Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Dusan Kovacevic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:39

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Dušan Kovačević

Dušan Kovačević, 22.10.2007.
Biografske informacije
Rođenje 12. jul 1948.
Mrđenovac, FNRJ, sadašnja Srbija
Obrazovanje
Zanimanje dramaturg,romanopisac
Opus
Jezik srpski, srpskohrvatski
Znamenita djela
Maratonci trče počasni krug (1972), Ko to tamo peva (1980), Balkanski špijun (1983).
Dušan Kovačević (rođen 12. jula 1948. godine u lMrđenovcu[1] pored Šapca), književnik, dramski pisac i scenarista.
Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju studirao je u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.

U TV Beogradu je radio kao dramaturg do 1978. godine. Od 1986. do 1988. radio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta. Od 1998. godine je direktor Zvezdara teatra u Beogradu.

Dušan Kovačević je član krunskog saveta aleksandra karađorđevića. Izabran je za dopisnog člana SANU oktobra 2000. godine, a za redovnog člana SANU je izabran na Izbornoj skupštini 5. novembra 2009. godine. Od juna 2005. godine, do 1. oktobra 2006. godine, Dušan Kovačević je bio ambasador SCG u Portugaliji.
Dušan Kovačević je po političkom opredeljenju ortodoksni monarhista, što se vidi i u svim njegovim delima, gde prikazuje SFRJ kao mračni zatvor i tamnicu srpskog naroda...On je član krunskog saveta porodice karadjordjević, i otvoreno podržava projekat Radoša Bajića, Ravna Gora, govoreći da je Bajić snimio seriju pedeset godina ranije, Broz bi ,,umro ranije od smijeha
Debitovao sa izrazitim uspehom kod publike u Ateljeu 212 sa "desnim portretom Beograda" Maratonci trče počasni krug. Drame mu obiluju nadrealističkim humorom. Prevođene su, nagrađivane i igrane u većini jugoslovenskih pozorišnih kuća. Osim dramskih tekstova piše radio drame, TV drame i filmska scenarija (poznati su: Poseban tretman, Ko to tamo peva, Maratonci, Balkanski špijun). Dobio Sterijinu nagradu za tekst savremene drame 1974. godine, Nagradu "Miloš Crnjanski" za knjigu Drame 1983. godine, a za film Balkanski špijun (režija sa B. Nikolićem) Veliku zlatnu arenu u Puli 1984, nagradu za najbolji jugoslovenski film te godine.

Značajnije pozorišne drame[uredi - уреди | uredi izvor]
Maratonci trče počasni krug (1973)
Radovan Treći (1973)
Proleće u januaru (1977)
Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću (1978)
Limunacija (1978)
Svemirski zmaj (1981)
Sabirni centar (1982)
Balkanski špijun (1983)
Drame (1983)
Sveti Georgije ubiva aždahu (1984)
Klaustrofobična komedija (1991)
Profesionalac (1990)
Urnebesna tragedija (1991)
Kontejner sa pet zvazdica (1993)
Doktor Šuster (2001)
Odabrane drame I-III (2001)
roman - Bila jednom jedna zemlja (1995)
publikacija: Vek - za godine koje su prošle (2000)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:43

Naši novokomponovani kapitalisti i dalje će uvećavati svoje imperije i prodavati ih strancima, kaže za "Blic" veliki srpski pisac.
Kraj godine koju smo ispratili nesumnjivo je obeležila i premijera novog komada Duška Kovačevića “Hipnoza jedne ljubavi” u kojoj, između ostalog, bespoštedno i, naravno, duhovito vivisekcira akutne probleme današnjice, među kojima i, kako je istakao, alarmantne demografske činjenice.

A na pitanje šta je po njemu obeležilo 2016, odgovara:

- Širenje trećeg svetskog rata koji se još uvek naziva terorizam. Samo nas nuklearno oružje spasava od rata katastrofalnih razmera. I to je veliki i cinični apsurd našeg vremena: relativni mir - čuva strah od oružja. Prvi put u istoriji oružje je na strani mira. Godina 2016. i nekoliko proteklih podsećaju na tridesete godine prošlog veka, kada je svet mislio da je opasnost od novog velikog rata nemoguća.

Jer?

- Svi užasi koji su se događali tih tridesetih označavani su kao incidenti. Tek kad je napadnuta Poljska, incident se pretvorio u strašan rat. I kao što to uvek biva; žrtve nisu bili oni koji su imali dilemu da l‘ će biti rata, već nesrećni, kako se to kaže, mali čovek ostavljen i prepušten hordama zlikovaca. U ratu u Siriji samo u jednom gradu, Alepu, ubijeno je 15.000 dece i nekoliko stotina hiljada njihovih roditelja, rođaka, poznanika... To nije terorizam. To je strašan rat koji se širi, a strah je sve veći po svim gradovima sveta. I sad je još samo dilema, naravno politička, ko je na kojoj strani - ko ratuje u ime rata, a ko u ime mira.

Svoj najnoviji komad naslovili ste "Hipnoza jedne ljubavi", zašto "hipnoza"?

- Nema velike ljubavi bez bar malo hipnoze. Zaljubljen čovek je blago hipnotisan i on vidi ono što mu se pričinjava da vidi ili što želi da vidi. Hipnostisan čovek može biti opčinjen nekom osobom, nekom idejom, ili voljenim vođom, verom. U pojedinim periodima istorije celi narodi bili su hipnotisani, opčinjeni likom i delom vladara koji ih je prečicom vodio pravo u pakao. Hipnoza se pogrešno pripisuje samo hipnotizerima. Ta moć je zapravo čovekova želja da nešto ili nekoga beskrajno voli. Radi se o vrsti zloupotrebe ljubavi. Mnogobrojni porodični zločini tokom proteklih godina u našoj zemlji - nama rat i nije potreban da bismo nestali - objašnjavaju se "poremećajem" ličnosti ubice izazvane patološkom ljubomorom koja se opet tumači vrstom paranormalnog stanja. Ti "hipnotisani" ljudi su bili u vlasti svoje bolesne ideje i činili su te zločine kao da ih je neko vodio nekom rukom zla. Hipnoza može biti lepa, zavodljiva, nalik na bajku i opasna, tragična ako se zloupotrebi.

