Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Istorija filozofije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:17

*prva era*

[Strana 1]

I - Ime i pojam filozofije
II – Filozofske discipline i pravci u filozofiji
III – Pojmovi teorije i prakse
IV – Vrednost filozofije. „Problemi filozofije“
V – Istorija filozofije
VI – Tales iz Mileta
VII – Anaksimandar
VIII – Anaksimen
IX - Heraklit iz Efesa

[Strana 2]

X – Ksenofan i Pitagora
XI – Parmenid i Zenon iz Eleje
XII – Empedokle i Anaksagora
XIII – Atomisti – Leukip i Demokrit
XIV – Antropoloski period – Gorgija i Protagora
XV – Sokrat
XVI – Platon
XVII - Aristotel

*druga era*

[Strana 3]

I - Frensis Bekon
II - Rene Dekart
III - Baruh de Spinoza
IV - Godfrid Vilhelm Lajbnic
V - Engleski empirizam
VI - Francuska filozofija prosvećenosti
VII - Imanuel Kant

[Strana 4]

VIII - Fihte
IX - Šeling
X - Hegel
XI - Karl Marks
XII - Pozitivizam





Leksikon filozofskih pojmova








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:18

*prva era*


I - Ime i pojam filozofije


* philos – ljubitelj, prijatelj; sophos – znanje
* definicija filozofije ne postoji jer se njen sadržaj tokom istorije menjao.
* filozofi teže ka znanju (to je Pitagora objasnio primerom za olimpijske igre i 3 vrste ljudi)

• Istočnjačka filozofija (usko vezana sa religijom, stara 5000 godina)
• Zapadnoevropska filozofija (razdvojena od religije, stara 2500 godina)

* prva filozofska učenja se javljaju kod Jonaca

3 stvari koje su značajne za razvoj filozofije:

1. Otvorenost ka svetu
2. Sloboda mišljenja i izražavanja mišljenja – svaki čovek je slobodna ličnost, a u vođenju diskusija se gotovo nikada nije upadalo drugima u reč.
3. Podela rada (robovlasništvo) – na ovaj način su filozofi bili oslobođeni dnevnih obaveza i imali su mnogo više slobodnog vremena za razmišljanje.

* prvi filozof – Tales iz Mileta. On je smatran za jednog od najvećih mudraca (mudrac – ho sofos)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:18

II – Filozofske discipline i pravci u filozofiji


* u početku je sveukupno mišljenje bilo mitotvorno
* ljubitelj mita = ljubitelj filozofije (po Aristotelu)
* mit (mythos – pričanje, kazivanje) je bio vezan za filozofiju jer se to kazivanje odnosilo na to kako je i iz čega sve nastalo. „Mit“ je kao i „čuđenje“ – izvorište filozofije.
* razlika između mitotvorca i filozofa

* filozofske discipline:

• Metafizika (meta-ta-pshysika – ono što dolazi posle fizike):
* deli se na opštu (ontologija) – bavi se pitanjima bića – i na posebnu – bavi se pitanjima boga, duše, svemira...
I def: Metafizika je nauka o prvim principima i uzrocima svega onoga što jeste.
II def: Metafizika je nauka o biću kao biću.
• Gnoseologija (gnosis – znanje) – bavi se pitanjima naših saznanja, tj. teorija saznanja
• Etika (ethos – običaj) – nauka o moralu („trebalo bi...“)
• Estetika (aisthetikos – biti čulan, opažajan) – bavi se pitanjima šta umetnost čini umetnošću
• Aksiologija (axios – biti vredan, dostojan) – bavi se vrednostima uopšte
• Metodologija (methodos – put) – nauka o metodi
• Antropologija (antropos – čovek) – nauka o čoveku i njegovom položaju u kosmosu

* pravci u filozofiji:

• monizam, monistička metafizika – filozofski pravac koji zastupa mišljenje da je u osnovi svega jedan princip (načelo)
• dualizam, dualistička metafizika – u osnovi svega što jeste su dva principa (načela)
• pluralizam, pluralistička metafizika – u osnovi svega što jeste je više principa (načela)
• materijalizam, materijalistička metafizika – u osnovi svega je materija. Filozofi – materijalisti.
• spiritualizam (idealizam) – u osnovi svega je nešto duhovno.
• racionalizam, razionalistička filozofija – racio – razum. Ovaj pravac se oslanja na razum kao izvor svih naših saznanja. Filozofi – racionalisti.
• empirizam, empiristička filozofija – empiria – iskustvo. Ovaj pravac se oslanja na iskustvo kao izvor svih naših saznanja. Filozofi – empiristi.
• agnosticizam – agnoston – neshvatljivo, nesaznajno. Smatranje da nije moguće saznati objektivnu stvarnost (osporava saznanja metafizike)
• skepticizam – skeptomai – sumnjati, biti neodlučan. Ako se sumnja u valjanost kriterijuma saznanja istine.

* savremeni pravci u filozofiji:

egzistencijalizam, marksizam, pragmatizam, strukturalizam itd.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:18

III – Pojmovi teorije i prakse


* filozofija je teorijska nauka – episteme theoretike
episteme – znanje (naučno znanje, znanje principa, pravila)
gnosis – znanje (poznavanje neke veštine npr. tenis)
theoria – umni uvid, probuđeni ljudski um (to je um koji posmatra svet bez ikakvih ustaljenih mišljenja i orijentacija)
* značenje pojmova „teorijsko znanje“ i „praktično znanje“ se zantno promenilo u odnosu na antička vremena. Smatralo se da je folozofija najbolja, najuzvišenija, najbožanstvenija nauka, ali isto toliko beskorisna! To je zato što su se ranije cenila teorijska znanja radi njih samih, a ne radi praktične primene.
* kada je u pitanju praksa (pragma, praxis), u antičkom svetu, oni su je smatrali za upućenost čoveka na zajednice u kojima su ljudi živeli.
* u staroj Grčkoj – politika: aktivnost pojedinca u polisu (zajednici)

„Čovek je politička životinja (Antropos zoon politikon)“ – Aristotel

Aristotel ovime hoće da kaže da je čovek bio upućen na život u zajednici.
* Frensis Bekon i Rene Dekart su u 17. veku isticali potrebu da se odbaci antička teorija da se znanje ceni radi samog znanja i počeli da govore o znanju kao moći:

„Znanje je moć, tj. mogućnost čoveka da iskoristi prirodu za svoje potrebe“ – Frensis Bekon

* pokušaj da se obezvredi filozofija (ako se u njoj ne primenjuju empirijsko-eksperimentalne metode, onda su njene konstatacije besmislene)
* sad druge nauke pokušavaju da objasne „svet uopšte“, pa nastaju mnogi „–izmi“: istoricizmi, matematizmi, psihologizmi... Ali ove nauke nemaju uvid u celinu kao filozofija.

