Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Klaudio Magris

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:13


Klaudio Magris (Trst, 1939), romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, književni istoričar. Jedan je od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca.
Magris je decenijama bio profesor moderne nemačke književnosti na Univerzitetu u Trstu.
Napisao je čitav niz knjiga o istoriji i kulturi srednje, južne i jugoistočne Evrope. Poznati su Magrisovi radovi o Jozefu Rotu, Robertu Muzilu, Italu Zvevu, E. T. A. Hofmanu, Hermanu Heseu, Henriku Ibzenu ili Horheu Luisu Borhesu.
Dugogodišnji je kolumnista italijanskog dnevnika Corriere della Sera.
Najvažnije knjige proze: Nagađanja o jednoj sablji (1984), Dunav (1986), Drugo more (1991), Mikrokosmosi (1997), Naslepo (2005), Vi ćete, dakle, razumeti (2006).
Najvažnije knjige eseja i književnoistorijskih studija: Habzburški mit u modernoj austrijskoj književnosti (1963), Trst: identitet granice (zajedno sa Angelom Arom 1982), Utopija i otrežnjenje (1999), Nedovršeno putovanje (2005), Priča nije završena (2006).
Drama: Stadelman (1988).
Proza, eseji i studije Klaudija Magrisa prevođeni su na sve veće svetske jezike.
Dobio je veliki broj nagrada za književnost, od kojih su najvažnije: nagrada Strega, nagrada Erazmus, nagrada Princ od Asturije, austrijska Državna nagrada za književnost, nagrada Tomazi di Lampeduza.
U izdanju Arhipelaga objavljeni su Magrisovi romani Vi ćete, dakle, razumeti (2007), Nagađanja o jednoj sablji (2007) i Drugo more (2010), kao i knjiga novela Mikrokosmosi (2009).
Živi u Trstu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:14

Velika priča o priča o Evropi na obalama Dunava od Crne šume do Crnog mora, o kulturama koje nastaju na njegovim obalama, o istoriji koja je ostavila svoje tragove, o ljudima koji su dali smisao svom postojanju.
Književna arheologija Dunava: slojevi kulture, istorije, društva, jezika, stvarnosti.
Dunav kao velika priča.
Najveći putnički roman moderne književnosti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:15

Knjiga novela Klaudija Magrisa Mikrokosmosi pripoveda o Trstu i Mediteranu, o Veneciji i Dunavu, o jadranskim ostrvima i mestima, o odrastanju i životu na Mediteranu, o vedrini i svetlosti mora, o Italiji i drugoj Jugoslaviji i njenoj propasti.
Trst, sa svojom istorijom i svakodnevicom, sa slavnim i običnim ljudima, jeste magično i težišno mesto ove knjige koja se potom širi na ceo Mediteran donoseći nam uzbudljive, pronicljive i zanosne priče iz istorije i života, iz literature i iskustva, iz mediteranskih legendi i slojeva pamćenja.
U ovoj knjizi Klaudio Magris se pokazuje kao jedinstven i neponovljiv hroničar i pripovedač Mediterana.
U devet vrhunski napisanih novela, punih i mudrosti i uzbudljivosti, retkih saznanja i autentičnih iskustava, Klaudio Magris polazi od malih, svedenih i gotovo intimnih prostora, kao što je neki kafe, kakvo malo mediteransko ostrvo ili neki senovit vrt, da bi potom širio svoju pripovednu perspektivu i u prostoru i u vremenu.
Zahvaljujući takvom majstorskom postupku, u knjizi Mikrokosmosi dobijamo povesti čitavog Mediterana i prostora koji su njegovo zaleđe, ali dobijamo i raskošne istorije kako tršćanskih ulica i parkova, spomenika i kafea, tako i istorije koje se se zbivale na manje ili više poznatim mediteranskim ostrvima ili brodovima koji su u novijim ili starijim vremenima krstarile Mediteranom.
Devet novela u knjizi Mikrokosmosi mogu se čitati i kao jedinstven roman o jednom gradu, o jednom moru i ljudima koji a tim gradom u tim morem dolazili u vezu.
Mikrokosmosi su možda najzanimljivija i najuzbudljivija knjiga o Mediteranu.
U ovoj knjizi možemo beskrajno uživati, ali u njoj možemo i mnogo saznati o mediteranskim gradovima i ostrvima, ljudima i mitovima ili se podsetiti na mitska mesta Meduterana.
Za knjigu Mikrokosmosi Klaudio Magris je dobio nagradu „Strega“, najvažnije književno priznanje u Italiji.
Magris je jedan od najvažnijih savremenih evropskih pisaca, dobio je većinu značajnih evropskih književnih nagrada, a njegove knjige su prevedene na sve veće svetske jezika.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:16

