Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Radovan Vlahović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:48

Opojni miris Ezre Paunda
Crna, lenja, otužna kao smrt bila je reka. Naga puštene kose i jedra poput breskve ušla si u vodu milujući pogledom modro zelenu drezgu. Do kasno u noć spirala si sa tela opojni miris Ezre Paunda.
Mlad mesec se smešio belim konjima u peni što jure kroz trsku kraj obale.
Čista si, sestro, kažem, a okolo noć je.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:48

Srce je nesviklo na trijumf
Prizivam usrdnom molitvom trenutak nade da spasenje je moguće pesmom, za tebe, mene, svet, dalek i nedorečen, što gnjizdi se u našoj krvi, u slikama koje pamtimo i nehoteći od prapočetka do dana današnjeg.

Danas, svetina u estam ritmu baštini mentalnu tupost, dobuje i nariče kroz vrelu noć tropare nemoći i bezizlaza, vapi odbranu zakržljalih emotivnih želja i veliča buduću pobedu gladnih čula kroz pakao bluda koji bi hteli ljubavlju zvati.

Stepeništem samotne nade spuštam se u dubine srca gorak i jedak kao pelin. Očaran glasovima dubokih virova u sebi, treperim pod naslutom da iza svega se nalazi bol koji se našim imenima kazuje.

Srećem ti pogled i usne suve i uplašene i shvatam strah ih tera od mene. Prvo si se plašila oca, sad bežiš i plašiš se sina, a ja sam uobrazio da moj duh iz tvojih očiju može pričešće primiti i dići se kao vuklanski gejzir što vaskrslim nadama u ljubav iznova slobodu daje.

A po trgovima osvedočeni govornici praznine paradiraju šuplje reči. Ti ćutiš, a ja tužim kao odbačeno sidro koje ne ljubi nikog i ništa osim uzbudljivog jutarnjeg hoda po ponoru gde smo nekada davno pohranili naše emocije.

Gledamo se ponekad iz daljine i neprijatno nam strah u srcu, nesviklom na trijumf, pobediti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:48

Lečenje na daljinu
Avionom je više puta sa poznatom glumicom putovao u neku daleku i nepoznatu zemlju. Činilo mu se da je to bila Amerika, ali nije bio siguran. Gospodin Snevalo baš i nije najbolje pamtio snove. Mešali su mu se uvek sa javom i filmovima, mada je jutrom uvek vraćao prosnevano kao beskrajnu traku u svoju stvarnu svest da bi otkrio šta mu se neobično dešavalo. Dnevni život mu je bio poslednjih godina nešto zatajio, sve mu je bilo uspavano i usporeno. Događaja što se pamte gotovo i nije bilo, osim ono kad je u njegovom gradu bio cirkus i kad su ulicom prodefilovali sa svom svojom menadžerijom kako bi ljude obavstili da su stigli i ne samo to, već ih i pozvali da kupe kartu i da dođu.

E, tog dana mu je, dok je stojao na semoforu, prišla plesačica na trapezu i poljubila ga jednom onako strasno jezikom u usta. Nije gospodin bio spreman na takvu vrstu reklame, niti je očekivao da će se to desiti, jer je i on, kao i svi drugi na raskrsnici, čekao da menadžerija prođe i da ode svojim putem u robnu kuću i kupi svoje čokoladno mleko, kroasan i paštetu od ribe. Ali desilo se čudo, plesačica je odabrala baš njega i on je najednom dobio gotovo filmsko ubrzanje svog života, te je počeo da sanja i više i moćnije i luđe nego što je bilo do tada. U cirkus nije išao jer bilo je leto, a on leti voli da bude sam u svome stanu u potkrovlju, da uključi klimu i da leškari na krevetu, ponekad po nešto da pročita i da gleda TV.

