Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Nenad Kalabic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 12 Mar - 18:23

( Ne ) stvarni svet

Sedim sam u svojoj sobi koja nadgleda moj svet sa malog potkrovlja. Svet u kome sam sam, i u kome ja vladam, nema podanika ili drugih stanovnika, ja sam jedini, svoj počasni gost, svoj sluga i rob, svoj vladar i dželat.

A tu je i ona.

Vladam stvarima koje su ono što zamislim da jesu. Vladam u svetu u kom postoji jedna savršena žena koja ne postoji. U kom su snovi stvarnost, a kada se pretvore u noćnu moru, nestaju, i ja se budim.

Gledam u daljinu prema svetlima grada, a zatim pogled klizi u desno prema mraku, prema reci i nasipu. Tamo sam pre samo nekoliko časova trčao prema zalasku Sunca.

Hoću da ga uhvatim i stavim u bocu sa malom maketom broda, da mi osvetljava plovidbe ka dalekim morima. I uhvatiću ga kad tad, a do tada ću da uživam u osećaju zemlje koja se okreće pod mojim vrelim stoplaima dok sam mu za petama.

Ovaj svet je isuviše mali za bilo koga ko želi da ga osvoji. Da vlada njime… Mislima.

“Samo jako zatvori oči… Videćeš, lakše je nego što misliš. Problemi ne postoje, sami ih stvaramo.”

Ne bi me čudilo da smo zaspali u hladovini hrasta na pikniku. A kada se budemo probudili shvatićemo da je naša priča ustvari priča Levina i Katjuške. I da je sve ovo delo crnog vina.

Ali ne. Ja samo puštam svoje misli da lete poput zmaja visoko u nebo dok mi u sobi na stolu stoji kopija Ane Karenjine. Toliko je lako i tako je lepo. Probaj?

Zašto me tako gledaš? Pusti me još malo da maštam… Molim te. Ne uzimaj mi ono što mi je jedino ostalo. Ne poklanjaj mi bol pogledom prezira.

Znam da se moram trgnuti iz snova. Ovaj svet nije takav. Realnost je isuviše hladna za one koji sanjaju i koji misle da san može da posluži umesto jorgana. Ali tako je udoban, evo, probaj. Evo uzmi knjigu, stavi je pod glavu umesto perjanog jastuka.

Osećaš li kako reči i melodije različitih mesta naslanjaju svoje opise na tvoje kapke?

Znao sam da ćeš me razumeti…

Gasim sveću.

“Nju barem nije teško bilo prevariti…” Gledam kroz prozor u mrak. Gledam prema svetlima grada koja se kroz sada zatvorene želuzine jedva probijaju, i ne obasjavaju njeno lice na kome se rađa osmeh.

Osmeh stvoren promišljenim redosledom reči u rečenici… Bez obzira na to, on je i dalje savršen.

Da li je ovo trenutak kada treba da se probudim?








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 12 Mar - 18:24

Kapci od olova

Mislim da sam konačno shvatio izraz kapci od olova.

Trudim se da ih podignem, ali to uspevam sa takvim naporom, da je svako sledeće slovo, svaka sledeća reč deo polusna. I kao takva može mi otkriti ono što tokom dana štitim, jer olovo pritiska štitove oko istine.

Oko gleda u crninu, u prazninu, u istinu.

Misli se vezuju jedna za drugu, i slažu kao vagoni lokomotive spremni da krenu na put. Destinacija: snovi. Samo ih sprečavam, trčim uporedo sa lokomotivom, i povlačim ručicu u nadi da će svaki put nešto izleteti sa šina na papir.

Ali ništa se ne dešava. Svaki put kada bi vagon i izleteo sa šina, samo bi se u vazduhu pretvorio u gomilu mastila i prosuo po travi.

Poslednji vagon je sve bliži, možda se u njemu krije nešto…

Moram da izdržim, moram da trčim brže, moram da…

Osećaj propadanja me trza, i šutiram bosom nogom sto. Naglo strujanje bola me razbuđuje, podižem glavu.

