Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Lajoš Zilahi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:28

Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka.
Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[1] gde je bio ranjen. O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca.

On je takođe bio aktivan i na filmu. Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931.

Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački.

Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerpeši.








happy


Poslednji izmenio Dala dana Sub 11 Mar - 19:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:30

"Kad dusa zamire" Lajos Zilahi

Ova knjiga potresno je i duboko svedocanstvo o patnji koju je autor iskusio a potom ovekovecio u izvesnom delu svoga opusa. Otreznjujuce, iskreno, strastveno i bolno secanje utkano u pricu o ljubavi,odlasku,potrazi i promeni; vecitoj zivotnoj borbi za opstanak koja kida korene i gasi uspomene..Vetrovi ili pak,kako to pisac oseca, "slepa ruka sudbine" kotrlja zivotni tocak ka nepoznatim i stranim daljinama gubeci niti koje vuku ka proslosti..
Sustina ove price teska je i tuzna stvarnost velikog broja ljudi sirom sveta sto je svakako doprinelo tome da radnja knjige dopre do svesti citalaca i postane jedno od onih dela koja se uvek iznova citaju i vole.Suocen sa nemogucnoscu da na tlu svoje zemlje ostvari svoje ambicije,pritisnut nemastinom, junak ove price biva prinudjen da napusti rodnu kucu i potrazi svoje mesto u nekom novom svetu,u kulturi razlicitoj od njegove,okruzen ljudima drugacijeg mentaliteta,sa gorkim osecajem novog epiteta koji ce beleziti njegov zivot-veciti stranac..Jer u zemlji u kojoj ce pokusati da izgradi svoj zivot,u zemlji u kojoj ce zasnovati svoju porodicu,on do samog kraja ostaje svestan da ce oduvek ostati samo prolaznik i slucajan posmatrac tih ljudi,njihove kulture i tla koje nikada nece doziveti kao svoje i svom srcu blisko..
Nasuprot tome,zivot u tudjini zauvek ce ga udaljiti od svega sto je ostavio za sobom u zavicaju dovodeci ga do suocavanja sa surovom istinom nakon sto ponovo poseti svoju rodnu kucu,decenijama kasnije.Ostace stranac u tudjini,ali je postao pridoslica i u nekad svojoj zemlji..Postao je samo dusa bez adrese.Uprkos vremenu koje je ucinilo svoje,zal za domovinom nikada nije iscezla i poput nekog teskog bremena,pritiskala mu je dusu gorkim osecajem nedostatka i ceznje.
Negujuci jezik kao sponu koja mu je priblizavala njegovu voljenu i do samog kraja, neprezaljenu Madjarsku,pokusavao je da u sebi zadrzi i spreci gasenje tog plamena..
Da otme i od zivota sacuva nepresahlu zedj svoje ugarske misli.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:30

Ararat 1-2 Lajoš Zilahi
U proteklih četrdeset godina nekoliko puta sam se vraćala ARARATU. Knjigu sam čitala uvek na nov način, ali sa istim osećanjem.
ARARAT je saga o mađarskoj grofovskoj porodici Dukaj. O ljudima i događajima koji su menjali istoriju. O otmenosti, strasti i ponosu. O raskoši koja često zjapi prazninom. O traženju utehe i smisla.
ARARAT je i freska istorijskih događaja u Evropi s kraja HIH i iz prve polovine XX veka. Ali ti događaji samo su diskretna pozadina. U prvom planu, u fokusu (da se poslužimo rečnikom fotografa) su lični doživljaji Dukajevih. A pre svih mlade grofice ZIJE.
ZIJA je nežna, topla i saosećajna. Romantična. Usamljena. Njene su oči kao zelene jabuke. I njena omiljena haljina je zelena. ZIJA je ispunjena neprestanom žudnjom za toplinom i ljubavlju. Istovremeno, ona je odlučna, hrabra, prkosna. I dovoljno snažna da, kada ljubav nađe, učini sve da je zadrži. Čak i po cenu gubitka i žrtve.
Nadam se da će čitaoci prepoznati prefinjenu lepotu romana ARARAT. I da će zavoleti ZIJU kao što je ja volim.
Ljiljana Habjanović Đurović"








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:31

"Razbesneli anđeo" Lajoš Zilahi

"U sparno letnje veče,tegobno,stravično
lupi na nebu u bubanj razbesneli anđeo..."