Gospodin Snevalo je nakon tog događaja prosnevao mnogo događaja koji su se ređali i koji su bili vezani za njegovu ljubavnu aferu sa plesačicom na žici. Ona je uvek bila u svome kostimu, dok je on menjao svoja odela i svoje kostime i dana u dan, iz sna u san. Bio je to jedan lepi period njegovog života, a onda je u san počeo da mu dolazi jedan bečki Cigan što trguje starim stvarima i ima samo tri prednja zuba. Ovaj ga je u snu stalno pozivao da ide sa njim i da malo proživi po javnim kućama ono o čemu u svome gradu može samo da sanja. Naravno da je Gospodin Snevalo sve to obijao, dok ovaj nije počeo da mu šalje slatke slike dama raznih iz bečkih bordela. Sličice su bile namazane medom livadskim, činilo se gospodinu Snevalu, i on ih je malo lizao, a malo jeo. A onda se ispostavilo da je on u snu jeo ne samo fotografije, već i dame koje su bile na njima. Bilo je strašno kad mu se jednom u snu pojavila policija i kad su izpod njegove zgrade došli građani koji su pretili, kao u onim starim vremenima, da će ga linčovati. Probudio se sav oznojan i rešio da momentalno zauvek zaboravi ružnog bečkog Ciganina.

Nekoliko dana mu se ništa nije dešavalo, a onda je krenuo na putovanja po svetu sa poznatom glumicom koja je imala bolesno dete i koje je on, svojim glasom preko mobilnog, sa dalekih putovanja, umirivao kao Raspućin telefonom carevića Alekseja. To mu se sviđalo: da bude pratilac čuvene i prelepe glumice koja je svetski poznata i da leči na daljinu. I tako su krenuli avanturistički snovi gospodina Snevala o kojima su docnije pisali brojne svetske novine, ali o tome drugom prilikom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:49

Da poigramo se
Prezireš medije što rasađuju debile. Zapise ludaka držiš kraj uzglavlja. Čujem tvoj nemi vapaj što kroz mračne sobe otire prašinu prizemnih duhova i sprema ih za dugo čekanu svetlost. Prepoznajem emociju svečoveka po kojoj rod smo najveći. Odlažem u stranu neurotični časovnik, vadim stakleni kliker planeti nalik i čekam da poigramo se, sestro.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:49

U Eliotovoj senci
Bosa na morskoj obali, po vlažnom pesku, puštaš da pohlepno Juda Iskariotski i penušavi talasi ljubljenjem ti utiru tragove. Bog ima svoje planove kad devojčicama lepotu na dar poklanja. Peščani svemir PUSTE ZEMLJE u svečanom zalasku sunca ulazi u Eliotovu senku. Prepoznajem te kako moćna si u patnji i lepoti, sestro.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:50

Kad Dostojevski je kockao

Opet smo obična paščad zaljubljena u preobraženja, rekla je gledajući me u oči. Shvatili smo da u trenu možemo proživeti mnogo u različitim vremenima života, dodao sam. To je naša moć, rekla je. To je moć metamorfoze svečoveka, pomislio sam. Dan je već uveliko odmakao. Sami smo, sestro, kraj reke, skinutih kostima i maski, gledamo se i osećamo.

Zaista, slobodni smo, rekla si držeći u rukama Sonjinu i Nastasijinu periku. Sedeli smo na klupi što žulja. Kostime si bacila na vlažnu travu. Stvarnost je ovo, rekla si vadeći iz pocepanih farmerki cigarete i upaljač. Da, odgovorio sam odlažući frak cilindar i lik starca na vlažnu travu. Opet smo deca, rekla si, kako je to lepo. Ja sam ćutao. Sunce izašlo. Fjodor je kockao negde u Švajcarskoj.

Sonja Marmeladova i Nastasija Filipovna zarobljene su u tvojim grudima sestro. U rano jutro, šetaju Tiskim kejom i raduju se izlasku sunca. Iz daljine se čula vika lađara. Bio je to trenutak kad su likovi počeli izlaziti iz junaka koji su ih u karakteru svečoveka objedinjavali. Opet smo sami, sestro, a već je veče, šapnuo sam. Dostojevski je i dalje zanet kockanjem. Slobodni smo

Veče je bilo toplo, letnje i čula se tiha muzika. Ležala si u travi. Braća su te onako nagu ljubila po čitavom telu. Uživali ste u nežnostima. Bila si srećna. Suzama i poljupcima vlažila si im preplanula lica. Primala si ih u sebe naizmenično i rukama si vraćala milovanja. Mesec se pojavio kasnije, kao i Dostojevski sa pričom o bliznakinjama Nastasiji i Sonji i braći Rogožinu i Miškinu.