Ako malo bolje pogledamo - nas i nije niko tako dobro i pedantno uništavao kao što smo mi sami sebe
Jedan od junaka kaže: "Da sam malo mlađi, vratio bih se na drvo"?

- Nije nam ni bilo pametno što smo silazili sa drveta. Šta smo kroz istoriju dobili silaskom na zemlju i kovanjem novca i oružja. Istoričari su izračunali da je za 3.500 godina pisane istorije u svetu bilo manje od 500 godina mira. Znači, ratovalo se tri hiljade godina. Taj moj junak, doktor koji priča o čoveku i drvetu zaključuje govor rečima "da sam samo malo mlađi, sutra bi se vratio na drvo".
Govoreći o temama i motivima koji su ključni za komad i njegov nastanak rekli ste: “Neophodna je nacionalna strategija za brigu o porodici. Jeste lepo ovo što se gradi... ali ko će tu životi?” Neko sigurno hoće kad nas ne bude.

- Jedna od priča moje najnovije drame je ukazivanje na katastrofalne demografske činjenice koje se povremeno pojavljuju kao alarmi, traju nekoliko dana do novog zaborava i našeg nestajanja kao u eksperimentu kuvane žabe. Kad za stotinu ili nešto više godina budemo potpuno skuvani, neko će nas samo izvaditi iz vrele vode u kojoj smo živeli život nepodnošljive lakoće postojanja. Pre nekoliko dana je u vašem listu objavljen podatak, činjenica da je u proteklih 15 godina Srbiju napustilo 300.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljuda. Negde, u neki svet je otišao čitav Novi Sad ili Niš.

U razgovoru o premijeri "Hipnoze jedne ljubavi" kazali ste i ako neko dobije otkaz zato što je u drugom stanju, to je direktno zločin...

- Zakon o očuvanju porodice morao bi biti jedan od najvažnijih, najprioritetnijih zakona. Srbija bez srpskog stanovništva neće biti zemlja u kojoj mi danas živimo. Kao iseljenici Srbi imaju stotinak zemalja širom sveta, ali kao stanovnici Srbije samo jednu jedinu. I ako nju izgubimo, nestaćemo kao narod. Zauvek. Ovo nije katastrofično predviđanje. Ovo je činjenično stanje kad se izračuna broj rođenih i broj onih koji odlaze put neba ili drugih zemalja.

Ubrzo ćemo uvoziti tuđu pamet i plaćati je vlastitom dok će naši novokomponovani kapitalisti uvećavati svoje imperije i polako ih prodavati strancima.
Napomenuli ste nedavno, parafraziram, da ukoliko ovaj (naš) kapitalizam i ove naše gazde sa tri razreda osnovne škole i dalje budu neprikosnoveni društveni vrh, onda za ovu zemlju nema nikakve nade?

- Ne volim definiciju odliv mozgova. Pošto se mozak ne odliva, a nije ni svaki pametan, pa je neka velika šteta i ako ode. Brine me činjenica da odlaze najbolji studenti, inženjeri, lekari, ljudi uspešni u svim poslovima preko potrebnim za budućnost ove zemlje. Bez njih nema napretka. Ubrzo ćemo uvoziti tuđu pamet i plaćati je vlastitom dok će naši novokomponovani kapitalisti uvećavati svoje imperije i polako ih prodavati strancima. Tako ćemo čisto šibicarskim trikovima gubiti teritoriju i u sopstvenoj zemlji postati vazali. Zapravo, ako malo bolje pogledamo - nas i nije niko tako dobro i pedantno uništavao kao što smo mi sami sebe. Neprijatelji su dolazili i odlazili, a mi smo ostajali da se međusobno samouništavamo, razračunavamo, sukobljavamo. Uzalud nas je Arčibald Rajs opominjao da se prizovemo pameti.

Šta očekujete u 2017?

- Godina koju ispraćamo na put u nepovratnu daleku prošlost bila je prestupna. Bilo bi dobro, bilo bi lepo da 2017. bude pristupna. Da nam pristupe lepši, uspešniji i bolji dani.

Rekonstrukcija Zvezdara teatra
Kako stoje stvari sa Zvezdara teatrom po pitanju rekonstrukcije?

- Hvala na pitanju. Zvezdara se gradi, dograđuje i obnavlja sopstvenim sredstvima već 30 godina, koliko sam u ovom pozorištu. Sledeće godine nas očekuje ozbiljna rekonstrukcija krova, da se od pozorišta ne bi slučajno napravio jedan poveći bazen gde bismo mogli da igramo samo jednu predstavu - bal na vodi.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:44

Ovogodišnji dobitnici književne nagrade "Ivo Andrić" su srpski dramski pisac Dušan Kovačević i ruski pisac Zahar Prilepin, saopštio je danas žiri Andrićevog instituta.
Kovačević je dobio nagradu za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti, a Prilepin nagradu za prozno delo objavljeno u svetu koje je imalo snažan uticaj na srpsku književnost za roman "Obitelj" i knjigu pripovedaka "Sedam Života".

Nagrada će laureatima biti uručene 27. januara u Andrićevom institutu u Andrićgradu.

U obrazloženju nagrade žiri, u sastavu profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Jovan Delić i književnici Vladimir Kecmanović i Želidrag Nikčević, naveo je da je Dušan Kovačević ne samo vodeće ime srpske drame, već i jedan od najznačajnijih evropskih dramskih pisaca i "smehotvoraca".

Žiri je podsetio na Kovačevićeve naslove poput "Maratonci trče počasni krug", "Radovan Treći", "Balkanski špijun", "Profesionalac"... uz ocenu da su u njegovim petotomnim sabranim delima sve odreda remek-dela koja imaju izuzetan status i kod književne kritike i kod publike.