„Istina je celina“ – Hegel








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:18

IV – Vrednost filozofije. „Problemi filozofije“


* ako filozofija uopšte ima neku vrednost to je onda samo indirektno preko njenog uticaja na život onih ljudi koji je izučavaju. Da bi shvatili njenu vrednost moramo odbaciti predrasude onih koji se pogrešno nazivaju „Praktični ljudi“. „Praktičan“ je onaj čovek koji poznaje samo materijalnu potrebu, koji shvata da ljudi moraju da hrane telo, ali im nije poznato da je i duhu neophodna hrana. Vrednost filozofije se isključivo može naći među duhovnim dobrima i samo one ljude koji nisu ravnodušni prema ovim dobrima možemo ubediti da izučavanje filozofije nije gubljenje vremena.

* ne možemo da tvrdimo da je filozofija imala neki veliki uspeh u pronalaženju odgovora na mnoga pitanja koja je postavila kao što su to imale npr. matematika i istorija. Ali, vrednost filozofije je upravo u tome što su se navedene nauke, čim se postiglo određeno saznanje, formirale upravo iz filozofije. Naravno da sva neodgonetnuta pitanja ostaju filozofiji...

* vrednost filozofije treba tražiti upravo u njenoj neizvesnosti. Čovek koji nema filozofskog smisla živi zatvoren u predrasude zdravog razuma u uobičajena verovanja njegovog naroda i živi u uverenjima koja su se u njegovoj svesti razvila bez učešća njegovog promišljajućeg uma. Za takvog čoveka svet je ograničen, očigledan. Oni nemaju mogućnost da vide poznate stvari u nepoznatom svetlu.

* filozofska kontemplacija ne deli svemir na dva neprijateljska tabora, već posmatra tu celinu nepristrasno. Slobodan um posmatra bez „ovde“ i „sada“ , bez nade i straha, jedino i isključivo iz želje za znanjem (koje je čisto kontemplativno). Tom nepristrasnošću se postiže pravda u praktičnom svetu i univerzalna ljubav (pruža se svima, a ne samo onima koje procenjujemo kao vredne divljenja) u svetu emocija.

* Zahvaljujući takvoj kontemplaciji postajemo stanovnici univerzuma, a ne samo jednog određenog grada. To je istinska sloboda, izbavljenje iz uskih nadanja i strahova...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:19

V – Istorija filozofije


* istorija filozofije može da se shvati na 2 načina:

1. redosled pojavljivanja različitih filozofa , učenja i teorija
2. podrazumeva samu filozofiju tj. znanje i učenje

* obraćamo pažnju samo na zapadnoevropsku filozofiju (multum non multa – ono što je složeno, ne komplikovati još više)
* „počeci“ mogu da se shvate na različite načine:

• Psihološki izvori – polazimo od ljubavi prema znanju, a ono što ne znamo u nama izaziva čuđenje
• Sistematatski (sistemski) izvor – filozofiju shvatamo kao nauku, kao naučno znanje
• Istorijski izvor – filozofiju shvatamo kao proizvod određenih ljudi, vremena

* Mi živimo ne samo u istorijskom, već i u prirodnom okruženju, a to je nešto što nije tvorevina ljudi i mi moramo da prihvatamo neke prirodne zakone. A kad je u pitanju istorija onda se tu može govoriti o „carstvu slobode“ gde su prisutne ljudske tvorevine. Jedna od takvih je filozofija koja se bavi pitanjima sveta kao celine.

* ako znamo iz čega je nešto nastalo (šta su počeci, šta je izvor), onda ćemo tu stvar moći pravilno da razumemo, a ne ako znamo čemu služi.

* Grci su za reč „priroda“ imali reč – physis – koja inače ima 6 značenja. Zato je Aristotel prve filozofe navao fisičarima, jer su nastojali da otkriju prirodu stvari.

* antička filozofija može da se podeli na periode. Ona traje od 6 v. p.n.e. do 6. v. n.e. Sam početak filozofije obeležava Presokratska filozofija. U okviru nje imamo Jonske filozofe – Miletsku školu, učenja Ksenofana i Heraklita, Pitagorejsku školu... Platon i Aristotel. Zatim helenističko-rimski period, pojava hrišćanstva... Neoplatenizam, a onda Justinijan izdaje dekret 529. g. da se zabrane sva filozofska učenja. To je kraj antičke epohe.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:19

VI – Tales iz Mileta


* određen za prvog filozofa – arhedos (arhe – početak)
* bio je jedan od mudraca (ho sofos). Davao je mudre savete, predvideo pomračenje sunca 28. maja 585. g. p.n.e. Putovao je u Egipat i tamo naučio zemljoradnju (geometria); u geometriji postoji Talesova teorema; Tales je prvi izmerio visinu egipatskih piramida;
* anegdota o suši, gledanju u nebo, maslinama i presama za ceđenje maslina
* Tales je primetio da sve stvari u sebi sadrže vlagu. Tako je došao do zaključka da je voda u osnovi svega (ona je fisis) i tako kao načelo svih živih bića uzeo nešto materijalno.

* sve filozofe Jonske filozofije je zanimalo:

1. da otkriju koja je to fisis osnova svega što jeste
2. pitanja o problemima nastajanja i nestajanja
3. pravili su razliku između onoga što je ograničeno vremenom (nastaje i nestaje) i onoga što nije nastalo i ne može nestati, već je večno. Tu se radi o razlici između božanske i smrtne prirode.

* značenja reči fisis (physis):

1. fisis znači izvor rastućih bića (phyesthai – rasti)

2. fisis znači seme ili koren bića

3. to su čulima dostupne manifestacije materije: voda, vatra, vazduh, zemlja.

4. ono što omogućuje rastenje da bude stapanje hrane sa telom. Rastenje bića nije samo gomilanje već se hrana sa telom stapa na poseban način

5. određeni sklop, forma, oblik zahvaljujući kome prepoznajemo neko biće.

6. priroda, tj. suština nečega

* Tales nije imao spise








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:19

VII – Anaksimandar


* za razliku od Talesa, Anaksimandar je imao nekoliko spisa:

1. O prirodi (de physis)
2. Sfera
3. Opis zemlje
4. Zvezde stajačice

* Anaksimandar se ne slaže sa Talesovom teorijom da je sve nastalo iz vode jer voda je ograničen pojam. On je smatrao da je sve nastalo iz nečeg neograničenog, beskonačnog (apeiron).

* ono iz čega je sve nastalo u to se takođe i vraća, jer bića daju kaznu i naknadu za krivicu po redu vremena. Krivica je upravo zbog toga što smrtna bića teže da opstanu večno, a to je protiv sudbine i nužnosti.

* od samih početaka prisutna je misao o ciklusu: jedni moraju da nestaju da bi se drugi rađali.

* Anaksimandar shvata prorodu kao vrstu božanstva. Izdvajaju se parovi suprotnosti: toplo-hladno, jedno-mnoštvo, gusto-retko...

