Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Jovan Cvijić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47412

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Jovan Cvijić   Pon 6 Feb - 17:02

Jovan Cvijić





Jovan Cvijić (Loznica, 12. oktobra 1865. – Beograd, 16. januara 1927.), 
srpski geograf.
 Predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog univerziteta.

Jovan Cvijić je najveći srpski, jugoslovenski i balkanski geograf.
 Jedan je od najeminentnijih evropskih i svetskih naučnika-geografa.
 Njegova dela iz antropogeografije su i danas aktuelna.
Privlačile su ga mistične, tajanstvene, podzemne tutnjave u vrtačama,
jamama i zvekarama. To ga je inspirisalo da se bavi proučavanjima kraških 
oblika reljefa i terena.
Završio je specijalističke studije u Beču i doktorirao na kraškim oblicima 
reljefa. Taj rad je kasnije objavljen kao delo das Karstfenomen. Ovo
 delo je i danas često citirano u delima savremenih naučnika o krasu.
Pešicama ili na konju, punih 38 godina prešao je na hiljadu kilometara 
širom Balkanskog poluostrva. Ono što je Cvijić uradio na geografskom 
proučavanju naše zemlje i Balkana po obimu i značaju je ravno radu
 čitave generacije naučnih radnika, a ne samo jednog čoveka. 
Interesovala ga je geomorfologija, geologija i hidrologija. Dao
 je veliki doprinos proučavanju glacijacije na Balkanskim planinama.
 Opisivao je i objašnjavao reljef Šumadije.
Druga oblast Cvijićevog naučnog istraživanja bila su stanoništvo i
 naselja, psihološki tipovi pojedinih krajeva Balkana kao i migracije 
na prostoru naše zemlje i Balkanskog poluostrva. Bio je to prvi 
naučnoistraživački pokret evropskih i svetskih razmera. Rezultati
 tih istraživanja su objavljeni u više desetina tomova „Naselja“ 
u izdanju SANU.




Jovan Cvijić se nikada nije bavio dnevnom politikom ali je dao veliki 
doprinos u kreiranju granica i u uspostavljanju prve jugoslovenske
 države. O svim važnijim političkim i ekonomskim pitanjima od 
interesa za svoj narod imao je jasan, čvrst i objektivan stav.
Kao naučnik, geograf, bio je saradnik na Geografskom odseku Vrhovne
 komande srpske vojske. Tokom 1915. godine upućen je u nezvaničnu
 misiju u London. Serijom naučnih i stručnih radova, kroz brojne 
razgovore i javne nastupe širio je saznanja o borbi i slobodi naroda na
 Balkanu.
Novembra 1915. godine postavljen je za savetnika za geografska
 pitanja u štabu francuskog generala Saraja u Solunu.  Na mirovnoj 
konferenciji u Parizu 1918. godine Cvijić je kao  naučni radnik učestvovao
 kao ekspert u Etničko-istorijskoj komisiji za autentična etnička
 objašnjenja, za povlačenje i utvrđivanje granica prve jugoslovenske 
države.





egeogtafija.org


Spomenik Jovanu Cvijicu koji se nalazi u Studentskom parku.
Spomenik je podignut 1994.
Autor je arhitekta Ivan Zulevic.


Poslednji put izmenio malalila dana Uto 7 Feb - 1:39, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47412

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Jovan Cvijić   Pon 6 Feb - 17:10

Plemstvo duha – Jovan Cvijić


Veliki srpski geograf, utemeljivač srpske geografije, jedan od prvih profesora i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, antropolog i istoričar, Jovan Cvijić je rođen 12. oktobra 1865. godine u Loznici, u trgovačkoj porodici.

Nakon završene osnovne škole i gimnazije u Loznici i Šapcu, kao stipendista Opštine Loznica, upisuje i završava višu Prvu beogradsku gimnaziju. Već u gimnaziji je naučio nekoliko stranih jezika.