"Nastavaljajući se na tradiciju Sterije, Nušića i Popovića, a ponekad i u kombinaciji sa poetskim dramama Ljubomira Simovića i humorom Matije Bećkovića, Dušan Kovačević je podigao srpsku gorku komediju na najviši nivo i postao evropska književna vrednost prvog reda", naveo je žiri.

Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa koji još nije utvrđen.
Ruski književnik Zahar Prilepin je, prema oceni žirija, i pre romana "Obitelj" imao status klasika savremene ruske književnosti, a tim štivom je svoj status ne samo učvrstio, već i visoko podigao naslanjajući se na tradiciju ruskih pisaca koji tematizuju istoriju, na Lava Tolstoja, Leonida Leonova i Aleksandra Solženjicina.

Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica nije prisustvovao dodeli nagrade zbog, kako je rečeno, loših vremenskih uslova.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih Srba sa Kosova i Metohije Simo Spasić, koji je u ruci držao fotografije žrtava.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48590

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:47

Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:48

Autor: mondo.rs
Napisao je komedije koje nas zasmejavaju već decenijama: "Radovan III", "Balkanski špijun", "Maratonci trče počasni krug", "Sabirni centar", "Ko to tamo peva"...
Dušan Kovačević je književnik, dramski pisac i scenarista, a rođen je 12. jula 1948. godine u Mrđenovcu pored Šapca i danas mu je 68. rođendan!

POVEZANE VESTI
Dušan Kovačević na čelu Zvezdara teatraNapisao pesmu za ćerkuDušan Kovačević: Neću da izigravam hajduka!
Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju je studirao u Beogradu, a diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.

Njemu možemo da zahvalimo za postojanje mnogih kultnih citata iz filmova, koji "kruže" narodom već decenijama.

Kako bismo proslavili Kovačevićev rođendan, podsetićemo vas na najpoznatije:

MARATONCI TRČE POČASNI KRUG (1973)

"Đubre matoro, imaš sto godina, a lažeš i varaš!"

"Barabo jedna, ovakvog si čoveka našao da falsifikuješ."

"Umro si pred sam kraj svog života."

"Laki je malo nervozan."

"Kupačice moja!"

"Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti"

"Ala je opravio, svaka mu čast!", rekao je Laki, a na šta se nadovezuje Aksentije: "Ostali samo dugmići"!









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:49


"Od svih serija najbolje obožavam seriju o Džordžu, on je fenomenalan, ja se njemu divim do imbecilnosti!"

"Kako to da u Kelnu nema kelnera?"

"Komarci k'o rode je*ote! Grizu me sa svojim zubima u nameri da me upropaste!"

"Ja bih te molio, Rumenka, da obratiš pažnju na ponašanje, Rumenka. Fundamentalno obrati pažnju na ponašanje..."

"U današnje vreme čim ti slika izađe u novinama, ti si automatski popularan... Osim u čituljama."

"Ili će ti život biti cveće ili tebe više biti neće."

"Kozo jedna, jedna kozo, kozo jedna."

"Ja sam čovek fin i suptilan. Mogu da te ubijem na mestu ovde."

"Nem' te posadim k'o zumbula ovde."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:52

BALKANSKI ŠPIJUN (1984)

POVEZANE VESTI
"Balkanski špijun" u japanskoj verzijiOvo nije bilo u scenariju!
Dijalog Ilije i Danice:

llija (Danilo Bata Stojković): “A tu im se priključuje i švalerka ovog naučnika”.

Danica (Mira Banjac): “Znači svi imaju švalerke”.

Ilija: “Svi”.

Danica: “Kad izdaju žene što ne bi i zemlju”!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:52

"Ajde lepo priznaj, a Đura ce ti oprostiti što te je tukao!"

"'Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta. Slušajte, druže, možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onog kog ste tražili. A, šta, nije ti jasno? E, biće ti jasno. Je*aću ti majku majčinu. Marš, džukelo jedna. Mrš."

''Oni sve rade javno, da ne bi izgledalo tajno!''

''Soko zove orla, prijem!'' - "Orao pao!"

''Nije lepo, Jakovljeviću, da budem lud, a da to ne znam.''

''Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se. Ako ne, ništa, nikom ništa. To je bila moja dužnost!''

''Još ne bi čovek ni rek'o da je on inspektor, onako uredan, lepo odeven. One iz mog vremena, mogao si da prepoznaš sa pet kilometara. To im je bila taktika. Da ga se plašiš! Čim ga vidiš - znaš ko je. A, ovi opet idu u drugu krajnost. Čim ga vidiš - ne znaš ko je."

''Mi smo stabilizaciju prihvatili, to nam je svetinja.''

''Slušaj ti, Staljin vas je ubijao, ali vas nije ubijao dovoljno.''








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:52









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:54

Sve su zmije otrovne, samo se neke prave da nisu.

Dusan Kovacevic








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:55

Kad bi čovjek za života mogao da čuje ono što o njemu govore nakon smrti, živio bi mnogo duže.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:58

Smrt i jeste jedna vrsta kraja duge i teške bolesti, koja počinje rođenjem.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:58

Čovek više ne može da prati ubrzanje svih tragedija i nesreća na planeti.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:59

Za čoveka, dok se smeje, ima nade.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 18:59

I sve se nadamo da će jednoga dana biti bolje, a, evo, generacije od Drugog svetskog rata još nisu dočekale neke srećne dane.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:00

Zabranjeno je loviti ljude ako nemate na to pravo i razlog.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:04


Dušan Kovačević "Sabirni centar"

