Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Živorad Nedeljković

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:56

MRTVA PRIRODA SA SEČIVOM

Na pedesetak metara odavde, ne više,
Motorna testera radi, sečivo prodire kroz trupce.
U nekoj godini ovlaš zastane, takavši događaj
Nepotreban i žile njegove što nalik su još
Našem krvotoku. Mašine bi drugačije, eh,
Oblikovale istoriju da dostupna je bila.
I sada ljudi sklanjaju oblice, užurbani.
Da je vremena, sasvim bih uokvirio sliku,
Dodavši koji detalj: krv dok kaplje iz prsta
Probodenog ljuskom. Da je vremena,

Na pedesetak metara odavde, ljudi bi, ubrzani,
Prodirali u tkivo prisnim rečima,
Veličajući ptice, šume, spajajući strah i mitove,
I, kao sečivom, zbunjivali bi jedni druge, sve dok
Najavljeni sneg ne prekrije ih. I zaledi u času kad
Veze nestanu, a mitovi se razdreše i ubrzaju
Misao. Odmaknutu od perja, pahulja
I duše, slabe od nepotrebnosti.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:57

NADMOĆ METAFORE

1.

Izučavalac ptica i zaljubljenik
U njih i njihov stil kojim su izdvojene,
Daje u knjizi Ptice božja stvorenja
Opis gotovo nestvarnog susreta jastreba
Koji beše sleteo na tuđe i nejakog crvendaća
Koji je branio svoje: porodicu, prostor, suštinu.
Ta hrabrost male ptice i revnost u odbrani,
U odagnavanju gospodara šume i turobnog dela neba,
Zbunila je i pomela ubicu: odleteo je jastreb,
Povukao se u pometnji, da razbistri hladni um.

Čaroban ovaj opis, i crvendać o kome ništa ne znam,
Ne ostavljaju me danima mirnog.
Zgrabio sam plen i ne ispuštam ga,
Ili je on mene presreo i umesto da čerupa slojeve,
On naslage čiste pene, prozirnost neku nepoznatu,
Umeće tamo gde s mukom se kroz sebe probijah
Da dospeo bih do zračka, i grudvice ozarenja.

Ali, u toj slici ne zamišljam crvendaća
Nego ševu, ptičicu koju isto tako nisam
Video nikada, ni čuo.
O njoj znam ono što znaju pesnici,
To da ševa nije zemaljski stvor,
Ona je jedina nebeska ptica
Čije pevanje do nas dopire.
Na nevidljivog duha
Koji bi hteo da uteši zemlju
Liči njena laka, neumorna pesma
I ništa ne košta.

Iako nosi oskudni sivi kaput,
Ševa je oblak vatre i daje krila plavoj dubini.
Ona je oštra strela koja juri srebrnom sferom
I izazov je svim metaforama oblika i boja.
A opet, mi ne znamo šta je ona,
Kakve su radosti silne u njeno srce stale.
Zemaljske pesme takav božanski zanos
Ne poznaju,
Taj zanos koji budi ono najčistije u nama.

2.

Da sam je čuo, i ja bih kao Šeli uzdrhtao
I hitnuo želju ka njoj:
Kad bi me naučila polovini radosti
Koju tvoj mozak mora da poznaje
Tako lud sklad potekao bi
Sa mojih usana
Da bi svet slušao, dok sam ja samo
Biće što sluša.

Ja sam i biće koje čita, dodao bih,
I brani svoj posed od te tako zavodljive
Prozirnosti neba; moja duša
Radosti zemaljske upoznaje i prisvaja,
Da bi s njima lakše prhnula.

Ja znam da svet, krilima i moćima
Jastreba opremljen, otkucaje
Moga srca sluša.
I znam da ga zbuniti ne mogu
Oskudnim odelom, nedaćom svojom,
Ni tužbalicom, niti srdžbom.

Ni nadom, ni verom.

Ali stvaram i nadu, i veru
Da mogu izaći na kraj s napasnikom
I oterati ga lako, bez tuge,
U dirljivom prizoru čiji će svaki detalj
Upijati i pamtiti, sakriven u paperju,
Posvećeni izučavalac i zaljubljenik.

I da ću zajedno s njim u tom času
Opet osetiti silnu nadmoć
Koja me povremeno obuzme i snaži,
Iako dokaza nema.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:57

SENKE PLAMENA

1.

Kad ponekad izostanem s posla
Da bih čuvao svog malog sina,
Uvek odustajem od navika:
Ne pušim, ne pijem, jedem zdravu hranu –
Ostatke njegovih obroka.
Tada umesto novina čitam bajke,
Govorim razumljive i nežne reči,
Prethodno ih izmislim.
Smejem se bez zazora.

Činim to, jer je
Moj dečak neotporan i čist,
Zažareno jutarnje nebo.
Kako su obojeni i blagi ti dani
Kada sam sa njim.

