Koji?

MILICIONER: Onaj.

SAVA: Koji onaj?

MILICIONER: Onaj... što smo ga čekali... Džanangu Debango.

SAVA: Gde je pao?

MILICIONER: Tamo.

SAVA: Gde, bre, tamo?

MILICIONER: Tamo kod njega. Naši o tome neće sad pisati. Ispratiće ga sa svim počastima kao da nije pao, pa čim izleti iz zemlje objaviće da je pao. Međutim, izgleda da mu se crno piše. Niko neće da ga primi.

SAVA: A kako je pao?

MILICIONER: Svrgli ga. Čim je napustio zemlju, narod digao kontra-kontrarevoluciju.

SAVA: Kontra-kontrarevoluciju?

MILICIONER: To je kad se brzo digne nova revolucija koja stvar vrati na isto, kao da kontrarevolucije uopšte nije bilo. Bile dve a ništa se nije promenilo, izuzev broja stanovnika. Sama ti reč kaže: kontra-kontra-revolucija.

SAVA: Svašta.

MILICIONER: Naši ne znaju šta će da rade sa ovim. Da je bar završio neku školu.

SAVA: On je sad bez posla?

MILICIONER: Bez ičega. Kako je ovo zaladnilo, davali mu kaput... Žena mu našla nekog ko je isti ko ovaj. Vlado deset dana, nisu ni znali da nije ovaj. Ovome samo poslo depešu da će ga pojesti ako se vrati.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:14