"JANKO: Dragi profesore, bio si ovde za trenutak, ali dovoljno dugo da vidiš kako mrtvujemo. I moraš priznati, nije nam loše kao što se priča. Da nemamo osobine živih ljudi, bilo bi nam mnogo bolje. Veruj mi, profesore, nikad se za života ne bih usudio da ti držim posmrtni govor, jer šta reći čoveku kad ne znaš kud ide; pričati pokojniku hvalospeve nije pametno - to se čoveku kaže dok je živ. Zato nam umiru samo dobri ljudi, a živimo medju pokvarenjacima. Pošto veoma dobro znam gde se vraćaš, usudjujem se da ti održim predživotni govor!
KESER: Skrati malo!
JANKO: Dragi profesore, čeka te sve ono zbog čega si umro. Čeka te ponovo nesigurna budućnost. Iza nas pokojnika je sigurna prošlost. Ostavljaš nas posle kraće smrti - neka ti je lak život! JANKO: Kažem ja vama... ovaj je nov! Da nemate u džepovima koju cigaretu?
(Profesor iz džepa izvadi paklo duvana i upaljač. Ponudi prisutne i većina pripali...)
JANKO: Baterije od 4,5 volta sigurno nemate?
PROFESOR: Baterije?
JANKO: Sa'ranili me sa tranzistorom bez baterija. Tek kad umreš vidiš s kim si živeo... PETAR: Često sam se pitao ima li života posle smrti.
JANKO: A ja sam se često pitao: ima li života pre smrti? Na groblju, svako od nas počinje svoj drugi život iz početka: prvo dan, prva nedelja, šest nedelja, šest meseci, prva godina, druga, deset godina, dvadeset... a onda, polako, počinjemo da umiremo po drugi put - u sećanjima. E tad počinje naša beskonačna i večna smrt."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:09

Postovani drugovi Supovci
Postovani drugovi Supovci, Obracam vam se prijateljskom molbom da mene i moju zenu Kosu uhapsite s pocetka novembra i u zatvoru zadrzite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna. Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kicme, pluca, srca, vena, bubrega i ociju, pa mi je penzija tek tolika a ako je ima. Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek posteno ziveli sto nas je u ovaj polozaj i dovelo. Razmisljali smo sta nosi sest meseci zimskog zatvora ali da bude ljudski i cestito. Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom mestu izvredjam nase najvece i najistoriskije ljude koji su nam i omogucili da imamo sve ovo sto nemamo.. Ovo vam pisem zato sto me je uplasio slucaj mog prijatelja Steve Cardaka, penzionisanog odzacara, koji je kupio cetiri pogrebna sanduka za sebe, zenu, oca i majku, jer je cuo da ce sanduci poskupeti 280 posto vec sledeceg meseca. Steva te pare nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, sto bi pravilo ozbiljne probleme porodici i drustvu, a on ne bi bio u mogucnosti da pomogne. Postovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvrno poskupe 280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja zivota za mene i zenu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego sto nam je vec sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da dodjemo na hapsenje da ne bi slali kola i ljude vec mozemo pesice i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam cistio furune, peci, kotlarnice i odzake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava vec ko cestiti i posteni ljudi. Velja Popic

Dusan Kovacevic – Klaustrofobicna komedija








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:10

Dušan Kovačević "Klaustrofobična komedija"

"Sava vadi iz džepa ispresavijan, garav list papira. Vule skida šapku, briše maramicom vrat i potiljak.

Sava: Ne znam da li je najbolje napisana. Ti vidi pa ako nešto treba da se doda... ili oduzme. Evo.

Poštovani drugovi Supovci,

Obraćam vam se prijateljskom molbom da mene i moju ženu Kosu uhapsite s početka novembra i u zatvoru zadržite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna. Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kičme, pluća, srca, vena, bubrega i očiju, pa mi je penzija tek tolika ako je ima. Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek pošteno živeli što nas je u ovaj položaj i dovelo. Razmišljali smo šta nosi šest meseci zimskog zatvora ali da bude ljudski i čestito. Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom mestu izvredjam naše najveće i najistoriskije ljude koji su nam i omogućili da imamo sve ovo što nemamo...

Milicioner: Stani... Navodi li on neki konkretan razlog zbog čega upućuju molbu?

Sava: Navodi: Ovo vam pišem zato što me je uplašio slučaj mog prijatelja Steve Čardaka, penzionisanog odžačara, koji je kupio četiri pogrebna sanduka za sebe, ženu, oca i majku, jer je čuo da će sanduci poskupeti 280 posto već sledećeg meseca. Steva te pare nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, što bi pravilo ozbiljne probleme porodici i društvu, a on ne bi bio u mogućnosti da pomogne. Poštovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvarno poskupe 280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja života za mene i ženu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego što nam je već sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da dodjemo na hapšenje da ne bi slali kola i ljude već možemo pešice i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam čistio furune, peći, kotlarnice i odžake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava već ko čestiti i pošteni ljudi.Velja Popić"








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:11

RADOVAN TREĆI


RADOVAN TREĆI, čovek iz Zavičaja, sticajem raznih sticaja penzionisan u tridesetoj godini svoga života. Veoma malo radio, ali izuzetno mnogo upropastio.

(...)

RADOVAN: Spakovaće stvari Radovan i vratiće se u Zavičaj. Sad tamo reka miriše, a ovde... nigde vazduha samo čađ, dim, gar... Tamo slavuj budi narod, a ovde budilnik... Pticu nisam video dvadeset godina... Kad bi Bog poželeo da skući kućicu na zemlji, on bi je podigao u mom Zavičaju. Eh, tamo sad...

RUMENKA (proviri ispod jorgana): Tamo sad zaudaraju svinjci, blato je do kolena i seljaci se bodu noževima.

RADOVAN (skoči): Slušaj Rumenka: mene vređaj, ali - Zavičaj mi ne diraj! Za Zavičaj sam u stanju da ubijem bez razmišljanja... Da sam ja vlast, kao što sam nekad bio, ja bih ljudima, koji žive u ovakvim gradovima, priznavao duple godine života.

(...)

STANISLAV: (...) Koliko vas braće ima, i koji si ti po redu?

JELENČE: Reći ću vam s ponosom: ja sam šesti, a ima nas osamnaest.