A na poslu, nadnet nad pesmama
I tumačenjima pesama,
Do podneva ispraznim kutiju cigareta
I, pre nego što pojedem kakvo pecivo,
Krvotoku dodam nekoliko čašica ljutog pića.
Trujem se tračevima i plamenim sujetama.
Kad se vratim kući
Nije mi do igre.
A moj sin je nezaštićen i slab,
Tek treću je zimu ogrejao dahom.

2.

I svet je pre neiskazivo mnogo vremena
Nezaštićen i neotporan bio,
A, opet, pomislim, bio je savršen,
Izuzmemo li iz opisa klimatske mene
I srdžbu zveri.
Ne beše tad ni cigareta, ni opijata.
Bogovi ni začeti još ne behu.

Ni pesme niko nije sastavljao,
Ako se ne računa izmišljanje reči
I šaputanje mladuncu
Dok su se na zidu pećine
Igrale senke budućeg plamena.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:58

PREVOD LEPOTE

1.

Širom planete zažare se krošnje s jeseni.
Pre nego što zgasne na podatnom tlu,
Lišće nam podari preobilje lepote.
Tako je ovde, nedaleko, u šumama na Jelici
I na Goču, tako, i još čudesnije, u Vermontu,
Gde je davno, davno u plemenu Irokeza
Opstajalo verovanje da se te strasne boje
Slivaju i pohode crvenokošce jer je
Nebeski lovac ustrelio Velikog medveda.
Visoko negde, iznad svih dosega, neznano kad.

Zato i sad ne prestaje da kaplje
U zeleno gorje države Vermont
Ozvezdana medveđa krv.

Čarobno je ovo tumačenje beskrajnog
Buktanja: eh, da je i oslikana koža
Istrebljenih tumača bila istog porekla.
Čarobno je, uinat sitničavim
Poukama nauke koja nas uverava
Da divljeg pigmenta zapretenog u lišću
Ima maltene posvuda:
I u mrkvi, i u paprici, u voću.

I lepo je, toliko, da očas zažalim
Što i ovde, nad ovim gorama,
Nad Paležom i Rajcem, nad Lokvama,
Nebeski lovac nije ranio medveda,
Jelena ili barem vepra,
Što takvu sliku u silnoj gladi
Nismo stvorili, mi sanjari.

A opet, ponadam se da se to nikada
Neće desiti, dokle god ima vremena,
Taj prevod lepote u tajnu,
Prelaz vidljivog u maštu.
Da ću i sam trezvenije milostiviti
Nepoznato, uvek kad nepoznato
Poželi moje reči. Boju. Sve.

2.

Indijanci su, opčinjeni vlastitim
Simbolima i opijeni vatrenom vodom
I đinđuvama, polako nestajali,
Jer je istinski lovac video samo
Njihovu krv, ne mareći za lišće,
Senke krošnji, ptice u njima.
Video je daljinu, daljinu, i na obzorju
Svoje tričavo pravo na svetove.

Tako su i ovde odvajkada lovci
Bojili nemoćno tlo ljudskom krvlju.

I nije da nije bilo:
Plamenom tečnošću bejasmo opijeni.
Najjače onda kad je iz naših žila
Liptala i prskala nebo,
Da nam se nikada otuda ne vrati.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:58

UPOTREBA

1.

Ponekad kroz prozor našeg stana
Gledam lepu, narušenu gradsku noć.
Izvodim najčešće taj ritual kad pada kiša,
Kad se kapljice prelivene svetlošću
Odbijaju od asfalta, barice kad se mreškaju.
Smiruje me treperenje, prožimanje sjaja i tame,
Okačene u nama, damaranje te vode dospele
Ko zna odakle, iz nezamislive
Vremenske špilje.

I kao da propadam sve niže i niže,
Brojeći spratove svog preobražaja,
Lišavajući se uzgred iskustva i sećanja,
Želeći ponovo da otkrijem vreme, samo vreme.

A moj mali sin pita da li to gledam zvezde.

2.

Ponekad me prene sirena poslednjeg voza
Za Kraljevo; skladno potonuće dva osvetljena,
Zamašćena vagona koja su davno
U dalekoj državi izbačena iz upotrebe.
Uvek kad putujem tim vozom, pomišljam koliko ima
Oholosti u tom preziranju, u odbacivanju nečega
Što služi, i čini život snošljivim.

Tako i ljudi budu izbačeni iz pravog života,
Samo njima darovanog, čim ne ispune standarde
Koje neko vazda propisuje.
I sam se katkad tako osetim,
Kao odbačen, nepotreban.
A opet, znam da bezbroj sam puta
Sam sebe lišio nečega, sklonio.
Sakrio od kapljica koje padaju oko mene,
Rasprskavaju se i osvajaju prostor.
Jer bejaše mi teško da se ulijem
I budem jedno, glatka površ, a ne ostrvo.

