Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Dušan Arsenović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:11

Danas, vrabac je mrtav. Ili možda juče, nisam siguran.

Umoran od leta, slomljen od života, popeo se na krov jedne višespratnice (da, popeo se, skakutao stepenik po stepenik, što je stanarima bilo neizmerno simpatično, ali samo zato što nisu znali sa kakvom mračnom rešenošću mali pernati letač čini te napore) i s njegove ivice zakoračio u ambis.

Pitate se – Zašto? Upravo zato – zašto. Nije našao odgovor na ovo pitanje.

Zašto šta? Zašto sve.

Ali zašto je uopšte tražio odgovor na takvo zašto?

Evo zašto.

Sve je počelo kada je pored kontejnera za smeće neko bacio stari hleb i stare knjige. Dok je njegovo jato bez oklevanja navalilo na mrvice, suočen sa takvim izborom ili-ili, vrabac se odlučio da čeprka po knjigama. Nažalost po njega, ali sasvim logično s obzirom na mesto pronalaska, ispostavilo se da su u pitanju filozofska dela.

Vrabac isprva ništa nije razumeo, jer, naravno, nije umeo da čita, ali što je duže svojim sitnim kljunom nabadao slova počinjao je da shvata da se u tome nalazi istina o onom što je čitavim svojim bićem osećao – ništavilo. Iako gladan, dopustio je drugima da pozobaju sav hleb, jer mu neumoljiva volja za čitanjem nije dozvoljavala ni da se pomeri.

Kada je ostatak jata poželo da produži dalje sa potragom za hranom, cvrkutom su ga pozvali da im se pridruži.

– Objektivizam. – uzvratio je.

Uplašeni ljudskim glasom, većina se razbežala kao kovitlac, ali neki su bili uporni, vukli ga kljunovima za krila i pokušavali da mu zatvore knjigu.

– Egzistencija. Esencija. – odbrusio im je i ostao sam da čita u miru. – Apsurd.

Sa svakom stranom sve je dublje i dublje tonuo u zapitanost. Zašto se rodio kao vrabac? Šta je to vrabac? Zašto živi od mrvica? Šta čini knjige primamljivijim od hleba? Zašto živi u jednom te istom gradu kada ima krila? Šta je let? Zašto mačke imaju želju da ga pojedu? Šta je mačka?

Ovo poslednje možda nije mogao definisati, ali jedan primerak pojma mačke mu se opasno približio i spremao na skok.

– Moral! – reče vrabac kada je ugledao predatora.

Iznenađena takvim oglašavanjem, mačka je oklevala.

– Racionalnost! – razdragano je nastavio i poleteo ka njoj u nadi da će moći da se objasni sa svojim krvnikom, ali mačka je bila dovoljno racionalna da proceni da od takve večere treba bežati.

Ponovo je bio sam sa knjigama, mada je polako prestajao da obraća pažnju na usamljenost i na stvarnost. Osećao je mučninu, od gladi i previše čitanja, ali glavni procep nastao je u njegovoj glavi. Činilo mu se kao da oseća da više ne pripada ovom svetu, ali u stvari, nije više ni osećao. Sve je bilo tako daleko i čudno, kao da ga prvi put vidi, a u suštini i ne vidi: stranice, mrvice, drveće, sunce, kontejneri, ljudi…

Ali ljudi su videli njega. I naravno, čitava scena bila im je neobična, pa ipak nije privukla previše širok kurg pažnje. Neki su hteli da naprave fotografije za društvene mreže, ali znali su da takva slika nema potencijala da postane viralna. Recimo, hrčak u automobilu na daljinski ili veverica na džet skiju, to bi bilo pun pogodak, eventualno maltezer koji čita udžbenik doneo bi studentske lajkove, ovako ništa.

Ipak, našao se jedan ludak koji je, iz dosade kao osnovnog ljudskog pokretača, hteo da ga uhvati.

– Dođi, dođi, mali vrapcu, neću ti ništa… – pevušio je dok se, poput mačke, približavao.

– Skepticizam! – odgovori vrabac.

Ludak je zatim naglim pokretom pokušao da zarobi ptičicu između svoje 2 šake, ali se okliznuo na rasute listove i pao praznih ruku, rasturivši pri tom većinu knjiga. Vrabac je odmahivao glavom.

– Čovek! – tako je govorio vrabac. – Radikalna sloboda!

Ne želeći da dopadne ropstva, pored onog koje mu je donelo nasleđe i nemogućnost slobodne volje, vrabac je odskakutao dalje, ali bez ičega više da čita, zapao je u očajanje. Ni let mu više nije imao smisla, pa se besciljno zaputio ka sceni sa početka priče.

Međutim, sada vam moram reći da sam vas slagao. Iznenađeni ste? Delovalo je sve tako stvarno? Onda dopustite da vam otvorim oči. Svaki pisac je samo lažov odnegovane, bujne mašte i hvala mu na tome. Istina nije ni upola tako uzbudljiva, o čemu će posvedočiti završetak u nastavku.

Vrabac nije mrtav. Kada se bacio sa zgrade, umesto da dočeka svoj usud, dočekao ga je vetar koji ga je naveo da, bez mnogo razmišljanja, razvije svoja krila i razbije blokadu svojih misli umesto da se razbije o tlo. Let ga je, instinktivno, spasio.

Samo malo svežeg vazduha u visini koji su sekli pokreti sopstvenih mišića bilo je dovoljno da vrabac postane ono što već jeste – vrabac i da se vrati u život kakav je poznavao. Doduše, neki kažu da još uvek u njegovom cvrkutu raspoznaju obrise reči:

– Pobuna! Strast! Sloboda!

Ali takve ga parole više ne sprečavaju da bude deo jata.

Stoga ostavljamo našeg vrapca tu gde jeste, u letu, i trebalo bi da ga zamišljamo srećnog.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:12

sva deca su zajedno počela da trče

noge kraće noge duže

svejedno



isti se pesak pomerao pred njima

isti im se katran lepio za pluća

ista ih je slezina grizla kao jabuku



sve je to bila igra

mada njima to niko nije rekao

jurili su kao da im život od toga zavisi

makar u početku



iz špalira se ubrzo izdvojio

jedan

– neki kažu rođeni neki pak stvoreni –

trkač

za kog svi su se složili

,,Ovaj će da pobedi’’



taj mali je trčao

tako brzo

da su mu konji u galopu stajali na staklenim nogama

tako brzo

da su mu vozovi bili nepomični pločnici

tako brzo

da su mu otkucaji sopstvenog srca ostali dva koraka iza

tako brzo

da su mu svi drugi nestali iz vida



zastao je

,,Hej ljudi, gde ste?’’

ali nikoga i ničega tu više nije bilo

izgleda da je trčao

tako brzo

da je probio zid sveta

i kao progonjena zver uleteo u zasedu

hajke subatomskih čestica i ideja

koje su jedine dovoljno brze

za nadmetanje s njim

taman toliko da izgube



,,Zar ste svi toliko spori?

Zar ste već odustali?

Ili možda niko nije ni čuo pucanj za start?’’

ali nisu mogli ostati gluvi

jer on je bio taj pucanj

metak koji je svojom brzinom

doneo svetlost iza slepoočnice

i započeo trku

bez takmaca i cilja



ponovo je počeo

da trči i to

tako brzo

da se sudario sa svojom smrću

na jednom prometnom uglu velegrada

,,Izvinite’’ reče trkač

,,Sve je u redu, samo Vi nastavite svojim putem’’ reče smrt



***

Čudna je sudbina svakog upaljača

skinutih sa polica, stavljenih u džepove

tako potrošni

tako zamenljivi



Mnogi svoju vatru uliju u

niz bezimenih cigareta niz

čija tela odašilju dimne signale

tako potrošne

tako zamenljive



Neki se u žaru borbe izgube

pronađu rupe da pobegnu tamo gde neće da ih pronađu

niko ih i ne traži, na koncu, to su samo stvari

tako potrošne

tako zamenljive



Sve dok u mraku hladnoća ne ugrize prste

i zaslepljujuća bol ne prosvetli da

bez kremena ne bi postojali ni ljudi

tako nasušni

tako nezamenljivi.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:12


Home

Jednom u godini kažu

treba napraviti veliku čistku u sopstvenom ormaru

izbaciti kao putnike bez karte sve ono

što više ne želimo ili ne možemo (često isto)

nositi.



I ja kao nezavisni pristalica slobodne misli

volim da poslušam mudrosti urednica lajf magazina

ali često, pa tako i sada

njihov se zdrav razum pokazuje nezadovoljavajućim

za izlečenje mojih boljki.



Kako sam rekao?

Kada gledam u plakar vidim ogledalo?

To je ludo?

Šta bih ja tu mogao?



Ne znam kako bih išta mogao odbaciti odatle

a da se čitava slika ne rasprsne u sedam godina nesreće.



Počnimo od šešira

cilindra u obliku čokoladne torte

kao svih onih koje sam pojeo

uz par nedostajućih parčića platna koji otkrivaju šupljinu

tamo gde su i mene jeli.

Na obodu šešira – hipodrom i korzo,

naizlged metež u kom šetaju konji i kasaju šetači,

u stvari reka u bojama koje teku sa ispirane slikarske palete,

nijanse silueta koje se prepliću, pa i sudaraju

ali na mestu udesa umesto havarije

rađa se kentaur i ne prekida špalir

karusela koji ispunjava moje budne sate.



Na vešalici nemarno obešen prsi se sako.

Pod nadstrešnicom okovratnika

naramenice istkane od odžeparenih vlasi

kose devojaka koje su predugo stajale

na uglu bulevara rukava i čekale

da tuda prođu promrzli, ali spojeni prsti

koji bi pri oproštaju poderali tkaninu

i ostavili suvišne konce da štrče

kao s trotoara kandelabri koje samo

naglim pokretom treba iščupati

i ostaviti u noćnom miru

pogažene manžetne jesenjeg lišća.

Možda se u tom mraku na golubije sivom suknu

ne bi tako isticali i ti snažno utisnuti

parovi očiju,

kesten, žad, nebo, i na kraju

dva leda u čašama konjaka,

oči čijim sklapanjem postaje sve tešnje

mom trupu do onog poslednjeg para

koji mi, kao i svaka žestina, uskraćuje dah.



Iako potčinjene, u drugom planu

i moje su pantalone umetničko delo

nabori od prolivenog vina koje je

zaustavila u pokretu vešta ruka nekog Rubensa,

doktora po zanimanju, jer od slika se ne živi,

koji skalpelom reže meso da bi iza mrtvog tkiva otkrio crveno

i kod mene tako uskoro stići će do kosti

kada će mi meru uzeti El Grekove pogrebne usluge.

Nadam se da se niko neće prevariti

da u mojim džepovima potraži novac, jer oni su puni

mrvljenog stakla razbijenih izloga,

ispuštenih snežnih kugli i iznošenih satova

koji nemaju ni kazaljke jer sam ih utrošio

zapisujući ove reči.



Na kraju, s obe noge na zemlji

cipele počivaju kao par

zevajućih usta, jezika napolju,

nikada se neće osloboditi tih manira ulice,

ili su možda zastale otvorene u oduševljenju

nad mašnom poklona koje im nude pertle

sa vezovima poput rebara iza kojih se čuje

pulsiranje mreže pauka

koji se u njima nastanio jer ih dugo,

dugo nisam obuo.



I recite onda, kako da ostavim ovo odelo?

To je jedino koje imam, iako će vam,

ako pitate, svako reći da ih imam mnogo,

ali to je samo do kroja

i kako svetlost iz njihovih očiju na njega pada.

Ponekad zaista poželim da ga odbacim,

ali sa svakim pokušajem iznova uzalud

tražim kraj svoje kože

i opipavajući nevidljive šavove

čitam kao Brajevom azbukom pisano

,,Odelo čini čoveka.’’








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:14

Maleni se trg otvara preda mnom

kao da je stranica knjige

Kraj nas prolaze poznati ljudi

kojima još ne znam ime.

U šolju noći

polako se toči

blago svetlo dana

Crni čaj s neba

u tamno boji

sud od porcelana.



Najbolji drug – kamena glava

i na njoj, kljucajući, goluba dva-tri

,,I od granita jači je život’’,

smeje se s pijedestala Majakovski.

Odobravajući,

cvrkut glasova odasvuda

leprša oko mog uva

Paradirajući,

dim cigareta

puni moj nos k’o što se puni lula.



Gde god odletiš, znaš,

od Ja pobeći

zasigurno nećeš

Pa ipak,

desi se,

da u dalekom gradu sebe možda sretneš.

Izgrlite se, stari znanci,

i par poljubaca padne

Reči koje pri tom razmenite zapamti

do daljnjeg.



Lako osmeh i pesma na usnama

na razglednicu stane

Zalud je uzet svaki suvenir

ako sećanje ne traje.

Dok s mora vetar sipa nemir

k’o votku u ulice vrevu

Plamen u meni zgasnuti neće

ni da zaronim u Nevu.



Svaki odavde zalogaj, miris, prizor

i svaki stih

Crveno-zlatno boji ponovo

razvijenog barjaka lik.

Svaka svetska bol, glad, revolucija

i svaka smrt

Opet znam, kraj nije,

već samo nov poziv na put.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:18

Kuća sa pogledom

NA PRODAJU:

Kuća, 71 m2, useljiva, uknjižena, renovirana, staklenih zidova sa pogledom na groblje.

Kako? Da, dobro ste čuli, tačno preko puta jednog divno uređenog, seoskog, večnog počivališta.

Zašto bi iko želeo takav prizor pred svojim prozorom svakoga jutra?

Pa, hajde da razmotrimo druge opcije.

Ne bi li bolji bio bungalov na plaži, buđenje uz šumove mora, kupanje nadohvat ruku i posmatranje zalaska sunca sa peskom pod prstima? Bio bi, kada bi čovek bio kao okean, da sve oseke i visoke plime i bure i kiše prebrodi i nakon njih ostane u miru da traje dokle i planeta koju plavi. Nasuprot tome, čovekov život dug je koliko i Mesečev ciklus – jednom kada se završi, nove će doći mêne, ali tada više neće biti mene, a ni vas. Iz školjke prislonjene na uvo i dalje će hučati talasi, ali ovu priču niko drugi neće ispričati i biće obrisana kao stope u pesku.

Nemojmo se zavaravati večnošću, jer nam nije data kao ni vlast nad morem.

