Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Radovan Vlahović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:38

To duša ište
Tačku po tačku
zaboravom skidam
sa dnevnog reda
muku za mukom

Kad nema humora
ima umora

Gutaj
ne žvaći
žabu po žabu
Sve dok
popazjanije ne odu
iz avlije

Da astal pred tobom
bude
prazan i čist
kao papira list

A onda kreni
slikaj
pejzaž zeleni
bez misli što tište
to duša ište
to duša ište








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:38

Veselo pljuckanje
Za razliku od lovaca na trofeje, ja sam se odlučio da svojim pisanjem trijumfujem za navek nad sobom i vremenom koje mi je dato na raspolaganje i koje svakodnevno potire moja najstojanja da stvorim jednu novu istoriju i priču o tome kako je jedan čovek sam sebi za života postao trofej. Ulovio je sebe u mreže sumnji i onda je sebe umreženosg obesio o plafon mesto lustera, iznad kreveta u spavaćoj sobi, kako bi se gledao i kako bi ponekad veselo pljucnuo na tu sklupčanu gomilu mesa, kostiju, kože i govana.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:38

Ne, nisam na fejsu
Ne, nisam na fejsu
piše mi prijateljica
iz Evrope u mejlu
Gadi mi se tolika
količina besprizorne
narcisoidnosti
na jednom mestu
Nisam joj odgovorio
kažem vam
u poverenju
Jer ja volim fejs








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:39

U Konstanci sam vozio Jaguara

Vlasnica hotela Karmen
me zamolila da njenim
tamno zelenim Jaguarom
od hotela do izložbe
u muzeju u Konstanci
odvezem našu delegaciju
da ne uzimamo taksi
Prihvatio sam molbu
a kad sam seo u auto
video sam da ima dugmića
kao na vasionskom brodu
Malo sam bio umoran od puta
u daljini se more u velikim
talasima mreškalo
Ja sam u sebi mislio na
Morekaze Sen Džon Persa
na to kako lako prihvatam
izazove
Krenuli smo
i za divno čudo
išlo mi je od ruke
Moj prijatelj Milan
je rekao
Tako je radio i Džems Bond
Vidim bio je zadovoljan
U sebi sam mislio
Ni Dušan Popov nije nikada
slutio da će njegov dvojnik
u filmovima o Džems Bondu
voziti Jaguara
i u njemu prelepe dame
Ja sam eto u sličnoj situaciji
jedino sam kraj sebe imao
dva doktora istorijskih nauka
jedan je bio Srbin a drugi Rumun
i neprestano su govorili
na engleskom
o slavnoj prošlosti naših naroda








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:40

Brisa sas rožanom drškom

Na Dobrudžu ja sam ratovo
sas ćesarove strane
Nije moglo drukčije
tako je zakon propiso
A kad samo se sudarili
mi ćesarova vojska
i Bugari sas ruskom
i srpskom vojskom
Mi Srbi smo pucali
al više u vis
dok Bugari nisu popustili
A kad su Rusi i dobrovoljci
jurnuli
Kakva je to bežanija bila
mož misliti kad nisam stigo
da brisu od rožane kosti
dignem sa zemlje
Pričo Duša Pislaka
jedne večeri unucima
dok su kraj peći paorske
sedeli i jeli frški kokica
što je njegova žena Danka
od pućeg kukuruza
kokala








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:40

Nokia
Zadovoljan i umoran. Supa je bila topla, a kruška zelena i tvrda. Šetnja po suncu, verujem, biće korisna. Poruke otvaram, a ne brišem. Telefon mi je skoro pun. U njega može stati još svega nekoliko rečenica, i zato molim da budu kratke i sadržajne.
Pišeš:
Smokve su zrele i sočne.
Čitam:
Ja sam zrela i sočna.
Spomenici su glupo veliki, a srca mala, pišeš.
Čitam:
Sva istorija ovog sveta ne vredi koliko tvoja ljubav prema meni.
Pišeš:
Huka buka na vuka, a lisice kokoške kradu.
Odgovaram:
Drma mi se, drma mi se, na šubari cveće.
Tastatura zaključana. NOKIA.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:40

Zar je moguće
Zar je moguće da smo postali jedan uspavan i depresivan narod. Traćimo naše vreme i energiju na letargične i besmislene jadikovke o tome kako je sve propalo i kako više ništa nema smisla. Odgovorno vam tvrdim nije sve propalo i nije kasno da se povratimo.Ima načina milion da izađemo iz ove tabloidne i kafanske razmetljivosti u kojoj sve vrca od sintetiče muzike koja proizvodi sveopšte ludilo. .