Ne žalim za propuštenim.
I ponovo bih isto utrošio vreme,
Ponovo isto,
I po cenu da ritual rođenja
Bude doživljen kao čudo, novo uskrsnuće.
I po tu cenu.

Gospode, skloni me, Gospode,
Od prozora. Od vremena.
Da ga iznova imam, ono bi bilo drugačije,
Odavno povučeno iz upotrebe.
Tek tada ne bih umeo s njim.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:58

ZEMLjA I NEBO

Nalik su olovkama
Uzdignutim na radnom stolu
Visoka, zašiljena stabla
U šumici naslonjenoj
Na fabričku ogradu i mir.

Njihovi su vrhovi otežali
Od gnezda gladnih ptica.
Osim pokojeg leta,
Kao da se i rumeno mastilo
Izliva iz najdužih grana,
I sneg kao da je
Otuda razliven:
Tako su moćna ta stabla.

Od njih nastanu tela olovaka,
Njihovom je toplinom
Zaštićeno i samo srce.
Usudio bi se da opišeš
Ili da nacrtaš tu moć.

Ali znaš da moć imaju
Samo zemlja i nebo.
I ti, dok ih spajaš.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:59

ZBOG SVETA

Ponekad, i sve češće,
Osetim da navalu
Iz sveta oko mene ne mogu
Da izdržim. Svet je u meni,
Sav, nijedan njegov vidljivi deo
Nije ostao izvan tela.
Mesta je sve manje.

Učini mi se da teglim
To obilje zalud.
I zastajkujem, nalik motoru
Kad u najvišem stepenu prenosa
Uspon veliki savladava.
Nešto se otkine u njemu,
On se rasprsne, ostanu delići.

Nevažna je strmina, brdo,
Sve je do onoga ko drži upravljač.

Sve je do njega.
Zato mu se i obraćam,
Zbog sveta okolo mene.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 10:59

MAČKA KOJA LOVI PURPUR
Pre mnogo godina, u vreme prvih pesničkih
Priznanja, kad verovah da poezija... i tako dalje,
Prijatelj je primetio da ta poezija i nije nešto
Naročito, obično ređanje besmislenih slika.
On je tada svojski pokušavao da piše,
Nije baš išlo. Onda je, budući pametan, odustao,
Bavio se politikom, postao poslovni čovek,
Ako taj izraz nije suviše jak.
Nije taj čovek od posla presudan za ovu priču,
Ni to što mi je sve manje prijatelj, kako stižu,
Sasvim prozaični, uspesi. Važne su slike
Iz njegove opaske. Mogu one zaista biti
Neutemeljene, ima sijaset primera u srpskoj
Poeziji. Ali im se ne može odreći invencija,
Sprdnja, moć da zasene biznismene, da razore.
Ovako nekako:
Mačka je skotna, jer pacovi premeravaju avliju,
Dvorište bez granica je. Međe koristimo
Umesto vizantijske pređe. U zabitim
Krajevima mesto šalova vezuju oblake oko vrata,
Purpurne i cinober, ah, oker, sve je oker
Pod abažurima, i mačka je oker, nosi mandarinu
U gubici, sabira boje za obitelj. A tamo
Nedaleko, jedu mačke, ih, oni ljube delikatese.
Možda će pojesti našu mačku, prijatelju.
Kanibalizam je biznis, shvati. Barbari, eh,
Premeravaju dvorište. Završiće posao,
Premda je trenutno teodolit neispravan.
Uzalud postoje templari. Uh, uzalud.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:00

Živorad Nedeljković (1959)
Iz knjige Tutin i još 50 pesama, Povelja, Kraljevo, 1998.
Kao i u prethodnom slučaju, knjgu Tutin i još 50 pesama nije moguće naći u knjižarama, vrlo teško i u bibliotekama, pa se zato za dalje čitanje preporučuje dostupnije izdanje Sušti poslovi, Povelja, Kraljevo, 2002.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:01

Živorad Nedeljković (Kraljevo, 1959), pesnik i urednik pesničkih knjiga.
Od 2002. godine radi kao urednik u izdavačkoj delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu.
Knjige pesama: Pogrešna prognoza (1991), Majka (1994), Tutin i još pedeset pesama (1998), Jezik uveliko (2000), Tačni stihovi (2001), Sušti poslovi (izabrane i nove pesme, 2002), Negde blizu (2003), Drugi neko (2005), Ovaj svet (2009) i Talas (2012).
„Zmajevu nagradu“ Matice srpske i nagradu „Branko Miljković“ dobio je za knjigu Tačni stihovi, a nagradu „Đura Jakšić“ za knjigu Negde blizu. Povodom „Zmajeve nagrade“ za knjigu Tačni stihovi objavljen je zbornik radova Poezija Živorada Nedeljkovića (2003). Pesme Živorada Nedeljkovića su prevođene na engleski i poljski jezik.
U izdanju Arhipelaga objavljena je Nedeljkovićeva zbirka pesama Ovaj svet (2009), za koju je dobio Nagradu „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine i Nagradu „Jefimijin vez“. Za ukupno pesničko delo dobio je Disovu nagradu (2010). Dobitnik nagrade „Vasko Popa“ za zbirku pesama „Talas“ za 2013. godinu.
Živi u Čačku.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:01