Kratak roman Klaudija Magrisa, priča o istorijskim slojevima Mediterana, o ljudima, kulturama i tradicijama koje su nastajale i traju na njegovim obalama.
U romanu Drugo more čitaoca neprestano osvajaju zanimljiva priča i jedna od najbriljantnijih erudicija u modernoj evropskoj književnosti, otmenost pripovedanja i dubina uvida, neočekivani susreti i čari mora koje otkriva možda najbolji moderni poznavalac Mediterana.
Živeći na Mediteranu i s njim i njegovim novim i starim istorijskim i iskustvenim tragovima, Magrisovi junaci čeznu i za nekim drugim morem vlastitog života.
Ta čežnja jeste njihova velika utopija koja traje uporedo s mirnim ili dramatičnim prilikama na Mediteranu, među kojima u ovom romanu posebno mesto imaju Drugi svetski rat i događaji u godinama koje mu neposredno slede.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:17

Novi roman čuvenog italijanskog pisca i istoričara književnosti.
Uzbudljiva ljubavna priča u kojoj se glavna junakinja, žena u najboljim godinama, posle povrede noge, povlači iz javnosti i iz dotadašnjeg privatnog života, odlazeći u jedan prihvatni centar.
Otuda u dirljivom obraćanju odsutnom muškarcu govori o svojoj ljubavi i strasti, patnji i bolesti, samoći i žudnji.
Moderna obnova mita o Orfeju i Euridici zadobija u Magrisovom kratkom romanu nesvakidašnju snagu i punoću.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:17

Uzbudljiva i potresna priča o životu u istoriji, o sudbini grupacije belih Rusa koji posle poraza u Oktobarskoj revoluciji beže iz Rusije i doživljavaju potom gorke emigranske dane u Evropi između dva svetska rata.
Njihova drama dostigla je vrhunac na kraju Drugog svetskog rata, kada na padinama Alpa nastaje kratkoveka država belih Rusa.
Dramatično i uzbudljivo, potresno i neponovljivo pripovedanje o običnim i poznatim ljudima u žrvnju istorije.
Priča o tome kako svaki izbor u istoriji ima nedvosmislenu cenu.
Možda najbolji roman Klaudija Magrisa.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:18

Klaudio Magris

DUNAV

(odlomci)

…avantura i misterija putovanja kao da su nestali u svetu uređenom i organizovanom na planetarnom nivou; već i Bodlerovi putnici, koji su u potragu za nečuvenim krenuli spremni da zbog toga pretrpe i brodolom, pronalaze u nepoznatom, uprkos nepredviđenim nezgodama, istu onu dosadu koju su ostavili kod kuće.