* isto kao i on Talesovo, njegovo učenje nije prihvatio njegov učenik...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:19

VIII – Anaksimen


* apeiron po Anaksimenovom viđenju nije mogao biti fisis. Bio je previše neodređen.
* za njega je, kako navodi u svom spisu „O prirodi“, fisis vazduh (aer).
* vazduh ima svoje moći preobražavanja.
* stupnjevi njegovog preobražavanja su:

vazduh  vetar,oluja  oblak  kiša  zemlja  kamen
(kad je manje hladan – pokretljiviji je = životnost)

* Anaksinem je prvi izveo sva 4 elementa sveta: vodu, vatru, vazduh i zemlju. Upoređivanje sa Hesiodovim shvatanjem:

vazduh – Haos
vatra – Uranus
zemlja – Geja
voda – Eros

* Anaksimen govori o duši kosmosa – vazduh. Duša – psihe – život, životnost. Duša ima sposobnost kretanja, preobražavanja i rasta.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:20

IX - Heraklit iz Efesa


* Anaksimenov učenik. Imao je slične ideje.

„Dušama je smrt vodom postati, vodi je smrt zemljom postati, od zemlje postaje voda, a od vode duša“
* govori o procesu smrti – ide od veće životnosti ka manjoj, i u obrnutom procesu – nastajanja – ide od umrtvljenosti ka životnosti)

„Suve duše su najmudrije i najbolje“
* ovde se misli na one duše u kojima nema vlage, a ovi epiteti se odnose na umnu dušu koja je slična čistoj vatri.

„Rat je otac svemu“
* Heraklit je video pravdu u sukobima jer bi svet bez sukoba bio umrtvljen. Rat je sukob, a iz te borbe sve nastaje.

„Ovaj svet koji je isti za sve ljude, nije stvorio niko od ljudi i niko od bogova, nego je bio, jeste i biće bečno živa vatra koja se sa merom pali i sa merom gasi“
* ovde Heraklit govori kako je u osnovi svega vatra. Paljenje i gašenje predstavljaju život i smrt.

„Panta rei“ – „Sve teče“
* jednu reku ne možemo da pređemo 2 puta

* Heraklit u filozofiju uvodi pojam logos. Taj logos je prisutan svuda:

„Granice duše nećeš idući pronaći , makar svim putevima prolazio, tako dubok logos ima“ i „Duši pripada logos koji sam sebe umnožava“
* logos je nešto što se odnosi na dušu, na živost.

„Ako slušate ne mene nego logos, mudro je složiti se da je sve što jeste jedno“
* ovo „jedno“ je upravo ona vatra koja se pali i gasi
* Hegel kaže da je Heraklit razvio dialektički metod.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:20

X – Ksenofan i Pitagora


Ksenofan:

* živeo na Siciliji, u Sirakuzi. Bio je pesnik, lutalica
* napisao spis „O prirodi“
* poznat je po kritici antropomorfnog predstavljanja bogova.
* imao je svoju „prirodnu teologiju“:
„Jedan bog, najveći među bogovima i ljudima, smrtnicima nije nalik ni po obličju, ni po znanju. On vidi sve, sve promišlja, sve čuje. Bez muke gospodari svim bićima snagom uma“
* ova fisis nije shvaćena kao izvor svih smrtnih bića i nema moć transformisanja.
* kaže još: „Sva bića koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i vode“

Pitagora:

* bio je veliki znalac i mudrac i još za života je stekao veliki broja učenika i poštovalaca.
* pitagorejski način života:

1. da se ne ostavljaju tragovi tela u postelji
2. da se ne jedu grašak i meso
3. da se ne ostavljaju tragovi u vatri (pepeo)
4. verovali su da se duša posle smrti seli u drugo telo tj. verovali su u besmrtnost
5. da su svi ljudi deca
6. međusobno su se pomagali i bili mišljenja da je među prijateljima sve zajedničko

* Pitagorejska teorija brojeva:

Pitagorejci su za fisis smatrali monadu (monadas – jedinica), nerazdvojnu, nenastalu i večnu.

* muzika: utvrdili su konsonantne i disonantne odnose među tonovima. Konsonanciju daju oktava, kvinta i kvarta dok su ostali intervali disonantni (neskladni). Prevedeno u brojeve:

oktava – 2:1, kvinta – 3:2, kvarta – 4:3

* 1, 2, 3, 4 – monada, dijada, trijada, tetrada:

monada – fisis
dijada – par suprotnosti
trijada – simbol iz prirode prvorođenog bića
tetrada – osnovne manifestacije materije (voda,vatra,vazduh,zemlja)

o
o o
o o o
o o o o

~ t e t r a k i s ~


* Pitagorejci ne govore o jednoj fisis već o mnoštvu jedinica koje imaju sposobnost da rastu

* 1 + 2 + 3 + 4 = 10, 10 sferičnih tela:
zvezdano nebo, 5 planeta, Sunce i Mesec i Zemlja i Antizemlja.
* harmonija sfera nastaje kretanjem sfera od istoka ka zapadu. Prva i najudaljenija sfera su zvezde, druga je planeta, a treće je sunce.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:20

XI – Parmenid i Zenon iz Eleje


* 2 predstavnika Elejske škole, Eleja, Italija.

* Parmenid:

* napisao delo „O prirodi“. III poema je sadržala 2 dela
I – „Put istine“ (sačuvan) – govori o dobrim istinama (3)
II – „Put mnjenja“ (manje sačuvan) – govori da je u svim bićima podjednako raspoređena svetlost (život) i tama (smrt). Jedan fragment kaže da potomstvo nastaje tako što se „semena ljubavi muškog i ženskog pomešaju“.

* Zenon:

* Parmenidov učenik i prijatelj
* sačinio je dokaze da pokaže ispravnost njegove teorije. Dokazao je kako nema mnoštva, nema kretanja i nema praznine. (Njega kasnije Aristotel, a potom i Hegel smatraju dijalektičarem).

* Zenonovi dokazi – apolije (apolia – poteškoća):

1. dihotomija (deoba) – nema mnoštva
2. strela – nema kretanja
3. Ahil i kornjača – nema kretanja
4. stadion – nema kretanja








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:21

XII – Empedokle i Anaksagora


* nisu predstavnici ni jedne škole, čine prelaz između elejaca i atomista

* Empedokle:

* poreklom iz Agrigenta na Siciliji
* ima 2 spisa:
„O prirodi“ – govori o smislu shvatanja filozofije
„Očišćenja“ – ovde se vide tragovi pitagorejskog učenja o seobi duša -
on u jednom obraćanju sugrađanima kaže:
„Došao sam k vama kao besmrtni bog, ne više kao smrtni čovek“

* Empedokle je osnivač veštine govorništva - retorike
* Empedokle je pokušao da nepravi sintezu prethodnih fisičara, a pogotovo Parmenida i Zenona, kao i Pitagorejaca.
* za Empedokla je bilo karakteristično da je koristio mit kao sredstvo za izražavanje racionalne misli
* za razliku od Pitagorejaca, Empedokle govori o mnoštvu priroda.