Nakon mnogo vremena, osetila si da ti je srce pastorče noći postalo, sestro. Gušiš se u splinu između želje i stvarnosti. Stiskavaš usne i zubima grizeš uzdah. Isijavaš žudnjom i zoveš, do bunila zoveš, leto kad skinuli smo kostime i maske, kad Dostojevski je kockao, mi se voleli, do ludila voleli.

Na triptihu sestro, noć, violina i miris skupocenog parfema. Slikar je prestao da govori. Pravda ne postoji, život poznaje samo milosrđe.Učiš me da tumačim zelenu elipsu u crvenom kvadratu.Teško mi ide. Umoran sam od budućnosti. Iživeo sam sve njene čari.
Ćutim, slikam krug u kocentričnim krugovima, autoportret notne skale linija na dlanovima što svetle. Tvoj sam sestro, tvoj zauvek.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:50

Garavi sokak
- Veliki sokak će se još malo pa zvati Garavi sokak - govori mi danas popodne, dok sam sedeo pred kućom i cepkao bele semenke, zvonar karlovačke crkve Dule. - Mi, Srbi, imamo skoro dvesto matorih momaka u selu, a oni gotovo da nemaju neoženjenih i neudatih. Oni se u sto godina, u prosečnoj porodici, izračunao sam, množe više od tri puta nego mi. Za pedeset godina, u selu će ostati samo krupni paori, latifundisti, Cigani i oni koji nemaju gde, seoska sirotinja.
Gledam u zvonara, koji je pre tranziicije radio kao građevinski tehničar u Zrenjaninu, i znam da je po prirodi posla i struke precizan i da uvek ima egzaktne proračune. Gledam, slušam ga i verujem mu, ali ništa ne mogu vezano za njegov iskaz da promenim. Dok partije vladaju broj glasova je uvek presudan kakva će vlast biti, a garavi sokak je partijama koje najbolje plaćaju glasove uvek pri ruci.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:50

Pompadžija i profesorka
Na seoskoj benzinskoj pumpi, dok mi ćelavi mladi pumpaš doduvava prednju levu gumu na autu, sa druge strane druma, u sportskoj garderobi, sa kučetom na povocu, prolazila je mlada profesorka engleskog. Videvši da pumpaš gleda u njenom pravcu, ja mu se obratim:

- Lepa profesorka.
- Nije - odgovori mi on sa majstorskom samouverenošću.
- Šta joj fali? - upitam ja.
- Nije ženstveno obučena - odgovori mi sa znalačkom sigurnošću u izrazu on.

I zaista profesorka je bila neupadljivo obučena kao da ni jednim gestom nije želela da skrene pažnju na sebe i kao da je prosto neprimetno, sa svojim crnim rasnim psom, želela da ode do trafike, kupi nedeljne novine i vrati se kući.

Kad sam krenuo autom prema mojoj kući, na um mi pade misao o tome kako je pumpaš vizuelni i estradni tip pink momka, a profeorka estetski i duhovni tip devojke. Profesorka uvek može da se obuče izazovno, za razliku od devojaka koje se oblače izazovno, ali nemaju nu sebi duha. A majstor pumpaš kod profeosorke ni u jednom ni u drugom slučaju ne prolazi. Ona će radije šetati sama, tako mi se učinilo, nego da prihvati udvaranje tipova koji od nje očekuju da bude meso što šljašti.

Dobro je što nisam ulazio u raspravu sa pumpašem, jer mogao je i da mi ne doduva gumu na autu. A možda i još nešto, nikad se ne zna...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:51