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:41

Nad kamenim vrletima Hercegovine
Kad otkrijemo jedno drugom da golubovi smo što lete nad kamenim vrletima Harcegovine.

Dve ptice što kriziraju u samoći i ništavilu vekova.

Glineni smo u letu oblaci što paperjasto plove nebom uzburkanim na koje nišane i pucaju lovci lepih manira i krvožednih biografija.

Desiće se vrgukanje čarobno nalik pesmi.

Možda običnoj ljubavnoj pesmi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:41

Onako mlad i lep
Kad sam bio mlad i lep
gajio sam životinje
čudne domaće životinje
u sebi
Njihova imena nisu važna
jer štala je bila visoka
tamna duboka i topla
Bio sam pažljiv sa njima
hranio ih pojio
i puštao svakoga dana
da slobodno trče
Potom sam im punio jasle
sa hranom
stavljao im čistu prostirku
i svežu vodu
Kad se najedu i legnu
da odmaraju
penjao sam se na lestve
kraj drvene kotarke
grlio mesec
zadirkivao zvezde
i čekao jutro
A šta sam drugo i mogao
onako mlad i lep








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:42

O tri gracije
U jednom danu, na tri različite strane sveta stajale su na proplanku, dok je zalazilo modro krupno i crveno sunce, zamišljene, sa vetrom u kosi i same. Svaka je prebirala o svom dragom misli i čekala da se pojavi, ili pak da znak. Nije ga bilo ni te, ni mnogih drugih večeri. S prvim sumrakom gracije su se iskradale iz kuća i na proplanku, kraj šumarka i reke što je veselo žuborila, čekale. Nije ga bilo, ni te ni mnogih drugih večeri, a one su ipak dolazile sa vernošću stoičkom i čekale. A on, niti je dolazio niti se javljao, bio je na četvrtoj strani sveta, u pećini, u rudniku zatrpan stenjem, može se reći živ zakopan, a bez nade da, dok je živ, prokopa put do izlaza i svetlosti. Ali, on je ipak kopao, i kad mu je ponestajalo snage kopao je verujući da Bog ipak ne želi za njega takav kraj. A gracije su, svaka na svojoj strani sveta, izlazile u sumrak i čekale, verujući da njihovo čekanje ima smisla.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:42

Komšinski peto
Prvi put sam ga primetio u dvorištu juče oko osam časova pre podne. Bio je žut sa velikom crvenom krestom i radoznalo se šetao kao da istražuje čega sve ima ispod ogolelih grana voćaka. Ovo nije slučajno, pomislio sam, ovo je već treći put da mi u poslednjih nekoliko godina petao iz komšiluka bane u dvorište. Ovo je neki signal, ali nisam siguran kakav. Ne može biti slučajnost da mi svake godine u februaru bane po neki petao. Za početak sam pozvao prve komšije da pitam da možda nije njihov. Nije, kažu jedni. Nismo sigurni, vele drugi.

I tako je petao ostao kod mene čitav dan. Pred veče se popeo na terasu i na držaču za leđa od klupe je prespavao. Glavom je bio okrenut prema prozoru od hodnika i čini mi se da se na njemu malo i ogledao, a onda je, verujem, zaspao. To je neki domaći i pitomi petao i sigurno nije obični avlijaner. Mora da je to neka Gospodnja poruka, mislio sam se ponovo sinoć. Jutros u četiri i trideset je počeo da kukuriče i tako me je probudio. To je dobar znak, pomislio sam, jer kad petao kukuriče, treba ustati. I ustao sam, skuvao kafu i uključio komjuter.

Petao koji prerano kukuriče, u podne završi u loncu, tako govori narodna poslovica. Ovaj neće završiti u loncu, tim pre, jer nije moj, a i ne volim kad jedem tuđeg petla. Dek beležim ove redove, opet je počeo da se oglašava. To je dobro, mislim, a i volim prirodne zvukove ujutro. Za početak, neka žuti petao završi u mojoj jutarnjoj belešci na blogu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:43