„Spoznaćeš lekove, odbranu protiv zla i starosti i od Hada ćeš otimati umrlog čoveka“ (Empedokle se obraća svom učeniku, Pausaniju i priča mu o medicinskoj veštini)

* takođe, svom učeniku govori:
„Poslušaj me dobro, veoma su ograničene ljudske moći i rasute na mnoge delove ljudskog tela. Ljudi poznaju slabu meru jednog života koji nije jedan život. Mnoga zla napadaju ljude i zamaraju im misli. Ljudi su upućeni u ono što slučajno sretnu i prepušteni lutanjima. Teško je da stvari budu viđene očima, čute ušima i shvaćene umom, a svako se hvali da sve zna“

„Nijedno od svih smrtnih bića nema prirodu ni skončanja u pogubnoj smrti, nego jedino postoji mešavina i rastavljanje onoga što je bilo pomešano. Tome su ljudi dali ime priroda.“

* 4 ključna pojma: jedno i mnoštvo, ljubav i mržnja.

* Anaksagora:

* poreklom iz Klazomene
* Empedoklov savremenik, stariji po godinama, mlađi po delima. Napisao spis „O prirodi“ (kao što vidite, većina filozofa je imala spis pod ovim imenom tj "de physis" gde upravo pokušavaju da odgonetnu fisis. prim aut.)
* sa njim je prvi put javlja filozofija u Atini.
* iz Atine je pobegao jer je bio optužen za bezbožništvo (konstatovao je da je sunce samo jedna usijana ploča, a ne božanstvo)
* odlazi u Lamsaku, osnovao svoju školu, tu je i umro.

* jedan fragment iz spisa:
„Najpre su stvari bile zajedno (ne kaže koje stvari), beskonačne po veličini – beskonačno male i beskonačno velike, a tu mešavinu je obavijao aer (vazduh)“

* Semena – granice deoba

* govori da Grci nisu pravilno imenovali nastajanje i nestajanje. Kaže da treba govoriti o spajanju, mešanju i sastavljanju tih korpuskula.

* da bi objasnio pojam „rasti“ trebala mu je predpostavka da je „u svemu deo svega“. To znači da se u svemu nalaze sva semena. Da nije tako kako bi onda objasnili kako kosa raste iz nečega što nije kosa...
* semena imaju sva kvalitativna svojstva onoga čija su semena

* Nus – najfinije i najčistije od svih semena, ne stupa u mešavine. Kaže se da se nalazi u nekim mešavinama, ali se ne kaže gde. Autokrat je, sam vlada. Nus je božanstvo.

* sa Empedoklom i Anaksagorom se završava presokratska filozofija








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:21

XIII – Atomisti – Leukip i Demokrit


* pominju se zajedno jer se o Leukipu malo zna
* 2 Leukipova spisa:
„O velikom svetskom poretku“
„O umu“

* fragment:
„Sve se događa po nekoj nuždi“

* o Demokritu se zna više. Imao je 52 spisa koja su čuvana u Aleksandrijskoj biblioteci. Sačuvano je oko 300 fragmenata.

* Leukip govori o postojanju praznine i neke kompaktnosti. Tu kompaktnost predstavljaju atomi kojih ima beskonačno mnogo.
* Demokrit je umesto „atom“ češće upotrebljavao reč to pleres, a nasuprot toga on razlikuje u-den (ne-stvar) – ništa. To „ništa“ ovde predstavlja nešto.
* atome karakteriše ono što i monade–nedeljivost, nenastalost, večnost
* atomi su fisis
* atomi nemaju kvalitativna svojstva, ali se razlikuju po veličini, obliku i položaju.
* atomi mogu da se kreću sami od sebe

* postoje 2 vrste saznanja:

1. pravo saznanje – do koga dolazimo putem zaključivanja i promišljanja
2. čulno saznanje – do koga dolazimo putem čula (nepouzdano je)

ovo će potvrditi još jedan fragment:

„Po mnjenju, ustrojstvu, mišljenju smrtnika nešto je boja, nešto je slatko, nešto je gorko, a u stvari sve je to samo prazan prostor i atomi.“








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:21

XIV – Antropoloski period – Gorgija i Protagora


* 5. v. p.n.e. ( i traje stotinak godina)
* filozofi sada postavljaju pitanja vezana direktno za čoveka (njegova znanja vrednosti...)
* 2 najpoznatija filozofa (sofista – sophia – mudrost):

Gorgija iz Leontine
Protagora iz Abdere

* sofista – stručnjak za mudrost
* mnogi mladi su želeli da postanu kao sofisti pa su im zato sofisti naplaćivali pruženo znanje:

„Oni prodaju hranu za dušu“ - Sokrat

* Gorgija – osnivač retorike

* Gorgija opravdava Helenu i navofi razloge da ona nije kriva za izbijanje Trojanskog rata:
1. to se desilo po nekoj nuždi (volji bogova)
2. na silu je odvedena
3. bila je omamljena lepim govorom („govor je veliki vlastodržac“) – upravo ovo se odnosi na retoriku

* Gorgija tvrdi da nema fisisa. Ako bi postojao, mi ga ne bi mogli saznati jer je naše znanje u stvari misao. A ako bi znali šta je fisis, mi to ne bi mogli nikom da kažemo jer govor nije isto što i sama stvar.

* Platonov spis „Protagora“ sadrži Protagorin razgovor sa Sokratom (o lekaru i sofisti)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:21

XV – Sokrat


* poreklom iz Atine, 5. v. p.n.e. savremenik sofista
* nema spisa
* interesantna ličnost (piće, stajanje u mestu...)
* Sokrat u filozofiju uvodi neke nove pojmove i pita se o njima: lepo, dobro, pravično, vrlina.
* Optužen je zbog neprihvatanja zvaničnih bogova i zbog kvarenja omladine

* praktikuje posebnu metodu vođenja razgovora:

1. ironija
2. majeutika

Aristotel ironiju označava kao „induktivne argumente“, a majeutiku kao „definiciju opšteg“.

* priča o Pitijinom proročanstvu  „Znam da ništa ne znam“

* „Vrlina je znanje“  4 osnovne vrline:

1. umerenost
2. pravičnost
3. razboritost
4. hrabrost

Sokrat hrabrost razlikuje od smelosti. Neznalice su smele, ne hrabre.

* smrtna kazna

* Platonova „Apolija“ govori o tome kako se Sokrat branio i dokazivao da su krivi oni koji su ga optužili.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:22

XVI – Platon

* poreklom iz Atine, rodio se 428. g. p.n.e. (kada je Sokrat imao oko 40 g.), bio je iz plemićke porodice.
* sa 20 godina počinje da se bavi filozofijom
* 36 spisa: 35 dijaloga i 1 spis sastavljen od 13 pisama koje Trasil razvrstava u 9 tetralogija (za „Epinonime se smatra da ih je napisao neko od sledbenika, a ne Platon):

* spisi:

• prema ličnosti – „Gorgija“, „Protagora“...
• prema predmetu – „ Država“, „Apolija“, „Zakoni“...
• prema događaju – „Gozba“

Bitniji su „Država“ i „Zakoni“, a najvažniji je „Država“, podnaslov „O pravičnosti“.

* svaka strana spisa je podeljena na 5 približno jednakih delova (a, b, c, d, e) što potiče iz 1573. i prvog izdanja sabranih Platonovih dela.