********* u golubinjaru
Moj drug Zdravko i ja smo nekako u isto vreme odlučili da zapatimo golubove. Ko je od koga primio ideju, sad to više i nije važno, ali odluka je pala, samo ju je još trebalo reći roditeljima. Zdravko je imao tavanac iznad svinjaca koji je bio prazan i kad je rekao ocu Draganu da želi da zapati golubove, ovaj mu je samo kratko odgovorio: Prigradi tavanac iznad svinjca i zapati, što je Zdravko već posle nekoliko dana i učinio. Zdravko je bio stariji dve godine od mene, a i od detinjstva je pokazivao razne majstorske talente koji se kod mene baš i nisu javljali, ma koliko da sam se trudio da i ja nešto kuckam. Jedne večeri, ja sam se odvažio i pred celom porodicom sam tražio od oca Drage da mi omogući da zapatim golubove. Bio je to kraj šezdesetih i golubarenje u mojoj generaciji je bilo veoma popularno. Pored sličica životinjskog carstva i sličica fudbalera i sakupljanja i kockanja sa kutijama od šibica, golubovi, a pogotovu oni pitomi su bili nešto zaista in. Inače, među mojom generacijom su se širile legende o dva tada, u tom vremenu, napoznatija golubara u selu koji su imali golubove plemenitih rasa i mi smo ih zvali pitomi, a ove druge što su se sami naseljavali smo nazivali divljanima. Dakle, najpopularniji golubari su bili Steva Gustika i Milan Pipiš. Njihova mišljenja o golubovima, o tome kako se koji drži i kako se koji legu, su bila ravna naučnim istinama, a i ispredano je mnoštvo priča oko toga na koja su oni takmičenja nosili svoje štrasere, maltezere, čirkane ili poštare i kako su oni za njih dobijali priznanja.

Te večeri kad sam saopštio pred ocem, majkom, dedom i babom svoju želju da zapatim pitome golubove, brat te večeri nije bio kod kuće, otac mi je pušeći odgovorio:

Jer ti nemaš pametnija posla?

Tu se odmah ubacila baka:
Drago, mani dete neka zapati.

A ja sam, obodren podrškom, počeo da pričam kako se sa pitomim golubovima može zaraditi, na šta je otac odmahnuo rukom:
Nema od tog posla leba, a neće se niko ni najesti od ti tvoji golupčića.

Onda se umešala majka koja je dala, kao baka, podršku govoreći kako je videla da na pijace iznose žene i prodaju golupčiće i kako uvek sve produ.

A onda se umešao deda: Ništa lepše od golupčije supe.

Nisu džabe to deci žene kuvale kad se razbolu, govorila je moja majka. I tebi sam ja, Drago, kuvala golupčiju supu kad si bio mali i imo boginje.

Drugo je to, odgovori otac, onda je bio tavanac na malu kuću i tamo smo mogli da pustimo divljake i oni su se sami legli. Na veliki tavan ne možemo pušćati golubove, jer je tamo gromila sas ječmom i sas žitom, ovamo natrag u novu šupu nema tavana.

I tu se umeša deda, biće tavana samo mi spremi materjala. I tako je donešena odluka da se nad kruparom, u novoj šupi, namesti od trske i zemlje tavan i na tom tavanu, deda je napravio zid od pletene trske, tako da sam već s jeseni dobio svoj tavanc gde sam mogao da zapatim golubove. Da ne kupujem odmah u početku golubove, majka me je odvela do njenog brata do ujaka Marinka, koji je imao stotinak pari, na štalskom tavanu, divljaka i ovaj mi je navatao nekoliko pari golupčića pred izletanje i ja sam ih u džaku za žito jutanom doneo kući. Ti golupčići nisu počeli sami da jedu pa sam ih ja dobrih desetak dana kljukao, a u početku sam ih iz usta pojio. Golubinjar je bilo novo mesto gde sam mogao da se sklonim od svih, svakodnevno, po nekoliko puta, sam se, kad nisam bio u školi, penjao na tavan ga vidim da li im treba vode ili pak hrane. Povremeno sam se sastajao sa Zdravkom, gde smo razmenjivali golubarska iskustva, a bili smo u stanju da satima sedimo kod njega ili kod mene u golubinjarniku. Nešto pre no što sam ja zapatio golubove, zapatio ih je i moj drug Slobodan, ali za razliku od mojih divljana i nekih što su ličili na poštare, on je kao sin direktora zadruge i nastavnice matematike uspeo da se izbori da se na tavanu od garaže napravi golubinjar i njegov je, za razliku od mog, koji je imao zemljani pod, imao betonski pod, jer je njihova kuća građena po savremenim metodama i imala je tavan od monte koji je bio betoniran. Slobodan je od Pipiša kupio sve pitome golubove, a imao je i rimljane, i štrasere, i poštare, i čirkane, i gušane i maltezere. Za razliku od mene koji sam rođen u paorskoj kući i koji sam imao starijeg brata koji je imao u tom vremenu svoje momačke zahteve kad su u pitanju finasije, Slobodan je bio jedinac i njegova želja je bila zapovest za njegovog oca Mitu. A kad sam pitao Slobodana kako uspeva, on je govorio da je ga je ucenjivao kad Mita sa društvom igra karte, pa kad izgubi pare, da će reći majci.