Ne bi li bolja bila velika porodična kuća kroz čija se vrata izlazi pravo na dečije igralište u parku? Graja, cika, euforija patičica koje prave nesigurne korake ili već trče za loptom sa entuzijazmom koji se kod profesionalaca nikada ne može videti, doneće spokoj svakom ko tu živi. Sasvim sigurno, takav prizor će ih navesti stazama sećanja koje vode u sopstveno detinjstvo, a zatim spoznaji da će i ova deca, kao i oni, ubrzo upasti u cipele koje će dugačkim koracima nevoljno juriti ka školi, poslu, pa čak i domu… Tada će zažaliti za trenucima blaženog neznanja na igralištu koje su ’’propustili’’, a oni detinjastiji će pomisliti ,,Kada ja opet budem mali, ja ću…’’ Ali nikada mlađi od ovog trenutka nećemo biti.

Nemojmo se zavaravati prošlošću, jer ona od nas beži kao mališan u igri ’’šuge’’.

Na kraju, ne bi li bolji bio penthaus sa kog se može nadgledati, poput monarha sa trona, mondenska četvrt metropole? Uživati u sopstvenom susedstvu u kom žive ljudi koji su uspeli, kao i vi, gde i zatamnjena stakla sijaju, a sumnjiva lica poznatija su od portira, dok se čuju kucanja čaša šampanjca i samo je nebo iznad. Bio bi, da sa vrha zgrade jedina putanja nije silazna. Neretko se dešava da se umesto stepenica izabere skok, onda kada samoća sa lažnim smehom zakuca na vrata i kada strah od pada u obrtu opsesije postane ljubav prema istom. Iza zlatnih maski za koje i sami znaju da su posmrtni odlivci njihovih lica, jedino što bogatom stanaru daje smiraj jeste zvuk novca, koji će ga umesto zvona pratiti sve do poslednje isplate – Haronu.

Nemojmo se zavaravati sadašnjošću, jer bez gledanja u sutra, danas je već juče i stoga – ne postoji.

A koje su prednosti kuće sa pogledom na groblje? To što ćemo imati podsetnik da smo smrtni češće nego što to želimo? Pa znamo mi za neminovnost kraja svog postojanja, zar ne?

Znamo, naravno, ali nismo je istnski svesni. Nismo je svesni jer se krijemo od nje, u putovanjima, u deci, u karijerama, i samo nas na trenutke, kao što su oni pred sveže iskopanom rakom, poseti misao ’’I mene čeka kraj’’. Memento mori. To ne treba shvatati kao izraz morbidnosti, niti kao pesimizam ili obeshrabrenje. To što moramo umreti, ne znači da treba da se predamo i učinimo sebi kraj predstave pre nego što muzika stane. Ne, upravo zato što će muzika stati, treba da igramo dok traje! Treba da prestanemo da se krijemo, da radimo stvari koje ne želimo i ne radimo one koje želimo, da budemo sa ljudima sa kojima ne želimo i ne budemo sa onima koje želimo, da budemo ono što nismo, a ne ono što jesmo.

Jer jednog dana, pod jednim od tih kamenih spomenika, bićemo mi. Tada neće biti važno ni ime koje na njemu piše, ni titula koja ispred njega stoji, ni broj godina koji je uklesan, kao ni slika, grandiozan mauzolej ili pozicija u aleji velikana. Tada neće biti važno šta je mama rekla, šta je tata rekao, šta sveštenik, a šta predsednik, šta komšija a šta publika, neće biti važno ni šta su kosti rekli dok je još na njima bilo mesa. Biće važno samo da li je pokojnik zaista živeo svoj život na način na koji je želeo pre nego što se na sanduk spustio poklopac. Ono što će ga navesti da živi jeste upravo svest o besmislenosti svih prepreka koje čovek nameće življenju, a koje grob tako lako izbriše. Možda nas pogled na groblje navede da ih pre toga uklonimo sami i da ne žurimo tamo gde moramo stići.

Samo još jedna napomena za sujeverne kupce: ne brinite o duhovima. Oni su stvarni koliko i ljudi zaokupljeni svojim obmanama koji preozbiljno shvataju svoje Ja, kao da su i oni osuđeni na večno bivstvovanje. Jedina razlika je u tome što duhovi prolaze kroz zidove, dok ih ovi nesrećnici nisu ni svesni.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:19

Karusel

U vrevi vašara, negde na periferiji poljane, vrti se veliki karusel. U krug u krug i u krug kreću se i prolaze drveni konjići i druge stilizovane figure sa svojim jahačima – ushićenom decom. Nad čitavom scenom, kao šećerna vuna za prste, lepi se slatka melodija koja joj daje auru otvorene muzičke kutije:

Ah, mon amour…

Pod ružičastom kupolom sa koje se farba već mestimično ljušti i otkriva goli metal, najviše je tipičnih belih konja iz bajki. Jednog takvog jaše dečačić koji je uveren da predvodi čitavu paradu likova sa ringišpila, iako krug naravno ne može imati ni kraj ni početak. Na njegovom licu je usresređenost generala, peta u mamuzama zabijenih u drvene bokove ’’životinje’’, što zadaje bol jedino njemu samom, ali on se, bez obzira na to, upinje da nagna svog pastuva na galop u zamišljene pobede.

Slede ga drugi: dečak i devojčica, isprepletanih prstiju – očigledno ’’par’’, u kočijama u obliku bundeve; štrkljasti mangup odranih kolena i izranjavanih lakata na kineskom zmaju; reinkarnacija Širli Templ sa naočarima za sunce koja vozi kabriolet u boji zlata… Čitava armija malih ljudi uredno postrojena na sajamskoj atrakciji.

A toi toujours…

Ciče od radosti, radoznalo posmatraju svet oko sebe, u njihovim očima sve je to – stvarnost. Mangup na zmaju vidi zaista sebe u oblacima i oseća vrelinu plamena koji zver bljuje na njegovu komandu. Širli maše obožavateljima i šalje im poljupce, ponekad udarajući po sireni onim najupornijima da joj se sklone s puta. Zabava traje i traje i traje, kao da nikada neće stati…

Međutim, kako se krugovi nižu u lanac, čini se da možda traje predugo. Deca sa svakim krugom deluju sve starija i umornija. Počinju da se menjaju. Na njihovim licima odražavaju se one emocije koje su videli na maskama odraslih, ali odraslih kao da nigde nema u blizini. Traže svoje roditelje unezverenim pogledima, traže ohrabrenje i odobravanje, ali karusel se kreće sve brže i lica u publici se stapaju u bezobličnu masu tako da im deluje kao da su sami na svojim prevoznim sredstvima, sami na vašaru, sami na svetu.

Dans tes grands yeux…

Najteže je biti sam u društvu. To zna devojčica koja iz kočije-bundeve istiskuje svog dotadašnjeg para i kada njen ’’dečko’’ uz prigušeni jauk ispada na travnjak, ona ostaje jedina koja drži uzde. Držanje uzdi ipak ne pomaže protiv samoće, što je jasno našem ’’generalu’’ sa suzama u očima od grčeva u nogama. Ipak, dečaci ne plaču, pa se guši u ugušenim emocijama, kao sa šakom olovne sačme u grlu, ali bez suza na licu. Potočiće niz obraze se ipak ne libi da lije Širli, jer joj je već dosta vožnje, ali kabriolet za to ne mari. Uz prevelike uspone i padove na šipci na kojoj je pričvršćen, ona iz njega ne bi mogla da izađe, a da je to ne košta skupo. Jedino je mangup na zmaju smiren, jer on već zna da je gotov. Pitanje je samo kada će se zmajeva glava okrenuti i zbrisati teret sa svojih leđa plamenom u kom će sagoreti kao da steriliše iglu.

Rien que nous deux.

Sa završetkom refrena, staje i vrteška. Vreme je za drugu turu. Nova grupa dece zamenjuje opisane junake koji sa olakšanjem napuštaju svoja mesta i uz lake treptaje dečijih kapaka zaboravljaju na proživljeno, odlazeći na sladoled i limunadu. Karusel i bez njih nastavlja da rotira oko svoje ose, sa neumoljivošću mašine, ublaženom jedino muzikom.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:20

Tempo

Kada se rodiš kao konj za vuču, nemaš baš mnogo izbora po pitanju toga šta ćeš postati. Naravno, na nivou materije isključeno je da ćeš postati neko drugo biće, recimo čovek, ali čak i za konje postoji široko polje mogućih životnih uloga, od trkača Derbija do mustanga u rezervatu, od cirkuzanta u hipodrami do krstarenja mongolskim stepama. Mnogo toga možeš da postaneš, ali u stvari – ne možeš. Samo toga nisi svestan kada si ždrebe. Tek će te kasnije godine naučiti razliku između mogućnosti koje ima punokrvni arapski pastuv i domaći brdski konjić, kad pogneš glavu i poviješ leđa pod teretom koji vučeš. Ali to nije razlog da pokušaš da ugrizeš svakog ko ti se približi, niti je razlog da prezreš poredak sveta i maštaš o povratku u krdo, idealizujući to stanje, gradeći bajku o harmoniji iz koje su isključene surove borbe za predvodnika, bolesti, gladi, predatori… Sve ima svoje prednosti i mane, tako je mislio Tempo dok je žvakao zob.

Tempo je takođe bio paor među konjima, sasvim obične građe i spoljašnosti, i već je godinama bio vučna sila jedne zaprege. Kao posut pepelom, boja njegove dlake prelivala se od prljavo bele ka gotovo crnoj, oklop koji savršeno prijanja na snažne leđne mišiće i jake listove, nagradu za težak rad. Noge su mu bile najčvršći deo tela, tetiva zategnutih i spremnih na večiti pokret, a u stojećem položaju je često umeo i da spava.

Njemu nije smetao rad na koji je bio prinuđen. Nije da je maštao o tome kao jednogodac i nije da je uvek želeo da prolazi stazama kuda su uzde navodile, lomeći kičmu da bi drugi od toga imali koristi, ali znao je da prihvati ono što ne može da promeni i nije bio nesrećan. Barem ne zbog toga. Gledao je ostale konje koji su se ritali, propinjali i tukli s gospodarima i pripadnicima svoje vrste, iz vatrene strasti prema trkama, kobilama ili očuvanju teritorije i prestiža. Gledao ih je i razumeo, ali nije delio njihov žar. Dok su njihove buktinje u krvi gorele visokim plamenom, zalivane emocijama i stavovima, njegova je jedva tinjala na jednoj misli – izbegni bič, zaradi kocku šećera. Zar to i nisu granice telesnog postojanja? One se mogu kvantitativno menjati, može biti više udaraca ili više zalogaja, ali kvalitet je isti. Znajući to, Tempo je uporno gazio utabanim stazama i zbog svog položaja na Zemlji nije frktao.

Ono što je bilo problem sa ovim konjem, bilo je van Zemlje, a u njemu. Želeo je nešto bolje, ne nešto više. Ti se pojmovi često poistovećuju, ali upravo su nešto više želeli pomenuti konji s kojima ga ni empatija nije povezivala, kamoli zajednička žudnja. Tempo je stremio nečem boljem, van čula, ali čemu, to nije znao. Znao je samo, mada se više nadao nego što je imao istinsku spoznaju o tome, da mora postojati bolje stanje od ovog u kom je bio. Dok bi kasao i vukao za sobom svake godine sve veći teret, pritisnut umorom, hteo je odmor i u njemu nalazio svrhu. Kada bi stigao do cilja i dobio slobodu, naravno, u okviru ograde dvorišta, vrlo brzo ne bi znao šta da radi s istom. Uvek mu je nad glavom stajala zaprega koju će već sutra ponovo vući, a onda ponovo biti lišen tereta, da bi ponovo bio spreman za rad i tako u krug, bez dalje svrhe. Bolje da su me nazvali Paradoks. Nije to bio jedinstven, lično njegov problem, bilo je i drugih konja koji su se suočili sa istom sizifovskom problematikom, ali oni su je rešavali na drugi način. Smatrali su da ih u slobodi sputava ograda, ta neposredno prisutna, jer nisu videli dalje od nje, i sanjali su da će je jednog dana preskočiti i otići ko zna gde. Ali Tempo je gledajući obzorje i liniju horizonta shvatio da je cela planeta jedno ne tako veliko dvorište i da si u zagrljaju fizičkih granica i prepreka gde god da se na njoj nalaziš.

Zato je svoj pogled sve češće upirao ka nebu. Ograničenog vidnog polja, morao je u potpunosti da istegne svoj dugi vrat naviše kako bi obuhvatio i jedno malo parče plavih pašnjaka, ali to mu je bilo dovoljno. U tom komadiću na trenutak prisvojenog vizantijskog plavog nalazio je vrhunsku lepotu koja nije davala odgovor na njegova pitanja, ali ih je rasplinjavala na sitne čestice koje nestaju u etru, nebitne pred najvećom zagonetkom koja je svima pred očima. Gledao je i pitao se šta bi tamo našao kada bi mogao da gazi vertikalno umesto horizontalno.

Sve su ga češće obuzimale takve misli. Od njih je znao da zaboravi i na pucanje biča i na miris sena, puke trivijalnosti u poređenju sa visinama. I dalje je vukao i dalje je jeo kako bi egzistirao, ali svojim bićem bio je drugde. Onda je nastao rascep. U raskoraku između tela i uma, počeli su bolovi. Nisu ga boleli mišići i rane od druma i korbača, na njih je svikao, sada je osećao bol u nervima, bol u sinapsama, kao izloženost malim strujnim udarima u različitim delovima tela, nasumice, a bez organskog uzorka. Počeo je da oseća svoje pokrete kao tuđe, kao da kasa sam pored sebe i gleda kako neko drugi upravlja udovima koje je smatrao sopstvenim. Skrenuo je, a ostao na putu.

Bol nije jenjavao. U početku kao damar dalekog bubnja, talasi mučnine, sa svakim novim naletom sve snažniji, širili su se iz središta njegovog trbuha, tamo gde su moždane veze činile čvor. Organi su mu pulsirali u ritmu tih frekvencija, grčili se i naglo opružali, i kao sečiva mu zadavali ubode iznutra sa svakom kontrakcijom. Ništa nije mogao da učini protiv njih, ništa do da šalje neobuzdane nalete vazduha niz nozdrve, zatim grabi krupne zalogaje kiseonika, pokušavajući da slomi obruč oko pluća, ili nervozno rže i udara prednjim kopitima dok ne prokrvare, kako bi neposrednim ranama skrenuo pažnju sa nevidljivih, a tako stvarnih, čak bih rekao stvarnijih da postoji takav komparativ. Buka udaraca bi postajala zaglušujuća i materijalizovala se u obliku stene koja se polako formirala u grlu, kao da sa svakim otpada delić po delić njegove unutrašnjosti i taloži se tu, gušeći ga u sopstvenoj pljuvačci koja nije mogla da napusti usta. Stena bi zatim pala i pružila olakšanje dušniku, ali bi se survala niz jednjak i razbila u preponama, zadajući mu zaslepljujući bol. Nakon toga, patnja bi stala, ali bi ostala jeza, svest o proživljenom i njegov ukus u ustima. Mučnina kao na tihoj vatri… do sledećeg napada i nove lomače.