"Razbesneli anđeo" nastavak je šestodelnog romana "Ararat" o čuvenoj i imućnoj porodici Dukaj i sudbini njenih članova u godinama koje su potresale zarobljeništvo, izbeglištvo, bombardovanja i opsade Budimpešte tokom Drugog svetskog rata. Stoga,snažnija i u neku ruku dublja ,ova knjiga delimično je i lična povest prepisana sa stranica Zijinog dnevnika i istrgnuta iz redova pisama kojima su Osti,Zija i Mihalj pokušavali da nadomeste fizičku razdvojenost i očuvaju svoje plemičko,porodično ognjište u središtu Ararata,tog poprišta zbivanja i ćudi.

"Po svoj prilici, svaki čovek ima neku svoju pećinu, ma i u mašti, u koju može da se povuče od civilizacije, porodičnog života i drugih neprijatnosti bitisanja."
"Život je neuporedivo jači od svake vizije smrti."

Žive i potresne slike rata, razaranja i žrtava deluju kao da su lično viđene i doživljene autorovim očima. To je ono što ovo Zilahijevo delo čini tako pitkim i ljudima sa ovih podneblja bliskim; to osećanje već doživljenog i proživljenog straha, neizvesnosti, teskobe i beznađa koje živi u svima nama,nekad i sakriveno, a kao podsetnik na širom sveta iste, slike tužnih i beskrajnih kolona izbeglica koje kidaju svoje veze sa precima i gase svoja ognjišta u očajnoj ali snažnoj želji za životom. Begom od stvarnosti.

"Dan i noć je reka izbeglica strujala ka zapadu. Glačala, daske za glačanje rublja, lampe, konci,i tiganji, ogledala u pozlaćenom ramu i prljavi kavezi sa živinom behu u visokim kamarama natovareni na kolima - između toga: deca uvijena u posteljne pokrivače i vunene marame, stari i bolesni; na jednim od tarnica klatilo se ćopavo tele, čije su duge uši izvirivale iza trpezarijskog kredenca. Izbeglice,koje je savladao umor, držale su se jednom rukom za kola. Prevalili su put od hiljadu kilometara, a još hiljadu kilometara puta se pružalo pred njima. Deset hiljada, dvadeset hiljada ovakvih tarnica, a nigde se nije čuo zvuk ljudskog glasa - samo škipa točkova i tu i tamo jadno mukanje poneke krave, njiskanje konja, blejanje koza i krečanje pataka. Ovakve seobe naroda preduzima samo masa sirotinje - bogat svet svoj imetak nosi u čekovnoj knjižici."

Ovom realističkom i pesimističkom prikazu stvarnosti, do kontrasta je suprotstavljena lirična, opijajuća i svevremenska priča o ljubavi,o snazi, veri i istrajnosti oličenoj u sudbinskim susretima Marije Daride i Maksima Narokova. Ta fatalna i uznemirijuća privlačnost, izbezumljenost gubitka, potrage i ponovnog susreta dveju srodnih duša, bajkovito dočarava lepotu i punoću života koji pulsira i opstaje uprkos zemlji natopljenoj krvlju i vazduha zagušenog mirisom bombi.
Ljubav je ta koja sve prevazilazi.

"Obično sanjamo o onome što smo izgubili."
"Povratiti nešto što smo smatrali nepovratno izgubljenim, uvek pruža veću slast od samog osvajanja."
"Strasna ljubav je kao uveličavajuće staklo, koje prikazuje vrednosti u nama za koje nismo ni slutili da ih imamo. Razbije li se uveličavajuće staklo, oplakaćemo gubitak optičke iluzije o sebi."

Političku umešanost i simpatisanje demokratije,pisac naglašava opširno opisujući političku scenu i njene prevrate u Budimpešti nakon dolaska Crvene Armije. Takođe,čuveni Zvezdoznanci i Mihalj Urši na njihovom čelu, povod su da autor progovori o svojim političkim ubeđenjima i plasira poruke o budućnosti zemlje posmatrane kroz prizmu brojnih partija čiji su interesi bili daleko iznad sudbine običnog i siromašnog naroda

"Pobeđena ideja uvek biva osuđena da doživi histeričnu odmazdu."