Želeo je da upiše studije medicine, ali Opština nije imala novca za dalje školovanje, tako da upisuje Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu 1884. godine.
Diplomirao je 1888. godine, a 1889. godine poslat je na dalje studije fizičke geografije i geologije na Univerzitetu u Beču. Doktorirao je 1893. godine sa disertacijom "Das Karstphanomen", koja je prevedena na srpski jezik 1895. godine. Ova teza ga je učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima i smatran je utemeljivačem karstologije.
Na početku karijere Jovan Cvijić je obavljao prva i najznačajnija istraživanja, radeći na terenu krševitih predela istočne Srbije. Objasnio je karstnu morfologiju, hidrografiju i prikazao sve procese, oblike i pojave karakteristične za kraške oblasti Balkanskog poluostrva.
Posebnu pažnju u svojim antropogeografsko-etnografskim studijama o balkanskim Slovenima posvećuje etnografskom liku Srbije. Piše o geografskom položaju Srbije, i ističe činjenicu o Srbima kao narodu sa najjačom nacionalnom svešću na Balkanskom poluostrvu.
Putovanja koja je organizovao celog života spadaju u grupu velikih istraživačkih poduhvata. Putovao je pod vrlo nepovoljnim društvenim i političkim prilikama, i time često sebe dovodio u neprijatne situacije.
Tokom putovanja upoznavao se sa uslovima života stanovništva na Balkanskom poluostrvu, što je bilo od presudnog značaja za bavljenje etnografskim i političko-etnografskim, a kasnije i psiho-socijalnim pitanjem Balkana. Njegova brojna i studiozna putovanja pokazala su da je bio odličan organizator naučnoistraživačkog rada i otkrila su njegovu sklonost ka empirijskim istraživanjima.
Građa prikupljena na terenu predstavljala je osnovu celokupnog naučnog stvaralaštva.
Potencirao je sledeće: "Treba se navići i o problemu, poslu, profesiji dugo, kadšto i neprekidno misliti, dok se nađu rešenja. Ima svetlih časova, naročito svetlih noći, koje se retko javljaju; u njima se nađe rešenje pitanja, ili se smisle planovi naučnog rada. To doba duhovne lucidnosti i kreativnosti valja upotrebiti, a ne po onoj običnoj ljudskoj, još više orijentalnoj tromosti misliti na odmor. To mahom ni organizmu ne škodi, ali i ako škodi, organizam je zato da se čestito utroši" (Cvijić J. (1987): Balkansko poluostrvo. Sabrana dela Jovana Cvijića, knjiga 2).
U svom delu koje je objavio 1921. godine pod nazivom "Govori i članci", Cvijić otkriva tajnu formiranja naučnika i nastanka naučnog dela. Navodi bitne uslove za bavljenje naučnom delatnošću od koje zavisi napredak celog ljudskog društva.
Kao veliki poznavalac osnovnih karakteristika ljudi sa balkanskog područja ističe da postoje pozitivne i negativne osobine ljudi. Posebnu pažnju obraća na loše moralne osobine ljudi, jer smatra da su velika smetnja pravom naučnom radu, a to su površnost, slaba volja, spremnost na podvale, pakost i zloba.



Smatra da ulazak u svet nauke predstavlja vaspitanje snage volje i moralnih vrednosti naučnika i da su ona osnova na kojima izrasta naučno stvaralaštvo.
Naučni rad Jovana Cvijića je obiman. Objavio je nekoliko stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih njegovih dela je "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje" (1922).
Veliki broj njegovih dela nalazi se u fondu Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu.
Neki njegovi članci su i digitalizovani: "O naučnom radu" (1907. god, str. 11-18) i "Antropogeografski pregled Epira" (1911. god, str. 11-14).
Jovan Cvijić je bio osnivač Srpskog geografskog društva, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovačkog univerziteta u Pragu.
Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine, u 62. godini.
Jedno od priznanja koja je dobio je i medalja sa njegovim imenom (po starom Zakonu o odlikovanjima) i tako se našao u društvu srpskih velikana kao što su Vuk Karadžić ili Nikola Tesla.
Od 17. septembra 2004. godine Narodna banka Srbije pustila je u opticaj novčanicu od 500 dinara sa likom Jovana Cvijića, čime mu je država Srbija još jednom odala počast za neizmeran doprinos naučnom razvoju i ugledu naše zemlje.


rts
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47412

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Jovan Cvijić   Pon 6 Feb - 17:14









Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti.
Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme. 
M.Antić
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 47412

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Jovan Cvijić   Pon 6 Feb - 17:15


Da bi se ovaj graficki prikaz bolje video kliknite za uvecanje slike
Nazad na vrh Ići dole
Whisper

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 351

Godina : 31

Učlanjen : 07.12.2013


PočaljiNaslov: Re: Jovan Cvijić   Čet 12 Okt - 23:04

.