Ne huli na svoj život
Ne huli na svoj život. Što si proživeo, to je tvoje. Što si uspeo i to je tvoje. Što nisi, to i nije važno. Nisi jedini što misli da zaslužuje više, da je sve moglo bolje. Ne meri se sa drugima. Ti si samo nazreo granice u materijalnom svetu, a ponekad se i sudario sa njima. U bezgraničnom i duhovnom, svi su uspeli i ti si uspeo. Duh ne stari, ne trune i ne poznaje granice. On je svetlost i energija u večnosti koja će svetleti i kretati se i kad nestane ljudi. Samo oni koji se nisu rodili, nikada ga nisu imali. A ti si još i živeo, dakle, postojao si i postojaćeš. Zato ne huli na svoj život.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:43

Da Bogu iznova umili se
Za brata kažu, sestro, drži štanjku kraj kreveta. Zapara ga tera na vešala. Tužan je, pun besendina i šlajma. Obiđi ga, sestro, odnesi mu darove radosti, da preumni se i vozdigne mučenik. U svetlu priču što sa rosom nebeskom pada, da uroni i utopli se u prostranstvu zvezdanom. Da oprosti sebi i drugima i Bogu iznova umili se.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:43

Sin Samsonov
Pevaš jereticima umornim od revolucija, sestro. Glas ti je čist, tih, opija i smiruje. Oluja se sprema, vidim, govori ti sin Samsonov, ukopan do grla sred pustinje. Ne čuješ ga, samo pevaš, kao da zloduhe od njega goniš.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:43

Skidanje sa reči
Potrošili smo i pesme i pesnike, tužna moja sestro. Vreme je da skinemo se sa reči, da pređemo na dodire, pogledom kroz naslutu i krenemo na put samooplodnje nade što vekovima čami i čeka u našim uzavrelim bilima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:44

Bio je to kres što izaziva stres
Dvorište Obre Žeže bilo je puno raznorazne živine. Jutrom kad ih pusti iz šupe, ona se prosto razmili i kokoške, morke, ćurke, patke kupe crviće i čupkaju travu po blatnjavom dvorištu.

Sreo sam ga pred kućom i predložio mu da, kad već drži toliku živinu, ja kupim jedno jato guščića i dam mu ih na pole na čuvanje, jer on ima odlične uslove, a i pašnjak, koji se zove Kubik, preko puta njegove kuće.Obra je o mom predlogu počeo da razmišlja.

Ne sačekavši njegov odgovor, krenuo sam ulicom dalje kroz polumrak, kad sretoh Boru kog još zovu Pjevač, jer je voleo da peva sevdalinke, kako ide prema meni sa vilama za vađenje repe u rukama. Prošli smo jedno kraj drugog, ne pozdravivši se, a ja sam primetio da mu je jedna paroška od vila slomljena na pola. Ništa mu nisam govorio, već sam pohitao prema tvojoj kući dalje, kad sretnem Peru koji, kraj druma, pokušava, u okrilju polumraka, da izvadi nekoliko pragova od bankine i odnese ih, na drvenim kolicima, kući. Pravio sam se da ne vidim što on radi kradom.

Bio sam u nekom užurbanom magnovenju iz kog se ne izlazi svojevoljno, već kad te ono pusti. I kad sam se osvestio, bio sam u tvojoj kući i to u dnevnoj sobi. Za stočićem je sedelo nekoliko starijih tvojih komšinica i među njima je bio Duško Perjar. Jasno sam video da se smeje, a da mu se vide samo dva očnjaka koje još zovu kaljcima i da su žuti i veliki. Komšinice su se častile kolačima i bile su sve vidno raspoložene. Moje prisustvo vidim nikome ne smeta, a onda se setim da je sav taj svet koji sedi za tvojim stolom pričao o meni najogavnije priče, a sve u želji da podrže tvog pokojnog oca koji se protivio našoj mladalačkoj vezi. On je za tebe imao druge planove, a naravno, imao sam ih i ja, ali ko je mene tada pitao i slušao kad sam iznosio moje planove za našu zajedničku budućnost. Nisi mi ni ti verovala, a okružen tolikom količinom neverice oko sebe i ja sam sam se često dvoumio imam li prava da želim više od onog što mi okruženje moje seosko i paorsko nudi.