Ta ista politika moćnika, surova i stravična, odnosi živote ne birajući i pritom gazeći ono malo dostojanstva, ljubavi i dobrog koje je bilo možda jedina svetla tačka budućnosti stare Mađarske.
Gašenje loze i ubistvo ljubavi, izdaja i prevara, razočaranje i utihnulost....boje poslednje redove ovog dela i zatvaraju stranice istorije Dukajevih.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:34


Samrtno proleće. Autor: Lajoš Zilahi. Na prvoj strani piše: Izdavačko preduzeće Bratstvo-jedinstvo, godina izdanja 1970. Ova knjiga u stvari je sastavljena od dva romana sa nazivima Samrtno proleće i Voda nešto nosi.

Nekada su knjige mađarskog pisca Lajoša Zilahija bile vrlo popularne u bivšoj Jugoslaviji i kupovale su se „na metar“. Možda je popularnosti ovog pisca doprinela i Milena Dravić koja je 1978. godine osvojila Zlatnog Davida, kao najbolja evropska glumica, za ulogu u filmu Voda nešto nosi. Upravo je ovaj film snimljen na osnovu Zilahijevog romana.

Lajoš Zilahi je umro u Novom Sadu, što još jednom svedoči o njegovoj povezanosti sa našim podnebljem.
Upravo zbog prodaje „na metar“ ovog pisca bije glas da je autor „petparačkih romana“. Međutim, njegovim knjigama treba dati šansu. Ukoliko na svojim porodičnim policama imate čitav komplet njegovih dela, ne razmišljajte o tome kako da ih se otarasite.

Lajoš Zilahi piše o nemogućim, neostvarivim ljudskim željama, o ljudima koji uprkos tome što znaju da to što žele nije moguće sebe nekako zavaravaju da su oni drugačiji od ostalih i da je sreća skoro dobijena. A kada dođe do očiglednog poraza i do gubitka sigurne životne zone, njihov svet se raspada na delove koji se ne mogu sastaviti.

Samrtno proleće

U Samrtnom proleću govori se o mladiću koji neposredno pre svog samoubistva piše pismo svom prijatelju iz detinjstva koga je slučajno video tog dana, objašnjavajući mu svoj život i razloge samoubistva.

To pismo je iskreno, oštro, bespoštedno, bolno. Priznajući sve mane i greške koje je načinio u životu, on se kroz pismo ispoveda, čisti, možda i pokušava da, pre svega sebi, razjasni zbog čega mrzi svoj život. Događaje ređa hronološki. Iz pisma se saznaje da je on, kao imućan gospodar velikog imanja koje mu je otac ostavio, završio pravni fakultet, rešen da postane važan ministar. Seli se u veliki grad, a u kući gde stanuje upoznaje Evitu. I tu počinje njegov stmoglavi pad.

lajoš zilahi
Lajoš Zilahi
U početku je sve izgledalo idealno. Oboje mladi, zaljubljeni jedno u drugo, otkrivali su mnoge stvari prvi put zajedno… Kada je rešio da je oženi, slučajno saznaje da se on u stvari njoj ne dopada. Ona je čak našla i novog udvarača za vreme svog letovanja i tako se zauvek oprostila od njega.

Šta on, kao osoba kojoj je sve u životu pruženo na tanjiru i koji se ni za šta nije morao pomučiti niti potruditi, radi povodom toga? Utehu traži u Joži, devojci koju koristi da iskali svoj bes, nezadovoljstvo. Njoj se sveti za ono što mu je Evita uradila. Daje otkaz na poslu, gubi sve ambicije, počinje da se kocka i da pije, a svoje imanje gubi upravo na kocki.

Postaje puki siromah, koji mora da pozajmuje novac od Jože, devojke koju je koristio kao sredstvo i od koje je sada zavisan. Uništiva sebe i svoju moguću sreću. U potpunosti se predavši Joži on je postao nesposoban da donese pravilan sud i preslab da bilo šta promeni.