*
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:18

...svestan je da proza sveta ugrožava odiseju, stvarno i neponovljivo iskustvo pojedinca...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:18

Upravo u klasifikacijama život otkriva svoj uznemirujući bljesak, u protokolima koji pokušavaju da ga srede i tako izvedu evidenciju o nesvodljivom ostatku misterije i zanosa.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:19

Između dva putovanja, vraćamo se kući, pokušavamo da bacimo na papir mnoštvo beležaka, da prekucamo isečke iz notesa, prospekata i kataloga. Književnost je poput selidbe; ponešto se gubi, kao u svakoj selidbi, a ponešto iskače iz zaboravljenih ostava. Zaista idemo gotovo kao siročad, kaže Helderlin u pesmi „Na izvoru Dunava“ – reka teče i blista na suncu kao životni tok, ali smisao koji odsijava je kao optička varka zablesnutog pogleda koji vidi nepostojeće svetle mrlje na zidu, neonsku svetlost iščezavanja, zavođenje prividom, ilustrovane naslovne strane.
Odsjaj Ničega pali stvari, limenke ostavljene na plaži i reflektorska svetla na automobilima, kao što zalazak sunca pali prozore. Reka nema nikakvu celovitost i putovati je nemoralno, govorio je Vajninger, putujući. Ali reka je stari taoistički učitelj, koji duž svojih obala drži predavanje o velikom točku i o razmaku između njegovih prečki. U svakom putovanju postoji bar delić Juga, razvučeni sati, opuštanje, protok talasa. Ne obazirući se na siročad na svojim obalama, Dunav teče prema moru, prema velikoj „persuaziji“.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:19

*

Došao je na izvor iz Furtvangena, gde se zaustavio kako bi posetio Muzej satova i gde je dugo lutao između hiljada brojčanika svih oblika i veličina, zupčanika, točkića i kazaljki, automata i klavira pokrenutih samim prolaskom vremena, kroz „šume satova“, kako naročito naglašava. U njegovom pismu, taj istovremeni otkucaj, koji ga je okruživao sa svih strana, izgleda kao tajni ritam života, automatsko skandiranje čistog i praznog vremena; egzistencija, u tom pismu, predstavlja se kao kretanje zatvoreno u sebe samo koje se uvek vraća na početak, kao što i između dve krajnje i povratne tačke oscilovanja ne postoji ništa, već samo ista zamišljena oscilacija i sila zemljine teže koja vuče nadole, dok na kraju, kada trošenje godina dovrši svoje delo, telo ne postigne neporecivo stanje spokoja. Krivulja njegovog života jedva se dodirivala sa linijom realnosti, ali uvek u istoj tački i ta tačka preseka ga je bolela, kao što dva suviše približena pršljena pritiskaju živac išijatikus, pa nam je potreban steznik ili istezanje da bi se uklonilo to bolno dodirivanje.
Mali izlet na izvore verovatno je bio odušak da se izbegne osećaj nepokretnosti, izgovor da se lepim izletom na svežem vazduhu umakne od sopstvenog blatnjavog dna. Da bi se odvratio pogled od vlastitog dubokog bunara, nema ničeg boljeg nego baviti se analizom tuđeg identiteta i zanimati se za realnost i prirodu stvari.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:19

Fenomenologija je u pravu, sama pojava stvari dobra je i prava, površina sveta realnija je nego drhturave unutrašnje šupljine. Sveti Avgustin nije bio sasvim u pravu kada je opominjao da ne izlazimo iz sebe: onaj ko uvek ostaje unutra sanjari i luta; na kraju zapali tamjan nekom idolu iz dima koji se diže sa smetlišta njegovih strahova, praznom i podmuklom kao što su zli duhovi koje razgoni večernja molitva.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:20

Pisanje bi trebalo da bude kao te vode što se slivaju kroz travu, ali ta svežina izvora, stidljiva i nepresušna, ta pesma života prigušena i opora, slična je zamišljenom i dubokom pogledu Madalene, a ne mutnoj suvoparnosti pisanja, provodniku vode čije je snabdevanje često nedovoljno.
Duša je skučena, prebacivao je sebi Kepler, i skriva se po budžacima književnosti umesto da proučava božanski nacrt stvaranja. Onaj ko se uzda samo u papir, jednog dana može da otkrije da je puka silueta izrezana iz jedne stranice, koja drhti i savija se na vetru.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:20