Od tada je prošlo mnogo godina i, evo, sada si se ponovo vratila kući, ostavila si grad i muža koji ti se od početka i nije puno sviđao, ali je nudio sigurnost, imao je svoj stan u gradu, a uza sve si ostala trudna, tako da i nisi imala mnogo izbora. A onda je puklo kad si otkrila da se spanđao sa šeficom otpreme u pošti. To je prelilo, a godine su učinile da ti je sin odrastao, postao čovek, našao je posao i oženio se. Dakle, njemu više nisi trebala, a muž ti je uvek ionako bio samo nužno zlo kom si pribegla samo da odeš i odseliš se iz roditeljske kuće, iz sela, koje se tako zdušno svojim tračerajima obrušilo na tebe kako bi ti razbilo iliziju ljubavi koju samo zajednički stvorili. Dakle, raspuštenica si i nešto mi je opet govorilo da smo ponovo zajedno posle toliko godina. Bila si u nekoj lakoj letnjoj haljini i kosa ti je bila sveže oprana i izfenirana. Iz druge prostorije, tvoja majka je nešto ko bajagi negodovala, ali je, ipak, iznela pred mene sveže napravljene kolače. I ona i oni iz komšiluka su sigurno razmišljali na sledeći način - da sada kao raspuštenica, kad si se vratila iz grada i kad si ostala bez posla, i nemaš mnogo izbora, a ja sada i nisam toliko loša prilika da se udomiš i da ne samuješ u selu doživotno. A ja sam ponesen svojom šarenom i iznova osveženom mladalačkom ljubavlju sve gledao naivno i veselo i komšijama tvojim sam sve ružne stvari iz mladosti oprostio, čak sam se i pokušao šaliti pričajući kako sam u jednom vremenu bio rukovodilac u jednoj metalskoj firmi, gde je tvoj pokojni otac radio i kako sam mu potpisivao, uprkos tome što me nije voleo, rešenja za godišnji odmor i da sam mu ja potpisao rešenje za penziju. Naši razgovori u firmi su uglavnom bili službeni i oboje smo glumili dobru poslovnu saradnju, a u vazduhu se osećala neka nelagoda. On nije mogao pretpostaviti da ću mu jednog dana ja biti rukovodilac. Ne, od mene to nikako nije mogao da očekuje. Sve je mogao, ali to nikako. A onda je prošlo dosta godina i jednom smo se sreli na seoskom vašaru i on mi se požali kako su mu se deca razišla i kako su on i žena sami, a ja sam mu se ponudio da njega i ženu, ja i moja žena uzmemo pod svoje i da ih dodvorimo. Naravno, da sam taj razgovor kroz šalu ispričao i danas i svi smo se nasmejali.

Sve je bilo drugačije danas, nego pre toliko godina, kad sam bio mlad, a ti si mi bila jednako lepa i sveža i činilo se da sijaš, a onda si me povela od stola pema krevetu i seli smo. Držali smo se za ruke kao klinci, premda smo prešli pedesete. Osećanja, izgledalo mi je tog časa, ne stare. Ona samo menjaju intenzitete, ali definitivno je bilo da ne stare. Gledali smo se u oči. Video sam da u tebi ima još ljubavi za mene, ali nisam bio siguran. A onda mi je na pamet pao san kako sam pre neku noć, naravno, u snu, bio na tajnom zadatku sa jednom od mojih sekretarica dok sam još bio rukovodilac. U meni se u jednom trenutku probudila neka luda strast i dok smo po pisaćem stolu prevrtali neke papire, ja sam je obujmio rukama i počeo da je dižem suknju. Ona je u početku prvih nekoliko trenutaka, onako iznenađena, počela da negoduje da će neko da naiđe, a onda je pristala i čak je i ona krenula na mene svom silinom i strašću. Kad smo napokon pali zadihani na stolice i dok smo se odmarali, približila mi se, ugrizla me za uvo i šapnula mi: Bio je kres što izaziva stres..

Na krevetu kraj nas, dok smo se držali za ruke i dok su tvoje komšinice slušale krezubog Duleta kako nešto unjkavo priča, video sam neke sveske. Uzeo sam jednu od njih i video da vodiš beleške. Rikopis ti je i dalje bio besprekoran, a kraj teksta su bile slike i isečci iz novina. Kad sam malo bolje pogledao, video sam da su to tekstovi koji su vezani za moju književnu delatnost. Bilo je tu svega, i intervjua koje sam davao po lokalnim i dnevnim novinam, i neke fotke sa nekih internet portala, i po neka moja pesma, a takođe sam našao i po neku priču. Rekla si mi da pišeš knjigu o meni i o svojim osećanjima u vremenima dok nismo bili zajedno. To je malo šiparički, pomislio sam, a i kičasto je, ali je lepo i moram da priznam da mi se dopadala i sama pomisao da moja velika ljubav pravi knjigu o meni. Dok si mi sve objašnjavala stranicu po stranicu, sijala si od sreće. I ja sam bio neobično srećan, a ipak mi se kroz glavu vrzmao san kako sam kresnuo koleginicu sa posla. I nekako sam tog časa razmišljao u dva smera. Tebe zaluditi što više mogu, a kad se sretnem sa koleginicom predložiti joj da učinimo jedan stvarni kres što izaziva stres.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:44