Jedini izlaz iz svog promašenog života vidi u samoubistvu. Samoubistvo koje donosi olakšanje, koje mu nije donela ni nova ljubav, ni novi društveni status, ni novi grad, ni, na kraju krajeva, novi način života. Mislio je da će gubitkom očevog bogatstva on postati bolji, snažniji čovek, spreman na osvajanje i na borbe i da će izaći iz tela nemoćnog momka koji o svemu razmišlja i sve želi, ali nikad to ne postigne.

On nije lik koji treba da nam se dopadne. On je lik koji čitaoce treba da nervira. On je beskrajno patetičan, kenjkav, razmažen, nezahvalan, naporan, sujeveran. Nesposoban da iskoristi ono što mu je samim rođenjem dato – lepotu, bogatstvo, zdravlje. Čak nije uspeo ni da se ubije kako treba. Nije pogodio pravo mesto. Nekoliko centimetara iznad srca bilo je dovoljno da ga živog pronađu i odvedu u bolnicu, gde je preminuo.

U tom što sam stalno gubio video sam prst sudbine. Nerazumljivom upornošću sedeo sam iz noći u noć za kartaškim stolom i raspisao svoj imetak. Nikada se nisam bavio verom, ali tih dana mi postade jasan zakon o predodređenosti sudbine. Naša sudbina određena je unapred, uzalud pokušavamo da se borimo protiv nje, ne možemo da otklonimo njenu ruku koja nam se spustila na rame. Zašto sedim za kartaškim stolom i zašto dozvoljavam da mi imanje propada, da se topi, kada ono može da mi pruži mnoge prijatnosti u životu, samopouzdanje, životni oslonac, opstanak? Kao da sedim ovde sa presečenim venama kroz koje lagano teče moja krv. Zašto sedim ovde? Unutrašnji glas je odgovarao: jer nemam snagu volje. Jer sam je smrvio između dva strašna žrvnja sumornih misli.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:34

Voda nešto nosi

Lajoš Zilahi
Lajoš Zilahi
U romanu Voda nešto nosi glavni lik je Janoš, ribar koji sa svojom ženom, detetom i tastom živi u kućici pored mora. Žive mirnim životom, pomažu svima kojima je pomoć potrebna, naporno rade i štede novac za svog sina.

Jednog dana Janoš čuje svog tasta koji iz čamca viče da voda nešto nosi. Pomaže mu da iz vode na kopno iznese, kako mu se činilo, mrtvo telo žene. Janoševa žena uz pomoć lekara uspeva da je vrati u život i neguje je. Vremenom se Anada, kako je rekla da se zove, oporavlja i Janoševa žena je uprkos protivljenju svog muža ostavlja u kući kao pomoć, jer Anada nije imala kuću, niti prošlost kako je sama tvrdila.

Janošu, čoveku čvrstih principa i karaktera ovo je smetalo jer je kod Anade postojalo nešto što ga je plašilo, što ga je istovremeno od nje i odvajalo i njoj privlačilo. Posmatrajući Anadu i uvidevši koliko je zapravo ona privlačna, koliko drugačija i koliko posebnija od njegove žene, on ne uspeva da se kontroliše.

Čovek koji je nekad razmišljao samo o porodici i o tome kako da zaradi novac sada razmišlja samo o Anadi. Život pre Anade mu se čini toliko drugačiji i toliko običan, da ne zna da li nju treba da blagosilja ili kune. Ne uspevši da savlada sebe on jedne večeri napada Anadu, a ona se ne opire. Nakon toga Anada odbija svaki dalji kontakt sa njim.

Ovo Janoša bespovratno menja. To je čovek koji sada sinovljevu ušteđevinu daje da bi kupio nakit Anadi i koji smišlja kako da ubije svoju ženu. Anada, o kojoj zapravo suštinski niko ništa ne zna, shvata da je uzrokovala još jednu nevolju i da je opet upropastila nešto što ne bi smelo nikad da se dira. Međutim, ovog puta ona nije bila kriva.

Svesna svoje nesreće i toga da ono što želi u životu nikad neće biti ostvareno, sa osećanjem da je prokleta, ulazi u vodu. Posle nekoliko sati Janoš opet čuje povike: Voda nešto nosi. Znao je šta nosi.