Papir ispred mene je prazan…








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 12 Mar - 18:25

Kauboj

Prašina se lepi za njegove crne čizme dok laganim kasom jaše prema zalasku sunca. Nebo je naslikano kičicom mjastora, oblaci beže jedni od drugih i sustižu se na ružičasto ljubičastom platnu. Zvezde će se za sat vremena pojaviti i nastaviće da osvetljavaju put koji će iz peska postepeno početi da se pretvara u preriju. Njemu, kome je ovo još samo jedan od niza zalazaka, ovaj će pamtiti po bolu u levoj ruci, i krvi koja se slivala niz beli rukav, dok je desnom pokušavao da drži uzde kako ne bi pao sa konja. Prazan Koltov revolver bio mu je zadenut za pojas, koji je obavijao kajiš u kome je nedostajalo šest metkova.

Jahao je nekoliko časova, u trenutcima mu se činilo da će izgubiti svest. Razmišljao je da li je to isto kao i kada mehanički iz kožne futrole izvuče revolver i počne da puca.

U poslednjih 10 godina nijednom nije promašio. Čak je i jednu gospu ubio, Bog da joj dušu prosti. Ali našla se na njegovom putu, i bilo je pitanje života ili smrti. Uperila je pušku u njega, dok je njen muž, bežao na zadnja vrata, i onog trenutka kada je mislila da je povukla obarač pala je. Te noći je jahao u zalazak sunca sa jecanjem u nogu ranjenog, zavezanog kauboja, sa povezom preko usta, koji je ležao iza njegovog sedla.

Zaustavio je konja na trenutak, kratkim trzajem desne ruke. Mesečina je obasjavala prirodu, a on se uz blagi napor spustio sa konja, pokušavajući da ne pomera levu ruku. Kleknuo je, iz pljoske popio gutljaj vode, vratio je i izvukao nož. Bio je to nož kojim je preparirao lisice i vukove. Jednom je čak ulovio i velikog grizlija, gore u velikim planinama, kada ga je indijanski tragač provodio kroz nepoznate planinske puteve u potrazi za Malim Bilom. Ali ovoga puta je odsekao nekoliko stabljika žalfije i stavio ih u torbu pored bočice. Pogledao je konja koji je mirno gledao u daljinu, zaleteo se, i levom nogom naskočio je na stremen, i vrativši se u prvobitni položaj nastavio dalje, nije im bio prvi put.

Reku je prešao okvasivši noge, bila je ledeno hladna, razbudila ga je. Razbduila je i bol. Glava mu više nije padala, ali šešira na njoj više nije bilo. Sada ga poseduje prerija, dok je bol i dalje bio njegov.

Za pola sata će stići do svoje brvnare, previće ranu, odspavaće nekoliko sati, a zatim će otići do doktora u grad da izvadi metak.

Da… Sve ovo delovalo je isuviše poznato, i kauboj nije osećao nikakav strah. Rutina, da… Ovo je više bila rutina nego išta drugo…

On se nasmeši, ali ga bol preseče. Još samo nekoliko kilometara do utočišta.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:19

Zamak u pesku

Nisam te dugo video…

Ali ti i ja. Mi se tako često nismo ni viđali. Naša „veza“ i nije bila „fizička“. Ja sam oduvek, od prvog dana kada sam te upoznao pomislio da ima nešto u tim tvojim velikim okruglasto klikerastim očima. Okatilo. Spoznao sam da iza njih gori vatra ali je nisam odmah razumeo, i pustio sam da me plamen proguta, znajući da me ne može ubiti. Mislim da sam te tada na trenutak izgubio. Ali sam uvek osećao prisustvo tvog veselog duha koji je bio negde na prelazu između veverice i morža. Nekada tako umoran i trom, a nekada nesavladiv.

Čak mi ovo ti i ja zvuči smešno kada ga izgovorim. Deluje kao da pokušavam da nategnem vasionu u zadnji džep, znajući veoma dobro da tamo neće moći da stane. Da ti i ja ustvari nikada nismo ni išli ruku pod ruku, već više jedno pored drugog. Kao da smo živeli u paralelnim svetovima između kojih je postojala tanka opna koja je dozvoljavala da se oni dodirnu, ali nikada da se proliju jedan u drugi.

Ti i ja, u početku nismo puno ni pričali, ali to se ni ne računa u ovakvim „vezama“, zar ne? Računaju se oni mali kratki momenti, skoro patetični, poput dodira ruke, ili malo dužeg pogleda.

Mislim da mi najviše nedostaje tvoj dodir, iako znam da ne voliš da te bilo ko dodiruje.