Stranac sa tetoviranim vratom
Bio je polumrak kad je radnik gradske čistoće doveo stranca sa tetoviranim vratom.Pričao mi je jedne večeri na treasi kafane Ribar gospodin Snevalo. U dvorištu su bile za bagrem vezane dve kobile, jedna se zvala Dina, a druga Zelja. Radnik je krenuo do svojih odaja i prolazeći kraj mene. ja sam se setio da je sigurno već namirio svu stoku u našem dvorištu. Sranac je krenuo za njim kad sam ja reagovao:


‒ Ti ne možeš dalje!
‒ Zašto? ‒ upita on.
‒ Na ulici vlada kuga, a i ne volim da mi nepoznati ljudi sa slugom ulaze u dvorište.
On se zaustavio kraj mene. Video sa njegove bolesne krupne zube.
‒ Imate kobile lepe i rasne ‒ reče ‒ a ne jašete ih.
‒ Ne ‒ rekao sam mu ‒ tek ponekad.
‒ Da pokušate ‒ reče mi prilazeći kobilama, dok sam ja legao na jednu, Dinu, a na drugu sam pružio noge. To da ih on dotakne nisam mogao da dozvolim.
Kobile su stojale mirno dok sam pričao sa strancem. A onda sam krenuo u kas da jednu jašem, a druga je tračala kraj nas.
Stranac sa tetoviranim vratom je ostao u oblaku prašine iza mene.
‒ I u čemu je tu poenta ‒ pitao sam gospodina Snevala, cedeći svoje mlako pivo.
‒ Nema je, dragi moj ‒ reče ‒ ni jedan san nema poentu.
‒ Ako kažeš ‒ odgovorim ja i nastavim ravnodušno da pijuckam. Dunavskom su prolazili ljudi sa ogromnim kuglama sladoleda u rukama. Rastali smo se ne progovorivši ni reči. Iz pravca parka, video sam to dobro, stojao je stranac sa tetoviranim vratom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:44

To smo mi
Slušam te,
pričaš o hodu po mukama,
o žrtvi,
o ljubavi što prsnula je
i svetleći treperi u beskonačnom.
To smo mi, kažeš, sestro.
Na nebesima, mi.
Hoću da ti verujem.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:45

Gospodin Snevalo o majstoru i Margariti

„Margarita je bila u prednjoj sobi kuće njenog supruga gospodina Ivanova, a majstor je sa druge strane motrio na njene prozore i čekao da se pojavi i da se sretnu. Dugo je bio u bolnici za umobolne i teško mu je bilo da prihvati činjenicu da se sa njegovom voljenom Magaritom i njim nešto u odnosima nije u redu. Majstor je sedeo u sobi kao u zasedi i čekao. Bila je noć i po siluetama sa druge strane ulice video je da se nešto dešava. Sve mu je bilo nadrealno i činilo mu se da već godinama sanja jedan te isti san gde on pokušava ponovo da uspostavi kontakt sa Margaritom. Vreme provedeno u zatvoru i u bolnici učinili su da je izgubio samopouzdanje i da je stalno sumnjao da će ga se ona pod pritiskom NKVD-a odreći i da će uprkos ljubavi koju je imala u sebi, ipak, morati da popusti pred torturom nemilosrdne policije. Kraj njega je bio pesnik Bezdomov. Sedeli su u mraku sobe i gledali sa druge strane, kad se ona najednom pojavi na vratuma.

‒ Margarita, ljubavi moja! ‒ zavapio je Majstor.

‒ Oh Majstore ‒ uzdahnula je ona i pala mu u zagrljaj.

‒ Kako si uspela, kako si uspela da pređeš tih stotinak metara koji na hiljade milja liče?

‒ Sve bih učinila za tebe ‒ rekla je ljubeći ga i grleći nežno.