ZAKLON


Noć se skupila u sebe, zbila, nakon
Prolaska poslednjeg autobusa. Čuje se još
Poneki glas iz susedstva. Tumač sam loš
Tih kasnih mirisa: izlazim iz kuće, zaklon

Napuštam da bih poznao o čemu se radi. Množe
Se glasovi, po svemu što čujem: svađa.
Nepristojno palim cigaretu, šta se događa
Ne znam, niti me se tiče. Ispod drhtave kože

Klize drugi mirisi. Kaplje voda iz česme. Bube
Kaplju u travi. Lišće sanja. Mačka prolazi dvorištem.
Sasvim bela, staje naglo i gleda kako gube

Moje nakane svaku svrhu. Na početku smo priče
Mačka i ja: motrimo se nemo, dugo, žar duvana ne ištem
Više, šta se događa ne znam, niti me se tiče.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:01

U LEPOM NADMETANJU


Popodne te, naizgled sporo, uljuljkuje
Davnim katrenima, ali namah shvatiš
Da već gori ulično svetlo. Veje sneg
Kroz granje, u lepom nadmetanju za prevlast.
Netom rasanjen, sve moraš na prečac –
Od traženja vunenih džempera, do umakanja
Kolačića u čaj – ne bi li doskočio mraku
Što iza ugla, izmišljenog ali mogućeg,
Isplažen, prlji kao kopriva.

Bolna je brzina, iako obuhvata plemenitu
Brigu za biljke i životinje, iako uvek iznova
Podučava da telu nužni su neispisivi trzaji,
Kad predvajaš oblice, ili unosiš repu
U podrum, kad potrčiš da slamu razveješ.

Još to – i ponešto nevažnije – a onda
Idi, uđi, osuši kosu, i pomisli
Na hladno sleganje, gledajući pahulje
Pod svetlima. Kaži: dosta je bilo uljuljkivanja,
Zaboravi nedovršenu pesmu o snu i knjizi.
I nemoj novu početi, dok ne zaviriš iza ugla.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:02

IZVAN ZALA


Ti spavaš sa očima izvan svakog zla
Bojom vernosti plamti zenica, a dužica
Zbunjuje arheologiju. Humka: mineral: žica
Nepatvorene rude buja. Poraz posnog tla.

Dugo slutim, a slutiti još jedino znam,
Tebe u kakvom predmetu, u vazi, ili vrču.
U teskobi komore ruža, karanfil u grču
Jagodice. Grč stalaktita, izdrobljeni kam.

Razlažeš staro i formiraš novo, čisto.
Glazura od zenice, ornamenti od dužice,
Sud i sasud u posnom, kadionica od istog.

Slutim: arheolozi sluđeni, stid minerala
Zbog ovakvog stoleća, a ti trnova ružice,
Ti mirno spavaš sa očima izvan sviju zala.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:02

Nova knjiga pesama Živorada Nedeljkovića, jednog od vodećih savremenih srpskih pesnika.
Nastajale u poslednje tri godine, pesme u knjizi Ulazak predstavljaju primer stišane lirike i magijskog verizma.
Nove pesme Živorada Nedeljkovića postepeno i promišljeno, u nizu upečatljivih slika, oblikuju neke od najuzbudljivjih izraza novije srpske lirike. Lirski subjekt nastoji da razume do poslednjih detalja vlastiti svet, zbog čega pesnik o njemu peva sa zanimanjem i naklonošću.
Kao u kakvoj pesničkoj arheologiji svakodnevice, Nedeljković pre nas izvodi ne samo bogat i potisnut unutrašnji svet modernih junaka već i nijanse, prelive i zanemarene i marginalizovane oblike moderne egzistencije.
U tim izdvojenim i vanredno uobličenim prizorima stihovi u knjizi Ulazak prizivaju primere zaboravljenog i nesvakidašnjeg smisla.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:03

Nova knjiga pesama dobitnika nagrade „Meša Selimović“.
Možda najvažnija pesnička knjiga Živorada Nedeljkovića.
Pesme produbljenog značenja i uzbudljivih jezičkih otkrića i uvida u svakodnevni svet.
Pesme iskustva koje u zadatim okvirima svakodnevnog sveta nalaze svoje velike teme.
Prepoznavajući u svakodenvici i čudo i udes, nove pesme Živorada Nedeljkovića ispisuju veliku pohvalu intimnim i kamernim prostorima, od topografije Zapadne Srbije do tipografije vlastite sobe ili unutrašnjeg sveta subjekta.
Pesme o sjaju i svetlosti.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:03