Ti i ja… Posle si rekla kako sam uvek tu za tebe kada ti je teško, kako te nikada nisam ostavio, iako je kroz tvoj život prošlo mnogo jedno-sezonskih prijatelja, tvredći da si ti kriva zato što ostaješ sama… Ne slažem se. Jer ako te nikada nisu razumeli, ako nisu shvatili da si takva, da lako kliziš kroz prste, onda su od samog početka bili osuđeni na gubitak.

A sve što ostaje iza srušene kuće je pesak i prašina, ali i od peska se može napraviti dvorac. Samo pusti vreme da teče, a ja ću biti tu. Biću neka izvitoperena verzija lovca u žitu, i neću pustiti pesku da odleti sa litice. Sakupljaću ga u kanticu i donositi ga tebi dok budeš pravila svoj zamak, pazeći na talase, da ga ne sruše.

Ne bih više da dužim, dužnost me čeka. Čekaću sa svoje strane membrane da se vasiona uskomeša i napravi naš sledeći korak.









Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:20

Linija života

Nedostaju mi reči da ti kažem šta osećam. Zato ćutim, pokušavajući da na stranicama pronađem sebe kroz tebe. Poklanjam ti pokrete rukom, koji se pretvaraju u reči sa značenjem koje je nestalno, koje samo ti znaš, ali samo danas, sutra već ne. Snagu nalazim u ožiljcima na dlanovima koje drugi nazivaju linijama života. Katkad se izgubim u njihovoj dubini obuzet sećanjem da su nekada milovali tvoje obraze. Sećam se da si rekla da smo slični, ti i ja, a možda i nisi, danas sam siguran, sutra ne. Ali mislim da sam potvrdu našao krišom čitajući prazne stranice tvog dnevnika. One su šaputale da te je strah. Plašiš se da mastilom ne uznemiriš dušu, sada kada si našla melodiju da je uspavaš i probudiš po želji. Znam da nisi hladna kao što se prikazuješ pred drugima, pa i preda mnom, znam da umeš da voliš, vidim to u odsjaju tvog oka kada čuješ dečji smeh. Znam da sa sobom nosiš veliki teret samoće, sama, skrivajući se s pravom iza ponosa koji si oko sebe sazidala.

Uspavanka za usamljenu je bio moj pokušaj da obrišem maglu koja se uhvatila po tom staklenom zidu i pogledam iza. Šta sam video?

Čistu toplu postelju, vazu ispunjenu tišinom, i snove koji se ne plaše da sanjaju.

Laku noć, lepo sanjaj.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:21

Hvala ti


Hvala ti što si mi pomogla da stvorim ove svetove. Hvala ti što si u njih udahnula život. Hvala ti što si ih pokvasila mojim suzama s vremena na vreme, pa sada mogu i da letim i plivam kroz njih.

Hvala ti na pogledu koji ih je obojio bojama za koje sam znao u lepim snovima i noćnim morama. Hvala ti na dodiru, zbog tebe su topli.

Hvala ti što si mi omogućila da budem sam na palubi ovog broda koji cepa ova cvetna polja uspomena praveći brazdu koja zauvek deli nekada i sada. I premda sam sam, osećam tvoje prisustvo svuda oko sebe.

Hvala ti što mi daješ snagu da sve ovo nosim na leđima, jer da ih nisi držala ruku na njima nisam siguran da bih mogao sve ovo da izdržim. Hvala ti što si me one noći gledala u oči pa sada ne moram da širim zavese kada se probudim u hladnoj sobi kako bih video da napolju sija Sunce. Zatvorenih očiju prepuštam se sećanju tvojih koraka jer sam siguran da će me voditi po tankoj crvenoj liniji u daljinu prema horizontu gde se stapaju lagano zelena i duboko plava.

Hvala ti što si mi verna iako stalno lutam i odbijam da se usidrim na jedno mesto. Ali postoji još mnogo svetova, i ja ne mogu da stanem sada. Moram ih sve obići. Znaj da te nosim u cvetu orhideje zadenutom u džepu kaputa, oseti to.

Moram da idem sada, vetar je povoljan, nadam se da će ova poruka stići do tebe.