U tim vremenima, svi oni koji su živeli od plata, koje su bile pristojne, su daleko bolje finasijski stojali od nas dece koja smo rođena u paorskim kućama, gde je sve zavisilo od toga koliko će roditi i kakva će cena biti. Kod ovih koji su imali plate sve se rešavalo od prvog do prvog. Ja sam se u tom periodu paralelno družio i sa Zdravkom, koji je bio moj komšija i koji je, takođe, bio jedinac, i kog su po pitanju finansija podupirali i otac i majka, koji su bili zaposleni, ali i deda i stric koji se nije ženio i koji je imao samo njega jednog. Za razliku od njih, gde je sve lako išlo kad je u pitanju bilo golubarenje, kod mene se svaki dinar, koji je trebalo da dobijem, tri puta prevrtao kroz ruku. Nije mi uvek bilo pravo što su moje potreba u porodici uvek bile na poslednjem mestu, za razliku od mojih drugova koji su bili jedinci i čije su potrebe u njihovim pododicama uvek bile na prvom mestu, ali i nisam imao puno izbora, jer teško je bilo sa svima koji su bili stariji od mene da se dođe na red da ja neke od mojih zahteva ispostavim. Nekako, u to vreme sam u golubinjaru, kao u tajnom skrovištu, zajedno sa Zdravkom, počeo da pušim, golubinjar je i bio mesto gde smo sakrivali cigarete koje smo, pod rizikom da kupujemo za nekog drugog, kupovali u trafici u centru sela koju je vodio Jovan Bojan i njegova žena Mara. Ja sam znao da je Jovan otkucavao roditeljima ko od njihove dece kupuje cigarete kod njega, ali sam uvek imao odličnu ispriku da ih kupujem za brata koji je tada već bio momak i za kog se kod mene u porodici već znalo da *****.

Sećam se, jednom mi je Slobodan dao pare da kupim tada nove i veoma popularne cigarete koje se zovu Zodijak i koje su bile za ceo filter duže od običnih filter cigareta i na trafici kod Bojana me je Jovan upitao:

Šta taj tvoj brat stalno menja te cigare, kašljaće, govorio mi je.

A ja sam, neznajući šta da odgovorim, rekao da je to za priju što je došla kod Tomićevih. Tog dana smo ja i Slobodan pušili kod njega u golubinjaru i to smo vukli u grude kao pravi pušači. Cigarete su imale neki miris i ukus mentola i mi smo, dok je on pričao o njegovim štaraserima kako se legu kao mašina, pušili jednu za drugom. Sećam se kad sam stigao kući da mi je bilo muka, da sam povraćao i da mi se vrtilo u glavi. Kako sam bio bled u licu i kako nisu znali šta mi je, deda i baba su konstatovali da sam nešto loše pojeo i pitali su me šta sam jeo. To je izgleda od pasulja, rekao sam, sa papcima, a baba se onda svo vreme iščuđavala kako kad su svi u kući jeli taj pasulj koji je ona kuvala i da nikom ništa ne fali. A ja sam se trudio da joj se ne približavam kako me ne bi osetila da sam pušio. Docnije više nikada nisam pušio taj Zodijak, a Slobodan mi je pričao da je i njemu bilo loše, a da je on rekao majci da je to od šiptarovog sladoleda. A kad je ona to rekla ocu, ovaj je hteo da ide da se žali da traži da zatvoru Šiptaru Irfanu sladoledžinicu, jer truje našu decu. Sva sreća Slobodan je molio oca da ne ide i obećao mu svečano da više neće jesti taj nevaljali sladoled, već samo onaj što je skuplji u prodavnici i zove se Ledo.

Naše prve popušene cigarete u golubinjaru nisu ostajale neprimećene od strane odraslih. Jednom prilikom, kad smo ja i Zdravko sišli sa njegovog tavanca, gde smo upravo popušili nekoliko cigareta, Zdravkov komšija, koji se zvao Slavko Belencov, nas je pitao:

Jal, momci, jer se to nešto upalilo na tavan kad se tako dimi?