Cele noć nije mogao da zaspi. Ukus onog poljupca nosio je u sebi kao neku tajnu, užasnu bolest. Poljubac ga je zarazio i katkad mu se činilo da se ogubavio. Šta bi bilo da se to sazna? Kada bi to njegova žena ili tast saznali? Kako bi ga tada gledali, kakvim pogledom? Kao zdravog čoveka za koga se odjednom saznaje da je na umoru i za njih izgubljen. Ili kao na čestitog čoveka, prijatelja ili člana porodice, kome iznenada policajac spušta ruku na rame i tek tada se saznaje da je izvršio zversko ubistvo. A u vazduhu lebdi strašno pitanje: zar ovaj…ovaj čovek? Zašto? Kako? Kakvi su ga mutni nagoni, strasti i ciljevi obuzeli? Šta bi pomislila, šta bi osetila njegova žena kada bi saznala? Užasavao se pri pomisli da u sebi nosi ranu, bolest koju mora krije. Katkad ga je mučio neobjašnjiv strah. Uveče kada bi pošli na počinak i počeli da se svlače osećao je strepnju da mu je tajna ispisana na leđima, na samoj koži njegovog tela… Ona će sada ugledati to i kao da mu je već u ušima odzvanjao njen prestravljen vrisak.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:35


"Ima u životu trenutaka koji se nikada ne mogu zaboraviti. Ima i onih koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čovjeka, koji se u sjećanje zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vrijeme nikad ne može izbrisati.

Bučne velike trenutke života čovek češće obnavlja, svakom zgodom ih oboji, preslika...zanimljivi veliki trenuci polako blijede, izumiru za vinskim stolom u dimu cigareta.
Samo su oni trenuci, o kojima se ne može pričati, vječni. Ovi sitni, goli trenuci, skrivaju se stidljivo u srcu i tako provode svoj samotni život....."








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:35

"Osećao sam da mi opasnost sve više preti. Bio sam već napolju u širokoj dubokoj reci,koja mi se pričinila beskrajna kao more. Od straha nisam video ni obale,koja je ionako bila jako udaljena. A vrtlozi su se javljali jedan za drugim i sve besnijim udarcima vrteli čamac. Posle svakog udarca bilo je sve više i više vode u čamcu. Onda je čamac pošao sasvim mirno,ali mnogo brže. Kao da se spasavao,kao da je i on osećao opasnost. Ali to je samo struja bila brža,koja ga je vukla sa sobom i nosila,nosila.
Znao sam da ta brza vožnja neće moći dugo trajati,jer nizvodno od pristaništa vrtlozi su još jači.
Počeo sam vikati. Na dalekoj obali,na jednoj uzvišici neki čovek kosio je travu. Čuo je moje dozivanje,dugo je za mnom gledao,ali nije potrčao sa brežuljka da mi pomogne. Vreme,koje bi izgubio,vredelo mu je više nego jedan ljudski život. Možda i nije shvatio opasnost u kojoj se nalazio moj čamac i moj život.
Cestom je projurio jedan kamion,ali bio je tako daleko da je izgledao malen kao klupica. Prepoznao sam ga:bio je to kamion za mleko s imanja. Vikao sa,ali od buke motora šofer nije mogao čuti. Ubrzo je nestao u oblaku prašine.
Tada se na drugoj obali pojavio govedar,stao je,čuo je moje dozivanje,okrenuo se i hteo potrčati prema pristaništu da pozove u pomoć,ali tek što se okrenuo,krave mu se razbežaše. Vratio se i terao ih u čopor. Hteo je pomoći,ali nije mogao. Za njega bi bila velika nesreća da su mu se krave razbežale.
A mene je struja nosila dalje. Snažan tok velike mutne vode šumeo je strašnom hukom,u čamcu se nakupilo sve više vode i bio sam se već približio onom mestu gde počinju najveći vrtlozi. Bio sam dobar plivač,ali sam znao da se na tom mestu ljudske ruke ne mogu meriti s vodom.
Bio sam promukao,a grlo mi se osušilo od vike. Već me je i snaga skoro napustila,kada preda mnom iskrsnu jedan brod,mali rečni parobrod,koji je plovio prema pristaništu..."
"...Tada sam prvi put osetio da društvo ne voli ljude koji su se našli u nevolji. Ako im i pomogne,mrzi ih i ljuti se na njih..."