* Platon prvi osniva filozofsku školu – „Akademija“

* Platon u filozofiju uvodi pojam dijalektika – dialego – razgovor

* kao metod filozofskog istraživanja, dijalektika je kod Platona data na 2 načina:

1. vezuje se za ljubav („Gozba“, podnaslov „O ljubavi“)
2. predstavlja tehnički hladan proces uzdizanja ljudske duše (za primer uzima Parmenida i „Stranca iz Eleje“):
1) hipoteza – polazni pojam
2) dijareza – deoba
* Teorija ideje:

* centralna i najvažnije problematika Platonove filozofije
* teorija (posmatranje, gledanje), ideja (idea, eidos – lik, oblik)  posmatranje oblika, likova.
* čula su isključena i mogu da služe samo kao polazna tačka ili pomoćno sredstvo.
* radi se o dijalektičkom progresu u smuslu uzdizanja do najviših saznanja
* Platon je predstavnik idealizma. Njegov idealizam je objektivni idealizam jer ideje postoje objektivno, nezavisno od sakidašnjeg sveta
* ova teorija ni u jednom spisu nije eksplicitno iskazana već se pominje u nekoliko spisa, a ti dijalozi du udešeni tako da je to već odavno poznato ili Sokratova ideja.

* Aristotel u metafizici kaže da je Platon tvorac teorije ideja, a ne Sokrat i tu se navodi nekoliko izvora:

I izvor: Heraklitova filozofija – Panta rei – kako je moguća nauka i znanje ako se sve menja, mora da postoji neka priroda koja određuje tok tih promena, a ona sama nije promenjiva.

II izvor: Sokrat i njegovi dijalozi

III izvor: Pitagorejska teorija brojeva. U spisu „Parmenid“ Platon kaže:
„Dobro po sebi, lepo po sebi, pravično po sebi i sve drugo što je takvo zaslužuje da nosi naziv ideja“.

* svet ideja je idealan, večan, nepropadljiv za razliku od čulnog sveta koji je prolazan i koji je kopija, senka ili odraz sveta ideja.

* odnos između čulnog sveta i sveta ideja: primer o pećini

* Teorija države:

* misli se na umni uvid u to kako bi trebala da izgleda jedna država uopšte
* čovek je jedino živo biće koje može da stvori državu.
* država treba da se stvori radi opšte dobrobiti i interesa. Treba uskladiti opšti i individualni interes.
* dijalog Sokrata i trgovca Kalija

* svaka država treba da ima 3 sloja ljudi:
1. hranioci
2. branioci
3. vladaoci

* postoje 2 načina za dolaženje do takve strukture:

1) obratiti pažnju na mlade i njihovo školovanje
2) kroz uređenje same države

„Dok u dvorovima filozofi ne postanu vladari, ili dok sadašnji vlastodršci ne postanu pravi i dobri ljubitelji mudrosti, i dok politika, moć i ljubav prema mudrosti ne postanu jedno, neće prestati nesreće ne samo za države nego ni za ljudski rod“

* Platon je smatrao da vlast kvari ljudi.

*Matematička kosmologija:

* Platon je stvorio filozofiju matematike – spis „Timaj“
* Platon je smatrao ja matematičko biće (brojevi, geometrijske figure) i matematičke relacije (jednakost, sličnost, proporcionalnost) posreduju između čulnog sveta i sveta ideja – ne možemo ih opaziti, ali ih možemo razumeti.

* Platon pravi razliku između razuma i uma.
Razum – matematička bića
Um – svet ideja

* U „Timaju“ Platon pominje demiurgosa – stvaraoca

* 5 Platonovih tela: tetraedar (vatra), oktoedar (vazduh), ikosaedar (voda), heksaedar (zemlja) i dodekaedar.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:22

XVII - Aristotel

* poreklom iz Stagire, rodio se 384. g.
* sa 17 godina je doputovao u Atinu i učio u Isokratovoj školi retorike
* nakon toga je prešao u Platonovu „Akademiju“ gde je ostao 20 godina
* posle Platonove smrti odlazi na dvor Filipa II Makedonskog i tamo uči Aleksandra Makedonskog.

* vraća se u Atinu i osniva sopstvenu školu – „Likej“:
peripatetička škola – peripetio – kretati se u krug.

Predavanja: prepodne – teža, posle podne – lakša

* spisi: „Metafizika“, „Politika“, „Nikomahova etika“, „Fizika“, „Retorika“, „Poetika“...

1831-1870 – berlinska akademija nauka je priredila izdanje svih Aristotelovih spisa: 5 tomova, svaka str. je podeljena je na 2 dela (a i b), svaki red obeležen brojem.

* Podela nauka:

* Aristotel je znanja podelio na:
1. teorijska – oplemenjuju dušu, nisu korisna u praksi
2. praktična – umenje da se nešto učini
3. poetička

„najveća moguća sreća je zadovoljstvo samim sobom“

- Teorijske nauke: theologika, fizika, metematika – principi se nalaze u samom predmetu
- Praktične nauke: politika, etika, ekonomija – principi se nalaze u delom u predmetu, delom u subjektu
- Poetičke nauke: retorika, dijalektika, poetika – principi se nalaze u samom subjektu

* Teorija uzroka:

* odnosi se na shvatanje sveta kao celine

* treba poznavati 4 uzroka (aitia – krivac):

1. ideja ili forma – po čemu je nešto što jeste to što jeste (npr. čovek jer ima ljudsko obličje)
2. materija – od čega? Od takve i takve materije
3. počelo kretanja – odakle? Od koga potiče nastanak i uopšte „kretanje“? Od pokretača... (a taj pokretač je sâm nepokretan)
4. svršetak ili cilj kretanja – čemu? Zašto mora biti rađanje ako je umiranje neizbežno? Zbog nekog dobra








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:23

*Druga era*


I - Frensis Bekon


- rođen 1561.
- titule: Lord čuvar Velikog državnog pečata, Lord kancelar i Baron Verulamski
- tamnica
- životno delo: „Velika obnova“ (insturatio magna)
- napisano na latinskom
- slika jedrenjaka na uzburkanom moru na Gibraltarskom moreuzu
- na dnu strane: „mnogi će proći i nauka će se uvećati“

- Bekon smatra da stanje nauka nije srećno i nije mnogo uznapredovalo. Ljudskom razumu se mora otvoriti novi put (nova metoda istraživanja) i moraju se nabaviti nova pomoćna sredstva (istraživački instrumenti i tehnike).
- Bekon o grčkoj mudrosti govori da je detinjska nauka koja čoveka čini okretnim u brbljanju, ali je nesposobna i nezrela za stvaranje. Ovim rečima se proklamuju isključivo utilitarne vrednosti ljudskog saznanja.
- Na osnovu svojih stavova Bekon je krenuo u izgradnju „Novog organona“ koji je trebalo da zameni Aristotelov originalni.