Ponekad je priželjkivao da gadno slomi nogu i bude lišen života iz milosrđa. Nije imao kontrolu nad svojim telom da takav udes sam izazove, ali bolovi su se nekako morali okončati. Mogao je da podnese mnogo, izdržavanje muka u tišini bilo je u krvi tegljača, ali kako se boriti sa sopstvenim telom? Udarac korbača traje kratko i može se izbeći poslušnošću, udari raskola sa stvarnošću i njihova svepristuna pretnja nisu prolazili sve dok ne bi utonuo u san. U nedostatku boljeg rešenja, uzdao se u to da bi ga smrt mogla izlečiti. Šta je drugo kraj do san bez kraja? Kada je stvarnost košmarna, može li biti gore? Bio je spreman na takvu kocku, ali ipak nije imao dovoljno snage da pobedi nagon za opstankom i napusti svet u tom maniru. Znao je to i misli o samoubistvu odbacivao kao mušice svojim repom. Dakle, nije se mogao samopovrediti, ali mogao je da bude sopstveni bič i da se nagoni na pun trk i kada se to od njega nije tražilo, trk u kom će uništiti sopstveno biće, kada već samu telesnost ne može. Jurio je, jurio, kao kišni oblak kapljama znoja zalivao prašinu, jurio, stizao na ciljeve, i opet nije stajao, jurio je u krug i na kraju dana, u svojoj pregradi u štali. U jednom trenutku bezdušnog trka, izgubivši Ja kao maramicu s inicijalima, kada je već prestao da misli o mogućnosti oslobođenja, remeni su pukli, osovina se slomila i kola su uz gromoglasni tresak ostala iza njega. Nije ni osetio da je ostao bez tereta, jer je njegov teret davno prestala da bude zaprega. Nastavio je da juri dalje.

Shvatio je da se nešto drugačije dešava kada je prestao da oseća tlo pod kopitima. Pogledao je nadole i shvatio da galopira po vazduhu, kao po nevidljivoj planinskoj stazi blagog uspona, sa svakim korakom sve dalji od površine puta, viši od ljudi, viši od konja, viši od krošnji, viši od krovova! Dok je maštao o ovakvom trenutku, mislio je da će biti iznenađen, mislio je da će ga preplaviti entuzijazam, ali nije. Samo su bolovi prestali, buka je zamrla i njihova se pretnja rasturila kao sumorna izmaglica pred vetrom koji je Tempo postao. Zaista, osetio se kao deo kretanja vazduha, kao element nežive prirode. Spokoj.

Ubrzo je prestao da prati puteve, sada već desetinama stopa iznad njih, ali po navici ih i dalje sledeći. Njegova je putanja bila tamo kamo se uputi, jer na nebu, gde za zemaljske stvorove nema puteva, za leteće nema granica.

Razbio je jedan oblak jurnuvši kroz njega glavom, preskočio drugi, i već je bio tako visoko da je ispod sebe video samo mozaik polja, šuma i vodenih površina, ali u tom smeru pogled više nije padao. Njegov je put vodio gore.

Kako se bližio kraju atmosfere, potkovice su mu otpale i survale se naniže da donesu sreću onome kome padnu na glavu. Više nije imao ništa što ga je povezivalo sa svojim pređašnjim životom, ništa što ga je sputavalo. Konačno je bio slobodan.

Nije više imao cilj. Ciljem bi se mogla nazvati jedino težnja za kretnjom, penjanjem naviše, ali kuda, to nije bilo važno. Odredio je sebi tačke prema kojima će trčati, da bi imao nekakav orijentir, ali neodlučan, kao i uvek, izabrao je dve – Sunce i Mesec.

Tempo i sada juri, kao dašak zvezdane prašine, čas u pravcu dana, čas u pravcu noći, iznad sveta na kom su ga i konji i ljudi zaboravili.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:22

Pred zoru i pred kraj

Mladić u ćeliji broj jedan proživljava poslednje trenutke svog nedugog života. Kao što kap po kap pada sa tavanice kišnica na njegovo teme, gube se i odlaze u tamu zatvora i njegova sećanja i njegova sadašnjost.

Kap za majku i kap za oca, kap prve ljubavi, kap školskih dana, kap beogradskih ulica, kap onog dana… Kap za suđenje, kap za vrata tamnice i još jedna za tamničare, kap za bol u kostima, kap za bol u grudima… Sve one padaju i nestaju i biva prazan kao što će narednog dana biti ova soba kada ga položenog iz nje iznesu.

U praznini ostaju samo stvari kojih nema, a koje su sveprisutne u njemu – budućnost i ona.

Ne može ih opipati, čak i da mu ruke nisu okovane za zidove, ne može ih videti, čak i da mu mrak nije otupeo zenice, ali tu su, jasni kao sunce krajem juna. I on, tako slep i sputan i sakat, gleda i oseća, ne šta je bilo i šta jeste, ne jad i propast, nego ono što će biti. Ali slika narednih dana nije ništa drugačija.

Za nju se borio, za nju je bio spreman da mre. Nije tražio da bude heroj, zna da je ona takvima pružala tople reči samo na komemoraciji, a nije ga bilo briga ni da li će počiniti zločin. U njeno ime krv će prolivati mnogi, s mnogo manje žara i ideala, a on ju je voleo. Za zločine iz strasti čuo je da se dobijaju manje kazne, mada sam nije mogao biti osuđen na trajniju.

Priželjkivao je da prestane da postoji, nadajući se da će mu time konačno biti skinut teret sa pleća, ali tek su mu poslednji tračci daha šapnuli koliko je zaista to breme. Ona za koju sada trune iza brave nastaće i nestaće za jedan vek od dana kada je prvi put zaplakao. Sa krikom i suzama bi i otišao sa sveta, ali nema snage čak ni za to.

Gde je onaj mladi čovek na krilima ideala, ispružene ruke u kojoj čvrsto steže pravdu i povlači okidač Velikog rata? Dok napolju kanonade sviraju đavolju simfoniju i bajoneti uspostavljaju bliskost među ljudima, svi su zaboravili na njega. Pa i on sam, od kada su mu amputirali krila i desnicu. Ostala mu je samo ta uloga pokretača, udarne igle, fitilja dinamita, nesvesnog delića koji samo ispunjava zadatak ne znajući šta u stvari čini, uloga u komadu u kom nije slutio da će igrati, predstavljen kao zvezda, a u stvari ništa drugo do kaskadera.

Pion koji započinje partiju šaha i biva žrtvovan da put oslobodi kraljici.

I ne bi žalio da nije shvatio da je partija odavno izgubljena.

Njegovo pleme biće jedino poraženo na pobedničkoj strani. Njegovu ideju iskidaće na komade kao ovcu gladni vuci, a narod će blejati, između ostalog, i njegovo ime… A ona?

Ona će opstati, ali samo kao ime iza kog se ne krije ništa. Stvar prošlosti, Edenski vrt, i na svaki trenutak lepote pašće senka strahota, pažljivo uspostavljena ravnoteža između belog i crnog – sivilo prekriva Balkan kao barutni prah.

Samo će njegove kosti zadrhtati još kada čuju reč koja znači nedosanjani san, neispunjenu želju, poslednje slogove koji će skliznuti s njegovih usana:

– Jugoslavija…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:23

Džeparoš


Home

Ovo je moja noć, pomisli plaćajući piće novcem iz tuđeg novčanika devojci za šankom i sebi.

Imao je to neko malo sujeverje, kao što svoju punopravnu praznovericu ima većina profesionalaca, u vezi sa uspehom. Verovao je da je uspeh potrošna stvar, ograničena na jedan komad po danu, stoga nakon dobro obavljenog posla nije ni prilazio devojkama u baru. Bilo bi to previše sreće za jedno veče, a previše bilo čega nikada nije dobro.

Nasuprot tome, bio je tu gde jeste, sa pozamašnom svotom odžeparenom u prolazu od nesimpatičnog biznismena i, nasuprot sebe, neznankom lepšom od osećaja lako zarađenog keša. Ipak, lepota nije bila presudna pri odluci o prilaženju i prelaženju reke svojih, ma kako iracionalnih, ali čvrstih principa.

Naravno, ne može reći ni da su na odmet bili ti pramenovi koji se kao burbon prelivaju preko čela, vrata, ramena i teku često između njenih tankih, a dugačkih, pravih ,,lopovskih’’ prstiju, niti dva komada leda koja se uz svaku reč tope na dnu zenica, ne… Bila je zaista lepa, ali se on, od rane mladosti do ranog jutra po ulicama velegrada, navikao na lepe devojke kao što se kustos u muzeju navikne na remek-dela. Da bi mu ukrala pažnju, bilo je potrebno još nešto.

Šta? To je pokušavao da otkrije.

– Eh, ti… Ali sada bih zaista morala da krenem. – reče.

– Dobro, ja sam pokušao da te zadržim…

Činilo se kao da za definitivan odgovor neće imati priliku.

– Ne deluješ previše tužan zbog mog odlaska – peckala je.

– Rastanak je slatka tuga! A verujem da ćeš biti tako dobra da mi ga olakšaš.

– Kako?

Najvažnija osobina džeparoša jeste prepoznavanje trenutka za delovanje. Na šank je jednom rukom spustio vizit kartu okrenutu na poleđinu i škljocnuo hemijskom koja mu se vešto stvorila u drugoj.

– Mislim da zaslužujem jedan broj telefona.

Odglumela je iznenađenost, ali je osmeh pokvario predstavu.

– Ja ne bih bila tako sigurna – reče, a zatim se prihvati pisanja.

Kada je završila, blago se nagnula ka njemu i lakim pokretom mu u isto vreme spusti vizit kartu u džep i poljubac na obraz. Da, ovo je stvarno moja noć.

Ispratio ju je pogledom do izlaza, a zatim dokrajčio viski uživajući u rezultatu dobro odigranog prvog koraka i čudnom spoljašnjem dejstvu večerašnjeg događaja. Čitav mu je bar, ne naročito fino mesto na kom je često boravio, dobio novu notu, subjektivnu nijansu koju iz prostora i stvari izvlači sama činjenica da se u njemu jedna takva devojka kretala i postojala.

Možda je previše popio, a možda se i prebrzo zaljubljivao, ali tek kada je posegnuo za vizit kartom, sa namerom da prepiše broj u imenik mobilnog telefona, shvatio je da tu nedostaje njegov novčanik.

Doduše, prisvojni pridev ,,njegov’’ baš i ne oslikava istinu, ali oslikava realnost. Bio je njegov od trenutka krađe do pre samo nekoliko minuta kada je plaćao poslednju turu pića.

Pregledao je svoje preostale džepove, zatim šank, pod… Kao i svakom sa visokim nivoom alkohola i serotonina u krvi, trebalo mu je neko vreme da progleda i shvati.

A onda je prasnuo u smeh.

Iz znatiželje je okrenuo i broj sa vizit karte koji je dobio u zamenu za novčanik. Nije se začudio kada mu se javila telefonska sekretarica lokalnog dečjeg lutkarskog pozorišta.

Barem sada znam svoj odgovor. Ista je kao ja.

Osmeh je potom nestao s njegovog lica poput sjaja ulične svetiljke u zoru, pa je odžepareni džeparoš naručio novo piće – na ,,crtu’’.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:24

Sudar stoika sa srećom



Pored njegovog automobila stajao je čovek u odelu. Bio je nečim vidno nezadovoljan, čak unekoliko ljutito stisnutih usana, i upitno posmatrao parking oko sebe. Kada je spazio profesora kako mu prilazi, odmah mu se obratio:

– Gospodine, je li ovo Vaš auto?

– Jeste. – potvrdi profesor.

Rukav odela se povuče naviše otkrivajući sat skupocenog izgleda na koji je vlasnik bacio pogled, a zatim nešto zadovoljniji nastavio.

– Vidite, zakačio sam Vas malo ovde. – reče, pokazujući na vrata. Ispod sive farbe ukazala se nekadašnja crna u vidu jednog poteza koji kao da je napravila kandža velikog psa. – Znate kako je, poledica… Ali neću da se pravdam. Dajte mi Vaše podatke, pa ću Vas nazvati da nadoknadim štetu.

Profesor je i dalje posmatrao novu ogrebotinu na svom već nepažnjom, kako sopstvenom, tako i tuđom, mnogo puta oštećenom automobilu.

– Gospodine, Vaše podatke, u žurbi sam. – ponovi oštrije čovek u odelu.

U njegovoj ruci u jednom potezu pojavilo se naliv pero, kao da ga je izvadio iz istog onog rukava koji je krio vreme, i sada se pažnja profesora prenela na njega.

– Imate li nekakav papir? – reče i gotovo mu ugura pisaljku u poluotvorenu šaku.

Dodir metala osvestio je oštećenog, pa on slobodnom rukom poče da pretura po džepovima svog kaputa u potrazi za papirom. Što je duže bezuspešno tragao, obrve čoveka u odelu sve su se opasnije naginjale naniže. Dosetio se da na zadnjem sedištu auta ima mnoštvo svojih školskih papira, ali pre nego što je dohvatio kvaku, u ruci mu se našla cedulja.

Okrenuo je na praznu poleđinu i ispisao svoje ime, prezime i broj telefona.

– Hvala. – reče čoveku u odelu, preuzimajući napisano, ali ne i naliv pero. – Zadržite ga. Doviđenja.

Zatim je prešao na drugu stranu parkinga, ušao u svoj sportski automobil, koji nije delovao ni najmanje oštećeno, i ostavio profesora blago ošamućenog i u čuđenju. Međutim, utisak ovog događaja nije se dugo zadržao u hodnicima njegovog uma.

Kako bi ušao u bilo koju od učionica gimnazije u kojoj je predavao, život van data četiri zida prestajao je da postoji i teče, kao da je pritisnuo dugme za pauziranje. Na svojim časovima   profesor je davao celog sebe u pokušaju stvoranja novog sveta, jedne filozofske realnosti, koliko su mu to vreme i nastavni plan dozvoljavali.

Kada je bio mlađi i entuzijastičniji, želeo je da sve svoje učenike uključi u taj svet. Ali kako su godine prolazile, shvatio je da to nikada neće postići. Da li zbog sopstvene ograničenosti ili zbog ograničenosti većine ljudskih bića na ovom nivou razvoja, nije mogao da dokuči. Ipak, bilo je uvek onih koji su slušali. Njima je pričao.