LARI TOMPSON, TRAGEDIJA JEDNE MLADOSTI

BELI: Kad sam malopre pomenuo, dragi gledaoci, da sam osedeo u detinjstvu, moram vam još samo to ispričati, jer predstava može da počne svakog minuta, pa posle neće biti ni prilike, ni vremena... Imao sam 7-8 godina, i bio je onaj rat, onaj Veliki Svetski Rat, za koji sam iskreno i duboko verovao da je to poslednji rat u mome životu. Međutim, nažalost, na moju i vašu veliku žalost... Dobro. Nije reč o tome... Osedeo sam, ovako sam sed, od moje 7-8 godine. A bio sam crn ko pokisao gavran. Do 7-8 godine, zvali su me Gara, a onda, preko noći, preko jedne strašne noći, pobeleo sam kao sneg, i od tada me zovu Beli, što je nekako i prirodno kad me čovek sad pogleda, s obzirom na moje godine, ali kad sam imao 7-8 godina, svi su se pitali: "Kako ovako malo dete, kako dečak od 7-8 godina može da ima belu kosu kao starac od ne znam koliko?"... Svi su se to pitali, gledajući me tužno, i niko nije znao istinu koju ću ja vama sad ispričati. Jedne noći, bila je, čini mi se, jesen 1943. godine... ili proleće, nije sad to najvažnije, znam samo da je padala sitna kiša i da se javljalo prvo svitanje, već se razdanjivalo, reče meni moj stric Pavle, koji je bio komandant Savskog bataljona pri Vrhovnom štabu, reče mi, dajući mi neku ceduljicu: "Idi, Garo - još uvek sam bio crn - idi Garo, izađi iz sela pokraj Perinog Klozeta, pa se uz potok popni do Babinog Kuka, a onda skreni i pređi preko Jovanovog Dupeta, pa krijući se, pregazi Simin Piš"... Izvinjavam se, dragi gledaoci, ali su to stvarno imena oko moga sela. Malo su neobična, krivicom naših predaka, jer kad su vlasti za vreme Marije Terezije pravile topografske karte, onda su došli beležnici i pitali naše seljake: "Kako se zove onaj vrh?" Babin Kuk, rekli su im gurkajući se. "A onaj mali potok?" Simin Piš. "Simin Piš?" Jeste. "Dobro!" I tako, naši su ih seljaci zavitlavali do mile volje, sve dok im jednog dana nisu stigle geografske karte sa imenima koja su oni sami dali. Bunili su se ljudi posle, vikali i galamili, kakva su to prostačka i uvredljiva imena?! Treba ceo svet da nam se smeje! Učitelj je pisao protestna pisma u Beč, ali je bilo sve uzalud, jer su im odgovorili kratko i jasno: "Vi ste nam dali ta imena!" Šalili smo se. "Šalite se i drugi put; mi ne znamo za šalu"... I tako, do dana današnjeg, ostadoše u geografskim kartama ružna imena za sva vremena... Ima naroda koji ne znaju da se šale - sve ozbiljno shvataju - a mi to nikako da naučimo... Međutim, nisam hteo to da vam ispričam. Izvinjavam se na digresiji... Hteo sam samo da vam objasnim zašto su tako ružna imena naših lepih polja, brda, šuma i potoka... "Idi Garo, čuvaj ovu ceduljicu ko tvoje lepe, plave oči u glavi, i predaj je drugu Budi Vejavici, nek je prosledi Vrhovnom štabu. Ako te, slučajno, Nemci uhvate, progutaj je taman se udavio"... "Oću, striko, oću". "Evo ti i kocka šećera, ali nemoj da je pojedeš; samo je gledaj, pa kad osetiš da ti je slatko, napij se vode. Tako će ti godinama trajati"... "Dobro, striko, samo ću je gledati i piti vodu". Bio sam dobro dete, slušao sam starije, a naročito strica Pavla... Uzeo sam ceduljicu i kocku šećera, poljubio stricu ruku i krenuo iz sela. Prvo sam išao polako, a onda sam potrčao uz Babin Kuk i izbio na Tasino Kurje Oko. I dok sam trčao, sav oznojen i zadihan, pokraj mene je projurio komšija Toma Mećava na konju, u strašnom galopu, doviknuvši mi: "Nemoj tamo, Garo! Nemoj tamo, tamo su Nemci! Vrati se do Gluve Stene i idi prema Milijinim Katunima! Kad dođeš kod Milije, reci mu da te veže ispod ovna, pa neka potera stado do reke, na vodu! Na reci uzmi čamac Duje Ribara i spusti se do vodenice! Predaj poruku vodeničaru Milanu, a ti se vrati istim putem i beži kući da te zlikovci ne uhvate! Jesi li zapamtio šta sam ti rekao! Ne mogu da ti ponavljam, vidiš da sam u strašnom galopu!"... Nisam ništa uspeo da mu odgovorim, jer je komšija proleteo pokraj mene... Preslišavajući se kuda da idem, zamislio sam se i već posle desetak kilometara naleteo na Nemce. Ščepali su me takvom brzinom, da nisam uspeo da progutam ceduljicu. Izvadili su mi papirić iz usta, pročitali ga i povikali: "Klajne švajne! Nosiš pismo na Tita, umesto da ideš u škola, da završiš automehaničarski zanat i da posle rata radiš kod nas u Folsfagen! Bez obzira što si tako mala... koliko imati godina?" 7-8, rekao sam. "7-8 godina a već sarađivati sa banditi! Bez obzira što imati 7-8 godina sad ćemo te streljati da se opametiš, i da nikad više ne praviš ovakve švajnarije!"... Dok su me postavljali uz jedan crni zid, ja sam posedeo. Video sam kako belim u bari pokraj nogu. I onda su me streljali... A nekoliko dana kasnije, naišao je neki čovek, vidar, i oživeo me. Kako me je oživeo, to mi do danas nije jasno...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:15

Kod nas na Balkanu postoje pet godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zima i RAT








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:19

Celi život se za nešto borimo, a država nas ne razume, tačnije, razume nas tek kad je kasno. Država je perpetuum mobile, ona se okreće sama od sebe i ima vlastitu energiju, od Aristofana do danas se bit države nije previše promenila.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:20