- kritika idola:

- Bekon je u idolima našao lažne pojmove koji zaokupljuju ljudski razum i u njemu se tako čvrsto ukorenjuju da uopšte sačinjavaju veliku prepreku koja ljudskom duhu jako otežava pristup istini i prihvatanje istine.
- 4 tipa idola:

1. idoli plemena
2. idoli pećine
3. idoli trga
4. idoli teatra








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:23

II – Rene Dekart


- rođen 1596.
- latinsko ime: Cartesius
- začetnik razionalizma
- Dekart je smatrao da se novo doba više ne može zadovoljiti znanjem koje nema nikakav drugi cilj do usavršavanje ljudskog duha. Nije dovoljno samo imati dobar duh, već je glavno – dobro ga primeniti.
- sa 23. godine već je postavio temelje analitičke geometrije
- dela: „Rasprava o metodi“, „Dioptrija“, „Meteori“, „Geometrija“, „Meditacije o prvoj filozofiji“, „Principi filozofije“
- Dekart je za dokaz ljudskog razuma uzeo matematiku.
- ljudski razum ne može napredovati ako nije u stanju načelno da sumnja u sve što važi kao istinito i da sve podvrgava sudu razumnog proveravanja i potvrde

- 4 osnovna pravila metode:

1. da se nikada ni jedna stvar ne usvaja kao istinita sve dok se kao takva očevidno ne upozna. Da se sudi samo onome što se čini tako jasno da ne postoji prilika u kojoj se u to može posumnjati
2. da se svaka teškoća koja se ispituje podeli na više delova da bi se pojedinačno lakše rešili
3. da se misli vode po redu počinjući od stvari koje su najprostije da bi se stiglo do najsloženijih
4. da se svuda vrše tako postupna nabrajanja i tako opšti pogledi da je sigurno da ništa nije propušteno

- Dekart je učio ljude da rasuđuju uz pomoć analize. Da bi se stvar upoznala, analizom treba razložiti na delove ono što je celovito. Kada se svi delovi temeljno upoznaju, ona se sintezom vraća u celinu.
- mišljenje starih Grka da se istina o svetu saznaje kontemplacijom počinje da se gubi

- zasnivanje metafizike:

- Prirodu je smatrao za veliki mehanizam u kome deluju unutrašnje sile. Došao je do zaključka da je priroda jedinstvena materijalna supstancija koja ispunjava sam svemir i koja je beskonačna – nema praznog prostora, a materija se može beskonačno deliti.
- Kretanje je shvatio isključivo kao promenu mesta, premeštanje
- egzaktno je formulisao princip inercije, Galilejevo veliko otkriće
- Bog – „prvi pokretač“

- Cogito ergo sum i metafizički dualizam:

„filozofija kao celina liči mi na drvo kome su koreni u metafizici, čije je stablo fizika, a grane koje izlaze iz tog stabla – sve ostale nauke“

- postoji nešto što je izvesno i neosporno čak i kada se u sve posumnja. To je sama sumnja. Sumnjati znači misliti, a misliti znači – biti. Apsurdno je i predpostaviti da ono što misli ne postoji, bar u trenutku kada misli:

Cogito ergo sum – Mislim, dakle, postojim.

- res cogitans – misleća stvar. Dekart joj daje svojstva supstancije
- res extensa – protežna stvar – supstancijalna svojstva
- Bog – jedina apsolutna supstancija








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:23

III - Baruh de Spinoza


- rođen 1632. u Amsterdamu
- latinizirano ime: Benedictus
- zbog svog tumačenja Starog zaveta i uočavanju nekih nelogičnosti koje je izneo javno, bio je isključen iz jevrejske zajednice i proklet
- bio je odličan optičar i njegova sočiva bila su veoma cenjena
- prvo delo: „Principi filozofije Renea Dekarta“
- drugo delo: „Teološko politički traktat“,
- ostala dela objavljena su posthumno: „Politički traktat“, „Rasprava o poboljšanju razuma“, „Etika“, „Pisma“, „Udžbenik gramatike jevrejskog jezika“
- najvažnije delo je „Etika“. Odnosi se na metafiziku.

- o supstanciji ili o prirodi svega postojećeg:

- Spinoza je napustio Dekartovo stanovište kartezijanskog dualizma supstancija
- njegova prva definicija odnosi se na causa sui. Ona određuje „šta se podrazumeva pod uzrokom samoga sebe“.
- ako postoji „uzrok samom sebi“ onda to može biti jedino Bog ili priroda.

„Pod supstancijom razumem ono, što u sebi jeste i pomoću sebe shvata; to jest ono, čijem pojmu nije potreban pojam druge stvari od kojeg mora biti obrazovan“

- pojmovi Spinozinog tumačenja:

1) Beskrajna supstancija

Mi sigurno ne možemo da smatramo da je Spinozina misao o takvoj supstanciji beskrajna jer je on čovek, a ne Bog. Spinozina misao o beskonačnom ne može biti i sama beskonačna

2) Apsolutno beskrajno biće

To je biće koje se sastoji iz beskrajno mnogo atributa. Ljudski razum, kao nešto konačno, poznaje samo dva: atribut prostiranja i atribut mišljenja.

3) Modusi supstancije

Reč je o tome da ona „beskrajna supstancija“ egzistira u različitim i raznim stanjima našeg sveta

- o duhu i ljudskim afektima:

- Spinoza duhom naziva svest
- pod afektima on razume „stanja tela, kojima se moć delanja samog tela povećava ili umanjuje, pomaže ili ograničava, a ujedno i ideje takvih stanja“
npr. niko ne može da mrzi ili da voli a da toga nije svestan. Motovacija je, recimo, afekt
- Spinoza se pita:
* kakvu moć ima naš razum nad našim afektima?
* da li je ljudska ličnost potpuno u vlasti afekata ili je slobodna i može njima da gospodari?








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:23

IV – Godfrid Vilhelm Lajbnic


- rođen 1646. u Lajpcigu
- većinom je pisao na Francuskom
- bavio se uporedo pravom (u državnoj službi) i filozofijom
- svoje najobimnije delo, „Teodiceja“, napisao je za svoju učenicu Sofiju Šarlotu, Prusku kraljicu. Uz njeno pokroviteljstvo osnovao je Berlinsku akademiju nauka
- dela: „Monadologija“ (posthumno), „Novi ogledi o ljudskom razumu“ (posthumno) – pisano kao razgovor sa Džonom Lokom

- Lajbnic naspram Dekarta i Spinoze:

- Lajbnic kao osnovni pojam uzima supstanciju. Njegove polazne pretpostavke se ne razlikuju mnogo od Dekarta i Spinoze.
- Svojim rasuđivanjem vraća se na stari problem jednog i mnoštva

- Nova monadologija:

„Monada nije ništa drugo do jednostavna supstancija koja ulazi u složene sastave. Jednostavna – bez delova. Ako ima složenih sastava onda mora biti i jednostavnih supstancija jer složeni sastavi nisu ništa drugo do skup jednostavnih. Gde nema delova, nema ni rasprostiranja, ni figure, ni moguće deljivosti.“

„Monade su istinski atomi prirode – Elementi stvari“

- monade, kao „istinske atome prirode“ Lajbnic zamišlja kao „sile“ i „energije“ tj. kao aktivnost koja se neprekidno ostvaruje
- ova monadologija definiše prostor kao postojanje (koegzistenciju) onih jednostavnih supstancija jednih do drugih