– Znate, ima jedna anegdota koja najbolje opisuje stoičku filozofiju, u celini. – govorio je na završetku poslednjeg časa toga dana. – Tačnu priču niti izvor ne znam, čuo sam je od svog profesora kada ni sam nisam mogao da shvatim njeno pravo značenje.

– A mi ćemo da shvatimo? – dobacio je neko iz predzadnje klupe, na šta se oni koji u mislima već nisu bili u svojim domovima nasmejaše.

– Verovatno nećete sada, ali neka vam stoji u glavi, kao neka intelektualna zimnica… Dakle, jedan rob jako je nervirao svog gospodara zagovaranjem stoičke filozofije. Kako bi mu pokazao da nije baš sve svejedno, nešto nalik onoj reklami za sokove, gospodar mu je polomio nogu.

,, Kako ti je sad?’’, pitao ga je taj sadista.

,, Isto kao i pre. ’’, rekao je rob.

I ne samo da je rekao, već je verovatno i pokazao svojim ponašanjem da mu je zaista svejedno. Učinio je to u tolikoj meri, da mu je gospodar odao priznanje i darovao slobodu.

,, Kako ti je sad? ’’, ponovo ga je pitao.

,, Isto. ’’

,, Ali kako? Razumem da možeš da ignorišeš bol, ali kako može sada da ti bude isto kao pre? ’’

,, Jednostavno – ja sam u svojoj glavi slobodan, bio spolja rob ili ne – to nema uticaja.’’

I time je objasnio suštinu stoicizma, a iako verovatno nije imao nameru, objasnio je i njegovu lošu stranu…

– Lošu stranu? Ali šta ima loše u tome da budeš slobodan od bola? – pitao je jedan od retkih slušalaca.

– Loše je to što si slobodan ne samo od patnji, nego i od radosti. – dobaci devojka iz najdaljeg ugla učionice.

Profesor klimnu glavom. – Dao bih ti peticu za ovo, Eleonora, ali znam da si stoik ništa manji od pomenutog roba i da ti to ništa ne bi značilo…

– Upravo tako, profesore! – reče ona kroz osmeh koji se izgubio u oglašavanju zvona i pandemonijumu koji nakon toga usledi.

Stan – sve na svom mestu. Sudovi od večere u sudoperi, hladno pivo u flaši, profesor zavaljen u fotelji, TV uključen. Između velikih gutljaja, lista kanale dok se brojke na digitalnom satu ne poslože u poznati oblik. Vreme je za loto.

Zašto na to troši svoje časove dokolice? Samo još jedno od brojnih pitanja na koje nema odgovor. Naravno, nije ni da nema nikakvo objašnjenje. Profesor uvek i o svemu može da veća u svojoj glavi, a da ne donese konačni sud. Kako?

Loto gleda zbog neugašene navike koju je stekao uz jednu još uvek neugašenu uspomenu. On je bio i ostao čovek knjige, a televiziju je koristio samo kao kapelu za taj mali ritual. Naravno, prethodno se pričešćivao uplaćujući listić – 2 4 13 16 24 33 34. Uvek isti brojevi, nije video svrhu u tome da ih menja.

Drugi razlog zbog čega je bio ne samo posmatrač, već i učesnik jeste – kocka. Sve igre na sreću nose taj čoveku preko potreban momenat neizvesnosti, taj kamenčić koji će razbiti savršeno monotnu površinu ustajalog bistvovanja… Koliko je ta potreba za parčencetom smisla nasušna, govore emocije, pažnja, vreme i novac koji odlaze na sport i uz njega neizbežne kladionice, koliko je igara sa kartama, a koliko samo redovnih vernika Velikog Bubnja sa Lopticama. Bubanj je jedino praktično božanstvo – platiš ulaznicu i neko će sigurno dobiti kartu za raj.

Materijalni raj, da, ali ipak raj. Doduše, u njega profesor, kao ni u druge varijante Edena, nije verovao, ali novac bi i njemu dobro došao. Barem da ga pametno utroši. Mada o tome nikada zaista nije razmišljao. Ne samo zbog doze pesimizma koja ga je sprečavala da pomisli da bi ikada mogao da dobije sedmicu, već zbog toga što je za njega akcenat bio na samoj igri, ne na cilju…

Razmišljanja puna praznina mogla bi trajati u nedogled da loto devojka nije završila svoju tačku i prepustila oko kamere bubnju. Profesor je voleo ovaj osećaj. Loptice su počele da izlaze.

13. Srećan broj, pomisli.

34.

33. Opa, zamena!

4. Ovo smo samo jednom imali… Koliko je prošlo od tad, 3 godine? Ili baš 4?

16. Da li dobro vidim?

24. Profesor spušta flašu na stočić do sebe i uspravlja se u fotelji, odmahujući glavom u magnovenju.

I…

2.

– Dame i gospodo, u ovom kolu, imamo dobitnika sedmice! Čekamo još jednom potvrdu iz našeg… – ushićeno je potvrđivala voditeljka programa ono što je on već znao.

Gledao je u brojke na ekranu, trljao oči, ali nije bilo greške. Nije to bio ni san.

Ne skidajući pogled, prstima je tražio dobitni listić po stočiću, ali nije mu ni bio potreban. To su bili njegovi brojevi, nepromenjeni od kada je loto počeo da igra. Listić će mu jedino značiti za preuzimanje dobitka. Samo toliko. Ma gde li je sad?

Na stolu nije bilo ničega osim piva, olovke i rama za slike.

Dao se u potragu, ali bez prevelikog entuzijazma, kao da traži zaturenu čarapu, a ne ključ za … Koliko ono beše miliona? To nije zapamtio.

Međutim, kao i svakome ko je ikada tražio ono što mu u tom trenutku zaista treba, činilo mu se kao da potraga još više udaljava željeno. I rezultata nije bilo. Zastao je u sred stana čiji je standardni nivo neurednosti dostigao neslućene visine i skoncentrisao se. Gde bi taj papir mogao da bude?

Kola. Sreća u nesreći – bukvalno. Razgrtao je jato hartije po svom zadnjem sedištu, otvarao gepek, pretinac za rukavice i tamo našao listić sa svojim brojevima. Ali iz prethodnog izvlačenja.

Vratio se u fotelju, pred upaljen TV na kom je program već zaboravio na njegovu vest i nastavio svoju šemu. Pritiskom na dugme, slika na ekranu nestade. Ostala je samo jedna druga slika, slika na stočiću. Sa ovog zamrznutog, nemog profila, nasmejana žena je posmatrala mesto gde je običavao da drži listiće, ali na toj površini mirovala je samo pomenuta olovka.

Profesor je uze u ruke, zagledavši je na kratko, a zatim poče da se smeje.

– Naliv pero… pa da.

Shvatio je sve. I to da je dobitni listić sada ispisan njegovim ličnim podacima i da se nalazi kod čoveka koji mu je ogrebao auto. I da on ne zna ništa o tom čoveku i nema kako ni da sazna. I naravno, da je to naliv pero koje drži jedna od najskuplje plaćenih pisaljki na svetu.

Vratio ju je na mesto i proverio telefonsku sekretaricu. Nema propuštenih poziva. Možda ga nikada neće ni zvati, možda ga je prosto nasamario. A čak i da nazove, da li će sačuvati listić? Da li je takav listić sada uopšte važeći?

Šta činiti?

Zevnuo je. Već sam previše vremena utrošio i na potragu i na razmišljanje. Bilo je vreme za krevet i profesor spremno odgovori težnji svog uma za ništavilom.

San mu je i te noći došao lako, baš kao da se ništa nije ni dogodilo.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:26

Pošta bez primalaca

– Nisam znao da vi poštari radite i noću!

– Ne radimo, ovo ja za svoju dušu…

– Deliš letke, a? ,,Tepih servis’’, ,,Đilas lopov’’…?

– Ma ne, vidiš, dopada mi se jedna devojka, pa joj pišem pisma…

– Ali, ubacuješ ih u različte sandučiće!

– Pa ne znam tačno gde živi.

– Pa?

– Pa ubacujem u bilo koje sanduče. Neko će već biti njeno.

– Pa ti si lud! Znaš li ti koliko u ovom gradu ima sandučića?

– Mislim da to niko ne zna bolje od mene…

– Hehe, dobro, tu si u pravu. Ali ako već ne znaš gde živi, zašto joj ne priđeš? Upoznaš se, saznaš adresu…

– Ne umem sa rečima.

– A pišeš pisma?

– Drugo je pisana reč! To je moj teren. Misao mi lakše sklizne s prstiju nego s jezika.

– Pa dobro, onda joj napiši pismo i predaj joj ga u ruke!

– Gde je čar u tome? Tako bi odmah mogla da zna ko sam.

– A ovako ne može?

– Pa ne može, ne potpisujem se. Postoji samo povratna adresa na koverti.

– Pa kako će onda da zna ko joj je poslao pismo?!

– Ako je ona ta koju sam imao na umu dok sam ga pisao, znaće.

– A šta ako se neka druga devojka pronađe u tvojim rečima?

– Ako se pronađe, možda je njoj i bilo namenjeno.

– To što pričaš nema nikakvog smisla!

– Nisam ni rekao da ima.

– Ti si izgubljen slučaj, momak. Produži dalje.

I poštar učini tako, niže niz ulicu, pevušeći lake note.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:27

Poneka

Poneka je devojka – slika;

nepogrešivim skladom crta lica,

harmonične linije tela,

tajnovitim odnosom svetla i tame u očima,

s fokusom na pretencioznom nosu,

usana života punih,

sklad pokreta koji priliči kretnji vode u staklenoj vazi,

uramljena u kedrovinu kose.

Pred takvim remekdelom zastaje dah

rađa se divljenje prema kosmosu

sposobnom da stvori idealan deo

za vitraž poimanja lepote

drugog ljudskog bića.

Nju nikada ne moraš da upoznaš

njen glas nikada ne moraš da čuješ

a možda je tako i bolje.

Poznato je da se u slici najbolje uživa sa distance.



Poneka je devojka – knjiga;

na kakvom god papiru pisana,

ma iza kakvih se korica krila,

prave i krive slova predstaviće je u pravom svetlu,

kupiti elegantnošću stila,

nonšalantnošću osmeha,

zaintrigirati, uzbuditi, navesti na razmišljanje fabulom

kroz koju šapuće zavodljive poglede na svet.

Pred takvim klasikom zastaje mozak

rađa se prisnost prema svetu

na kome ima i takvih lozinki

za stražu na vratima intelekta

drugog čoveka.

Nju nikada nećeš sasvim upoznati

njen sjaj nikada ne moraš da vidiš, zaslepljen.

Gledaj i nećeš je opaziti.

Reči se ne posmatraju, već razumeju.



Poneka je devojka još – pesma;

treperenje glasnice neznane pevačice,

diskutabilnog žanra, već prema slušaocu,

melodija od koje se kuvaš u sopstvenim životnim sokovima,

note koje izdaju naređenja tvojim udovima,

ritam tako silan da povija i lomi sve drugo, dokle oko i um dosežu,

a iza svega stoji emocija koja nadilazi stvarnost,

ispituje granice nadrealnog i shvata da

radost i bol nemaju gornji prag draži.

Pred takvom simfonijom zastaje srce

umire se, kada dođe kraj stava.

Grobljanska tišina.

Zatim ponovo počinje, kao da je prvi put,

i ostaci duše igraju nad klonulim telom.

Nada u plaču novorođenčeta.



Poneku sliku imam pred očima.

Poneku knjigu imam u mislima.

Poneku pesmu još i sad čujem…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:28

Senka

Na užurbanim ulicama velegrada, mladić ulazi u taksi. Zatvara vrata, govori vozaču svoju adresu i kreće da se raskomoti na zadnjem sedištu. Tada postaje svestan da je jedna putnica na njemu zaboravila svoju senku.

Ne, ne tu senku na koju će pomisli devojke, ne predmet kojim naglašavaju lepotu svojih očiju. U tom slučaju, da je putnica zaboravila komad šminke, zar ne bi romantičniji prizvuk imao nekakav ruž, recimo neobične nijanse, po kojem bi je momak mogao naći… Ali neću otkrivati radnju možda neke druge priče. U našem slučaju, radi se o senci u smislu onog zamračenog obrisa koju svako biće i svaka stvar ostavlja za sobom suočena sa svetlošću.

Naravno, pitate se kako je to moguće? Logika, zdrav razum, prirodni zakoni zabranjuju senci da traje duže od prisustva onog ko je stvara. Pa ipak, ova priča se temelji upravo na izuzetku od pravila, koji, moramo priznati, da svako ima. Čak i zakon gravitacije prestaje da deluje na poznati način, ako se nađete u svemiru. A videvši senku ove lepe putnice, naš momak se, bez previše patetike, osećao kao astronaut – u takvim visinama još nikada nije bio, o čemu jasno govore i fizički pokazatelji kao što je ubrzan rad srčanog mišića.

Dobro, možemo da prihvatimo, fabule radi, da je život ponovo zabrljao na svom testu poznavanja fizike i ostavio jednu senku bez njenog objekta i direktnog izvora svetlosti na zadnjem sedištu taksija da bi je ovaj mladić pronašao, ali ipak vredi postaviti sasvim racionalno pitanje – kako je znao da je u pitanju putnica, pritom još i lepa??? Hm, tu činjenicu sam i ja prevideo. Srećom, mladić ima odgovor.

Ovu senku je već dobro poznavao. Čak i kad se zanemari tanak struk i zadovoljavajući odnos obima grudi i bokova na silueti koji jasno sugeriše da je reč o privlačnoj ženskoj osobi, kako bi to saopštio objektivan posmatrač, policijski islednik po profesiji, lice, samim tim i pravi identitet, kao i činjenica o njenoj lepoti, ostala bi misterija ako nam vlasnica nije znana od ranije. Da ne bismo morali da pravimo fotorobot prema senci (ova priča postaje sve besmislenija, zar ne?) i nesigurnom sećanju mladića koji je upravo izašao sa medicinske klinike, mi ćemo morati da je zamislimo. Za nas mnogo važnija tema od fizičkog izgleda kojim smo se nakratko pozabavili jeste tema njenog identiteta.

– Gospodine, ipak me vozite u… – reče mladić adresu na kojoj ćemo ga i saznati.