Zvezdana prašina
Marko: (…) I da znaš da necu da pipnem tu ribetinu! Samo riba, samo riba! Kao da sam doživeo brodolom! Kod toliko razne stoke, ja jedem samo neke ribetine… To što je tvoj otac bio ribar, i što te ukus ribe podseca na srecno detinjstvo, to je tvoj problem; moj otac je bio pastir, pa ti nikad nisam tražio svaki dan jagnjetinu! Treba da navucem neku riblju bolest – da se ospem krljuštima! Šta me gledaš tako? Je l’ si cula za beri-beri?!
Kaca: Jesam…
Marko: Jesi, kad ste brali šljive, pa ti deda vikao beri-beri! (…) Same kosti, svaki moj rucak se svede na komadic ribe i dve kile hleba: odmah mi zastane kost u grlu, onda, da bih proterao kost, pojedem dve kile hleba… Od cega ti je otac umro?
Kaca: Od starosti.
Marko: A zašto je tako brzo ostario?
Kaca: Kako brzo?
Marko: U pedesetoj je imao osamdeset godina. A zašto? Zato što je jeo ribu… (…) Ja, kad idem ulicom, onda me prati bar deset macaka: osete miris ribe… Sve mi se uvuklo u odelo. Moji prijatelji u preduzecu lepo mirišu na sarmu, podvarak, jagnjetinu… Kad sednu kraj tebe – voda ti pode na usta, tako je to jedan lep miris… Mile kurir i ne diže glavu kad ja prolazim kraj portirnice. Samo kaže: plivaj dalje…
Dusan Kovacevic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:20

Narod je porucio Radovanu da ce ga živog odrati.
Jelence: Narod je porucio Radovanu da ce ga živog odrati.
Radovan: Narod iz Zavicaja?
Jelence: I okoline.
Radovan: A zašto? Zato što sam im sa ovih deset prstiju podigao fabriku? Zato što sam hteo da ne odlaze u inostranstvo, kad vec ovde znaju jezik. Nezahvalnici!
Jelence: Spremaju se da ti se strašno osvete. Ta fabrika je uništila reku, a reka zatrovala polja. Ni korov nije uspevao. Da bi nekako spasli Zavicaj, napravljeno je jezero od reke i podignuta hidrocentrala. Medutim, nije bilo dovoljno vode, pa je hidrocentrala prestala sa radom pre puštanja u pogon. Onda su, da bi izvadili štetu, isušili jezero i ostavili samo mulj, da ljudi seju pirinac koji nije uspevao, jer je klima hladna, a ujedno i topla. Ovo, da je topla, ustanovilo se kada su podigli planinu na zatrpanom jezeru; hteli su da stvore zimski turisticki centar. Da ne bi planina bila neiskorišcena, bez snega, kad vec nema para od skijanja, rešili su da otvore veliki rudnik. I kopali su mesecima, dok nisu naišli na mulj, koji su ranije zatrpali. Sad su odlucili da sruše fabriku i ponovo zasade žito i kukuruz.
Radovan (se uhvati za veliku glavu): Joj, s kim sam ja hteo da gradim industriju! Seljaci! Oni samo znaju: žito – kukuruz, kukuruz – žito. Ajde, pa ti sad budi napredan, vidovit, progresivan, moderan. Seljaci ostaju seljaci!

Radovan III – Dusan Kovacevic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:21

Slobodan covek i slobodna zemlja
Ilija Cvorovic, gazda kuce, okucnice, žene i ideje o slobodnom coveku i slobodnoj zemlji.
Djura Cvorovic, Ilijin brat blizanac

Djura: Ubistvo u lovu ne podleže Krivicnom zakonu. Nema lova bez ubistva. To se sve podvodi pod nesrecan slucaj. U našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov. Tako bilo jedno vreme, dok se selo ne prepolovi. Na jednog zeca su dolazila po dva seljaka. Šta smo se toga nagledali, Ilija?
Ilija: Ih!
Djura: Vracaju se lovci iz lova, a mi decurlija istrcimo na sokak da i sacekamo. Prvo idu nji trojica-cetvorica, nose zeceve i fazane za pojasom, a onda idu kola koja nose mrtve lovce. Bude i više u kojima neg divljaci. Tacno se znalo koje se godine lovi koja famIlija. Je l se secaš kad su Markovici pozvali Babice u lov na divlje svinje?
Ilija: U novembru, cetres osme, kad se selo podelilo, za i protiv.
Djura: Odu jedno jutro, a uvece se vratiše Markovici: nose jedno prase i sve Babice. Šta je bilo? Opalila puška slucajno. Kako jedna puška da ubije nji petoricu? Išli jedan za drugim Sledece zime, Babici u lovu na divlje guske, ubiše jedno gušce i šestoricu Markovica…

Balkanski spijun – Dusan Kovacevic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dusan Kovacevic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» DUŠAN KOVAČEVIĆ - BALKANSKI ŠPIJUN
» DRAMA
» Dusan Radovic
» Dusan Kostic
» Dušan Vasiljev
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-