Bezdomov je gledao u njih zaprepašćen, kad se na vratima pojaviše dva doktora koji su mu se pre činili na marvene doktore nego na lekare. Bezdomov zakloni telom Majstora i Margaritu i pritrča da dočeka doktore koji su pipali po polumraku kao da imaju kokošije slepilo.

‒ Beži, Margarita, beži preko puta u svoju sobu ‒ uspeo je jedino da joj šapne Bezdomni.

Majstor je pusti iz zagrljaja i ona otrči preko puta. Iz njene sobe, kao iz svečanog salona, sad je video jasnije svetlo. Lekari se popeše na prvi krevet sa nogama gore i sedoše.

‒ Ko je ovde Majstor? ‒ upita jedan od njih

‒ Ja sam ‒ odazva se Majstor srećan što nisu opazili Margaritu.

‒ Danas je suđenje ‒ reče jedan od njih. Bio je visok krupan, ali mršav i delovao je nekako feminizirano.

‒ Imaćeš danas u kući druga Ivanova konzilijum i suđenje. Mi smo došli da vidimo da li si spreman.

‒ Kakvo suđenje? ‒ upita Majstor.

‒ Sigurno želite da ga otpustite iz bolnice ‒ umeša se Bezdomov.

‒ Mi to još ne znamo, ali ako činovnik iz državne lutrije potvrdi da si stvarno dobio stohiljada rubalja na lutriji, a da ih nisi ukrao, sigurno ćeš biti pušten. Da, moraš reći još jednu stvar, da ti nisi autor romana koji nikada nije štampan u celosti o Pontiju Pilatu.

Majstor ga je slušao zaprepašten. Roman o Pontiju Pilatu je o njegovoj ljubavi sa Margaritom. To je roman gde se sve žrtvuje u ime ljubavi. To je roman o njemu i njoj, o satima provedenihm i malenoj sobi, kad su ležali nagi i ljubili se i kad su, u samozaboravu ljubavi koja je spremna na svaku žrtvu, putovali krvotokom jedno u drugom, kao da su bili preobraženi u jedno biće, u dugim zimskim večerima, dok je vatra iz peći veselo pucketala i bacala duge senke na Margaritine savršeno izvajane bokove.

‒ Pristajem na sve pristajem ‒ usplahireno se javi pesnik Bezdomov, samo da izađem odavde, samo da ponovo mogu da u policiji ispričam priču o tome kako je Anuška prosula ulje i kako je stradao Berlioz.

‒ Vaš slučaj, gospodine Bezdomni, rešavaćemo na sledećem konziliju. Drugu Berliozu se više ne može pomoći ‒ reče lekar sa nogama dignutim na krvet.

Cipele su mu bile blatnjave, video je Majstor, ali ništa nije spominjao. Gledao je u njih i znao je da i da hoće, ne može da se odrekne Pontija Pilata, jer bi to bilo kao da se odriče one zbog koje je živeo i koju je, evo, godinu na robiji, a pre toga kroz čitav, besmisleni život, i u radu u muzeju, čekao; sve je to znao u sebi, a ipak, je sačekao da doće trenutak kad će početi suđenje.

Lekari su najednom ustali sa kreveta na kome je ostao blatnjavi trag njihovih cipela.

‒ Vi, gopsodine Bezdomni, ostajete, a vi Majstore krenite sa nama. Ne, ne treba da vas vezujemo, samo ćete preći preko puta.

I zaista, kad su ušli u Magraitinu sobu koja je ličila, koliko na salon, koliko na sudnicu, na sredini je bio veliki sto, konzilijum sudija, a ispred njih su bile stolice koje su za optužene, za advokate i za svedoke. Prostorija je bila puna raznih ljudi i Majstor je pogledom tražio Margaritu. Sude mu za greh ljubavi, a govore da je u pitanju konzilijum lekara koji treba da utvrdi njegovo duševno zdravlje i da ga otpuste. I dalje ju je tražio pogledom kad vide kako nose u kolicima direktora državne lutrije koji je trebalo da svedoči u njegovu korist, a ustvari je trebalo samo da kaže istinu da je njegova lutrija isplatila, po izvlačenju, Majstoru sto hiljada rubalja, i da je on ostavio posao u muzeju, i da je kupio knjige, i da je počeo da piše jedan roman, i da je oboleo, i da je priča o njegovoj vezi sa suprugom druga Ivanova, sa Margaritom, bila samo plod njegove usamljeničke i književne fantazije, i da do stvarnog kontakta među njima nikad i nije bilo, već se sve dešavalo u romanu, koji je, eto, na svu sreću jedne noći u nastupu njegovog duševnog rastrojstva izgoreo, i da u njemu nije bilo reči nio kakvom Pontiju Pilatu, a da istorijske teme, mada je istoričar po struci, nikada nisu bile predmet njegovog interesovanja, a pogotovu da je on nije želeo, kako kritičari kažu, da podmetne u komunističkom društvu pamflet o Hristu kako bi se narugao vlastima. Da, tako je trebalo da zvuči nekako njegova odbrana, ali Majstor je u sudnici video ljude koji mu se nikako nisu sviđali. I dalje je tražio pogledom Margaritu, a sve u želji da samo jedan pogled njen nađe na sebi, u želji da pred njom kaže ono što se spremao po cenu života: da potvrdi svoju ljubav i spremnost na žrtvu.