Nova knjiga pesama Živorada Nedeljkovića, jednog od vodećih savremenih srpskih pesnika.
Nastajale u poslednje tri godine, pesme u knjizi Ulazak predstavljaju primer stišane lirike i magijskog verizma.
Nove pesme Živorada Nedeljkovića postepeno i promišljeno, u nizu upečatljivih slika, oblikuju neke od najuzbudljivjih izraza novije srpske lirike. Lirski subjekt nastoji da razume do poslednjih detalja vlastiti svet, zbog čega pesnik o njemu peva sa zanimanjem i naklonošću.
Kao u kakvoj pesničkoj arheologiji svakodnevice, Nedeljković pre nas izvodi ne samo bogat i potisnut unutrašnji svet modernih junaka već i nijanse, prelive i zanemarene i marginalizovane oblike moderne egzistencije.
U tim izdvojenim i vanredno uobličenim prizorima stihovi u knjizi Ulazak prizivaju primere zaboravljenog i nesvakidašnjeg smisla.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:04

Nova knjiga pesama Živorada Nedeljkovića (1959), jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, pokazuje dubinu i jezičku uverljivost njegove poezije, ali otkriva i nove teme do kojih je njegova poezija došla.
Pesme iz knjige Ovaj svet kreću se u prostoru svakodnevice i intime. Usredsređene na mistiku malih stvari i na čuda svakodnevnog sveta i neposrednog iskustva, ove pesme govore jezički precizno, sugestivno, promišljeno i uzbudljivo. Jednostavno i postepeno, Nedeljković oblikuje pesme stišanog i proceđenog iskustva, topline i neposrednosti.
Posvećeni pogled na stvari iz najbližeg okruženja, kakav se otkriva u knjizi Ovaj svet, omogućava poentilističko umeće oživljavanja malih, skrivenih detalja svakodnevice.
Kao retko gde u savremenoj srpskoj poeziji, jezička preciznost u stihovima Živorada Nedeljkovića oblikuje fragmente autentičnog iskustva uz pomoću kojih se, u isti mah, sabrano i duboko promišlja moderni, svakodnevni svet.
Nagrada „Meša Selimović“
Nagrada „Jefimijin vez“








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:05

Објавио је збирке песама:

Погрешна прогноза (Чачак, Градска библиотека, 1991)
Мајка (Београд, Београдско издавачко-графички завод, 1994)
Тутин и још педесет песама (Краљево, Народна библиотека Радослав Веснић, 1998)
Језик увелико (Краљево, Народна библиотека Радослав Веснић, 2000)
Тачни стихови (Краљево, Народна библиотека Стефан Првовенчани, 2001)
Сушти послови (изабране и нове песме, Краљево, Народна библиотека Стефан Првовенчани, 2002)
Негде близу (Београд, Народна књига-Алфа, 2003)
Други неко (Београд, Народна књига-Алфа, 2005)
Овај свет (Београд, Архипелаг, 2009)
Неумерени рад година ( изабране песме, Градска библиотека Владислав Петковић Дис, 2011)
Талас (Београд, Архипелаг, 2012)
Улазак (Београд, Архипелаг, 2014).[4]
Књигу песма на француском језику Suprématie de la Métaphore у преводу Данице Трифуновић и Јовице Станковића објавио је 2012. године, а двојезично издање изабраних песама на македонском и српском језику у преводу Риста Василевског Звездано поље објављено је 2014. године.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:07

Živorad Nedeljković: Svemir na vrhu čiode
Bane Đorđević

Pesnik Živorad Nedeljković o knjizi pesama "Talas", poetskom traganju za smislom i svakodnevici kao nadahnuću: Čini mi se da smo mi izdali svetlost, a ne ona nas, i da smo se već svikli na polutamu

DESI se da nam jedna pesma oduzima godine, decenije čak, a da malo o tome znamo, a onda kad se to vreme sažme, kad oduzimanje pređe u množenje reči i oblika, onda je dovoljno tek nekoliko minuta da se pesma otelotvori. Pišem brzo, a malo znam i o sažimanju vremena, i o načinima računanja. U poeziji su svi računi izlišni, valjda zato što ona jeste ono što ostaje. Pišem na papiru, jer mi se čini da neponovljivost i nepredvidivost rukopisa svedoče o tajni i posebnosti onog što će ostati. Štošta je lakše uz takvu iluziju ili uz takvu izvesnost, svejedno - kaže za "Novosti" pesnik Živorad Nedeljković.
Strpljivog i promišljenog pesničkog glasa, i u novoj knjizi "Talas", nedavno objavljenoj u izdanju "Arhipelaga", ostao je posvećen čudima svakodnevnog sveta i mistici malih stvari. Većinu pesama iz ove zbirke napisao je u poslednje tri godine, a neke su nastale i znatno ranije.