Tokom čitavog putovanja, senka se držala hladno, praveći se većom nego što jeste, kako to već senke umeju, ali ipak mu je bilo prijatno u njenom društvu. U sivom gradu u čijoj gužvi nema mesta ni gde igla da padne, a kamoli senka, gde jedino svetlo pružaju televizori i neonske reklame, ona je bila lek za zaslepljene oči. Ako ništa drugo, davala je barem iluziju obasjanosti, kao da ste pod stalno budnim, nikada zaklonjenim, okom sunca ili privatnim reflektorom koji iz svih stvari, čak i neprivlačnih i dosadnih, izvlače nijanse života.

Bila je to zaista iluzija, jer smo se već uverili da je ova senka izuzetak od pravila. Ne samo da nije imala predmet koji bi je stvarao, već joj nije bilo potrebno svetlo da bi bistvovala. Ipak, mladić to nije znao. U njegovoj glavi, sve je još uvek bilo u najboljem redu, u uzročno-posledičnoj vezi u kojoj senka postoji kada ima svetla. Bio je u zabludi, ali zablude su većinom prijatne, često deltovorne u znaku placebo efekta – iako u mraku, naš mladić je svet video u duginim bojama samo zato što je verovao da je ozaren. I problem nisu zablude, iz takve perspektive. Problem su istine, istine koje svojim dugim nogama grabe ka nama i u toj trci nas često zgaze.

Do takvog je saznanja došao kada je zvonio na njen interfon. Bez odgovora. Zamišljen, vratio se u taksi gde je senka strpljivo čekala. Da je imala usta, podsmehnula bi mu se rečima, ali bila je dovoljna njena nonašalantna poza, ironično prekrštene noge, da se naruga našem mladiću. On na to nije obraćao pažnju; kopao je po svojim mislima kao po pretrpanim fiokama dok nije pronašao ono što je tražio.

-Odluči se, momak. – upozorio ga je taksista.

-Vozite me na kej! – zatraži s osmehom.

Tamo je uvek bila u sumrak. Međutim, dok se vozilo probilo kroz gradsku gužvu, mrak se već spustio poput pozorišne zavese. Ali scena još uvek nije bila gotova. Jurio je do njihove klupe s pogledom na reku, nadajući se da još uvek nije otišla. Pošto je namirio svoj poveliki račun kod vozača, i senka je shvatila da je vožnji kraj. Pratila ga je u stopu, verna koliko i njegova sopstvena.

Zastao je, zadihan, u krugu ispod jedne ulične svetiljke. Nada ga nije izdala. Bila je tu, baš onakva kakvu ste je već sami zamislili. Sedela je opušteno kao što je senka prikazivala, iako pod vrbom gde senku nije imala. A ni momak u čijem je zagrljaju bila. Mada bi verovatno, tako isprepletani, imali samo jednu.

Jasno je kakav se prevrat desio u duši mladića kada je shvatio sve. Od nadanja preko radosti do razočarenja. Ali ovo nije psihološka pripovetka, a emocionalne uspone i krahove ostavljam u opis pesnicima. Nas zanima šta se desilo sa senkom zbog koje je čitava ova epizoda i ispletena.

Bez mogućnosti da se vrati svojoj vlasnici, pri isteku vremena za samostalno postojanje, senka je učinila jedino što je mogla i – utopila se u mladićevu senku. Pri tom ju je učinila još tamnijom, ne crnom, već dubokoplavom, kakva će ostati do kraja priče i njegovog života.

Optimista bi rekao da to znači samo jedno – svetlost koja obasjava njegov svet postala je jasnija.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:29

Poslednja stanica


Home

Ti si vozač mog taksija,

previše lepa, možda,

da bi to bila,

ali ja te čekam,

jer gde god me odvezeš

to će biti moje odredište

baš ona ulica u koju sam želeo da idem!

Jedino ne znam

i to me kopka

dok se nadam tvojoj pojavi

radim li to na pravoj stanici,

u pravom gradu,

u pravo vreme…



Neizvesnost tvog dolaska

ovo čekanje čini

interesantnim, ali

o istom trošku

beskrajnim, naizgled,

poduhvatom

i ponekad pomislim

da treba da krenem

trotoarima usamljene gomile,

dobro se znamo ja i ovaj grad,

ali kuda?

To samo ti znaš,

umeš,

osećaš –

adresu krajnjeg cilja.



I zato te

čekam

čekam

čekam

i kao i svakome ko čeka

čini mi se da ništa drugo i ne radim

već čitavog života…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:30

NOVELA ,,U bekstvu“

Iza horizonta beži sunce progonjeno težinom nadolazeće noći. Kan, Nica, Sen Trope, Palma de Majorka, suton je uvek isti bez obzira na kom ste delu Mediterana i kom romanopiscu verujete na reč. On je posmatrao zalaske na svim ovim mestima i još mnogim drugim i, premda bez književnog talenta, mogao ih je do tančina opisati.

Nanovo se izvodi ista scena survavanja krvave sfere, sporo, ali brzinom srazmernom padu jednog džina. Pri tom sunovratu, ona zadržava samo svoj pređašnji oblik, dok se suština zvezde rastače i razliva, kao istopljeni plemeniti metal, u nijansama koje variraju zavisno od dana, ali neminovno oslikavaju akvarel ružičastog haosa. Nije pronalazio ništa smirujuće u tome i verovao je da nijednog čoveka ne može radovati spuštanje zavese noći za koju možemo samo da pretpostavimo da će se sutra podići. Ako to i učini za čitav svet, ne znači da će svanuti i za njega.

Ljudi umiru i u toku obdanice. Možda zato uživaju u svedočenju sunčevom odru, jedinoj prilici kada svetlosti mogu pogledati u lice, bez da to plate vidom. Nadživeli smo te još jednom, kao da mu govore, sada ti pati i nestani! Možda je zato i on posmatrao zalaske. Da pronađe utehu na nebu za ono što mu se dešava na zemlji. Svaki dan života čini mu se kao mala smrt.

U posmatranju njegovih ličnih sutona niko nije učestvovao. On je bio taj koji je uzimao aktivnog udela u posmatranju sveta. Ljudi sa obale možda su ispraćali pogled na jahtu koju je iznajmio i usidrio u njihovom zalivu, ali to su bili samo odsjaji koje je bacala zavist. Gledali su ga, ali ga nisu zaista videli.

– Koliko mi samo zavide. – reče pučini.

Nisu mogli ni da zamisle koliko tek treba da mu zavide dok se užurbano vuku po dokovima, radnjama i kafićima na obali, obavljajući svoje sitne poslove i izvršavajući svakodnevne obaveze, a on… Zavaljen u ležaljci na balkonu jahte, uz skupo vino, bez zaposlenja, a sa mnogo, mnogo novca. Njihovo ostrvo bila je prva destinacija na kojoj se zadržao u poslednjih godinu dana, a planira da nastavi krstarenje.

– Koliko im samo zavidim. – reče i nazdravi suncu.

Oni bi dali mnogo toga da proputuju i vide sve što je on video u svom ne predugom životu. Možda ne baš sve, bilo je tu gadnih epizoda, ali za putovanja se ne bi premišljali. Želja za putovanjem jedna je od najčešćih, najvećih i najneostvarenijih želja u svom nesputanom obliku – ne godišnji odmor, ne proverena, sigurna letovališta, već prava avantura. Odbacivanje okova koje nameću stalan posao, pristojno ponašanje i građanska uglađenost, promena! Nije važno kako, nije važno zašto, žudeli su za osveženjem rutine odlaskom na Havaje, Jamajku ili neko malo, a ipak rajsko ostrvo, možda baš kao njihovo, ali novo.

Za njega, raj je ovde bio udaljen koliko i stančić u velikom gradu u kom je nekada živeo. Spusti grešnika u Edenski vrt i njegova duša će i dalje biti crna. Štaviše, kontrast će ubadati u oči kao morski jež na beličastom šljunku ostrvskih plaža. Čitavo dno može se presijavati oko njega, ali lepota ostaje bez uticaja. On ne može biti nigde drugo nego tu gde jeste i to što jeste – crna kap u nepreglednom moru.

Pri spomenu prošlosti, nije ni da ga je hvatala nostalgija za nekadašnjim domom. Ipak je ovaj idiličan pejzaž bio bolji od potkrovlja zgrade čiju je svaku stepenicu, centimetar prljavih zidova i neuravnotežene stanare poznavao od detinjstva. Promene koje je, dakle, učinio bile su dobre, ali nisu bile njegov izbor. Morao je stalno da putuje. Moranje ubija svako uživanje.

Bio je siguran da je, baš u ovom trenutku, njegov bivši prvi komšija srećniji od njega. Možda nema pun kofer novčanica pod krevetom i ovakav pogled, u stvari sigurno da nema, ali on sam gospodari svojim životom. Naravno, stari klišei imaju pravo – dok to ne izgubi, nije ni svestan šta ima.

– Bolje ceo život biti bogat, nego jedan dan siromašan! – prisećao se omiljene mu šale.

Ali luksuz često ima cenu koju novac ne može da plati.

Dok o basnoslovnom bogatstvu mašta pred svojim televizorom, ne misleći o načinu kako se do njega stiže, komšija ne može ni da zamisli kakvo je prokletstvo biti primoran da spavaš u drugom krevetu gotovo svako drugo veče. ,,Spavaš’’. Čak i na ovom ostrvu, na kom je ostao nešto duže nego obično, na jahti na kojoj se navikao na postelju, retko kad je mogao da usni. Ponekad od straha da se ne probudi, ponekad obrnuto. A ujutru je već dizao sidro.

Uzdahnuo je i uzeo veliki gutljaj vina. Nije osećao ukus. Živeo je kao holivudska zvezda, čak bez dosadnog publiciteta i potrebe da radi, a sve se vreme pitao samo: Ima li ovakav život smisla? Život u bekstvu?

Do odgovora nije stigao, ali to je bio tek početak divne, mirne večeri. Pri kraju iste, na prelazu između noći i novog dana, pronađen je mrtav.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:31

Mala dvojka

Velika sala ilegalne kockarnice kao scena dobro uigrane pozorišne trupe – svako zna svoje mesto. Kockice se kotrljaju, karte se otvaraju, kuglica ruleta zastaje, kao dah, kao pogledi onih koji svoj život ostavljaju za stolovima i na stolovima kazina. Glumačka postava se menja; uloge ne.

Među bogatim naslednicima, naivnim koliko imućnim, od kojih krupijeima zazvekeće širok osmeh kao džekpot, među ološima, koji se o njih grebu, propalicama koji se čitav život grebu i grebu, kao ofucane mačke iz zabačenih ulica da bi došle do otpadaka imajućih, među prevarantima, među ponosnim nosiocima pokeraških faca i njihovim pandanima, onim izgubljenima, koji igraju kao osuđeni, kao opčinjeni, među matematičarima, stvorenjima za brojanje karata, računanje ishoda ruleta, i gubljenje sa verom u proračune, među turistima, sponzorušama, ludacima i propovednicima, uvek se nađe neko ko ne pripada skupu.

Zgrčene usne, znojavi dlanovi, oči – unezverene, samouverene, patničke, pobedničke, sa zenicama u obliku pika, trefa, karoa i herca, čitava scenografija u deljenju sa kostimima je samo kukavičje gnezdo iz kog sija zlatan prsten. Sjaj dolazi iz ugla u kom sedi čovek, uredan, doteran, elegantnog oblačenja i opuštenog držanja. Dok se velike količine alkohola troše i prosipaju kako otiče noć, on sedi za šankom degustirajući kiselu vodu. U pogledu koji mu puca preko čitave sale nalazi se blagost, zamagljenost, takva da bi čovek pomislio da posmatra decu kako se igraju. Ne čini nikakve pokrete do povremenog dobovanja prstima po površini šanka na koju se naslanja.

Njegova ličnost ostaje zagonetna; njegova pojava kopka. Srećom, većina kockara zadubljena je u mnogo veće životne enigme koje zadaju hazardne igre od misterije trezvenjaka u hramu razvrata. Uvek postoji neki takav, najčešće se ispostavi da je perverznjak ili psihopata. Ovaj je, ipak, jedinstven. Naravno, nađu se i ljudi, uglavnom, takođe, zalutali, ali iz drugih razloga, da i to primete.

-Gospodine, šta Vi radite ovde? – pitaju. – Ne delujete kao da ste jedan od ovih poročnih ljudi.

-Svi mi imamo svoje poroke. – kaže s osmejkom i časti pićem.

Poznat je po velikodušnosti. Jednom prigodom se sažalio na čoveka koji je za veče izgubio sve i platio mu taksi za povratak kuci, a redovno je kockarima delio cigarete, kojih je imao na pretek. Njega samog nikad niko nije video da *****.

Kolale su priče da je vlasnik kazina, ali to su bile naivne glasine. Pravi vlasnik nikada ne dolazi u rupu u koju svakog trenutka može da upadne racija, a njegov upravnik, kriminalac sitan kao čip za poker, sedeo je udobno iza maskiranih, hrastovih vrata iza šanka.

On se nije krio i nije mario ni za kockarnicu ni za kocku. Pa šta je onda radio tu, dugo vremena redovniji od najokorelijih igrača?

Nikada se nije otkrilo. Tek je najednom prestao da dolazi.

-Nesreća nikad neće sama! – komentarisao je setno šanker.

Naime, u isto vreme, ili nešto malo pre, nije više bilo ni devojke koja je prodavala cigarete. Zanosna crnka čija je boja kose ponegde prelazila u smeđu, kao anđeo zore na izmaku noći, dolazila je, sa kutijom punom paklica učvršćenom ispred nje pomoću trake koja joj je visila oko vrata, nešto pre fajronta. Ko je imao novca i srece, kupovao je. Ostali su žicali po komad od čoveka za šankom, uvek poslednje musterije sa uvek istim zahtevom – dva pakla.

-Od koga ćemo sad nabavljati cigarete? – pitali su se naviknuti kockari i gledali u praznu stolicu. Činilo im se kao da je čitava kockarnica izgubila jednu partiju.

-Počinje nova runda, igrači za sto! – viče krupije kroz noć ove zemlje i svi zaboravljaju na nestali par. Nema vremena za druge. Igra se nastavlja.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:32

Prazno ogledalo

Ona se budi. Krevet je lišava svog toplog naručja, jastuk želi da ,,ostanu prijatelji“.

Mora da ustane. Mora li? Odluke… Mora, ali noćna.

Bunovna, besana, neznajuća i nespremna, obraća se jedinom koji nudi odgovore – internetu.

Seda za računar, http://www.facebook.com. Nadlanicom trlja oči, da se razbudi i razuveri da je ono što svakodnevno gleda u stvari svet iza kapaka. Nema vere ni da veruje.