Zdravko je, naravno, složio neku priču da je to sigurno dim od šporeta iz dvorišta njegove baba tete koja je živela u komšiluku i da je sigurno vetar nosio dim od uglja iz Banovića. I još je Zdravko dodao:

Znaš ti, čika Slavko, da taj teticin ugalj dimi ko đavo, na šta se Slavko samo nasmejao.

A jednom prilikom, kad smo pušili kod mene u golubinjaru i kad je video dim kako izlazi ispod crepa, moj deda je stao ispod golubinjara par puta se nakašljao, onda nam je doviknuo:

Paste, momci, da nešto ne upalite. A Zdravko mu je sa tavana odgovorio: Mi gasimo, dejka, cigare u dunsflašu sas vodom. Moj deda nam ništa nije odgovorio, samo se nakašljao i otišao dalje da završava neke svoje poslove po dvorištu.

I sad kad se setim svih onih fantastičnih priča što smo ih mi jedni drugima pričali u golubinjaru, dok se kroz crep promaljala po neka zraka sunca i gde su se videle kako lebde malene čestice prašine, vidim da je to bila naša dečačka literatura nad literaturama koju smo sami izvlačili iz sebe i jedni drugima, kao svečani tepih, pred noge postavljali.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:51

(Aforizam)
U ovoj državi se posebno ceni sve što je etno.
Jedino su pevaljke novokomponovani etno.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:51

Uspomena
- Imala sam trinaest godina i najveće grudi u razredu. Svi su to primećivali, a ja sam se stidela, misleći da je u pitanju neka falinka. Tu nelagodnost sam zaboravila sve dok me jednom prilikom nije sreo čovek posle četrdeset godina i predstavio mi se kao sin nastavnika biologije koji je, takođe, primetio da imam najveće grudi od svih devojčica u razredu i koji me je jednom prilikom, kad sam slučajno ostala sama sa njim u učionici, pokušao poljubiti. I ne samo to, već me je i rukom zagrlio tako da je dodirnuo moje grudi. Bože, kako sam se loše osećala zbog toga. I sad me je njegov sin, predstavljajući se, setio na tu scenu. Iz mene je isplivao sav stid. Pocrvenela sam, naježila se i kao da sam opet osetila kako me taj matorac, balaveći svojim debelim usnama, pokušava poljubiti, dok sam se ja otimala i bežala kud me noge nose. Ne volim ružne uspomene i izbegavam ih kad god sam u pilici, a onda se niotkuda pojavi neko i podseti me na nešto neprijatno i bolno. Ali šta ćeš - završila mi je svoju priču Danijela - od života se ne može pobeći.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:51

Lela
Moj drug iz detinjstva i mladosti je bio harmonikaš i mlinar i zvao se Lela. Pravo ime mu je bilo drugačije, ali to Lela mu je dala mlađa sestra i ono se kao markica slepila sa njegovom čitavom ličnošću. Među prvima u našem društvu se zaposlio kao radnik u mlini i to odmah nakon odsluženja vojnog roka. Lela je, za raliku od mene koji sam bio još srednjoškolac, imao platu i uvek je mogao da zove turu u kafani, što je on često i činio u ono vreme kad smo svi još zavisili od roditeljskog džeparca. Bile su to vesele sedamdesete kad se verovalo da će to večno da traje. Tito je još uvek bio živ i njegova politika bratstva i jedinstva među našim narodima i narodnistima je doživljavala svoj vrhunac. Jedne večeri mi je Lela otkrio da je ludo zaljubljen u jednu devojku koja se zvala Snežana i koja nije nikako to prihvatala i gotovo uvek kad bi je na igranci molio za ples, ona ga je odbijala.