RADOVAN: Osamnaest? Biće posla, biće posla.

STANISLAV: Kako osamnaest? Ja sam vas godinama brojao i nikako da vas prebrojim. Ima vas između deset i sto šezdeset. Taman stignem do dvanaest, kad, neko kupi novo odelo, neko pusti bradu, neko se ošiša...

RADOVAN: To im je taktika, da se prave različiti. Tako skrivaju brojno stanje. Znam ih ja, još iz Zavičaja!

RUMENKA: To su tvoji zemljaci. Tvoj narod.

RADOVAN: Nisu oni "moj narod"! Moj narod je na drugoj strani planine. Moj narod nema veze sa Vilotićima. Oni su oduvek bili izdajnici i ološ. U pet ratova smo bili pet puta na različitim stranama... Jeste, jeste, znam šta hoćeš da kažeš: mi smo bili jedno pleme - bili smo, ali smo se kroz vekove podelili; sve što valja, što je pošteno, čestito i plemenito, sve je to prešlo na našu stranu. Kod njih su ostali samo razbojnici, secikese, konjokradice i pokvarenjaci!

RUMENKA: To oni isto kažu za vas.

RADOVAN: Znam, znam, govore, govore, zato što im nismo jezike počupali kad je bilo vreme... Stanislave, nastavi. Ja sam slab sa živcima - ubiću ga momentalno, pa nećemo ništa saznati.

STANISLAV: Dakle, momče, da nastavimo sa brojnim stanjem: je li onaj sa cvikerima isti onaj bez cvikera?

JELENČE: Nije. Isti je onaj sa kačketom i lulom.

STANISLAV: On je najmlađi?

JELENČE: Najmlađi je sa brkovima. Ima plave oči i malo izgubljen pogled. Sanjalica. Divan čovek. Svako jutro plače kad čita novine... A brat do njega - muca.

STANISLAV: Ne muca, nego kašlje. Po ceo dan kašlje. Ripće, stoka, zgrada se trese.

JELENČE: On voli da kašlje. Dok je bio mali stalno je štucao. Jedno vreme je išao samo natraške. Lekaru su rekli da mu nije posvećena dovoljna pažnja dok je bio mali, pa on stalno hoće da bude u prvom planu. Inače, to je divan čovek.

STANISLAV: A onaj što viče: "Ala volim da mrzim!" Je l taj isti onaj što ćuti u bioskopu?

JELENČE: Jeste, ako mislite na njega.

STANISLAV: Nosi belo odelo... odnosno crno?

JELENČE: On je. Ima, ovako, veliku masnu fleku na sakou, od bureka, i uvek je bez pertli... Ali, zrači nekako, ne bih rekao kako, mada možda.

STANISLAV: Suv?

JELENČE: Jeste. Upadljivo suv i debeo.

RADOVAN: Sad ću ga ubiti.

STANISLAV: Kako to: suv i debeo?

JELENČE: Kontraverzna ličnost.

RADOVAN: Dosta igranja! Okreni se malo prema meni... Rumenka, izađi iz sobe ako ne podnosiš krv... Je li, je l istina da je Marko u Americi?

JELENČE: Istina. Jeste.

RADOVAN: Spominje li Georginu u pismima? Piše li, zašto je oborio pa ostavio?

JELENČE: Piše, al mi ne znamo engleski. Redovno piše. Po deset strana.

RADOVAN: A zašto piše na engleskom?

JELENČE: Navodi on to u pismu, al mi ne znamo engleski, pa ne možemo da saznamo. Upisali smo brata, što kašlje, na engleski kurs, da nauči. pa nam pročita sva pisma, ali su ga izbacili, jer je ometao nastavu.

STANISLAV: Kašljao na kursu?

JELENČE: Mnogo. Kašljao i išao natraške.

RUMENKA: Bože, kakav ste vi to narod? S kim ja živim? Zašto se sudbina ovako poigrala sa mnom.

STANISLAV: Radovane, pusti ga meni. Okreni se, đavoli te okretali! Ti si onomad pokušao da se probiješ do Zavičaja, po pojačanje? Ko je onaj koji ti je doviknuo da doneseš hranu?

JELENČE: Najstariji brat. Gvozden.

STANISLAV: Nije najstariji Gvozden! Najstariji je Mihajlo.

JELENČE: Pa, jeste. Nisam rekao da nije.

STANISLAV: Kako onda Gvozden, kad je Mihajlo?

JELENČE: Mihajlo mu je pravo ime, a tepamo mu Gvozden. Dok je bio mali zvali smo ga Jelisaveta. Imao je kosu do ramena, sa loknicama.

STANISLAV: Dosta!... Ostali ste bez hrane?

JELENČE: Da. Nemamo koricu hleba u kući. Vi ste pucali na brata Baju ispred samoposluge. Pogodili ste ga u tetrapak.

STANISLAV: Pucao sam, a pucaću i dalje.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:11

RADOVAN: Uvek se radujem kad neko sa sela uspe. Džordž je u Čikago došao sa jedne siromašne i zabačene farme. Bio je poslednja sirotinja. Da je išao u školu, išao bi bos. Nije imao prebijenog dolara, sve dok se posle dve velike pljačke nije obogatio. Opljačkao je jednu banku i jednu robnu kuću trulih kapitalista, i, onda, pare uložio u "sistem bele tehnike i rashladnih uređaja za pustinjska vozila - Džordž end kompani". Jebi ga, ko ne reskira, taj ne profitira. Trebalo je imati jaja pa opljačkati ono što je on opljačkao. Maznuo je pet miliona dolara iz najčuvenije banke u samom centru. Ušao, ubio dve blagajnice, dva policajca, jednu čistačicu, jednog šefa računovodstva i nekoliko mušterija. Cap, cap, cap, pet miliona u džep i - doviđenja. Zdravo, mili moji, kud koji. Ja odô, a vi se saranjujte. To se tako radi. A ne, penzija svakog prvog, pa razvlači pare kô pijan gaće. U šta ja da investiram? Gde da uložim i obrćem penziju... Jedva čekam da mi Džordž dođe u posetu. Sigurno će nešto smisliti i za mene. On je uvek pun ideja kako da se čovek obogati...