Hvala ti.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:22

Herkules

Želeo sam drugu šansu, klečio sam na kolenima i molio, samo još jednu šansu. Ovog puta neću napraviti grešku. Molio sam Boga, jer tada sam još verovao u njega. Vreme je prolazilo, a bol koji je kidao i cepao njeno postojanje želeo sam da načinim svojim. Lutao bih ulicama kojima smo nekada išli ruku pod ruku sve dok mi ruke ne bi bile izranjavane mrazom. Pokušavao sam da otmem bol i da ga učinim svojim. Da ga nekako, kao vešti lopov, na vrhovima prstiju ukradem, da ne primetiš, da se sledećeg jutra probudiš i zaboraviš da sam se prošunjao kroz tvoje snove i bio deo njih. Da zaboraviš sve. Da odem negde daleko, rasečem se po ivicama, rasporedim ga unutra, lepo prišijem za dušu, da se ne vidi da je bušna…

Je l’ se sećaš kada si spustila glavu na moje krilo, kod onog starog igrališta kada se vetar ljuljao na ljuljaškama a mi gledali zvezde. Nisam ti to rekao, ali mislim da sam najsrećniji bio tada. Nemoj da se ljutiš na mene, imam problem sa rečima. Teško mi je da ih izgovaram jer znam koju težinu nose sa sobom. Pa sam mesto njih spustio usne na tvoje. A ti si prošaptala da me voliš. Davio sam se u zvezdama u tvojim očima. Je l’ se sećaš? To slatko gorko sećanje me i sada prati, evo već pet godina, još uvek me nije prošlo, premda sam naučio vešto da ga skrivam. Ali nekada se kao vešti lopov iskrade na površinu, i od mene načini nasmejanog klovna tužnih očiju.

Sećaš se kada si smejala mojim glupostima? Pokušao sam da nađem tvoj smeh, ali sam našao samo prolazno zadovoljstvo koje je ispunjavalo čula ali mene ostavljalo praznim.

Sećaš se kada ti je glava bila na mom krilu, sedeli smo na onom starom zidiću? Ti si gledala zvezde, a ja tebe. Podigao sam prst i nasumično pokazao nekoliko zvezda i slagao ti da je to sazvežđe Herkules. Hteo sam da budem heroj.

Da li se sećaš?








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:22

Kain

Rastrzana sećanja u večitoj borbi Tanatosa i Erosa. O molim te, probodi moje srce, pa makar i strelom čiji je vrh oblizan otrovom sa vrha tvog jezika. Izgovori reči, samo prekini čekanje i ćutanje, ti ženo koja stvaraš ljubav i koja je uništavaš.

Kroz maglu se sećam. Braća su išla u potrazi za tobom. I jedne noći si se javila starijem jer nije mogao da zaspi. Sedeo je pokraj upaljenog ognjišta. Hipnotisala si ga svojim plesom u plamenu. Naterala si ga da pomisli da si stvarna i da možeš biti samo njegova. Lagala si. Pružila si mu kamen, i pokazala rukom.

Sledećeg dana nastavio je sam, malo gorči nego što je bio. Bio je pod tvojom čini koja ga je stezala za vrat poput lanca. Hodao je prema ivici. Negde u daljini nazirao se okean i njegovo beskrajno dvorište u kom su se sa talasima, po vedrom nebu, igrale zvezde.

Nije ti više bio zanimljiv. Nisi imala šta više da mu uzmeš. Uzela si mu reči, a sa njima dušu. Pa čak i kada bi bila njegova, on nikada ne bi mogao da bude tvoj.

Ali ti ne možeš da budeš njegova. Ti zapravo nikada ni nećeš biti nečija. Ti svoje zadovoljstvo nalaziš u naslađivanju sudbinama koje drugi poklanjaju tebi. I zato si ga dovela ovde, na liticu. Da ga žrtvuješ, sebi.

Zavezala si lanac za usamljenu vrbu i gurnula ga. Sada će se i on igrati sa zvezdama, i odrazom koji će ga možda podsetiti na onoga koji je nekada bio, ako bude uspeo da se pronađe u moru drugih.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:23

Med i krv


Reči cure kao med sa drvene kašike, i prelivaju se jedne preko drugih, jedne kroz druge.

Isprepletani prsti.

Oči prekrivene suzama skrivene ispod pokrivača.

Zagrljaj koji znači više nego obećanje.

Dodir presečen pogrešnom rečju.

Rana koja zjapi za istinom, ali sve je laž. Med se sliva preko krvi koja iz nje curi.

Reči je zašivaju, ali ne dovoljno dobro.

Ona se ponovo rascvetava, kao ruža. On ponovo pruža ruku da je ubere, ali ubada se na trn.

I iz njenog pupoljka curi ova slatka gusta krv koja se ne može isprati.

