Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Marija Karadjordjevic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 46506

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Marija Karadjordjevic   Sre 5 Apr - 18:11

Marija Karadjordjevic


( blic.rs )

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rumunskoj princezi Mariji Hoencolern bila je dovoljna jedna šetnja da osvoji 
srpskog kralja Aleksandra I, jedna rečenica izgovorena sa balkona Starog 
dvora da zauvek oduševi ceo srpski narod. Kralju je ostala verna zauvek, u 
crnini i dve godine posle njegove smrti, a narodu uzor žene, majke. Takva je
 bila kraljica Marija Karađorđević zvana Minjon.
Marija je bila druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna 
(1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije
 i Irske. Bila je čuvenog plemićkog roda, potomak ruske carske 
porodice i britanskog kraljevstva. Baka po majci bila joj je velika kneginja 
Marija Aleksandrovna, sestraruskog cara Aleksandra III, a deda po majci 
joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga,drugi sin britanske kraljice Viktorije.
 
Kako se zvala isto kao i njena majka, Marija je dobila naziv Minjon – prema nekim
 tvrdnjama zato što je bila slatka kao minjon, prema drugim po junakinji omiljene 
opere koju je njena majka slušala neposredno pre njenog rođenja. Minjon je izrasla 
u jednu od najlepših evropskih princeza, koja je, prema svom socijalnom položaju,
 školovana u najprestižnijim evropskim školama, među kojima je svakako bila i 
„Hilfild škola“ rezervisana za članove kraljevskih porodica. Tu je svakako bilo 
pravo mesto i za praunuku kraljice Viktorije.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Elegantnu i prefinjenu, kraljicu Mariju Karađorđević volele su i građanke i žene sa sela



A život je lepoj i na rumunskom dvoru omiljenoj Minjon namenio i mladoženju 
za koga su pojedine evropske novine pisale da je bolja prilika nego u svoje 
vreme sam Napoleon. Čovek njenog života bio je Aleksandar Karađorđević, član
 čuvene dinastije Karađorđević, sin kneza Petra Karađorđevića i Zorke, najstarije 
ćerke crnogorskog vladara Nikole Petrovića. Ostavši bez majke kada je imao dve 
godine, Aleksandar je sa ocem, sestrom Jelenom i bratom Đorđem živeo je na 
Cetinju, preko puta dvorca svoga dede.

Kada je kralj odlučio da se ženi imao je 37 godina, a većanje ko će biti njegova 

kraljica završeno je izborom rumunske princeze. U februaru 1922. godine, u pratnji 
predsednika kraljevske vlade Nikole Pašića Aleksandar na poziv rumunskog kralja 
odlazi na Karpate, u raskošni letnji dvorac Peleš u Sinaji da isprosi nevestu, čije je
 lepo lice, plave oči i skladnu građu već video na fotografiji dobijenoj od odanih 
saradnika. Svedočanstava kažu da su Aleksandar i Marija izašli u šetnju, iz koje 
se princeza vratila sa vereničkim prstenom. Svadba je bila zakazana već za jun 
iste godine.
 
"Bila je to ljubav na prvi pogled, što se ne bi očekivalo, a s vremenom je ta ljubav
 i rasla", beleži Kristina Oksenberg Karađorđević u knjizi "Kraljevska dinastija – 
Povratak kući porodice Karađorđević".


........................


Poslednji izmenio malalila dana Sre 5 Apr - 18:28, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 46506

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Marija Karadjordjevic   Sre 5 Apr - 18:27

.................

Beograd se mesecima pripremao za doček buduće kraljice Srba, Hrvata i Slovenaca. 
Branislav Nušić bio je zadužen za celokupnu organizaciju venčanja i svečanog ručka, 
a narodje darovima želeo da iskaže dobrodošlicu budućem mladenačkom 
paru. Pored zanimljivog poklona kao što je stado od stotinu ovnova iz vučitrnskog 
kraja, gradili su se i namenski objekti koji bi podsećali na taj dan – u Beogradu 
studentski dom, u Somboru bolnica. Nušić je za dobrodošlicu osmislio jahtu „Zagreb“,
 svu okićenu cvećem, na kojoj je 200 devojaka u narodnim nošnjama iz raznih 
krajeva kraljevine pesmom dočekalo kraljicu.
Mladence je u Sabornoj crkvi u Beogradu venčao patrijarh srpski Dimitrije 8. juna 
1922. godine. Venčani kum bio je engleski kralj Džordž Peti, koga je zamenjivao 
njegov sin, princ Albert. Narod je kraljici klicao pesmu „Kraljevoj verenici“, koju je 
Stanislav Binički komponovao specijalno za tu priliku. Kraljica je sa balkona Starog 
dvora odgovorila: „Ja vam od srca blagodarim“. To su bilje njene prve reči 
izgovorene na srpskom jeziku, koje su tad i zauvek oduševile srpski narod.