Ipak, ima Fejsbuk i svojih prednosti. Osim spoznaje ko je s kim, kad i kako, može da sazna i kakve su vremenske prilike. Sve te pesme, mudre i ne tako mudre misli posvećene suncu, pa proleće mora da je stiglo. Nema potrebe da gleda kroz prozor, a ona to ipak čini.

Dan je siv i monoton kao politička scena. Oblaci emigriraju u pravcu zapada, samo vetar ostaje, sila teškog vazduha, da povija grane i kinji ulične prolaznike. Proleće…

Pljusak hladne vode u lice i pucanj kada ostatak padne na lavabo. Koža se ježi, kao naelektrisana svila, a prorezi očiju na trenutak naglo šire, ali potom vraćaju u svoj prirodni, mačji oblik. Obrve u skoku, zubi zariveni u usnu, borice na vrhu nosa… Poigrava se sa samom sobom u kupatilskom ogledalu kao s pozajmljenim komadom odeće.

Šištanje vrele vode u džezvi dok sprema kafu. Zamišljeno gricka prstenjak leve ruke. Negde treba da ide. Nešto treba da radi. Ali šta? Pogled joj ponovo luta kroz prozorsko okno.

Dan je vedar kao dečji osmeh. Zraci svetlosti stoje zamrznuti u prostoru na mahove, izvlačeći najbodrije nijanse iz prirode, predmeta i ljudi. Proleće!

Kafa je u šolji i s njom odlazi natrag u sobu. Oseća novu energiju, miris i toplota napitka, i još, možda vreme ne ispadne toliko loše. Kad sunce sija, i na groblju je veselo, kaže Čehov.

Ali prozori u sobi odbijaju da prime milostinju proleća. Prizor koji pružaju ostao je nepromenjen, a tako različit od onog koji je videla pre samo par trenutaka iz kuhinje. Proklinjući svoje sposobnosti prizivanja kiše, na kojima bi joj svaka dodola pozavidela, ispijena, ispija kafu za računarom, gde opet, paradoksalno, a tako uobičajeno, niko ni ne spominje naoblačenje.

Vraća na svoje mesto praznu šolju i razmišlja se da li da nešto ubaci u usta, osim vrhova svojih prstiju. Gladna je, a od žeđi joj usne pucaju kao zrele voćke na suncu. I opet sunce u kuhinji! Napolju je divan dan, idiličan, a neskladan, nespojiv sa onim iz njene jazbine. Kakva je to igra?

Proverava stvar, zaboravljajući sve drugo. U sobi, jasno vidi sivilo. U kuhinji, svetlo, kao što prijavljuju i svi ostali na Fejsbuku. Nemoguće je da se okolnosti tako brzo menjaju i s takvom pravilnošću, u razmaku od samo par sekundi, koliko joj treba da pređe put između dve prostorije.

Šta je istina? Razmišlja da je utvrdi izlaskom iz kuće, ali i dalje je u pidžami.

Zastaje u hodniku. Vrata obe prostorije su otvorena i može da vidi da se ne vara ni u jednom slučaju. Levo kafeno oko, upereno u sobne prozore, je tamno, a desno, posvećeno kuhinji, ozareno, kao i čitavo lice, kao i čitavo telo. Istovremeno.

Istrčava iz doma, kao prognana, i ludo očekuje da je i nebo nekako podeljeno, da će se ono usaglasiti s njom i dati objašnjenje onome što doživljava. Ali nebesa su ravnodušna. Razočaravaju još jednog smrtnika, po ko zna koji put.

Šta je stvarno? Nikada neće saznati. Nebo je prazno. Nema ni oblaka, ni sunca, samo belina, kao tavanica sanatorijuma. Na zemlji takođe, nema ni zraka, ni vetra, ni grana, ni ljudi… Samo praznina.

-Svet je od stakla. – kažu da je rekla. –Svi su ljudi prozori, samo je meni dopalo da budem ogledalo…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:32

Širom zatvorenih očiju

Bilo je proleće puno polena u vazduhu.

Sunčano popodne teče gradskim ulicama, noseći kroz njih užurbane ljude kao reka skrhane grane. U brzake vremena, upao je i motorista.

On je mlad, likom neupadljiv, odećom nametljiv. Na žutoj majici print crno-belog pejzaža kao pozadine natpisa marke na jeziku koji nosilac nije umeo ni da pročita. U narandžastim đonovima pritvoreni oblaci. Glava krunisana kacigom podignutog vizira, u ruci jakna.

Gega se na pločniku, nespretan kao patka, ali njegovi nedostatci nestaju kada stupi na presto svog nepravilno parkiranog motorcikla. Kakva mašina! Ljutocrveni živi oganj, ulični trkački motor. Ponosni vlasnik bi o njoj mogao voditi priču satima, hvaleći performanse, uz prigodne slike iz najboljih uglova, sa različitih moto-skupova, sve začinjeno anegdotama.

Rajsfešlus jakne, spuštanje vizira. Okretanje ključa, dodavanje gasa. Uz škripu, kreće na put.

Vozi sporo, prema svojim standardima. U saobraćaju je gužva, a on se ne oseća najbolje. Ima alergiju na prokleti polen. Lek nije uzeo, jer – to svi znaju – lekove ne treba mešati sa alkoholom. Na moto-skupu na koji se uputio, jedino alkohol trošiće se više od benzina. Veliki potrošač biće i motorista, pa je iz predostrožnosti prema piću ostavio lek nepopijen.

Nije želeo da umre.

Otvoreni put goni ga da gazi gas. Motorcikl se cimne unazad, kao da zastane, a zatim jurne. Motorista se takođe iznutra zgrči, povije kičmu i zatim oseti adrenalin kako se uliva u slepoočnice kao pivo u visoku čašu. Neprijatnosti vožnje se ubrzo izgube u dominantnoj prijatnosti brzine.

Voleo ju je, jer ga je prožimala celog. Stopio bi se s njom kroz motor, izgubio, kao i sve oko njih. Nije znao koliko je prošlo, niti koliko je prešao.

Vozio je kroz predele ozelenele ravnice, cvetnih livada i uređenih imanja, starinske varošice i modernizovane gradiće… Ali ništa od toga nije video. Kaciga mu je sužavala vidno polje, a brzina konture svega što je u njemu bilo stapala u horizontalni vrtlog u čijem je centru bio.

Slabo opravdanje. Nikada nije skretao glavu s pravca, da uživa u prirodi, arhitekturi ili ljudskim licima. Čak ni na pauzama – sipao bi gorivo, pregledao motor i obavio nuždu. Sve u najkraćem roku, kako bi se ponovo predao trci.

Ali sa kime se trkao ili sa čim? Pratio i prestizao ga je samo vetar.

A ipak, morao je da stigne na cilj, što pre.

U suton mu se javio čudan osećaj u glavi. Nekakav kovitlac se spuštao iz čeonog predela i golicao mu unutršanjost korena nosa. Osećao ga je već mnogo puta, ali nije zaista znao šta će se desiti. Pokušao je da ga spreči ili izbegne, ali bilo je prekasno. U deliću trena, nozdrve su se podigle i vazduh je udahnut na usta, kao svečana priprema… Da kine.

Da li ste čuli da kada kinete pri brzini većoj od 100 km/h, gotovo 300 metara vozite spuštenih kapaka? Niste? Nije ni motorista kada je u raskrsnicu uleteo u takvom stanju, širom zatvorenih očiju.

I stigao na cilj.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:34

Teške reči

Ustajanje uz zvuke radio-alarma. Jutarnja rutina u kupatilu. Oblačenje, odelo, kravata. Doručak u pekari. Vruće pecivo, slatka kafa, dnevne novine. Odlazak u kancelariju. Rad sa klijentima. Pauza za ručak. Izbor između četiri ponuđena glavna jela na meniju. Uživanje u hrani i neobaveznom ćaskanju s kolegama. Natrag na posao. Povratak kući. Odmaranje uz televizijski pogram. Dnevnik, serija, film. Lagani obrok i čaša vina. Večernja rutina u kupatilu. Krevet. Osam sati sna. Svakodnevica, nešto izmenjena tokom vikenda. Život koji prolazi u malim ritualima.

Tog se jutra probudio uz jednu od omiljenih mu pesama. Pevušio je ispred ogledala glatko prelazeći brijačem preko oštrih kontura svoje brade. Dok je zatezao čvor kao krv crvene kravate, gledao je kroz prozor. Divan, jesenji dan. Ostalo mu je samo da uskoči u svoje cipele i zakorači u njega. Kada je zaključao vrata od stana, mobilni telefon u džepu je zazvonio.

– Halo?

– E, brate, gde si?

– Evo me na putu ka poslu, što?

– Slušaj… Mutavi je izašao.

– Ko?

– Nemoj da se praviš lud! Znaš ti dobro ko je on! Ti si mu i dao taj nadimak!

– A, on… Pa?

– Pa, Kazanovi je izgoreo auto.

– Njegova ,,bebica“?! Kad? Kako?

– Sinoć. Podmetnut požar. Nije to baš najbolje podneo, ali ubeđen je da je to uradio Mutavi.

– Zašto?

– Prema onome što su komšije videle, čovek koji se pre požara motao oko auta mnogo je ličio na njega.

– Au.

– A i … tu je ono obećanje. Pripazi se.

– Zašto ja? To između nas je bilo davno, ni ne sećam se…

– Pa i Kazanova mu je skinuo ribu pre isto toliko godina, pa to izgleda nije zaboravio.

U hodu, stigao je ispred pekare.

– Okej, brate, hvala ti na brizi.

– Ništa, brate, nadam se da tripujem, ali ono…

– Znam. Ae pa se čujemo!

– Ćao!

Kontemplatirao je telefonski razgovor sa najboljim prijateljem iz srednje škole jedući odsutno svoje pecivo. Sve mu je delovalo nestvarno, filmski. Otkud sad to odjednom? I taj Kazanova i njegove fantazije, i Mutavi na slobodi… Ne bi poverovao da nije već znao da je u pitanju istina. Za zapaljeni auto je verovao prijatelju na reč, a informacija o trajanju zatvorske kazne i datumu izlaska Mutavog stajala je negde u prašnjavim fasciklama njegovog uma odakle je grizla svoj put u dnevna razmišljanja. Osećao je taj nemir već neko vreme.

Vreme? Pogledao je na ručni časovnik i shvatio da kasni na posao. Brzo je platio, ostavivši za sobom nepopijenu kafu i neotvarane novine. Šef mu je prebacio zbog kašnjenja, iako nije imao naviku da kasni, ali bio je to samo uvod u grozan dan. Nije znao da li je sudbina odlučila da mu ga učini takvim slanjem nepodnošljivih, nestrpljivh i nepristojnih klijenata ili je krivica ležala u njegovoj rasejanosti i dekoncentraciji. Kako bilo, da bilo, pauzu za ručak je jedva dočekao.

Iako se pravio da mu spominjanje tog nadimka ne izaziva nikakve asocijacije, prijatelju je ipak rekao i zrno istine. Zaista se nije sećao oko čega su Mutavi i on došli u konflikt, ali znao je da je iz njega izašao kao pobednik. Krenuo je da se osmehne tom osećaju trijumfa, čestom u njegovim mladićkim danima, kada je svojim opaskama poklapao neistomišljenike i ismevao one koji su bili intelektualno inferiorniji. Kao što je bio Mutavi. Dečko, sada čovek, koji mu je, posramljen i nemoćan, obećao da će se kad-tad osvetiti za uvredljivi nadimak. Osmeh mu je zamro na usnama.

– Šta je, kolega, nešto si mi neobično tih danas? – upita ga jedna simpatična koleginica.

– Zaglabao, pa ne može da priča punim ustima! – dobaci stariji radnik za njihovim stolom.

– Ma nije ni takao jelo!

I zaista, on pogleda u svoj nedirnut tanjir, a zatim u lepuškasto lice koleginice.

– Ma toliko pričam da mi je ponestalo reči! Kriza… – pokušao je da se našali kako bi izbegao odgovor.

Nije mogao da priča o pravom razlogu. Začudio se ironiji svog položaja – imati toliko toga na umu, toliko toga zaista bitnog za ispričati, a biti u nemogućnosti da se takve misli i sa kim podele, jer ga neće razumeti, i nemati snage, želje, za razgovorom kao što je imao i ulagao u besmisleno ćeretanje svih prethodnih dana. Ali to je sasvim normalno za čoveka, kao i to da se vrati na rad posle predaha.

Nekako je pregrmeo i drugu polovinu radnog vremena, želeći samo da se što pre povuče u sigurnost svog doma. Pravo s vrata je poskidao sve sa sebe, osim donjeg veša, i uz sendvič i vino se zavalio u fotelju ispred televizora. Ah, konačno! Sada je mogao da uživa u bogatstvu čula i utopi razmišljanja u televizijskoj šemi. Ideal modernog života.

Sendvič je bio zaista dobar i pojeo ga je uz slast i vesti s dnevnika. Vrhunac hedonizma krunisala bi čaša vina. Ali nije mogao da uživa u njoj, kao što je običavao. Bilo je to kvalitetan francuski merlo, sitan luksuz koji je sebi priuštio ove nedelje, predivne, pune boje i ukusa, dobro rashlađen… Ali začinjen mislima.

Šta mu znači sad to vino, sendvič, odmor, kad ga možda već vreba Mutavi sa namerom da mu se osveti na ko zna koji način? Šta mu znači sve uživanje u njegovom uređenom životu pored takvog Damoklovog mača? Čekanje na presudu i ,,don perinjonu“ bi dalo gorak ukus. A čak i da pretnja nije bila utemeljena u stvarnosti, sama njena senka mu je pomutila čitav dan. Zaboravio je da popije kafu, zaboravio je da pojede ručak, čak se prisetio da je zaboravio i privezak sa ključevima u prvoj fioci svog kancelarijskog stola. Nije to ništa strašno, uzeće ih sutra, ali bez njih ne može da uđe u stan. Ali kako onda…?

Tada je shvatio, mada je već bilo kasno. Osetio je jak udarac u potiljak i svet mu se pred očima razlio u nesvesticu.

Došavši sebi, prvo je primetio da je i dalje u istoj naslonjači u kojoj je i bio. U sobi sa ugašenim televizorom i spuštenim roletnama vladao je polumrak. Pokušao je da se pomeri, ali su ga osujetili konopci čvrsto obmotani oko udova i fotelje. Ta kretnja je proizvela zvuk koji je pozvao siluetu iz tame da mu priđe par koraka bliže.