(...)

STANISLAV: Bogati, Radovane, o čemu se radi u toj zavrzlami? Ja nikako da pohvatam sva slova. Znaš, od juče ne kupujem novine. U novinama sve brzo piše - nikako da ih pročitam... Šta rade ti silni policajci?

RADOVAN: (sa posebnim zadovoljstvom prepričava zbivanja na ekranu. Imitira glas spikera): Kad je video da je ceo grad blokiran, Džordž je pokušao da pobegne na periferiju Čikaga. I verovatno bi uspeo da se izvuče da ga u kafeu "Crveno i crno", na uglu Stendalove ulice, nije primetila debela kasirka, inače ovejana doušnica inspektora Majera, koji je, s vremena na vreme, nateže iza ekspres aparata za tej. Ona je odmah obavestila inspektora Majera: "Džordž je ovde. Užina." Tog trenutka su se razlegle sve sirene. Ceo kvart je opkoljen sa deset krugova. Šesnaest hiljada policajaca se popelo i potrčalo preko krovova. Radoznali prolaznici su se, takođe, popeli na krovove. Popela su se i besposlena deca, a za decom zabrinuti roditelji. Inspektor Majer je zamolio građanstvo da siđe sa krovova, ker se Džordž izgubio i sakrio u tolikoj masi sveta. Zabrana je istog trenutka dovela na krovove i učenike srednjih škola, jer je upozorenje bilo: "Zabranjeno penjanje za sve mlađe od 18 godina, kao i za starije od navedenog godišta." Krov kuće 22 se srušio. U razvalinu je upalo oko petnaest hiljada radoznalih građana. Većina je odmah preminula, a ostatak je izdahnuo na putu do bolnice. Iz udaljenih krajeva sveta počeli su da pristižu telegrami saučešća... Šta sad vidimo? Sad vidimo Džordža kako odgovara na prispele telegrame... Mene nikad neće uhvatiti. Nikad!

(...)

STANISLAV: Ala sam se uželeo svadbe. Naješću se i napiću se kô svinja. Ovako: smazaću 20 tanjira supe, 10 tanjira belog i 10 šušlija crvenog sosa, sa pet valova ćurećeg kuvanog. Za početak. Zatim: poklaću dva stada ovaca, obor prasadi, 40 veprova, jednogodišnju proizvodnju živine i sve guske koje stignem. Popiću: 100 tona meke rakije - brlje, i oko 200 tona prepečenice, a žeđ ću gasiti sa 11 kamiona piva i 8 cisterni vina. Kad se napijem da ne znam za sebe, a ni za druge, onda ću zgrabiti pušku i ubiti 14 svatova. Svadba, koja prođe ispod 14 mrtvih, nije svadba nego sranje.

(...)

STRANAC (VASILIJE): Pokušao sam da vam se javim iz logora, ali nisu hteli da uzmu moje pismo. Napravio sam veliku gužvu i lom. Iste večeri sleteo je helikopter nasred logorskog kruga, a iz helikoptera izašao jedan čovečuljak sa malim brčićima i zalizanom kosom preko čela, u šinjelu do zemlje. Odmah se ustremio na mene: "Zašto ti, Vasilije, psuješ sestru meni i mom trećem rajhu?" "Nisam psovô:". "Jesi, psovo si!" "Nisam". "Jesi". "Pa jesam". Onda on poče meni da psuje celu familiju. Negde mu pronašli naš rodoslov, pa krenuo od pradede Jevrema... Kad je došao do oca Živka, odalamim ga preko usta, on padne, skotrlja se niz jendek... tražili su ga dva sata. Čim se malo oporavio, postrojio je ceo logor, i pročitao naredbu: "Vasilije, broj 52121, izbacuje se iz logora zbog nediscipline!" I isteraju me usred Nemačke pune Nemaca... (...) Posle rata vraćam se u Zavičaj dolinom Save. Pre ulaska u selo, svratim na groblje da vidim - koga više neću videti. Idem prema našem delu, kad - ja! Pogledam malo bolje, ja pogino 1942. U prvi mah mi bi nekako žao sebe, što sam stradao u najlepšim godinama, počnem da se oplakujem, a onda zazuja metak u glavi i bi mi nekako milo, prvi put. Računam, dok zuji - živ sam... Lep ste mi spomenik podigli: komad daske od plota i natpis: "Ovde ima Vasilije, a kod kuće na prodaju vino i rakija..." U selu su mi rekli da ste otišli za Australiju. U Australiji mi rekoše da niste dolazili. Pomislio sam da vas đavo nije odneo u Ameriku.Tamo sam našao Marka Vilotića.On mi je ispričao kako vas je osramotio. Ubio sam ga jedne prohladne večeri, početkom decembra, na uglu ulice, ispod neonske svetiljke, dok su prve pahuljice tiho padale po obližnjem parku. Onda sam se vratio u kafanu i ubio i njegovo društvo, koje je sedelo oko tople peći.Sad me traži 15 zemalja, jer sam se probijao ovamo, ubijajući svakoga ko mi je na putu... Niko nas više neće rastaviti. Niko! Nikad više! Ne! Nema te sile!

(...)

JELENČE: Narod je poručio Radovanu da će ga živog odrati.

RADOVAN: Narod iz Zavičaja?

JELENČE: I okoline.

RADOVAN: A zašto? Zato što sam im sa ovih deset prstiju podigao fabriku? Zato što sam hteo da ne odlaze u inostranstvo, kad već ovde znaju jezik. Nezahvalnici!