Konzilijum je zaseo i suđenje počelo. A odmah nakon uobičajenih formalnosti, iz bočne prostorije se pojavila ona, Margarita. Tražila je reč. Konzilijum sudija joj je dozvolio. Bila je neobično lepa i odlučna.

‒ Majstor je zdrav. Ja sam verovala da će biti slavan. On nije želeo da me zavoli, ja sam ga na to primorala svojom usamljenom čežnjom da me neko toliko prefinjenog duha voli. Majstora pustite, a evo vam ostatka para od lutrije. Ja sam ga terala da nosi roman izdavaču da ga pročitaju. Meni sudite.

Najednom u sudnici nasta žamor. Pred konzilijumom se pojavio drug Ivanov. Konzilijum i svi u sudnici kao da ustuknuše.

‒ Moja žena bunca, ona je priču o Majstoru pročitala u novinama i sa njom se saživela i želela je u svojoj plemenitosti da pomogne nesrećnom piscu. Rublje koje su pred vama su iz moje kase.

Majstor je u neverici gledao šta se dešava i želeo je nešto da kaže, ali reči su mu se zaglavile u grlu, osetio je samo da gubi svest i da pada u neki strašni bezdan i da je on raspeti Hrist koga Matej skida sa krsta i on pada pada, ali nikako da dodirne zemlju. Jedino čega se seća su snažne ruke rimskih vojnika, a ustvari to su bili ljudi iz obezbeđenja kako ga nose i to previše dugo traje. U daljini, osećao je to, čeka ga Margarita koja je na sebe javno primila njihov zajednički greh.

Pesnik Bezdomov sa druge strane ulice je uporno pokušavao da razazana šta se dešavalo na konzilijumu, ali staklo na prozoru mu se pred očima mutilo, a ustvari, teška i gusta magla je pala na čitav grad.

Više ništa nisam sanjao ni o Majstoru ni o Margariti, a ni o pesniku Bezdomovu”, završavao je svoje pismo gospodin Snevalo. „A onda je nastavio o sebi. Život me je odveo na Krčedinsku adu gde sam prihvatio posao pastira u letnjem periodu. To je posao kakav čovek može samo da sanja. Krčedinska ada je ostrvo na Dunavu gde svake godine seljaci iz okolnih sela donose stoku i puštaju je da tu živi i da pase.” I zaista pismo koje sam primio ovih dana od gospodina Snevala je imalo pečat krčedinske pošte, a o majstoru i Margariti ni ja nisam više osim u literaturi čuo ni reči.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:45

Svečana košulja
Nižem u nekoj mojoj brojanici pamćenja pola veka koliko pamtim seosku slavu Svetog Iliju, nabrajam u sebi godine, događaje, doživljaje, ljude, ljubavi, ludovanja, pijanstva, patnje, susrete sa prijateljima koje godinama nisam video. Shvatam da praznik je uvek kad sretneš drago biće. I nostalgičan sam, iracionalan, krcat slikama koje se ištu kroz jezik i mene. Sve bi da se sažmu u jednu reč, godinama sabijam u duši usklik žudnje za radošću beskonačnog koji se nakon pola veka, potaknut slikama i emocijama, preobražava u neku sveopštu ljubav. I uvek je u ovo vreme pun mesec i uvek bude luda noć sa mnoštvom zaljubljenih i pijanih koju redovno složim i odložim u sećanje kao svečanu košulju.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:45