Reči koje su spajale okeane sada potisnuće zrno soli duboko unutra i ostaviti ih zauvek sa slatko gorkim osećanjem bola, koje će se umesto na predskazanje nevremena javljati na reči: “Volim te.”








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:24

Došao sam po ljubav

U zatvoru bez rešetki stojim noćas, opet sam, ali nisam tužan, ni usamljen, navikao sam. Ljubav nisam našao, uvek mi je izmicala za nekoliko koraka, i konačno sam prestao da je progonim. Stojim u sivom kaputu, na ulici, u mešavini kiše, magle i svetlosti neonskih reklama. Igra senki i odsjaja u barama najavljuje noć prožetu porocima i slatki bol uvijen u uzdahe gospodarica noći.

Ali ne za mene. Nastaviću da hodam mokrim pločnicima ispresecanim rešetkama, koje nekako još uvek uspevaju da zadrže pakao dole. Pogledi će pokušavati da nađu neki detalj koji bi opravdao moje postojanje ovde, sada.

Ali nema ga. A zatim će se zavodljivi osmesi pretvoriti u prezir.

“Šta on radi ovde, ako nije došao po malo ljubavi?”

Istina, došao sam po ljubav. Ali ovde je nema.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:24

Misli o svetlosti

Kada sam postao ovako hladan? Ne verujem da me razmišljanje o tome čini išta ljudskijim. Ne plašim se smrti, ne plašim se boga. Oni ne postoje. Plašim se da ću se u jednom trenutku pretvoriti u zver. Ne verujem u ljude, u jednom trenutku moraju da iznevere, uporno odbijam da im pružim tu priliku. Držim se na distanci, kako od njih, tako i od sebe, misli su mi varljive, sećanja takođe, misli mi se roje u carstvu senki, lete od ideje do ideje, u potrazi za svetlošću. Zamišljam tu svetlost, ona je ideja, nematerijalna tvar koja je tvorila sebe kroz istoriju i događaje koji su je činili. Javljala se u mnogim oblicima – u vatri, u paljenju Pariza i revolucijama, traženju kraljeve glave, u pokoravanju malih država u ime Boga i širenja vere, i svi oni je čine onom koja je danas, ili bar u kom ruhu nam se pokazuje.

Ali to su sve radili ljudi, zato i postoji onaj trun sumnje koji je čini nesavršenom, manje privlačnom. Nije čista, stoji na klecavim nogama čiji tragovi u pesku neće još dugo biti isti, promeniće pravac, pretvoriće se u nešto drugo. Svetlost je ideja.

Moja svetlost je tamnija.

Izgleda da još uvek nisam postao zver, ali sumanjam da ću postati Bog.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:25

Ne dišem, čekam da nestaneš. Ne znam da li si deo sna ili stvarnosti dok tvoja senka pada na zid pokraj kreveta u kom ležim, ali odavno sam ih pomešao tako da nije ni bitno.

Odavno sam shvatio da je sve privid, ono što želimo da bude. Zato stvaramo ove beskrajne svetove i lutamo po njima. Gubimo se i nalazimo. Skitnica koji stvara svoju sudbinu, ako bih u par reči morao da opišem sebe.

Šta je otkucaj srca do vreme posle prethodnog i pre sledećeg? Slušam tvoje otkucaje i gledam kako blediš, posmatram kako se tvoja senka ritmično pomera svakim udisajem i izdisajem. Ali osmeha u mojim očima i dalje nema, iako bi ti možda volela da ga tamo vidiš.

Gledam kroz tvoje oči, ali čini mi se da niko do mene samog nije kriv što života u meni nema da bih život u tebi video. Nestaješ, i sledećeg trenutka si ponovo tu. Šapućeš mi da ću biti samo tvoj. Zamišljam kroz tintu tvojih smeđih očiju, živo, svaku notu džez igranke o kojoj pričaš, svaki korak napravljen na vlažnom asfaltu dok nam se vetar gnezdi ispod kragni dok lutamo kroz noć. Večeras smo ovde, sutra ko zna gde, ko zna kada… Na brodu za Beč s početka XX veka? Možda u…

Sve jasno vidim ali sve je to san. Ovo je stvarnost.

Ja sam samo pisac koji je zaboravio da se smeje, i koji je izgubio pogled negde na horizontu. Znam da si mi slična i zbog toga sam siguran da ćeš razumeti. Znaš onaj nečujni zvuk gitare? Njega pratim, čujem ga nekada kako odjekuje u daljini i moram za njim da pođem. Nema tog mesta koje me može držati. Ti želiš da budem tvoj. Ali ja ću te povrediti, a to ne želim, ostaviću te uplakanu u postelji i nastaviću dalje.