JELENČE: Spremaju se da ti se strašno osvete. Ta fabrika je uništila reku, a reka zatrovala polja. Ni korov nije uspevao. Da bi nekako spasli Zavičaj, napravljeno je jezero od reke i podignuta hidrocentrala. Međutim, nije bilo dovoljno vode, pa je hidrocentrala prestala sa radom pre puštanja u pogon. Onda su, da bi izvadili štetu, isušili jezero i ostavili samo mulj, da ljudi seju pirinač koji nije uspevao, jer je klima hladna, a ujedno i topla. Ovo, da je topla, ustanovilo se kada su podigli planinu na zatrpanom jezeru; hteli su da stvore zimski turistički centar. Da ne bi planina bila neiskorišćena, bez snega, kad već nema para od skijanja, rešili su da otvore veliki rudnik. I kopali su mesecima, dok nisu naišli na mulj, koji su ranije zatrpali. Sad su odlučili da sruše fabriku i ponovo zasade žito i kukuruz.

RADOVAN (se uhvati za veliku glavu): Joj, s kim sam ja hteo da gradim industriju! Seljaci! Oni samo znaju: žito - kukuruz, kukuruz - žito. Ajde, pa ti sad budi napredan, vidovit, progresivan, moderan. Seljaci ostaju seljaci!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:12

ZVEZDANA PRAŠINA

MARKO: (...) I da znaš da neću da pipnem tu ribetinu! Samo riba, samo riba! Kao da sam doživeo brodolom! Kod toliko razne stoke, ja jedem samo neke ribetine... To što je tvoj otac bio ribar, i što te ukus ribe podseća na srećno detinjstvo, to je tvoj problem; moj otac je bio pastir, pa ti nikad nisam tražio svaki dan jagnjetinu! Treba da navučem neku riblju bolest - da se ospem krljuštima! Šta me gledaš tako? Je l' si čula za beri-beri?!

KAĆA: Jesam...

MARKO: Jesi, kad ste brali šljive, pa ti deda vikao beri-beri! (...) Same kosti, svaki moj ručak se svede na komadić ribe i dve kile hleba: odmah mi zastane kost u grlu, onda, da bih proterao kost, pojedem dve kile hleba... Od čega ti je otac umro?

KAĆA: Od starosti.

MARKO: A zašto je tako brzo ostario?

KAĆA: Kako brzo?

MARKO: U pedesetoj je imao osamdeset godina. A zašto? Zato što je jeo ribu... (...) Ja, kad idem ulicom, onda me prati bar deset mačaka: osete miris ribe... Sve mi se uvuklo u odelo. Moji prijatelji u preduzeću lepo mirišu na sarmu, podvarak, jagnjetinu... Kad sednu kraj tebe - voda ti pođe na usta, tako je to jedan lep miris... Mile kurir i ne diže glavu kad ja prolazim kraj portirnice. Samo kaže: plivaj dalje.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:12

SABIRNI CENTAR

Pokojni JANKO SAVSKI, vek proveo za kafanskim stolom. Dva puta napuštao kafanu da vidi kakvo je vreme i treći put kad je umro. Visprena danguba.

(...)

JANKO: Stevaneee! Oooo Stevaneeee!... Nikad nisam uspeo da ga dozovem, jer ima pogrešno ime.

DOKTOR: Kako to mislite da ima "pogrešno ime"?

JANKO: Lepo: kad daješ ime detetu, moraš mu dati samo ono koje je lako za dozivanje. Ako dete ne dozoveš sa dva vikanja, dao si mu pogrešno ime.

DOKTOR: Sjajna teorija.

JANKO: I tačna. Vidite, ovako: u planinskim krajevima, gde decu dozivaš na velike daljine, imena se sastoje od četiri slova; od toga su dva samoglasnika. Slušaj: Oooo Jovooo, O Boroooo, Ooo Božo... Drugo slovo u imenu O i četvrto O, jer O najdalje leti. To su, takozvana, "primarna imena za daljinsku viku", sa dometom od pet kilometara... Zatim dolaze imena za nadmorske visine ispod dve hiljade metara: Oooo Jelooo, Oooo Savooo, Oooo Vukooo, Oooo Pavooo, Oooo Milooo... Imena sa dometom do tri kilometra, po lepom vremenu, ili između dva pucnja groma. Međutim, kako se spuštamo ka ravničarskim predelima naše, samo geografski bogate zemlje, imena su sve duža, šira i tromija, jer nema potrebe da bacaš glas preko planinskih venaca i šuma; dete se igra na pašnjaku, u šljiviku ili u komšijinoj avliji. Ooooo Miloradeee, Oooo Dragoslaveee, Oooo Milaneee, Oooo Aleksaaa, Oooo Leposavaa, Oooo Miliceee, Oooo Mihajlooo... Osećate napor, kao da mi je zakopčano najgornje dugme na košulji. To su deca zelene Šumadije, blago brdovite Mačve, i ostalih talasasto-valovitih krajeva. Imena sa daljinskim dometom od 100 do 800 metara, u zavisnosti od grlenih mogućnosti roditelja. I onda, kad siđemo u apsolutnu ravnicu, imena su isto tako široka, nepregledna: Ooo Maksimilijannn, Ooo Haralampijeeee, Ooo, Nićiforeee... Sad, zamislite, kad se u planinskim krajevima da detetu ime Haralampije. Izađeš, ovako, pred kuću, zagledaš se u planinski vrh pod snegom i uzvikneš: Ooo, Haralampijeee! a ime ti padne pred noge. Ime Haralampije je teško bar dve kile. Pre je za bacanje imena s ramena. I, znaš kad će Haralampije da dođe kući - nikad! Posle biješ dete: "Ja te zovem pola dana, a tebe te nema!" Dete kuka, nije čulo... Sasvim suprotno se događa kad u apsolutnoj ravnici nadeneš ime Jovo. Uzvikneš Ooo Jovoooo, glas ti odzvanja, a dete misli da ćeš da ga biješ, pa beži i neće kući. Zato se u nižim krajevima smišljaju nadimci, za ublažavanje grlatih imena. Umesto, Jovo, viče se Ooo Jovice... Ooo Jovanče...