- Vreme određuje kao sled događaja jednih za drugima

- „Monade nemaju prozora“ – iz ovih svetova ništa ne izlazi, niti šta u njih spolja ulazi. Svaka monada je kompletan svet, jedna dovršenost, savršenost.
- sve monade se razlikuju
„percepcija“ – stepen životnosti
„apercepcija“ – sadržaj svesti
- najživotnija, najsvesnija i najmoćnija monada – Bog

- nova teodiceja:

- glavno pitanje je: otkud zlo u svetu?
- Lajbnic je tvrdio da je naš svet najbolji od svih mogućih svetova
- Volter se u svom „Kandidu“ podsmevao ovom Lajbnicovom optimizmu
- Lajbnic „zlo“ karakteriše kao „odsustvo dobra“. Između dobra i zla ne postoje oštre granice

- 4 odnosa u kojima se zlo može posmatrati kao funkcija dobra:

1. celina i deo
2. kontrast
3. relativna mera
4. podsticaj za usavršavanje

- 4 tipa zla:

1. metafizičko – nedostaci ljudske prirode
2. fizičko – telesni bolovi
3. moralno – greh








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:24

V – Engleski empirizam


- U Engleskoj su se materijalizam, empirizam i utilitarizam ustalili kao najjače struje u razvoju filozofije

Tomas Hobs

- filozofiju definiše kao racionalno istraživanje uzročno-posledične veze pojava (fenomena), a fenomene isključivo vezuje za ono što naziva „telima“ i njihovim „kretanjem“
- Hobs je celu filozofiju podelio na mehaniku i politiku
- pošto je čovek prirodno (mehaničko) i državotvorno (političko) biće, Hobs mu posvećuje posebna istraživanja koja je prikazao u delu „Filozofski elementi“ (Elementa philosophica). Ovo delo podeljeno je na 3 sveske:

1. O telu (De corpore)
2. O čoveku (De homine)
3. O građaninu (De cive)

- još jedno značajno delo je „Levitan“ sa podnalovom „Materija, forma i vlast crkvene i građanske države“
- Hobs je razlikovao dve vrste tela: veštačka i prirodna
- prvi formuliše princip empirizma:

„Izvor svih predstava je ono što nazivamo čulnim osećajem, jer nema ni jednog pojma u čovekonom umu koji nije isprva nastao u čulnim organima. Sve ostalo je izvadeno iz tog izvora“

- Ali, čulno opažanje nije nauka. Hobs nauku definiše kao znanje koje se sastoji u zaključivanju iz jednog tvrđenja na drugo tvrđenje

„Čovek je po prirodi pojedinačno telo, egoistički individuum koji se bori za samoodržanje, a uz to i za gospodarenje nad drugima“

„Priroda je stvorila ljude jednakim i u pogledu telesnih i u pogledu duhovnih sposobnosti“

„U čistom prirodnom stanju tj. izvan pravno uređenih zajednica (država) neizbežno vlada ’rat sviju protiv svih’ (bellum omniom conra omnes)“

Džon Lok

- rođen 1632.
- smatra se osnivačem gnoseologije
- Lok je problem rascepio na subjekat saznanja i objekat saznanja. Subjekat saznanja je čovek (biće koje saznaje), a objekat saznanja je tzv. „spoljni svet“

- empiristička teorija ideja:

- ovu teoriju Lok je obradio u delu „Ogled o ljudskom razumu“

„sve ideje potiču iz čulnih oseta i refleksije“

- Lok razlikuje „primarne kvalitete (ideje)“ i „sekundarne kvalitete (ideje)“
- primarne ideje potiču od samih stvari i pokazuju sledeća svojstva: veličinu, oblik, broj, položaj, kretanje, mirovanje, i sl.
- sekundarne ideje su „subjektivne“ i proste: boja, tonovi, šumovi, tvrdo, meko, hladno itd.

- Lokova liberalistička politička filozofija:

- Lok je svojim idejama imao veliki uticaj na političke ustanove Engleske, Amerike i Francuske. 1688. u Engleskoj je izvedena revolucija i tada je ona postala ustavna monarhija gde „kralj kraljuje, a parlament vlada“
- principe liberalizma razvio je u nekoliko dela: „Dve rasprave o vladi“, „Ogledi o prirodnom zakonu“, „Pismo o toleranciji“

- ekonomika: prava na privatnu svojinu, sloboda u poslovanju...
- religija: tolerancija

Džordž Berkli

- rođen 1685, bio je sveštenik
- dela: „Rasprava o principima ljudskog saznanja“, „Tri dijaloga između Hilasa (Materijalka) i Filonusa (Umoljuba)“, „Siris“
- u „dijalozima“ Berkli je nastojao da dokaže nepostojanje materije
- u „raspravi“ izvodi 2 glavna pojma:

1) duh – ljudski um, razum, kartezijansko ego
beskonačan duh – božanski
konačan duh – ljudski

2) ideje – oblikovani sadržaji svesti
- Berkli dokazuje da „apstraktne ideje“ ne postoje. Postojeće ideje možemo nazvati konkretnim jer njih neposredno opažamo:

„Esse est percipi“ - postojati znači biti opažen

- ovo pada u vodu kada se zapitamo o postojanju Boga. Zar Bog nije apstraktna ideja? Veoma je lakše poverovati u postojanje materije nego postojanje Boga...

Dejvid Hjum

- rođen 1711. u Edinburgu
- najobimnije delo: „Rasprava o ljudskoj prirodi“. Sastoji se iz 3 dela:

1. „O razumu“
2. „O strastima“
3. „O moralu“

- Preradom i sažimanjem ovog dela nastalo je delo „Istraživanje koje se odnosi na ljudski razum“ koje su čitaoci znatno bolje primili
- Hjum je nastojao da dovede u sumnju Aristotelovu „prvu filozofiju“, metafiziku

„Metafizika je nauka o prvim uzrocima svega postojećeg“
„Metafizika je nauka o biću kao biću“

- Hjum je hteo da dokaže da metafizika nije i ne može biti nauka već samo nešto što stoji iznad ili ispod nauke kao takve
- „ja“ opaža sadržaje sopstvene svesti. To što razum ili „ja“ opaža, Hjum je podelio na ideje i impresije
- čulne osete, strasti i emocije naziva impresijama
- matematika se zasniva na refleksiji koja u sebi sadrži potpunu izvesnost:

2+3=5 je uvek tačno bez obzira na sve

- osnova našeg saznanja o svetu su ona svedočanstva koja dobijamo preko čula i koja sistematišemo pomoću iskustva
- primer o Adamu reci i vatri
- primer puške – uzročno posledična povezanost - kauzalitet








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:24

VI - Francuska filozofija prosvećenosti


- došlo je vreme da se rana sholastika i teologija sruše i da se razum postavi na pravo mesto
- dva najznačajnija pravca u filozofiji XVII veka (racionalizam i empirizam) našli su se na istom tlu