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:36

Sledećeg dana smo krenuli na put.Natrag u Honolulu, na drugi kraj zemaljske kugle.Majci sam rekao da ću sledeće godine opet doći.
Svi su izišli na stanicu.Ja sam se nagnuo kroz prozor voza i mahao maramicom.
Moja majka je stajala tamo kraj praznog koloseka okrenuvši glavu u neodređenom pravcu za vozom koji je odlazio.Stajala je tamo nepomično,samo su joj se naočare svetlucale.Sada je nisu pridržavali niti Roza,niti Đula.
Dvadeset i osmi septembar,sedam sati uveče.
U Hedešhalamu su mađarski carinici sišli sa voza i austrijski kondukter je već prošao kroz hodnik.
Tada me je nešto potreslo do dna duše.Okrenuo sam lice i rukom mahnuo Dženifer da izvede Endrjua iz odeljka.Dženifer je osetila o čemu se radi.Izvela je Endrjua u hodnik da u tom času ne vidi svog oca.
Od jecanja mi se treslo celo telo.Znao sam da nikada više neću videti svoju majku i svoj rodni kraj.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:36

Moj se život sastojao pod samih posrtaja i polovičnosti, sada oko mene leži bezbroj praznih i besciljnih misli, ali neka ti nikada ne smeta ako kasnije otkriješ besciljnost tih misli, neka ti nikada neuspeh ne oduzme radost, jer nije uspeh važan nego put na kojem za njim težiš. Ne traži poslednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu, jer je ona tamna i prazna. Sjaj sitnih stvari je to što životu daje toplinu. I ne meri život po tome što traje deset, dvadeset godina, više ili manje, to je ionako svejedno uporedjujući koliko dugo nisi postojao i koliko te dugo neće biti.
Ne pokušavaj izaći iz kruga u kome ti je određeno da živiš. Veruj da zagonetne sile slučajnosti zavise od tebe, da ti znaš upravljati njima. Izgubiš li tu veru, napast će te slučajnost i smrviće te.
Slučaj smatraj uvek svojim slugom, onda ako je to samo iluzija."








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:37

“Žene kojima je ljubav sve, uvijek su nevine.”

Lajoš Zilahi








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:38

Bilo je da mesecima nije vidjao Erzebet. Ali izuzev dugih perioda raskida, zivot im je bio ispunjen malim ili vecim svadjama. Oboje su bili plahovite naravi i skloni da jedno drugome kresnu u lice reci koje se u zivotu zaljubljenih obicno zavrsavaju sa uzvikom “Ali sad je svemu kraj” – a uvek znace da o prekidu ne moze biti govora. Jer oni koji zaista zele rastanak, nista ne kazu. Oni odlaze, ili nestaju, postepeno se udaljuju, gube se, blede, gase se, ali stezuci kvaku na vratima nikada ne uzvikuju, da je sada kraj.

Lajos Zilahi – “Begunac”








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:43

“Samo nam ljudsko biće može podariti potpunu iluziju sigurnosti. Samo glas, pogled i dodir ruke jednog čoveka deluju kao utešna poruka iz svemira u kome smo mi tako sićušni. Ovaj čovek može da nam bude prijatelj, lekar, ređe kakav rođak, ali bez izuzetka to je uvek osoba koja nas voli. Strasna ljubav je kao uveličavajuće staklo, koje prikazuje vrednosti u nama za koje nismo ni slutili. Razbije li se uveličavajuće staklo, oplakaćemo gubitak optičke iluzije o sebi.”








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   Sub 11 Mar - 19:44

Kad dusa zamre

Ima u životu časova koji se nikada ne mogu zaboraviti.Ima časova koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čoveka, koji se usećanju zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vreme nikad ne može izbrisati.
Bučne velike trenutke života čovek češće obnavlja, svakom zgodom ih oboji,preslika-zanimljivi veliki trenuci polako blede,izumiru za vinskim stolom u dimu cigara.
samo su oni trenuci večni,o kojima se ne može pričati.Ovi sitni,goli trenuci,skrivaju se stidljivo u srcu i tako provode svoj samotni život.....

Lajoš Zilahi








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Lajoš Zilahi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Lajoš Zilahi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Koju knjigu trenutno čitate?
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-