DOKTOR: I do kakvog ste zaključka došli?

JANKO: Deci jednostavno treba davati imena samo sa A ili O.

(...)

JANKO: Nema ništa smešnije od kontinentalca na moru. Gledô sam jedne godine u Budvi kako to izgleda. Sad ću vam pokazati... Ovako: naš čovek prilazi moru opušteno, nonšalantno, gleda prema pučini kao da će sve to odjednom preplivati. U pogledu mu osećate superiornost i plivačku snagu. Onda vadi ručni sat iz džepića lasteks-gaćica i predaje ga na čuvanje najpoverljivijoj osobi na plaži, pa se vraća i lagano ulazi u more. Gazi po travi na vrhovima prstiju, strah skriva kiselim osmehom, mada bi najradije vriskao. Voda mu se polako penje iznad kolena, osvrće se, prilazi klizavom kamenu prepunom ježeva, staje na vrh i balansira... Zatim počinje da se kvasi: prvo srce, pa sve žile kucavice, da ga voda ne preseče kad se baci u hladnu dubinu. To je pročitao pred polazak na more u članku "Nemojte vrući u vodu". Kad se dobro ispoliva, dalje i ne bi morao da se kupa, silazi sa kamena i nastavlja hod prema pučini. U jednom trenutku, normalno, voda mu zahvata jaja; trenutno se stresa i naježi, ali, pošto je patrijarhalno vaspitan, zna da se intimna osećanja ne pokazuju pred svetom - i dalje se smeška, samo mu usta malo iskrivljena... Najzad se koncentriše, diše duboko i baca se u vodu. Pliva lupajući rukama, zagnjurene glave, sve dok ima vazduha. Ubeđen da je to neki stil. I taman kad pomisli da su svi na plaži popadali u nesvest od njegovog snažnog i lepog plivanja, zabada se u leđa nekom kupaču u plićaku. Drug je zaboravio da mu je desna ruka jača od silnog lupanja pesnicom po stolu; trlja oči od soli, izvinjava se i čudi kako je to plivao ukrug. Trčeći, uvučenog stomaka, diše samo koliko da preživi, juri prema prvom tušu i tek kad oseti slatku vodu, odahne, opusti se i ponosno gleda pobeđeno more. Onda legne na pesak blizu neke dame, sunča se, dobacuje šarmantne poglede, a te noći mu dolazi lekar, jer je dobio sunčanicu, opekotine drugog stepena i visoku temperaturu...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:12

BALKANSKI ŠPIJUN

ILIJA ČVOROVIĆ, gazda kuće, okućnice, žene i ideje o slobodnom čoveku i slobodnoj zemlji.

ĐURA ČVOROVIĆ, Ilijin brat blizanac

(...)

ĐURA: Ubistvo u lovu ne podleže Krivičnom zakonu. Nema lova bez ubistva. To se sve podvodi pod nesrećan slučaj. U našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov. Tako bilo jedno vreme, dok se selo ne prepolovi. Na jednog zeca su dolazila po dva seljaka. Šta smo se toga nagledali, Ilija?

ILIJA: Ih!

ĐURA: Vraćaju se lovci iz lova, a mi dečurlija istrčimo na sokak da i sačekamo. Prvo idu nji trojica-četvorica, nose zečeve i fazane za pojasom, a onda idu kola koja nose mrtve lovce. Bude i više u kojima neg divljači. Tačno se znalo koje se godine lovi koja familija. Je l se sećaš kad su Markovići pozvali Babiće u lov na divlje svinje?
a
ILIJA: U novembru, četres osme, kad se selo podelilo, za i protiv.

ĐURA: Odu jedno jutro, a uveče se vratiše Markovići: nose jedno prase i sve Babiće. Šta je bilo? Opalila puška slučajno. Kako jedna puška da ubije nji petoricu? Išli jedan za drugim Sledeće zime, Babići u lovu na divlje guske, ubiše jedno gušče i šestoricu Markovića...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   Čet 27 Apr - 19:13

SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU

VANE SIROČE: Je l' istina, Aleksa, da Beč, Pariz, Solun i London noću svetle ko po danu?

ALEKSA: Jeste, istina je. Meni su ljudi pričali, Moskva tako svetli da tamo narod ne zna kad je noć, a kad je dan... Ej, da mi je videti Moskvu i Zagorsk.

VANE SIROČE: Mi živimo u velikom mraku.

ALEKSA: Ćuti, navikli smo. Na svetlosti samo trepćemo. Čim smrkne, nama svane. A i kad živiš u mraku, lakše ti je da umreš. Skoro da ne gubiš ništa. Mrakom zameniš mrak... Onima što žive pod evropskim lampama smrt mnogo teško pada. Čuo sam da na samrti zapomažu: Svetlosti! Svetlosti!... A da ti pravo kažem, bojim se da smo zaslužili da živimo u ovolikom mraku.

VANE SIROČE: Zašto, naopako?

ALEKSA: Zato što ja ne znam narod koji više psuje Sunce: Sunce žarko, Sunce kalajisano, Sunce neogrejano, Sunce lebovo, Sunce krvavo... Da sam ja Sunce ne bi nas ni ovoliko grejao. A uz Sunce psujemo Boga, hleb i majku. Čemu se može nadati narod kome su obične, svakodnevne psovke: Sunce, Bog, hleb i majka...

(...)

ALEKSA: Ukleta zemlja. Kako se ko rodi, znaš da će negde poginuti za slobodu. A mi, ili smo živi bez slobode ili imamo slobodu, a nas nema. Nikako da se pogodi - sloboda i život. To dvoje u ovoj zemlji ne ide zajedno.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dusan Kovacevic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dusan Kovacevic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» DUŠAN KOVAČEVIĆ - BALKANSKI ŠPIJUN
» DRAMA
» Dusan Radovic
» Dusan Kostic
» Dušan Vasiljev
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-