- skepticizam kao oružje protiv dogmi:

- Pjer Bejl bio je najizrazitiji i najuticajniji skeptik
- prvenstveno je bio sledbenik Dekartove filozofije ali se kasnije oduševio Montenjovim skepticizmom:

„Filozofirati znači što i sumnjati“

- u svom delu, „Filozofski i kritički rečnik“, ističe da su vera i razum nepomirljive suprotnosti i da vera nema nikakve veze sa naukom i filozofijom

- opovrgavanje teologije:

- Monteskije je svojim delom „Persijska pisma“ obeležio stvarni početak epohe prosvećenosti u Francuskoj
- svoje osnovne ideje izložio je u delu „Duh zakona“
- Voltera je oduševilo učenje deista pa je i sam postao njihov pripadnik. Oni su bili protiv verskih učenja i dogmi, a pripadnici tzv. „razumne vere“ (priznaje Boga kao Tvorca, ali poriče svaki njegov uticaj i mešanje u ljudska dela). Bio je protiv ateizma:

„I kada bi znali da Bog ne postoji, trebalo bi ga izmisliti“

Pod Njutnovim uticajem prirodu je shvatio kao sistem u kome deluju zakoni mehanike

- kartezijanski materijalizam:

- La Roa, lekar, je proglasio misao za prosti modus tela, a ideje za oblik mehaničkog kretanja
- najistaknutiji predstavnik kartezijanskog materijalizma bio je lekar Lametri. On je postao poznat po delima „Čovek i mašina“ i „Čovek i biljka“

- francuski materijalizam sa engleskih izvora:

- najistaknutiji predstavnici:

1. Deni Didro
2. Pol Holbah
3. Klod Adrijan Helvecije

- Didroov osnovni plan bio je rušenje starog poretka. Bio je mislilac, kritičar i revolucionar.
- Didro prirodu shvata kao sveopštu i beskrajno raznoliku materijalnu stvarnost u kojoj vladaju zakoni i koja „ne čini ništa neispravno“

- Holbah je počinjao od polaznog stava empirizma – nikad ne okretati leđa iskustvu
- pririoda – veliko sve koje proizilazi iz skupa raznih materija njihovih različitih kombinacija i raznolikih kretanja koje vidimo u prirodi
- čovek – celina koja proizilazi iz kombinacija posebnih svojstava, čija se snaga zove organizacija i čija je suština osetljivost, mišljenje, delovanje

- po Helveciju, glad najviše primorava čoveka da radi i pridobija prirodu za sebe
- čovek se ne rađa ni dobar ni loš, on postaje ono što od njega stvore uslovi

- materijalizam je direktna inspiracija za komunističke i socijalističke ideje

- filozofska i politička revolucija:

- Didro, Holbah i Helvecije bili su najradikalniji i najdosledniji kritičari i protivnici starog režima
- Najveći posvig ostvarili su „Enciklopedijom“
- ideja za „Enciklopediju“ potekla je od Didroa kome je veliku moralnu podršku pružio Dalamber. Pored Dalambera, Didro je na ovom projektu okupio i Voltera, Tirgoa, Bifona, Rusoa i mnoge druge

- suština onoga što je direktno vodilo političkoj revoluciji najvernije je izražena u delu Žan Žak Rusoa
- Ruso se nikada nije bavio osnovnim pitanjima teorijske filozofije. Bavio se socijalnom i političkom filozofijom.

„Sloboda je suština među ljudima ali...“

- svoje glavne ideje on ističe u delu „O poreklu i osnovama nejednakosti“. Mnogi nisu pravilno shvatili njegov pojam prirodnog stanja.
- Rusoov drugi spis je „Društveni ugovor“ gde izlaže teoriju društvenog ugovora tj. dogovora

„ugovorom se ne otuđuju prirodna prava čoveka (pre svega sloboda), već se zaštićuje sloboda svakog pojedinca“

- u istom duhu Ruso je razvio i svoju teoriju o vaspitanju








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   Ned 1 Jan - 20:25

VII – Imanuel Kant


- rođen 1724, umro 1804.
- delo „Kritike čistog uma“ obeležava definitivan raskid sa Volfovom obradom Lajbnicove filozofije
- na Kanta su najveći uticaj imali Ruso, Hjum i Njutn

- 3 osnovna pitanja, 3 odgovora u delima:

1) šta mogu da znam? – Kritika čistog uma
2) šta treba da činim? – Kritika praktičnog uma
3) čemu mogu da se nadam? – Kritika moći rasuđivanja

- sva 3 pitanja se odnose na jedno suštinsko: šta je čovek?
- Kant je zauzeo kritički stav i prema empiristima i prema raconalistima
- Kant smatra da treba utvrditi šta sadrži sama moć saznanja pre i nezavisno od svih čulnih utisaka

- razlikuje 2 vrste sudova:

1. analitički – npr. „rasprostrto telo“, ne mora se izaći izvan pojma koji ovaj sud objašnjava
2. sintetički – npr. „teško telo“, dodavanjem predikata izlazi se iz pojma koji sud objašnjava (svi sintetički sudovi su empirijski)

- da bi dokazao kako se dolazi a priori do sintetičkog suda, razdelio je saznajne moći na 3 osnovna sloja: čulnost, razum i um

„Transcedentalno je svako saznanje koje se ne bavi predmetima, već našim saznanjima o predmetima ukoliko ono treba da bude a priori“

- Kant je znao da svet ne može da bude u potpunosti „transcedentalan“ jer u tom slučaju ne bi važili zakoni Njutnove fizike. Spasonosno rešenje našao je u objašnjenju da prostor i vreme istovremeno imaju transcedentalnu idealnost i empirijsku realnost

- 4 vrste formi razuma:

1) kategorija kvantiteta – jedno, mnoštvo, celovitost
2) kategorija kvaliteta – realnost, negacija, limitacija
3) kategorija relacije – inherencija i supstancija, kauzalitet i dependacija, uzajamnost delovanja i trpljenja
4) kategorija modaliteta – mogućnost – nemogućnost, postojanje – nepostojanje, nužnost – slučajnost

- 3 ideje za koje nema mesta ako se filozofija shvati kao nauka:

1. ideja besmrtnosti
2. ideja slobode
3. ideja boga

- antinomije – parovi nerešivih suprotnih stavova. Npr. „Svet ima/nema početak“. Do ovakvih nedoumica dolazi ako počne da se raspravlja o gorenavedenim idejama.

- pri kraju „Kritike čistog uma“ rekao je da su praktična pitanja važnija od teorijskih (time daje primat praktičnom umu)
- izvor moralnog treba tražiti u volji čoveka

- najviži moralni zakon (kategorički silogizam):

1. „Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva“
2. „Postupaj tako da čovečanstvo u tvojoj ličnosti, i u ličnosti svakog drugog, uvek upotrebljavaš kao cilj, a nikada samo kao sredstvo.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Istorija filozofije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Istorija filozofije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Istorija filozofije
» Neozbiljna pitalica, bez filozofije molim
» Moja istorija
» Istorija Novog Sada
» Zabranjena istorija Srba
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-