Ulazeći u sopstvene odbojnosti i nedostatke, putnik se nada da će u pukotinama oštro usečenim u kulise teatra svakodnevice naći barem dašak ili maleni otvor koji dolazi iz pravog života, koji je prikriven paravanom stvarnosti. Književne vežbe postaju tada strategija za zaštitu loše okrpljenih poderotina na zastoru udaljenosti, kako bi se sprečilo da se i najmanje pukotine potpuno zatvore; biti pisac, govorio je monsinjor Dela Kaza, jednako je ratnom stanju.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:20

Pisati možda znači popunjavati prazne prostore egzistencije, ono ništa što se iznenada otvara tokom sati i dana, među stvarima u sobi, povlačeći ih u očajanje i beskonačnu beznačajnost. Strah, napisao je Kaneti, izmišlja imena da se razonodi; putnik čita i beleži imena stanica kroz koje prolazi vozom, imena ulica kojima ga vode koraci, i ide napred pomalo olakšan, zadovoljan tim redom i tim skandiranjem ničega.

*
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:20

Druga priroda što nas okružuje – šuma simbola, posredovanja, konstrukcija – navodi na sumnju da, unutar sebe same, više ne postoji nikakva prva priroda, da su je veštačko i razne bioinženjerske veštine izmenile i potisnule njene navodno večne zakone. Upravo austrijska kultura, rođena u podunavskom prostoru, razotkrila je sa razočaranom jasnoćom neautentičnost postmoderne, ismevajući je kao glupost ali i prihvatajući je kao neminovnost.
Zaista, čak ni pozni i zagonetni Gete nije zapostavljao tu sumnju kada, u drugom delu „Fausta“, ne govori samo o rođenju Homunculusa, čoveka stvorenog u laboratoriji, već podseća na potpuni trijumf neprirodnog, na poraz i iščeznuće drevne Majke, izobličene modom, veštačkom proizvodnjom, izmišljanjima. Na tom podijumu na kojem se javljaju moderno i postmoderno, kakav predstavlja drugi deo „Fausta“ , slavine su življe i dodirljivije nego reke a vodovod u svakom trenutku može da poremeti snabdevanje vodom života, kako stoji u Apokalipsi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:20

Pa i za nas, u ovoj gostionici, kao i za sve, postoji mefistofelska dilema koju nije rešio stari Gete: priroda stvoriteljka beskrajan je horizont, koji obuhvata i vremenska zbivanja kroz koja ljudi više ne uspevaju da ga sagledaju, ili je i ona možda završila na karnevalskim kolima neautentičnosti, iza čega ništa ni ne postoji? Da li je atomska bomba podmukli ljudski izum koji dovodi u opasnost večnu harmoniju, i sa njom hiljadugodišnju misao koja je prenela tu ideju o beskonačnom, ili je to sićušan fenomen koji na smešno umanjenoj skali imitira fisije i gigantske eksplozije koje se neprestano dešavaju na Suncu, stvorenom od Boga da daje život i toplotu Zemlji?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:21

Nije neophodna vera u Boga, dovoljna je ona u stvorene stvari, koja nam dozvoljava da se krećemo među predmetima svesni njihovog postojanja, uvereni u nepobitnu prisutnost neke stolice, kišobrana, cigarete, prijateljstva. Onaj koji sumnja u sebe izgubljen je, poput onog koji plašeći se da neće uspeti u ljubavnom činu i ne uspeva. Osećaš se srećnim pored osoba s kojima možeš da osetiš nepobitno prisustvo sveta, na isti način kao što voljeno telo pruža izvesnost tih ramena, tih grudi, tih oblina kukova i njihovog talasanja koje te drži poput mora. A onaj ko nema veru, poučava Singer, može da se ponaša kao da veruje; vera će doći kasnije.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 19 Feb - 11:21