- One su talog mog iskustva, sažetak vremena za koje i ne znam da li je uvek bilo moje - dodaje pesnik.

* U nekoliko pesama uvodite nas preko muzike Sesarije Evore, grupa "Dipeš mod" i "Drugi način"...

- Poezija i muzika imaju nekoliko zajedničkih, bazičnih, pojmova koje dele i sa drugim umetnostima. Voleo bih da se u mom poetskom svetu mogu prepoznati i ritam i harmonija i melodičnost i različiti registri i tonaliteti. Voleo bih da je taj svet naseljen i drugim, ekskluzivno muzičkim odlikama, ali ne znam da li je odista tako, da li se može čuti. Konačno, voleo bih da moj poetski svet bude uokviren žicama one, makar jedva čujne, mitske, opevane, lire.

* Kako vas svakodnevni, neopoetični životni poslovi i detalji, kao što su otvaranje frižidera, gledanje televizije, kuvanje, prolazak pored kontejnera, transponuju u svet pesničke potrage za temeljima i smislom života i sveta?


POSVETE
* NEKE pesme posvetili ste stranim piscima. Čime su vas oni inspirisali?
- U jednom slučaju reč je o citatnosti, preuzimanju nekoliko detalja iz štiva koje je plenilo moju pažnju, drugi put se radi o primicanju atmosferi iz jednog očaravajućeg esejističkog promišljanja, jedna pesma se oslanja tek na izdvojenu rečenicu iz žanrovski raznolikog teksta. Brojne su mogućnosti za pesmu, obilje ih je i u delima drugih pisaca, ponekad se poneka ostvari, a katkad se posreći da između inicijalnog podsticaja i konačnog rezultata, pesme, može da stoji znak jednakosti.

- Kad otvaramo frižider, uglavnom ne znamo šta ćemo u njemu zateći i da li baš ono što očekujemo, kad gledamo televiziju ne znamo kakve će nas slike zapljusnuti sa ekrana, kad spremamo neko jelo, ne znamo kakav će biti ukus, možda i nepodnošljiv, kad zavirimo u kontejner, nikada ne znamo šta je u njega odloženo, s čime će se sjediniti ono što odbacujemo nemilice. Ne znamo sve ovo, ali i mnoga važnija znanja ostaju mimo nas. I uvek kad nam se učini da smo do nečeg dospeli, da smo razrešili neku tajnu, uvek se uverimo da su pred nama nova vrata, nove slike, drugi ukusi i mirisi, nova sjedinjenja. Uvek shvatimo da razrešnice nema i da je u tome zapravo sav smisao. Da se potraga za smislom može okončati, smisla ne bi ni bilo. Tragamo, naravno, u običnoj svakodnevici jer i sami jesmo obični, svakodnevni, jer ne znamo za smisao koji izvan nje postoji.

* Kažete da "nije lako u pijanstvu išta prepoznati". Piše li pesnik istinitije kada je opijen obiljem sveta ili kad ohladi glavu?

- Uvek sam opijen obiljem sveta što bi moglo da znači da nikada nisam hladne glave, a to sigurno nije istinito. Lako je sa obiljem sveta; važan je svaki pokušaj prepoznavanja, jer prepoznavanje nudi dublje, vrednije uvide o svetu, nudi otrežnjenja. Ponekad vidimo i one koji hladnih glava sebično i posesivno prisvajaju svetlosti koje su svojina svih. Vidimo, znamo ko su. Mora im se reći, iako smo opijeni obiljem sveta, da je svet i naš. Možda još i to da ono što oni u njemu prepoznaju, mi nećemo dirati.

* Predstavljaju li taj talas i njegova pena, o kojima čitamo u naslovnoj pesmi ove zbirke, samu poeziju i njenu neuhvatljivost i privid, snagu i raskoš?

- Darivali ste poeziji lepe i tačne odlike, ona zaista ima sve njih kao što ih ima i život, neuhvatljiv i raskošan, stvaran i pust. I kad smo potpuno obuzeti njime, kad nam se učini da je sav svet samo naš, mi smo suštinski tek grudvice pene, delić nečeg ogromnog i veličanstvenog, nečeg što traje i što će trajati; ostaje nada da jesmo dostojni ovog najboljeg od svih svetova, ostaje vera da će o toj dostojnosti i skrušenosti pred raskošima i nemerljivostima sveta i njegove poezije neko posvedočiti. Nije naše da znamo ni ko ni gde.

* Ljudi i dalje vole da čitaju poeziju, ali zašto pesnici nikada ne zarađuju kao prozni pisci, i ne mogu da žive samo od tog posla?