Nije se mnogo promenio. Onižeg rasta, a nabijen mišićnom masom, čvornovat kao koren, sa suznim, tupim očima, nalik životinjskim, kakav je bio i u srednjoj školi. Pogled je skoncentrisao na usta svog zarobljenika. Gutao ih je zverinjim zenicama u kojima su sevali mržnja i strah, dva veoma slična osećanja prema svom nastanku i načinu ispoljavanja, spojeni jedino u sadističkom uživanju u teškom, isprekidanom disanju koje se kroz posmatrana usta odvijalo. Ostao je isti, ali ne i mutav.

– Je l’ bi hteo sad nešto da kažeš, a? Hteo bi da me zamoliš za milost, a? ,,Izvini, a-a…“ Ali ti ni ne znaš kako se ja zovem, zar ne? Ja nemam ime, ja sam Mutavi, to je sve što sam ja za tebe. Bio i ostao.

Glas mu je bio piskav, a naglasak čudan, i on je to znao, pa je pokušavao da prikrije te nedostatke povišenim tonom koji se, kako je monolog tekao, pretvarao u viku.

– Možeš da me moliš za milost, ali je nećeš dobiti. Ja neću tvoje reči, dobio sam ih dovoljno. Verovatno se ni toga ne sećaš. Ne sećaš se kako si me ,,isprozivao“, kao što se ni Kazanova ne seća devojke koju mi je preoteo. Dobro, on je samo samoživi skot, nije je voleo, samo je hteo da je poseduje, kao ona kola koja sam mu zapalio. Sad smo jednaki. Ali ti, ti si zli skot. S tobom drugačije moram da poravnam račune.

Naglo je zaćutao, sklopivši na par trenutaka oči u ponovnom proživljavanju prošlosti. Zavezani tad oseti ukus krvi koja mu se slivala u potočiću niz slepljenu kosu i lice. So na jeziku potvrdila mu je da ne sanja. Ova se noćna mora odvijala pred njegovim očima. On zagrca, zaustavljajući dah. Na taj zvuk Mutavi otvori oči.

-Boli, a? To je ništa! Ništa, kao što je mene bolelo kada je cela škola prihvatila tvoju ,,šalu“! Mutavi! Znaš li kako izgleda život sa takvim jednim belegom, pored svega čime me sudbina ionako obeležila? Znaš li? Ne znaš! I nije te briga! Ti si se hranio mojim bolom, mojim manama, mojim slabostima, da bi prikrio svoje! Ti si uzimao moj život da bi krpio svoj! E zato ću ja sad da uzmem tvoj!

U mraku se čulo repetiranje pištolja.

-Ali… to su bile samo reči! – izusti zavezani.

-Samo reči?! – povika Mutavi i duboko udahnu. – E pa, znaj, ovo – reči bole. Reči – ubijaju.

Uperio je cev oružja pravo u usta svog zarobljenika.

Pucanj.

Telo se uz potmuli tresak srušilo na pod, a pištolj se otkotrlja uz zvečanje metala. Mladi policajac ulete u sobu s podginutim pištoljem i baterijskom lampom, a pratio ga je u stopu podjednako spreman kolega.

Kasnije se ispostavilo da su komšije brzo shvatile da se nešto jako loše dešava u stanu broj dva i pozvale policiju. Vezani talac kog su spasili imao je sreće da su policajci bili u blizini, brzo odreagovali i našli otključana vrata. O likvidiranju Mutavog pre nego što je stigao da povuče oroz da i ne govorimo.

Međutim, talac o tome zaista nije mogao da govori. Želeo je i on da se raspita o svemu, da se zahvali policajcima-herojima, da ispriča svoju priču novinarima. Ali čovek koji je preživeo dešavanja u toj sobi od straha je zanemeo. Zauvek.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:45

Ime jednog cveta


Home

Jesenje sivilo u venama, njena senka pred očima.

Poljana poškropljena retkom krvlju posrnulog sunca.

Vetar pleše nemir kao plašt od lila, kao nabori na haljini povija se trava pod stopalima osvećenim rosom.Image

Ona gordo stoji, puna života, prkoseći drvetu sećanja čije je srce prestalo da kuca.

Daje svoje telo, buket latica, žila, mesa i krunica, pruža leđa u zagrljaj krunisan kosom, boje crnice.

Od grešnika, ipak, krije svoje lice. Veruje, čvrsto, da njega, ionako, zanima tek put.

Ali, u začetku osmeha već zri slatka tajna. Ključ u njenoj ruci ne otvara vrata, nego duše.

I biće njegova, zaverenički šapuće desno rame. Lanac oko struka raskida se kao peteljka i ona pada u slobodu.

Tamo daleko, izlazi u svet, iskoračuje sa platna. Pružam joj ruku da se spusti sa svog oblaka.

Devojka savršenija od svog nesavršenog tvorca zagonetno me gleda, zenicama kao pečenim kestenovima,

sve dok joj na kapke ne kanem – ime jednog cveta…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:46

Vlati trave

Moje misli niču na srušenim snovima,

a stihovi moji rastu iz pepela.

Moje reči piju rosu žedno,

dok mi nade venu, venu da izniknu.

Svaku vlat gajim kao da je hrast.

Vrelim dahom, život joj darujem,

hladnim znojem, snagu joj ulivam,

krvlju zelenom, kao bronza, bojim,

a sećanjem bronzanim, kao spomenik, mirišem…

Mojim dahom,

mojim znojem,

mojom krvlju…

Svojim sećanjem.

Čuvam polje kao da je gaj.

Plivam u okeanima livade,

Letim u visinama stepe.

Najveća snaga pod mojim je nogama,

vojska što pedalj, po pedalj, osvaja zemlju.

Propovednici ponovnog rađanja, rečitiji od hrišćana,

čiji sam Mesija, s busenom u rukama.

Dok se probijaju, otvaraju kapke od crnice,

njihove suze padaju u svemir.

Ljudi kažu : Kiša!

Dok se ispravljaju, stasaju i množe,

rad im kičmu povija i lomi.

Ljudi kažu : Vetar!

A kada padaju, postaju zlato, suvo,

zagrljajem kose, uz poljubac sunca,

ljudi ne kažu ništa.

Ali misle: Smrt.

Nemam ja ništa sa ljudima.

Ja samo sejem, oni samo žanju,

ja uvek gajim, oni uvek kose,

ja volim noću, oni vole danju,

ja i sada pevam, oni sada prose…

Ali svaki otkos kida moje meso,

sve što jesam, što nisam i sve što bih hteo,

i lome me, pasu, gaze, seku,

iz zavisti, iz straha,

da će vlati moje put pronaći

do nebesa…

I boli, bol kao gorčina

kad zagrizem sebe,

a zašto? Zalud im trud.

Ne stremim ja nebesima,

neću da pomračim zvezde.

Trava zna koliko može da raste

i njen cilj nije dotaći oblake.

Ona želi da živi, ja želim da sejem.

To je sve.

Iz proleća u proleće, mi uvek krećemo iz klice.

I mogu oni da se bore, ali ne mogu i da nas pobede.

Dok je zemlje, biće i trave.

Zbog toga ja ni ne delim njihove poglede.

Gde bacite kosu, ona rđa.

Na gvožđu peni krv koju je pilo.

Gde ne bacite seme, trava niče.

Tako će biti, tako jeste, tako je

i oduvek bilo…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:46

Crni pas

Primetio sam ga tek na pola puta, ali me pratio još od prvog raskršća.

Plašim se pasa. Zazirem od njih nakon loših iskustava u detinjstvu. Pas. Ta reč kao bljesak u glavi izaziva preteće slike očnjaka, pene koja nosi besnilo… Bola.

Ovaj nije ugrožavao moju fizičku egzistenciju. Bio je srednjeg rasta, mada mi se tada činio velik, čupav, crn kao gavran, ali u suštini, pitoma lutalica. Šepao je na jednu nogu. Izgledao je tužno.

Nešto u njemu unosilo je nemir. Možda nepredvidljivost? Bio je miran, ali ipak, divlji…

Pokušao sam da ga oteram, prvo povišenim glasom, zatim psovkama. On je ostajao tih i uporan. Samo njegovo prisustvo izazivalo je tuđe pse da laju na obojicu. Zbog toga sam i želeo da ga se oslobodim.

Gađao sam ga grumenom zemlje. Komad ilovače, kao oni reprezentativni primerci što se bacaju na svež grob, pade daleko od njega.

Znao sam da sam mogao da ga pogodim.

Znao sam da sam mogao da ga zastrašim.

Nisam znao – zašto nisam?

Umoran sam. Nemam snage.

Kući me nije pratio. Ostao sam sâm, siguran, u svom ćorsokaku, iza svoje gvozdene ograde i među svoja četiri zida. Jeo sam, spavao. Malo pričao, mnogo pisao. Što biste vi rekli, živeo sam.

Ali čovek ne može večno da živi u skloništu. On ne može uopšte večno da živi, ali za svog veka, i iz podruma mora izaći, makar da bi znao od čega se krije. I ja sam morao da izađem. U žurbi, zgrabio sam samo kesicu grickalica za put.

Strpljivo me čekao na novom raskršću. Baš mene. Prošli su sati, ali mogli su proći i dani, proći meseci, proći godine. Znao sam da bi čekao.

Ovaj put nisam pokušao da ga oteram. Nisam video svrhu. A možda sam počeo da volim njegovo društvo? Bolje išta nego niko?

Ma nisam bio toliko usamljen! Nisam želeo da me prati, pa makar mi i bio inspiracija.

U jednom trenutku, više ga nisam video iza sebe. Da li je moguće? Ne, ipak nije. Zaostao je, ali eto ga već, juri da me stigne. Ćopa i trči. Tragikomedija.

Odlučio sam da ga potkupim. Naglo sam se okrenuo. Nije se iznenadio kada sam mu prišao. Seo je i sačekao moj potez. Pogledao sam ga u oči i video samo – nezasitost. Iako sam i sâm i dalje bio gladan, istresao sam pred njega sadržaj kese sa grickalicama. Izbacio sam sve, sve što sam imao, sve što je preostalo…

Zadržalo ga je. Neko vreme. Onda je nastavio da me prati, razdragano isplaženog jezika. Želeo je još. A ja nisam imao više šta da mu dam.

Njemu, mom privrženom pratiocu. Jedinom ko me je pratio čitav put. Kao da me pratio ceo život. Kao da će me pratiti i ostatak istog.

Skrenuo sam. S trotoara i s uma.

Ljudi svakodnevno skreću s uma i nastavljaju da žive. S trotoara, već…

Kočnica. Prekasno. Udar. Trenutno. Krv. Prerano.

Pao sam, a padala je i zavesa.

Nisam video svoj život kako mi proleće pred očima. Bio je previše kratak i dosadan za prikazivanje u bilo kom bioskopu. Nisam ni želeo da gledam sva ta pranja zuba, vezivanja pertli i nameštanja kreveta.

Ono malo što je vredelo, ono što je bol urezao u nezaborav, stalo je u oči crnog psa koje su me posmatrale sa trotoara kako ležim, lica priljubljenog uz asfalt. Ostalo mi je još samo da zamislim vlasnika tih očiju kako prati moj kovčeg na sahrani i ostaje da hoda zemljom u koju će mene položiti.

Ni taj mi se film nije dopao. Ali, drugi put…

Promeniću kanal.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:47

Smeh

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 2012. smeh za bolest nervnog sistema.

U skladu sa preporukama, svetske vlade su ubrzano počele da donose zakone u cilju suzbijanja ove podmukle pandemije koja je već vekovima harala planetom.

Mere su bile višestruke. Prvo je preporučeno prekrivanje usta rukom pri smejanju, kao što se čini u naletu kašlja ili kijavice, jer se zaraza lako mogla preneti. U međuvremenu, timovi naučnika započeli su potragu za adekvatnim lekom i vakcinom.

Tek kada su prvi zakoni stupili na snagu, svet je postao svestan koliko je smeh česta i svakodnevna pojava. Poražavajući broj nasmejanih izazvao je strah i paniku. Mere su pooštrene.

Smeh je u potpunosti zabranjen, u svom akustičnom i vizuelnom obliku, u svim sferama života. Na prvi pogled, činilo se kao da je bolest nemoguće iskoreniti, ali udruženom čovečanstvu nema neostvarivog zadatka.

Svetska zdravstvena organizacija odredila je tri kategorije bolesti.

Prva kategorija bili su najteži, hitni slučajevi, oni koji su masovno prenosili zarazu – klovnovi, komičari, ali i predmeti koji su bili uzročnici bolesti – animirani filmovi, vicevi, mladunčad životinja sa uvećanim očima… Svi programi sa oznakom komedije postali su edukativne drame o parališućoj bolesti koja je nekada sputavala ljudski rod.

Pripadnici prve kategorije su u velikoj, tajnoj akciji Interpola (kod nas prevednoj pod šifrovanim imenom “Ko se zadnji smeje“) uhvaćeni i internirani u sabirne bolničke logore u Africi. Bio je to jedini način da se zaštite pripadnici ostalih kategorija i jedina ideja za njihovo izlečenje, jer u životu na “crnom kontinentu“ nema mnogo razloga za smeh.

Druga kategorija bila su deca. Najmlađi su, kao i uvek, najugroženiji i najpodložniji bolestima, ali je smeh imao tendenciju da opada s godinama. Dok ne bi dostigli treću kategoriju, preporučeno je da budu strogo vaspitavana kako bi postala otporni, radni i ozbiljni pojedinci. U nekim zemljama sprovedena je i vakcinacija koktelima depresiva, ali je obustavljena nakon izvesnog broja neželjenih posledica i afera u zdravstvu.

Treću kategoriju činio je veći deo čovečanstva – ljudi koji su već odavno izgubili sposobnost da se smeju. Imali su povremene napade, različitih učestalosti i intenziteta, ali njih je bilo lako navesti na pravi put. Razloga za smeh bilo je sve manje, a razlozi protiv bili su najveći razlozi koje su imali, razlozi za njihovo svakodnevno ponašanje – zakon i novac.

Novi poredak je uzimao maha. Na ulici biste čuli čoveka kako grohotom oglašava svoju bolest ili videli zube u izvijenim usanama neke devojke, a u sledećem trenutku bi se masa prolaznika razišla i formirala prazan krug oko krivca. Ubrzo bi se pored njih stvorio organ reda i zakona s maskom na licu i ispisao im novčanu kaznu ili ih priveo. Život se potom nastavljao ustaljenim tokom.

Bilo je tako svuda u svetu.

U Americi, državni sekretar je, gostujući na televiziji, načinio lapsus i izazvao salvu smeha u publici. Svi su stavljeni pod karantin.

U Severnoj Koreji, bolest je lako iskorenjena – streljanjima.

