Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Nenad Kalabic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 12 Mar - 18:23

( Ne ) stvarni svet

Sedim sam u svojoj sobi koja nadgleda moj svet sa malog potkrovlja. Svet u kome sam sam, i u kome ja vladam, nema podanika ili drugih stanovnika, ja sam jedini, svoj počasni gost, svoj sluga i rob, svoj vladar i dželat.

A tu je i ona.

Vladam stvarima koje su ono što zamislim da jesu. Vladam u svetu u kom postoji jedna savršena žena koja ne postoji. U kom su snovi stvarnost, a kada se pretvore u noćnu moru, nestaju, i ja se budim.

Gledam u daljinu prema svetlima grada, a zatim pogled klizi u desno prema mraku, prema reci i nasipu. Tamo sam pre samo nekoliko časova trčao prema zalasku Sunca.

Hoću da ga uhvatim i stavim u bocu sa malom maketom broda, da mi osvetljava plovidbe ka dalekim morima. I uhvatiću ga kad tad, a do tada ću da uživam u osećaju zemlje koja se okreće pod mojim vrelim stoplaima dok sam mu za petama.

Ovaj svet je isuviše mali za bilo koga ko želi da ga osvoji. Da vlada njime… Mislima.

“Samo jako zatvori oči… Videćeš, lakše je nego što misliš. Problemi ne postoje, sami ih stvaramo.”

Ne bi me čudilo da smo zaspali u hladovini hrasta na pikniku. A kada se budemo probudili shvatićemo da je naša priča ustvari priča Levina i Katjuške. I da je sve ovo delo crnog vina.

Ali ne. Ja samo puštam svoje misli da lete poput zmaja visoko u nebo dok mi u sobi na stolu stoji kopija Ane Karenjine. Toliko je lako i tako je lepo. Probaj?

Zašto me tako gledaš? Pusti me još malo da maštam… Molim te. Ne uzimaj mi ono što mi je jedino ostalo. Ne poklanjaj mi bol pogledom prezira.

Znam da se moram trgnuti iz snova. Ovaj svet nije takav. Realnost je isuviše hladna za one koji sanjaju i koji misle da san može da posluži umesto jorgana. Ali tako je udoban, evo, probaj. Evo uzmi knjigu, stavi je pod glavu umesto perjanog jastuka.

Osećaš li kako reči i melodije različitih mesta naslanjaju svoje opise na tvoje kapke?

Znao sam da ćeš me razumeti…

Gasim sveću.

“Nju barem nije teško bilo prevariti…” Gledam kroz prozor u mrak. Gledam prema svetlima grada koja se kroz sada zatvorene želuzine jedva probijaju, i ne obasjavaju njeno lice na kome se rađa osmeh.

Osmeh stvoren promišljenim redosledom reči u rečenici… Bez obzira na to, on je i dalje savršen.

Da li je ovo trenutak kada treba da se probudim?








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 12 Mar - 18:24

Kapci od olova

Mislim da sam konačno shvatio izraz kapci od olova.

Trudim se da ih podignem, ali to uspevam sa takvim naporom, da je svako sledeće slovo, svaka sledeća reč deo polusna. I kao takva može mi otkriti ono što tokom dana štitim, jer olovo pritiska štitove oko istine.

Oko gleda u crninu, u prazninu, u istinu.

Misli se vezuju jedna za drugu, i slažu kao vagoni lokomotive spremni da krenu na put. Destinacija: snovi. Samo ih sprečavam, trčim uporedo sa lokomotivom, i povlačim ručicu u nadi da će svaki put nešto izleteti sa šina na papir.

Ali ništa se ne dešava. Svaki put kada bi vagon i izleteo sa šina, samo bi se u vazduhu pretvorio u gomilu mastila i prosuo po travi.

Poslednji vagon je sve bliži, možda se u njemu krije nešto…

Moram da izdržim, moram da trčim brže, moram da…

Osećaj propadanja me trza, i šutiram bosom nogom sto. Naglo strujanje bola me razbuđuje, podižem glavu.

Papir ispred mene je prazan…








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 12 Mar - 18:25

Kauboj

Prašina se lepi za njegove crne čizme dok laganim kasom jaše prema zalasku sunca. Nebo je naslikano kičicom mjastora, oblaci beže jedni od drugih i sustižu se na ružičasto ljubičastom platnu. Zvezde će se za sat vremena pojaviti i nastaviće da osvetljavaju put koji će iz peska postepeno početi da se pretvara u preriju. Njemu, kome je ovo još samo jedan od niza zalazaka, ovaj će pamtiti po bolu u levoj ruci, i krvi koja se slivala niz beli rukav, dok je desnom pokušavao da drži uzde kako ne bi pao sa konja. Prazan Koltov revolver bio mu je zadenut za pojas, koji je obavijao kajiš u kome je nedostajalo šest metkova.

Jahao je nekoliko časova, u trenutcima mu se činilo da će izgubiti svest. Razmišljao je da li je to isto kao i kada mehanički iz kožne futrole izvuče revolver i počne da puca.

U poslednjih 10 godina nijednom nije promašio. Čak je i jednu gospu ubio, Bog da joj dušu prosti. Ali našla se na njegovom putu, i bilo je pitanje života ili smrti. Uperila je pušku u njega, dok je njen muž, bežao na zadnja vrata, i onog trenutka kada je mislila da je povukla obarač pala je. Te noći je jahao u zalazak sunca sa jecanjem u nogu ranjenog, zavezanog kauboja, sa povezom preko usta, koji je ležao iza njegovog sedla.

Zaustavio je konja na trenutak, kratkim trzajem desne ruke. Mesečina je obasjavala prirodu, a on se uz blagi napor spustio sa konja, pokušavajući da ne pomera levu ruku. Kleknuo je, iz pljoske popio gutljaj vode, vratio je i izvukao nož. Bio je to nož kojim je preparirao lisice i vukove. Jednom je čak ulovio i velikog grizlija, gore u velikim planinama, kada ga je indijanski tragač provodio kroz nepoznate planinske puteve u potrazi za Malim Bilom. Ali ovoga puta je odsekao nekoliko stabljika žalfije i stavio ih u torbu pored bočice. Pogledao je konja koji je mirno gledao u daljinu, zaleteo se, i levom nogom naskočio je na stremen, i vrativši se u prvobitni položaj nastavio dalje, nije im bio prvi put.

Reku je prešao okvasivši noge, bila je ledeno hladna, razbudila ga je. Razbduila je i bol. Glava mu više nije padala, ali šešira na njoj više nije bilo. Sada ga poseduje prerija, dok je bol i dalje bio njegov.

Za pola sata će stići do svoje brvnare, previće ranu, odspavaće nekoliko sati, a zatim će otići do doktora u grad da izvadi metak.

Da… Sve ovo delovalo je isuviše poznato, i kauboj nije osećao nikakav strah. Rutina, da… Ovo je više bila rutina nego išta drugo…

On se nasmeši, ali ga bol preseče. Još samo nekoliko kilometara do utočišta.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nenad Kalabic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nenad Zimonjić
» Nenad Mirković
» Nenad Grujičić
» Završni Masters turnir u Londonu
» Ventvort Miler
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-