Ovde je Dunav mlad a Austrija je još daleko, ali očigledno je to već reka koja nas vijuganjem podučava ironiji, onoj ironiji koja je učinila velikom mitteleuropsku civilizaciju i koja je predstavljala sposobnost da se posredno nadoknadi sopstvena suvoparnost i da se prevaziđe sopstvena slabost; postojalo je značenje dvostrukosti stvari a istovremeno i njihove istine, koja jeste skrivena ali je jedna. Ta ironija podučavala je da se poštuju nesporazumi i protivrečnosti života, neusklađenosti između lica i naličja jednog lista koji se ne podudaraju iako su jedna ista stvar, između vremena i večnosti, između govora i stvarnosti, između kiše koja je pala u Cerapundži i Honoluluu i statistike o padavinama koje donosi S.Krino u svom priručniku. Tolerancija prema neuravnoteženostima i poremećajima sveta, prema njegovim paralelama koje se nikad ne ukrštaju, ne poništava nadu da će se te paralele ukrstiti negde u beskraju, ali ih ne primorava da se na silu negde ukrste.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13090

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 1 Jul - 10:45

Veliki italijanski i svetski pisac Klaudio Magris boravi u Beogradu, kao gost Arhipelaga i Italijanskog instituta za kulturu, gde učestvuje na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti.
Magris, autor slavnih knjiga Dunav, Mikrokosmosi i Drugo more, prisustvovaće srpskoj premijeri nedavno objavljenog romana Obustavljen postupak koji je već doživeo više svetskih izdanja. Kao i većinu ranijih knjiga Klaudija Magrisa, Arhipelag je i roman Obustavljen postupak objavio u prevodu Snežane Milinković.

Roman Obustavljen postupak

Magrisov roman Obustavljen postupak jeste velika priča o junaku koji je čitav svoj život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima. Magrisov roman je istorija jedne utopije i jednog velikog životnog pregnuća. Krećući se kroz roman Obustavljen postupak kao kroz postavku zamišljenog muzeja, čitalac se suočava sa mnoštvom uzbudljivih priča iz istorije i savremenosti, mita i svakodnevice, sa ljudskim sudbinama i dramama, poduhvatima i propastima.
Magris na neuporediv način svedoči o silama istorije i o običnom čoveku koji se često nađe pred licem tih sila. Ali je njegov roman i velika pohvala priči i ljudskoj potrebi za smislom.
„Bio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrikezom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život posvetio sakupljanju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu – suočavajući se s teškoćama i odricanjima svake vrste u doba posebno urušeno sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spavao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom požaru koji je pokrenuo i istragu i postupak što su se završili bez ikakvog zaključka“, kaže Klaudio Magris povodom svog romana Obustavljen postupak.
Književno veče Klaudija Magrisa održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda s početkom u 20 časova. Magris će razgovarati sa čitaocima o nastanku svog novog romana, o kome će govoriti Snežana Milinković i Gojko Božović.
Za dolazak Magrisa vlada veliko interesovanje čitalaca i medija. Čitaoci još pamte njegovo književno veče, pre godinu i po dana u Beogradu, pred nekoliko stotina ljudi. Magris dolazi na 6. Beogradski festival evropske književnosti, gde je glavna književna zvezda, neposredno posle američke i nemačke turneje posvećene tamošnjim izdanjima romana Obustavljen postupak.