Međutim, treba reći da su 2 naroda imala najistaknutiju ulogu u novom poretku. Bila su to 2 naroda koja se, prema statistikama, najviše i najmanje smeju – Jevreji i Japanci.

Jevreji su često igrali glavnu ulogu u svetskoj istoriji, pa na kastingu nisu izostali ni ovaj put. Ponovo im je dodeljena rola glavnih negativaca, jer su nekako uvek nalazili razloga za smeh. U novom naletu antisemitizma, zaključeno je da se oni ne smeju, već ismejavaju ostatak čovečanstva zbog svog bogatstva i uticaja.

Svetska zdravstvena organizacija ostala je nema na ove optužbe, sve je ostalo na nivou teorije zavere, a Izrael jedina zemlja gde se zakoni o smehu primenjuju samo na Palestince…

Najviše su profitirali Japanci. Njih smeh nikada nije ometao u radu, a rad, s ozbiljnošću koju zahteva, smatran je za vrhunac zdravlja. Ovaj način života preuzeo je planetu. Dostignuti su istorijski maksimumi u efektivnosti rada, produktivnosti radnika i samoubistvima.

S japanskom kulturom, razvila se i japanska nauka, naročito robotika.

2013. stvoren je android koji u svemu nalikuje na čoveka. Jeo je, spavao, čak i disao.

Neverovatan napredak! Ali na putu svakog napretka uvek se nađe etika, kao kontrolni punk, i konzervativizam, kao barikada.

Crkveni i filozofski autoriteti podigli su glas protiv dalje proizvodnje androida. Oni su glasno izrekli bojazan čovečanstva: Da li nova stvorenja mogu zameniti prave ljude?

Svetska zdravstvena organizacija, koja je u novom poretku stekla ogromnu važnost i moć, ustanovila je komisiju koja će dati odgovor na ovo pitanje.

Posle dugih i iscrpnih pretraga, utvrđeno je sledeće: Androidi su zaista u svemu bili kompatabilni ljudima. Imali su fiziološke potrebe, mogli su da izraze emocije, čak i da plaču, bili su podložni istim bolestima… Osim jedne.

Nikada niste mogli videti androida kako nasmejan posmatra zalazak sunca. Nikada ga niste mogli čuti kako se smeje dečjoj igri. Ne, ništa od toga. Nikada osmeh nije zaživeo u njegovim očima.

Androidi su imali mogućnost da se smeju. Imali su zube, receptore, centre u mozgu, sve je to bilo u njima, kao i u ljudima, ali oni to nikada nisu činili. Jednostavno nisu umeli.

Zaključeno je da oni koji se ne mogu smejati nikada neće zameniti prave ljude.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:48

Pesma

Vrata se otvaraju uz škripu i buka koja se čula i spolja se udvostručava. Kafana je topla kao unutrašnjost pećnice, sa sve prigušenim svetlima zidnih lampi i oblacima dima koji su dočaravali atmosferu furune. Muzika tiho svira, neko se smeje grohotom.

On prolazi do svog stola u uglu odakle se izlaz ne vidi od šanka. Za njim su dve stolice, na naslon jedne smešta kaput, a na drugu sebe. Podiže ruku i doziva konobaricu. Gleda zakrpu na kaputu i pita se što ga ne kači na čiviluk. Možda zato što je ovako izgledalo kao da je u društvu – stolica je zauzeta, samo vlasnik nije tu.

Konobarica pred njega stavlja čašicu pića i on je ispija naiskap. Osećaj je uvek isti. Na početku, i rakija nema ukus, kao voda, a zatim, na pola gutljaja, u ustima oseti ljutinu izmešanu sa slatkoćom dunje. Ta reskost pokreće receptore za bol i pluća, ali nakon toliko ispijenih čaša, on više ne kašlje, a oko mu od žestine zasuzi samo kao izgovor.

Konobarica odlazi po novu turu, a on je odmerava iz dosade. Čini to da ne bi gledao svoje šake položene na sto kao da su tuđe. Prave kičme, rukama se drži za ivicu, noktiju zabodenih u stolnjak boje krvavice, i luta pogledom.

Sama u tom grimiznom moru, kao ostrvce, stoji prazna čašica. Prljava je, od mutnog stakla i kao podijum za ples senki slabog osvetljenja. U njoj se ta igra prelomljenih zraka oku čini kao plamen koji je sagoreva iznutra. Uzima je u ruke, ne znajući kako da smiri izdajničke prste, i okreće u mestu. Konobarice još uvek nema.

-Prokleta kafana!

Nije to bila ni kafana, bio je to običan bircuz. Nema mnogo pravih kafana više, ni pravih ljudi, a ni rakije, al’ ona opija, bila prava ili ne.

Konačno mu dopunjuje čašu. Ponovo je ispija pre nego što ona stigne da ode.

Da, malo je pravih stvari na svetu. A mnoge se nazivaju pravima: prave reči, prave ljubavi, prava muzika, pravo…

-Prokleta muzika!

I opet je čuo Pesmu kako odzvanja praznim odajama u njegovoj glavi, ispunjava sve lagume kao podzemna voda. I opet je pio, izazivajući i uživajući u požaru alkohola, kako ne bi mislio na stihiju koju ne može da zaustavi. Protiv poplave su pomagale samo brane, ali i one bi popustile kada bi nivo vode postao previsok. Kao ove noći. I tada bi ga potopila.

-Prokleta…

Ali muzika je uvek tu. Cigani, detektori za tugu, dobro ga znaju i prilaze njegovom stolu. Oni ga vole, jer na muziku troši neštedimice, a dopušta im da sviraju po želji. Ima samo jedan zahtev koji oni lako ispunjavaju – da ne prekidaju.

-Samo glasno, bez stajanja! – reče.

-Uvek, gazda! Ko peva, zlo ne misli!

I ne samo zlo, već ne misli uopšte. Muzika je spas umnih od srećnog prokletstva neprestanog razmišljanja. Dok sviraju, nemirni glasovi se izgube u svetu taktova i nota…

Potreba za prepuštanjem muzici njemu je kao svojevrsna droga. Kada bi kafana iz nekog razloga bila zatvorena, on bi otišao ma gde, u operu da sluša italijanske arije koje nije razumeo ili u podzemne prolaze da sluša ulične svirače koje je razumeo isuviše dobro. U takvim trenucima, nije mu bilo važno šta sluša dok god nešto svira.

Ali pored uslova da ne prestaje, muzika nije smela biti često ponavljana. Njegovo uho se nije smelo navići na melodiju, jer bi uz poznate pesme opet počinjao da misli. Ma koliko glasna i dobra muzika bila, on je čuo prokletu Pesmu u glavi. Ne bilo koju pesmu, već Pesmu.

Rakija je tekla. Posle prvih par, ostale čašice su išle kao na traci. On se tog procesa nije ni sećao, dok je plivao u moru muzike, dunjevača kao da je sama uskakala u njegova usta. U stvari se malo čega i sećao, svojih ustajanja sa stolice, udaranja rukom o sto, aplaudiranja uz ritam, pucketanja prstima…

Prvi put ga je trgao miris dunje koji se širio čak i iz prazne čašice. Bio je to miris uspomena na ono zlaćano sunce koje je kao dečak pokušao da skine sa ormara i zamišljao koliko li je slatko slâtko sačinjeno od nje kada tako zanosno miriše i izgleda i iz daleka. Ali tu dunju nikada nije probao. Ostala mu je van domašaja, a još uvek ga je mamila.

Trepnu i kao da se budi iz sna, osvesti se. Cigani su svirali brzo, besno, a glavni, violinista, kao da je želeo da prereže svoj instrument. Iz usta mu je blještao zlatan zub, a iz oka sjaj mladog meseca, lutalice.

U ruci podignutoj iznad svoje glave video je čašicu i na tren mu se učini da ništa oko njega nije stvarno, kao da posmatra film u kom je glumeo. Taj jedan zamrznut kadar biće i sve čega će se sutradan sećati. Trenutak produhovljenja.

Naglim pokretom, kao da je otresa, prvo je dodatno podigao čašu, a zatim je njome gađao pod. Ona se rasprsnu uz samrtni krik stakla koji je zaglušio i muziku. Osetio se bolje. Podao se tradiciji, navici, instinktu uperenima protiv građanskog reda i pristojnosti. Bio je bolje. Sada nije jedino on u ovoj kafani bio slomljen i rasut u komade po kojima se gazi.

U gomilu krhotina na podu prosuo je i šaku papirnog i metalnog novca koju je zagrabio iz džepa. Ali u džepu je bilo još nešto. Sada je želeo čašu, da se uhvati za nju kao davljenik, ali nema spasa za čovek koji uništi i svoju poslednju slamku.

Prsti izvukoše presavijenu, izgužvanu kovertu, zamrljanu od znojavih dodira na kojoj se više ni imena primaoca ni pošiljaoca nisu videla. Taj potez bi ispraćen ponovnim početkom Pesme.

-Glasnije! Glasnije! – vikao je.

Cigani mu se približiše i u potpunosti ga okružiše. Dok je po ko zna koji put otvarao koverat, nije imao utisak da je u kafani. Nije video više ništa osim njihovih instrumenata i šarenih odela, pa se osećao kao u cirkusu. Tako mu je bilo lakše da se suoči sa svojom tačkom, iako nije znao da li je večeras pajac, plesač na žici ili gutač vatre. Možda sva tri. Ali je njegov performans pratila ista numera.

Iz koverte na sto ispade slika. On je samo letimično pogleda i setno se nasmeši za sebe, a zatim je okrete na belu, praznu poleđinu. Njena lepota mu više nije značila, sada kada je spoznao da ih ima još, mnogo, nikad istih, a ponekad i boljih.

Lepota mu uopšte nije ni značila. I otvorenih očiju čovek je mogao da ne vidi, a zatvorenih čak da zamisli ono što želi. Ali čak i kada zapuši uši, nešto mora čuti. Srce ume da se stiša, ali ne i misli. Ne i reči.

-Glasnije! – zahtevao je, a znao je da to neće pomoći.

Ne može se muzikom zaglušiti Pesma. Ne može dok čita njene reči s požutele hartije na koju padaju kapljice znoja sa čela. Želeo je sebi da pomogne, ali nije umeo. Bilo je to jedno od onih večeri.

Njegova duša, široka kao okean, mirno zapljuskuje obala života. I taj prividni mir, s plimama i osekama, ali bez prevelikih kolebanja traje sve dok se ne pokrenu ogromne mase tektonskih ploča na dnu. Dovoljna je jedna pukotina da izazove cunami.

Čitao je iznova i iznova i zaboravio na sve. Lebdeo je u svetu mogućnosti i nemogućnosti, htenja i stvarnosti. Bio je u predvorju sreće, ali leđima okrenut ka ulazu. Za taj procep krivio je samo sebe. Za njegov život, njegove odluke, sve što je radio, izazvao i dočekao, pa i ovo pijanstvo, ona nije bila kriva. Greška je bila njegova.

-Gazda, imaš neku želju? – prekide ga glas Ciganina.

On se trgnu. –Samo jednu…

-Reci!

Progutao je ime na usnama sa pljuvačkom kojom je vlažio suva usta, pa reče:

-Svirajte mi nešto što ne znam!

Odložio je pismo i još jednom pogledao sliku koju je doživljavao kao pečat na svoju čežnju, a zatim ih zajedno, u koverti, vratio u džep koji je prethodno ispraznio do poslednje pare Ciganima u ruke. To ih je navelo da mu svesrdno ispune želju, a muzičari ni u čemu ne uživaju više nego u slobodi. Počeli su da improvizuju i izmišljaju, mada to nije baš uvek najbolje ispadalo na brzu ruku.

Njemu ništa nije značio kvalitet dok god su glavu punile nove note. Čak i one stare, kvalitetne, koje je voleo nije želeo da sluša, jer bi se i uz njih zaboravio, bez smetnji zamislio i dopustio Pesmi da ga obuzme.

Zašto nju nije mogao da zaboravi? Razloži, uprosti, navikne se? A probao je.

Na tu muziku se nije mogao navići, jer to nije bila muzika kao ova koja u njega ulazi spolja, ona kojoj je potreban put da prodre u mozak. Bila je to muzika koju je sam stvarao na instrumentu koji se krio u njemu. Bila je to Pesma, Pesma sa velikim slovom, Pesma od stotinu hiljada reči, svih reči koje je znao, njegova Pesma. Prelepa i tužna, suđena i prokleta, ali njegova. I zbog nje mu se sve činilo manje vredno.

Večeras nije pomagala ni ova nova, nepoznata, neizvesna, nedefinisana muzika. I dalje je čuo Pesmu.

Namerno, snažno, na vrhuncu sevdaha, udario je glavom o sto. Pogodi ga bol, bljesak u očima, ali oseti i toplotu kako mu se razliva po čelu. Na to se nasmeši i ostade priljubljen licem uz površinu stola.

Na već crvenom stolnjaku crvena mrlja se nije ni videla. Nije bila ni velika, za posmatrača sa strane.

Bila je samo taman tolika da u nju umoči kažiprst i mastilom boje rubina nacrta nešto na rukavu svoje bele košulje kada je muzika prestala da svira.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   Pon 20 Mar - 9:49

Voleo bih


Home

Voleo bih,

da te vidim…

da me obrišeš iz svog drugog života.

zaljubljenu u drugog momka.

nestalu, bez traga.

Voleo bih,

iako…

bi tvojom crtom preko mog imena

presečeno bilo moje bilo.

bi pojavom drugog

kao metkom pogođen bio.

bi nestankom tvojim

nestao i moj dah.

I voleo bih,

uprkos tome!

Ubijen bih bio,

ali mrtav! Konačno!

I spokojan stavio tačku

Makar to bila ona iza godine smrti!

Ne bih živeo više ovako…

“Živeo“.

Živeli!

Voleo bih,

iako me ljudi preziru.

Kažu “Vidi ga,

voleo bi svoju voljenu

bezobzirnu…tuđu…izbrisanu.

Budala!

Troši svoje noći

Na devojku i bol

Koji će proći.“

Voleo bih,

i proći će.

U ovom vozu, svi smo slepi putnici,

a ja maštam da sam mašinovođa.

Možda me izbace već

na sledećoj stanici,

jer ljudi ne trpe

umetnike,

ludake,

zanesenjake.

Ista bagra.

Voleo bih,

možda,

da sam kao oni, ali…

Šta me se tiču ljudi,

njihovi životi, njihova pravila i njihovo društvo,

kad jedino društvo u kom želim da budem

je ono u kom ne mogu i ne smem.

U tvom.

A voleo bih…

jer volim.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dušan Arsenović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Dušan Arsenović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dušan Arsenović
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-