А у , шта рећи...?
Уназадио нас је да нисмо ни свесни, ни дан данас... то су Проклетије, планина.


Године 1907. поступајући по директивама берлинског конгреса, а у сусрету стварања државе Албаније(1912/1913)... директиве берлинског конгреса налажу да се фалсификује историја на тим просторима, поред осталог и бришу се сви битни србски називи на територији данашње Албаније.... и тако, поред осталог Јован Цвијић Тројанске Планине преименује у Проклетије...

Јако је чудно, да овако образован србски интелектуалац занемари најпознатије географске мапе европских народа и држава, штампане у Венецији 1690. године, у којима се Проклетије зову – Тројанске планине! Те мапе је урадио најпознатији европски картограф и теолог, Коронели Винћензо Мариа, рођен у Равени 16.08.1650. Реч је о 400 европских мапа, међу којима је и мапа србских земаља – под насловом: „Мапа Илирукума“ („Мапа Илирије“). На њој је убележено, да су се данашње Проклетије звале: „Монти Троиана“ („Тројанске планине“). Те мапе су биле преведене на све западноевропске и словенске језике и немогуће је да Јован Цвијић није видео те мапе и да није схватио да је име србских планина везано за најпознатији рат из другог миленијума Старе ере и за најчувенија књижевна дела о том рату – поеме: „Илијада“, „Одисеја“, па и поема римског књижевника Вергилија: „Енејида“. У њима су, управо, описане Тројанске планине и данашњи град Скадар, на чијем месту је била историјска Троја (Илиј).

Наш академик Цвијић се одлучио – да Тројанским планинама да име Проклетије, а те планине су тако звали Шиптари на свом језику, који су стигли на Хелм (Балкан) тек 1043. године, кад им је србски краљ Војислав уступио део територије у данашњој Албанији. Занимљиво је да су ове планине почетком 20. столећа, носиле још неколико имена, али је један њихов врх имао непромењено историјско име – зове се се ТРОЈАН - 2190 м.н.в.

Ни то није упутило Цвијића да убележи у југословенску картографију право име овог горја око легендарне Троје (Скадра): Тројанске планине. Вероватно је подлегао колонијалној стратегији Аустрије, која је, често, у договору с Турском, брисала србске трагове из историје, па и србско име.

Албанско становништво Проклетије назива (алб. Бјесхкëт е Немуна) што у преводу значи „проклете“ или „забрањене“ планине.

Ово све упућује на закључак, да је требало са србске земље уклонити све што упућује – да су србски крајеви у древним временима били насељени цивилизованим становништвом.

тројанска врата

Жута прла и врх Тројан (десно)

---


Вила јесте на горама србским,
На горама – Тројанским планинама,
А то име – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ,
Народ јесте баш заборавио,
Јер то име вредније од злата,
На сву жалост, Србин променио,
Баш чувени Јоване Цвијићу.
Немци њега јесу преварили,
Рекли су му да га саветују,
Кобајаги за добробит србску.
На сву жалост послуша их Цвијић,
Избрисао име тих планина –
То чинио на почетку века,
На почетку века двадесетог.
Тим горама, дао ново име,
Мучно име, ето, ПРОКЛЕТИЈЕ –
Како би се са земаља србских,
Избрисале све ознаке древне,
Које беху сигурни подаци,
О повјести србскијех предака.
Тим се сакри да је ТРОЈА србска
А била је где је СКАДАР данас,
Па се зато те оближње горе
И прозвале – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ




.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Jovan Cvijić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Jovan Cvijić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Loznica
» Jovan Cvijić
» JOVAN DUČIĆ
» Jovan Jovanovic-Zmaj 1833-1904
» Jovan Dučić - vaš izbor
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Geografija-