Na sceni: Feri Lainšček

Pre Klaudija Magrisa na scenu 6. Beogradskog festivala evropske književnosti izaći će jedan od najčitanijih i najprevođenijih savremenih slovančkih pisaca Feri Lainšček. Neobično plodan pisac, Feri Lainšček je objavio nekoliko desetina knjiga, najviše romana. Lainščekovi romani, pesme i priče prevedeni su na više evropskih jezika. Dobitnik je najvažnijih slovenačkih nagrada za književnost: Kajuhove Prešernove i Kresnikove nagrade. Po romanima Ferija Lainščeka nastalo je pet celovečernjih igranih filmova, među kojima je i Petlov doručak, najgledaniji film u Sloveniji nastao posle 1991. godine. Najpoznatiji Lainščekov roman Koju je magla donela, objavljen prošle godine i na srpskom jeziku, uvršćen je u antologijsku ediciju 100 slovenskih romana.
U okviru retrospektive Književnost na filmu na kraju drugog festivalskog dana biće prikazan film Danijelea Luketija Moj brat je sin jedinac, po istoimenom romanu velikog italijanskog pisca Antonija Penakija.
Šesti Beogradski festival evropske književnosti traje do 30. juna godine u organizaciji Izdavačke kuće Arhipelag. Šesti Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, kao i izložbu svetski poznate umetnice i ilustratorke Juko Šimizu Divlji labud, po motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13090

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    Ned 1 Jul - 10:46

Jedan je od najbriljantnijih evropskih umova, pripovedač, esejista, dramski pisac i književni istoričar. Intelektualac u najpozitivnijem i pomalo zaboravljenom značenju te reči. Naši čitaoci zaista imaju sreće jer ono što napiše savršeno sa italijanskog na srpski jezik prevodi Snežana Milinković.
Na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti predstavio je svoj roman „Obustavljen postupak“. I u ovom svom romanu gospodin Magris oseća svoj jezik i bogatstvom i lepotom rečenice čitaoce navodi da sa tekstom koji čitaju vode dvosmerni dijalog. Glavni junak „Obustavljenog postupka“ je čovek koji čitav život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima. Magris radi sve ono što je radio i u prethodnim svojim romanima, samo još dublje. Uspeva da nas, kroz vešto isprepletane priče svojih likova, natera da razmišljamo i shvatimo Evropu koju toliko voli i kojoj je privržen. Dela „Dunav“, „Mikrokosmosi“ i „Drugo more“ između ostalih nas upućuju na to koliko je za njega važna istorija, kultura srednje, južne i jugoistočne Evrope. Pisao je i nadaleko poznate radove o Jozefu Rotu, Robertu Muzilu, Italu Zvevu, E. T. A. Hofmanu, Hermanu Heseu, Henriku Ibzenu ili Horheu Luisu Borhesu. Ono što nikako ne bi trebalo smetnuti s uma jeste činjenica da su književne večeri na kojima se, gde god da se pojavi, traži ili stolica ili mesto za stajanje, ako zbog velike gužve uopšte uspete da uđete. Čitaoci snagu njegove napisane i izgovorene reči prepoznaju, ali i integritet koji je uspeo da izgradi.

Daću sebi slobodu i konstatovati da je reč o najvažnijem italijanskom savremenom živom piscu koji piše veoma čitane kolumne u milanskom dnevniku „Corriere della Serra“ koje se onda prevode na druge jezike među kojima je i naš. Knjige su mu prevedene na vodeće svetske jezike. Za svoj rad dobio je i izuzetno značajne nagrade za književnost. Prisetićemo se najvažnijih: nagrada Strega, nagrada Erazmus, nagrada Princ od Asturije, austrijska Državna nagrada za književnost, nagrada Tomazi di Lampeduza.

Klaudio Magris rođen je 1939. u Trstu, gde i danas živi, a decenijama je bio profesor moderne nemačke književnosti na Univerzitetu u Trstu. Verovatno ga je to što je rođen i što živi u gradu koji voli, a u kome se prepliću italijanski, austrougarski, slovenski uticaji i opredelilo da razume, voli poznaje i tumači Evropu u kojoj živimo kroz niti njene prošlosti.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Klaudio Magris    

Nazad na vrh Ići dole
 
Klaudio Magris
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ovo su najveće izdajice u istoriji fudbala
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-