Kao da su tad videli sve što će obeležiti život ove velike žene. Bila je posvećena 
supruga, domaćica, kraljica koja je znala sve obaveze koje njena titula nosi. Na 
balovima i raznim gozbama, beleži Vojislava Latković, nosila je jednostavne toalet
 najboljih francuskih kreatora, a svesna da je njena nova domovina tek izašla iz 
teškog rata negodovala je zbog  skupocenih poklone koje je dobijala od muža i 
smatrala da je bolje da se ulažu u humanitarne svrhe.



[You must be registered and logged in to see this image.]



Njihova ljubav bila je uzor mnogim vladarskim porodicama, a potrajala je samo 12 godina



Ubrzo je organizovala mnoga dobrotvorna udruženja, a 1925. godine kraljica 
Marija otvara današnji Institut majka i dete pod imenom Dom materinskog 
udruženja u Beogradu. Postala je majka celog naroda, upoređivali su je sa 
kraljicom Jelenom Anžujskom i kneginjom Milicom. Bila je bliska i sa poslugom, 
u parku dvora često je sedela i krpila čarape, šetala u običnim „bata“ patikama, 
kakve su tada nosile mnoge žene.

Sve je vodilo tome da se ostvari i kao uzorna majka. Bračna bajka kralja i kraljice
 postala je bogatija za prinčeve Petra (1923-1970), Tomislava (1928-2000) i 
Andreja (1929-1990). Kraljica je postala čuvena i po tome što nije prihvatala 
dvorsku dojilju, nego je sama hranila svoju decu. Posebno pohvalno o njenom 
majčinstvu pisao je Milan Jovanović Batut, prvi dekan Medicinskog fakulteta: „Klanjam
 se veličanstvu Tvog materinskog osećaja. Za mene je ono mnogo uzvišeniji oltar 
nego i najsjajniji presto vladalački.”

Srpske običaje je mnogo poštovala, trudila se sve da ih nauči. Volela je crkvu i 
bogosluženja, a srpskom jeziku učio ju je Đura Daničić, tad profesor beogradskog
 liceja. Kraljica je prestala da se služi francuskim jezikom da bi bolje naučila srpski.
 Bila je vična i slikanju i vajanju. Vredno je radila u svom ateljeu, posećivala je 
izložbe u paviljonu "Cvijeta Zuzorić".


[You must be registered and logged in to see this image.]



U mladosti je odbila da dojkinja hrani njenu decu, a krajem života, u okolini Londona, sama je 
vodila domaćinstvo



Nad skladnim životom kraljevskog para, o kome su pričale druge plemićke kuće, tamna 
senka nadvila se kada je kralj u podrumskoj "sobi za šaputanje" kraljicu obavestio o 
pokušaju atentata u Zagrebu i o saznanjima o novom napadu u Francuskoj, u koju se 
spremao da pođe. 




Slutnje su se obistinile u utorak 9. oktobra 1934. godine, prilikom zvanične

 posete Francuskoj, u Marselju ispred Palate Burze, u 16 časova i 20 minuta.

 Kralj je iz blizine pogođen tri puta, kada je ubijen i  francuski ministar spoljnih

 poslova Luj Bartu.

 

Kraljicu, koja je prema dogovoru krenula u Pariz da se nađe sa suprugom, 

vest je dočekala na stanici u Bezansonu. „Kraljica je sklopila oči i uzdahnula. 

Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla:

 ’Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan’”, piše u izveštaju

 koji je francuskoj vladi podneo perfekt lionske policije koji je u vozu „Simplon 

ekspres”, na relaciji Dubrovnik–Lion, kraljici Mariji saopštio da je na njenog 

supruga izvršen atentat.