- Brojni su odgovori na ovo pitanje, poneki bi nas, može biti, odveo i u mračne hodnike naše stvarnosti. A kad bismo se tamo zatekli, ko zna da li bismo se izbavili. Ne zato što to neko ne bi dozvolio, nego zato što je mračna stvarnost uvek mračna stvarnost. Moguće je da se podrazumeva da je poezija, kako reče Klodel, jedna nezaslužena milost i da je to pesnicima dovoljno. Predrasude i mitovi o poeziji imaju uglavnom lep, romantičarski, koren, ali ih stvarnost svakad opovrgava, ovakva stvarnost pogotovo.

* Ima u "Talasu" Kraljeva i Čačka, ali u pesmama stižete i do ulica Njujorka i reke Hadson... Da li je pesniku koji pokušava da sjaj sveta sabija u reči, bitno gde živi?

- Bitno je da tog sjaja ima svuda, ma gde da se živi: važno je prepoznavati ga i otkrivati ga i tamo gde ga ima manje. Neke nas svetlosti mame više od drugih, a kad im se primaknemo, shvatimo da je o obmanama reč, a druge koje nisu jače od tačkastih začikavanja svitaca u prolećnoj noći, mogu da nas potpuno obuhvate i donesu nam nemerljive radosti. Presudna je i ona svest o veličini, o vrednovanjima; ispostavi se da je neka ogromnost ustvari puka praznina, a da na vrh čiode stane čitav svemir. Ta svest je presudna u svim mojim traganjima, presudna i u poimanju boravišta.

* Mislite li da nas je izdala svetlost, i da kao narod i dalje pipamo po mraku, da tražimo kresivo i sveću, kao što čitamo u pesmi "Sveća"?

- Čini mi se da smo mi izdali svetlost i da smo se već svikli na polutamu. Dodamo li tome i sebičnost i nezajažljivost onih koji misle da im sve pripada, tako i tuđa svetlost, a koji imaju moć i da ostvare svoje želje, dolazimo do neminovnosti boravka u polutami, u polusvetlosti, ako je primerenije tako imenovati ovu stalnost. Izgleda da smo, opsenjeni koječim od dosega svetova koji nas okružuju, izdali i onu samo svoju, unutrašnju svetlost, onu koja nas i čini ljudima, svakad boljima. Nismo bolji, a pitanje je imamo li se prema kome i čemu sameravati. Možda prema poeziji i dosezima duha uopšte. Kad vratimo u sebe onu najličniju svetlost i svest o vrlini, kad to učinimo, bez sumnje će u čiraku koji vazda visi i nad ovim tlom biti dovoljno sjaja.









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30365

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   Pon 20 Feb - 11:08

Наградама „Бранко Миљковић”, „Ђура Јакшић”, „Меша Селимовић”, „Васко Попа”, „Јефимијин вез”, Змајевој и Дисовој награди, Живорад Недељковић (1959) придодао је и „Драинчеву награду”, коју је добио за књигу песама „Улазак”, коју је објавио „Архипелаг” из Београда. Награда ће песнику бити уручена данас у Прокупљу.

Недељковић, каже се у образложењу жирија, спада у ред најзначајнијих савремених песника српског језика, са веома снажном и јасно дефинисаном песничком пoетиком блиском поетици Радета Драинца. Нарочито то долази до изражаја у награђеној збирци песама „Улазак” , у којој су обједињене метафизичке и стварносне димензије човекове судбине са наглашеним понирањем у тајне људског бића и покушајима успостављања хармоније унутрашњег и спољашњег света сагласног са Драинчевим егзистенцијалним и песничким погледима.

Да ли себе доживљавате као Драинчевог наследника?

У Драинчевој поезији и у начину на који је настајала има много заводљивог. А где је заводљивост, ту је могућност за поређење и препознавање. Сам Драинац, сведочећи о настајању своје поезије и о томе колико се у том настајању исцрпљује, посредно нас опомиње да препознавања и поређења, и кад има важних сличности, нису могућа. У исцрпном аналитичком тексту о Драинцу, Радомир Константиновић вели да је поезија овог боема и изразито интригантне личности заправо истина бића једне велике мистификације, која се после Драинца у српској култури више никада није поновила.

А кад је реч о поетичкој блискости, та и друге квалификације из образложења жирија чине ме истински поносним, најпре због уоченог понирања у тајне људског бића.

Пишете, кажете, због „властитог усхићења и уживања”. Какав је утицај поезије данас?

Пишем можда најпре због тога. Утицај поезије данас сигурно није лако уочљив, али њен значај је непроценљив, управо због погубног контекста опште маргинализације духовности, чему се поезија чудесно опире, с постојаношћу која је за дивљење.

Ваша поезија је медитативна и урбана. Да ли градска средина спутава песника?

Сетимо се начас Драинчевих многобројних неспутаности и неупоредивих трагања за њима. На његовом примеру, рекло би се да песника ништа у потпуности не спутава. А опет, сигурно је да су ограничења бројна. Нека од њих доноси и градски живот у коме су, као под микроскопом, видљиви на малом простору и односи дирљиве међузависности, али и примери потпуне атавистичке саможивости. Суоченом с вишеструким распадима и наглим урушавањима вредности, часном човеку, тако и песнику, остаје да се не мири. Утолико и наречено спутавање може бити корисно.