Te večeri kad mi je Lela poverio svoju ljubav prema njoj, bio je mnogo tužan i njegova se tuga i na mene prenela u tolikoj meri da sam ja poželo da posredujem između njih i da nju nekako nagovorim da prihvati Lelu da krene sa njim i postane mu devojka. Bilo je proleće kad sam, dok me je Lela čekao u Kamin sali Lovačkog doma u našem selu sa pivom u ruci, ja otišao do Snežaninog društva da sa njom porazgovaram i da je ubedim u ljubav i kvalitete mog prijatelja koji je bio u nju toliko zaljubljen da je na sam spomen njenog imena on menjao boju u licu. Njemu je tada bilo dvadeset godina, a njoj sedamnaest. I uspeo sam da je izdvojim iz društva njenih drugarica sa kojima je te večeri šetala parkom i da krenem razgovor na temu moguće veze između nje i mog prijatelja. Ona je prihvatila razgovor jer kako da me odbije kad sam ja bio veoma uporan, ali o mogućoj vezi nije želela ni da čuje. Ja sam joj govorio da bi on bio spreman da je ženi, da je njegova ljubav velika i da je njegova ponuda ozbiljna, ali ona nije htela ni da čuje. I što sam ja više argumenata iznosio, ona je sve više odbijala i mene je to toliko naljutilo da sam se vratio sav drhteći od besa u Kamin salu Lovačkog doma kako bi Leli saopštiio neuspeh moje misije. Ali on je već znao mogući ishod i zaludnost moje retorske magije koja u njegovom slučaju kod Sneže pegave iz Malidera nije uspela.

I onda mi se poverio da je ondašnji predsednik omladine pokušao da je ubedi da otpočne vezu sa Lelom, a i neka njegova braća su pokušavala. Snežana je te godine završila kurs za šnajderku i zaposlila se u Kluzu kao krojačica. Ubrzo posle toga je našla sebi momka za kojeg se kasnije udala i koji je, kad su već izrodili decu, počeo da pije i nije prekidao do kraja života. Umro je kao pijanica. Lela je, shvativši da od veze sa Snežanom neće biti ništa, jedno vreme tugovao, a kad bi svirao harmoniku jedna od naomiljenijih pesama mu je bila Sneg je opet, Snežana. Pored posla u mlini, Lela je voleo da u pratnjama i raznim veseljima svira svojim drugovima, a imao je lep i prodoran glas. Kad ga je puštao iz sve snage, to se moglo čuti noću na tri ćoška. Docnije se i on oženio, decu izrodio i skućio. Jednom prilikom smo se, nakon jednog od mojih povrataka sa nekog puta po dalekim krajevima, opet sami našli na terasi Lovačkog doma. On je pio pivo, ja sam pio kafu bez šećera sa kiselom vodom. Bilo je proleće i gledali smo kako parkom prolaze momci i devojke kako pričaju i kako se jedni drugima raduju.

- Da l' još sviraš harmoniku - upitao sam ga.
- Sviram - reče mi on - i uvek kad je uzmem u ruke setim se Snežane i srce mi zaigra. I danas je volem i sve bi dao da mogu da odem i da živimo zajedno. Sve bi joj oprostio, a sećaš se da je moja himna bila...
- Znam - prekinem ga ja - Sneg je opet, Snežana.
- Zapamtio si - nasmešio mi se Lela.
- Eto - odgovorim mu ja, srknem kafu i zapalim novu cigaretu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:52

Virtuelne veze
Virtuelne veze su posebna vrsta ludila i strasti koje su, sa pojavom Fesjbuka, počele da se dešavaju. Ta vrsta ljubavi ne poznaje starosnu dob, već se dešava i hvata za ljude, a da oni, virtuelni ljubavnici, i ne znaju kako. Ima neka veza između prstiju koji tipkaju po tastaturi i onoga što ljudi osećaju. Kucanje prosto erotizira samu atmosferu između virtuelnih ljubavnika i što je više reči i što se brže kuca i pokušava komunicirati, ljubavna želja se sve više pojačava. U virtuelnim vezama, ljubavnici uvek ulepšavaju kako jedan drugog tako i sve oko sebe. Ljubavne virtuelne veze mogu da postanu tihe strasti koje su ujedno i terapija i lečenja od ružne i destruktivne svakodnevice. Ljubavnici u virtuelnom svetu obično doživljavaju metamorfoze i postaju neko drugi i u toj neobičnoj zameni identiteta, sve se čini mogućim i sve je podnošljivo. Sve izgleda savršeno i idealno. Virtuelni ljubavnici su ljudi preljube i greha u hrišćanskom smislu. Oni nikada ne odu dalje od reči. Često su miljama udaljeni, neki se nikada i ne sretnu. Nekada se i posvađaju, a nekada i zamišljaju da vode ljubav, pa onako nadraženi i nadrkani uzdišu svako sa svoje strane kompjutera. O bože, kakva se sve čuda ne dešavaju viruelnim ljubavnicima. O tome je malo ko do sada pisao. Kakva je to tek životno fiktivna literatura.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:52