Zato lutaj, znam da ti krv vri za nepoznatim. Srešćemo se opet negde, nekada. Podelićemo ponovo poneku reč koja neće ništa značiti. Jer šta su reči, do lažni uzdasi utehe.









Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:26

Kažu da je pero moćnije od mača, nije istina, jednaki su. Jednak broj stranica istorije ispisan je mastilom, a ako ne i veći krvlju. Zato pišem, da povećam konačni bilans na strani dobra iako sam i sam mačem mahao dušama koje nisu želele da odu.

Istina. Istina nije više ono sto je bila. U najboljem slučaju ne mari za drugoga. Zlo je uvek usmereno ka cilju, grupisano. Dobrota je raštrkana u pojedincima koji nesvesno pružaju otpor. Pokušavam da ih nađem, ujedinim. Još jedan gram na tasu dobra.

Štitite kralja! Vičem, klonulo dok me drže licem u blatu. Probadaju mi srce, ali nastavljam da živim, ja sam ideja. Tečem etrom i budim noćima izgubljene duše što su se uplele u pamuku koji je upijao krv robova. Nismo ništa različiti, oni nekada i mi sada. Krv nam je ista, boja kože nikada nije bila bitna. Jezik, barijera koja je odavno razbijena dodirom, pogledom. Snovi su nas spojili sa jednim ciljem.

Štitite kralja. Ona viče dok je masa kamenuje. Poslednji red odbrane je probijen. Ona stoji sama. Smeje se zlu u oči. Oni zazorno gledaju neshvatajući. I onog trenutka kada su plašljivo zamahnuli mačem on se stvorio ispred nje. Nije umrla sama. Nije umro sam. Nisu umrli.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:26

Posečen u duelu sa svojom senkom, dok mi se krv sliva niz grudi i natapa crnu košulju pitam se zašto sam se uopšte latio mača. Iako ne verujem u boga, evo me na kolenima, pognute glave pod ružičastim svodom, pogled je pao i posmatra izdužene ruke svog neprijatelja.

Mesečina večeras neće otkriti put spasa za ovo parče mesa koje na kraju i krv napušta, koje je izgubilo onaj najvažniji duel, protiv sebe. Jutarnja magla naćiće me samog, mirnog. Magija će nestati, svi oni koji su verovali da sam besmrtan zajedno sa mnom, biće razuvereni.

Nije me strah.

Posmatram Sunce u daljini i vidim kako dolaziš poput plime da srušiš ovaj peščani dvorac. Grabiš napred sigurnim korakom, sanjivim pogledom deteta koje želi da bude zagrljeno tražiš me, ne znajući da ćeš srušiti sve, jer ja sam satkan od mekog bola. Grliš me čvrsto.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

  

avatar

Ženski
Poruka : 37493

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Ljubim kao što ljubav ljubi


PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   Ned 4 Feb - 13:27

Он је човек који воли да ужива у необичним стварима. Волео један орах који је претпрошле године посечен јер је почео да се суши. Међутим пањ тог ораха му није био драг. Једног хладног јесењег поподнева га је ископао и однео далеко из свог дворишта како га више не би гледао. Сада на том месту зјапи рупа. Воли да посматра њену празнину.

Није сигуран да ли је на вечерњем небу 26.04.2013. видео трагове Млечног пута, или је то само била магла, али воли да верује да јесте. Воли да посматра звезде ноћу, од тога можда још више воли када угледа Месец дању.

Замишља да је протагониста свих песама икада написаних и да ће кроз њихово тихо певушење чак и после своје смрти живети вечно, премда је свестан да то није могуће. Ипак, воли да верује како јесте. Воли звук доласка воза у метроу.

Понекад замишља да је последњи човек на Земљи. Да су сви у великој журби отпутовали и да је остао сам. Понудили су му да оде са њима али их је одбио, јер каже да још увек није обишао сва места са једног малог списка који носи у десној прегради новчаника. Волео би да обиђе свет на бициклу сада кад већ нема гужве.

Волео је реченице које наговештавају стазе. Волео је лутање.








Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nenad Kalabic   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nenad Kalabic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Nenad Zimonjić
» Nenad Mirković
» Nenad Grujičić
» Završni Masters turnir u Londonu
» Ventvort Miler
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-