Ситост, велите у једној песми, уљуљка тело. Значили то да немаштина и беда буде успавана чула?

Бројне су и различите и глади и ситости, утолико и одговори могу бити вишезначни. Живимо у времену кад је велика већина сита свега, а најпре беде и немаштине и због те ситости је дословно отупела и умртвљена. И такав модел живљења је могућ. А да ли је то достојан живот?

Владаоци, с медија, стално нам прете стезањем каиша. А ми радосни што каиш није дигнут до врата?

Тамо где се радост и срећа овако или слично могу изразити и дочарати, без сумње, није лако трајати. Али трајемо, у нади да ће нас тај стварни каиш везати за призивану сигурност, за жуђену извесност.

Никада лупежу нисте рекли да је лупеж, ни подлацу да је подлац. У нашем ћутању – намножише се и лупежи и подлаци?

У извесној мери, сви бирамо како ћемо живети и шта ћемо бити. И сви знамо како живимо и шта смо. И није нужно да нам ко каже нешто о томе. Знам много људи који су поносни због оног што јесу и који сем тог поноса немају готово ништа, а никада још нисам срео човека који се стиди због оног што јесте, због онога што стицајем околности или, да се нашалим, стицајем незаслуженог стицања, има. Лакше је без стида. А тамо где постоји свест о мери и о потребама, стид се подразумева и бива најбољи коректив.

У једној песми кажете: „Богати отимају божјацима”. Да ли је то друштво за које смо се борили?

Кроз читаву људску историју, то је уобичајен поредак ствари. Потпуно неприродан. У човековој је природи да се, најпре својом поезијом, избори за нешто што је природно. Поразно је, али изгледа као да се ни за шта нисмо борили, а јесмо, сведочи о томе наша поезија. Можда ће доћи време кад ће неваљалци, отимајући од ње, разумети општу погубност грабежи и свега што је неприродно. Уверен сам да оно мора доћи.

Нама малима, у великом свету, препоручујете да будемо задовољни „малим светковинама”. Скромност, у нашем народу, никада није била врлина?

Није на поезији да препоручује, она само раскошно постоји у самој суштини бића, а на нама је да је откривамо и тамо где је на први поглед нема. Да чинимо, откривајући је и богатећи своје унутрашње просторе, живот сношљивијим у овом свету који није постао савршено место. А свака појединачна скромност или стид због нечега што јесмо или нисмо урадили заиста немају цену.

У којој мери су песничка слобода и упорност важни за добру песму?

Има случајева, на срећу ретких, кад је и песничка слобода оспоравана, сва таква сажимања су имала и још имају погубне последице. Сажимања других слобода су, краткорочно, јер кратак је живот, за огроман број ускраћених много погубнија. Добра песма је увек и потпуна слобода. Она која се увек изнова осваја, упорно и постојано, јер упорне су и постојане и наше заблуде и предрасуде. Једнако као наше мистификације и наде да ће свет бити свршено место за живот.

Песме сте посветили: Кнуту Хамсуну, Шејмасу Хинију, Едварду Коцбеку, Бориславу Радовићу… Да ли су ови писци део ваше омиљене лектире?

То су ствараоци чијим се делима враћам, јер у њима препознајем и могућности за плодоносну дијалошку надградњу. Посебно су такве могућности бројне у поезији Борислава Радовића, јер је она, велики непомерљиви темељ са кога су израсле и високо се, разлистане, винуле драгоцене истине и о добу и о самој суштини бића.

Ви своје уточиште налазите у поезији, породичном животу и срећи сина?

Не постоји ни зрнце сумње кад је ваша тврдња у питању. И нека остане тако: без зрнаца сумње, без ремећења поменутих малих светковина. Чини ми се да у зрелом животном добу те мале светковиње постају својеврсна молитва.

Између Краљева и Чачка

Живите између Краљева и Чачка, између, како кажете, два „опустошена града”?

Ако уклонимо смеће и отровни талог ових транзиционих година, о опустошености најпре можемо говорити као о непогоди насталој услед појединачних преображаја пред којима је устукнула духовност. Тако и поезија. Срећом, знано је шта су сурогати, те тако и у Чачку, и у Краљеву, све виша јача свест о важности правих вредности. О општем добру као највећој вредности. О малигном дејству укорењеног схватања: нека је мени добро, не тиче ме се како је другима. А других се, дакако, тиче. Дужност је правих песника да мисле о томе и да учине све да малигност што пре нестане. Да не буде метастаза.

Политика








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Živorad Nedeljković   

Nazad na vrh Ići dole
 
Živorad Nedeljković
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Živorad Nastasijević
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-