...............
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 46506

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Marija Karadjordjevic   Sre 5 Apr - 18:37

.....................

Kralj je, po svojoj želji, sahranjen u donjoj kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, 
pored majke, kneginje Zorke, a ne pored Karađorđa i oca Petra Prvog u gornjoj 
kapeli. Marija dve godine posle njegove smrti nije skinula crninu. Na presto je stupio 
Njegovo veličanstvo kralj Petar Drugi, koji je tad imo 11 godina, te je umesto njega 
vladalo tročlano namesništvo.
U crnini, s velom preko glave, Marija je obavljala svoje humanitarne misije, pokušavala
 da zaštiti sina Petra, na koga su se ustremili pretendenti na presto, u Londonu 
je često boravila da bi bila što bliže Tomislavu i Andreju, koji su se tamo školovali.
 Sve je bilo na njoj. Kasnije je i obolela, pa zbog lošeg zdravlja ostaje u Engleskoj, 
gde je zatiče Drugi svetski rat. Sa sinovima šalje pomoć vojsci i postradalom
 narodu Jugoslavije, pakete sa odećom, obućom, hranom preko Crvenog krsta 
adresira pod pseudonimom Marija K. Đorđević. Ni tad nije napustila svoj narod.



[You must be registered and logged in to see this image.]



I kada joj se život drastično promenio, kada je sa sinovima Tomislavom i Andrejem,
 živela u maloj seoskoj kući na imanju „Stari mlin" kraj Londona, svesna toga da im 
je nova vlast oduzela sve, obavljajući kućne poslove, Marija nije zaboravljala ko je. 
Slavila je porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreju Prvozvaog, poštovala sve pravoslavne
 praznike, redovno postila velike postove. Umrla je u 61. godini, a opelo joj je služeno
 u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahranjena je u Vindzoru, blizu 
groba svoje prabake, engleske kraljice Viktorije.
 
Marijina želja ispunjena je 29. aprila 2013. godine, kada su njeni zemni ostaci stigli 
u Srbiju i kada je 26. maja sa sinom, kraljem Petrom Drugim i snajom, kraljicom 
Aleksandrom, uz najviše državne počasti sahranjena u mauzoleju kraljevske dinastije
 na Oplencu, gde počiva i njen muž. Tako je kraljica zauvek ostala sa narodom koji ju 
je bezmerno voleo, koji je u njoj, prema rečima vladike Nikolaja Velimirovića našao sve
 ono za čime je žudeo: idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu 
domaćicu, dostojanstvenu kraljicu.

KRALJICA, STRASTVENI VOZAČ


Kraljica je volela slikarstvo, vajarstvo, ali njena velika ljubav bili su i 
automobili. Bila je jedna od prvih žena sa vozačkom dozvolom. Prvi 
automobil dobila je od gradonačelnika Bukurešta, kada je pred udaju 
došla u Beograd. U automobilu se dovezla i na 25-godišnjicu ubistva 
u Marselju, gde joj je Orden legije časti dodelio predsednik Francuske,
 general Šarl de Gol.


Pesma posvecena buducoj kraljici:


POZDRAV KRALJEVSKOJ VERENICI

U čas dobri sa nebeskog svoda
Bog nam posla nove zvezde sjaj
Da nam dična na Tvojega roda
Dođeš srećno u naš zavičaj


Vali šume Dunava i Save
Jednu želju da pomogne Bog
I zablista s Tvoje gorde glave
Carska kruna pored Vojna tvog


S plodnih njiva, gradova i sela
Sve do mora naš se ori jek
Pod okriljem krstaš orla bela
Srećna bila dok ti teče vek


Zdravo da si odjekuju ravni
Zdravo da si zdravo
Sa Dunava na Triglava breg
Zdravo da si, zdravo, zdravo


Huči Vardar slavni
I jedinstva pozdravlja te steg
Zdravo da si zdravo


Zdravo
Zdravo
Zdravo



blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Marija Karadjordjevic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Marija Karadjordjevic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dinastija Karađorđević
» Erih Marija Remark
» Rajner Marija Rilke
» Erih Marija Remark
» Rajner Marija Rilke, (1875-1926)
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-