Ne pristajem na zauzdanost
Shvatio sam, ja ne mogu promeniti svet u kome živim. Teško mi je i sebe da promenim u njemu i ta mi bespomoćnost teško pada. Sve što sam do sada pokušavao da promenim, padalo je u vodu i nestajalo u virovima i bujicama svakodnevlja, koje mi se nametalo kao praktična poresko-obveznička stvarnost. Ne pristajem na zauzdanost takve vrste, a ipak, ostajem zauzdan i zarobljen onim što sam prihvatio i ne hoteći. Lucidne spoznaje, što mi se na trenutke ukazuju kao izlaz, samo su varke kojima se drogiram kako bih sačuvao i ovo malo dostojanstva i časti koje je ostalo u meni. I ne preostaje mi ništa drugo do da, svakodnevnim ispisivanjem tekstova, lagano sređujem haos u mojoj glavi, koji i najmanje sumnje razveju kao lišće na vetru. Sve me vodi ka očaju, a ipak, nisam očajan. Ne umem da budem očajan, jer u sveopštem očaju oko mene, moje bi očajavanje bilo smešno i otrcano








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:53

Oni su u kavezu
Oni su u političkom kavezu
i iz njega žele da vladaju
Smetaš jer si svoj
I tvoje malo njima izgleda veliko

Tvoja sloboda ih iritira
Dok tebe koji si svoj na svome gledaju
oni znaju da to nikada ne mogu biti

Žele te kontrolisati manipulisati tobom
Izdaju ti se za prijatelje, a mešaju ti se u posao
Iz kaveza žele da ti komanduju
A to ne ide, to nikako ne ide
Saopštio mi je jednom prilikom uz kafu
moj uvek džangrizavi dvojnik
kog ja zovem Đi Đi








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:53

A posle sam te tražio
Kad smo se pomirili posle četrdeset godina od našeg rastanka i kad si mi predložila da zajedno otputujemo na more kako bismo proveli i proživeli u dvoje trenutke i ostvarenje godinama potiskivane pred drugim ljudima ljubavi, o kojoj smo od mladosti čeznuli, bio sam neizmerno srećan. I namesto da odem kući da se spremam, otišao sam u kafanu i čitavu noć sam, uz veselo društvo i vino, slavio naš novi početak. Toliko sam se uživeo u veselje i tvoj stvarni povratak u moj život, da sam zaboravio da izjutra putujemo. Kad je došlo vreme da se krene, stigla si u park i sela na našu klupu i čekala. Putne torbe si odložila na travu i čekala si. Ja sam, razbarušen i veseo, izašao iz kafane i potrčao sam ti u susret setivši se dogovora od sinoć. Bio sam pripit, a tvoje lice je bilo bledo i uplašeno. Kraj nas su prolazili ljudi, a ja sam se setio da poznajem sva tvoja lica i da sam nešto grdno i neoprostivo pogrešio. Prišao sam da te zagrlim, a ti si mi samo hladno pružila ruku u znak pozdrava. Razočarao sam te i rastužio. Oprostila si mi sve ludosti iz mladosti i dala nama šansu, a ja sam opet zabrljao. Ništa mi nisi rekla, već si uzela torbe i krenula svojoj kući. Od prevelike sreće sam razočarao voljeno biće. Otišla si, a ja sam ostao doveka da te tražim...
Bilo je već kasno veče kad mi je moj prijatelj gospodin Snevalo posle červrtog piva u kafani Ribar u Novom Sadu ispričao svoj san.Meni je na um pala jedna Andrićeva knjiga koja nosi naziv "Šta sanjam i šta mi se događa". Ja ću ovaj san i priču mog prijatelja staviti u buduću knjigu koja bi mogla da nosi naziv Šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu. Na sabornoj crkvi je otkucala ponoć kad smo se rastali svako na svoju stranu.
Do sledećeg viđenja, rekao sam gospodinu Snevalu.
Do sledećeg sna, rekao mi je sa smeškom i odteturao se u pravcu dunavskog parka gospodin Snevalo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Sre 8 Feb - 16:43









happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Radovan Vlahović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Radovan Vlahovic
» Recenzija za neobjavljenu knjigu - Emina Vlahović
» Adventistička crkva
» Zoran Radmilović
» Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-