Smeh grohotni, Rableovski
Devojčica se poigrala naivnim verovanjem u tragiku i patetiku samoukidanja, sestro. Pokazala je ironiju i prezir, slobodu i hrabrost spremnost da trpi posledice lažne objave. Tako je radilo i ono čobanče u narodnoj priči.Situacije se u životu često ponavljaju i evo ja razvlačim usne u osmeh, pa onda u smeh grohotni, Rableovski.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:46

Ne, nisu oni Kjerkegor
Sit sam blagoglagoljivih
i probirljivih tipova
seksteta esteta
što mrljaju po tanjiru
i misle da samo njima
pripada srce salate
a da ostali treba
da žderu lišće
Ne, nisu oni Kjerkegori
već palanački picopevci
Što misle
da samo oni treba da jedu
batakove
a ostali šije i arnjeve
Oni sve uče ukusu
svom ukusu
i spremni su prutom
terati ljude da vole
ono u šta su oni zaljubljeni
da jedu ono što oni jedu
da mrze ono što oni mrze
da se smeju onom
što je njima smešno
Da plješću pederski
svi kao i oni u svilenim
rukavicama
To je sve mršav i pogan
svet
Na svakom koraku spreman
da se lati štangle moći
i cvik-cangli kojim bi
cvikovali svet oko sebe
što na presan
(a uvek ih demantuje)
život liči
Oni imaju česte zatvore
i onda stenju kad govore
Unjkavi su plašljivi
i sebični
Za njih je sve što rade
računica
Dajem samo kad prvo
dobijem
Za njihovu ishranu
treba debeo novčanik
a da ih podneseš treba
da imaš dobar stomak
a kad ih treba pomusti
čine da kroz ušicu
od šivaćke izvlačiš
mleka mlaz
Ponosni na svoje umišljaje
uspaljeni
nadobuni i naduveni
u svojoj iluziji
komične veličine
U stanju su da čuče godinama
na svojim limenim
lokširima i bekelje se
ljudima što nešto rade
i čekaju zgodu
da proseru se i oni
nečim orginalnim
jedared junački








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:46

Čisti ponedeljak
Tragove životinje u sebi prikrivaju blagoglagoljivi instant usrećitelji naroda bežeći svakodnevno pred istinom i učinjenim, rekla si mi tiho i umilno dok sam ja ćutao i gledao u vrh nedogorele cigarete. Bandoglavost je uzela maha, a ovo je vreme velikog licemrja, nastavljaš svoju ispovest suznih očiju, sestro, buneći se protivu toga javno. Oni se smeju i odriču drmanjem glave u stranu govoreći time kako nisi u pravu. Penješ se na internet i ukucavaš ime Georga Trakla. Nervozno čitaš, lajkuješ nasumice i za kasnije otvaraš virtuelnu stranicu. A potom odlaziš do kupatila, trpaš prljavi veš u mašinu za pranje, a onda pritiskaš dugme. Ponedeljkom se uvek pere veliki veš. Sušiš ga na julskom suncu, a onda peglaš, do u nedoled peglaš, sestro.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:47

Prolaziš kroz snove
Dan ti izmiče kontroli, sestro. Na barikadama između prošlog i budućeg, mladi maskirani muškarci. Nude ti sladoled od paučine, ljubavne uzdahe i putovanje letećim ćilimom u čarobni svet princeze Sisi.
Vera ti je čista, iskrena, zrači toplinom svevremenog. Puštaš kosu i stavljaš na glavu venac sa Ivanskim cvećem i prolaziš kroz vremena, planine i snove. Voliš i to je dovoljan razlog da Gospod da uzvišeni smisao tvom sanjanom životu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   Čet 29 Dec - 13:47

Ja ne mrzim (iz tajnog dnevnika o književnim junacima)
Ja ne mrzim Hrvate
ja ne mrzim Slovence
ja ne mrzim Albance
ja ne mrzim Bosance
ja ne mrzim Cigane
ja ne mrzim Nemce
ja ne mrzim Amerikance
Zaboravio sam sve ratove
koji su ikada vođeni
zaboravio sam sve ružne
reči koje su izgovorene
jednih prema drugima
Ja hoću da zagrlim
ceo svet i kažem
Mi smo najveći rod
jer smo ljudi
koji u jednom deliću
vremena proživljavaju
svoje malene živote
Pisao je pijani
Šveps u svojoj
beležnici sa kožnjim
povezom jednog jutra
u kafani Ribar
u dunavskoj ulici
u Novom Sadu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Radovan Vlahović   

Nazad na vrh Ići dole
 
Radovan Vlahović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Radovan Vlahovic
» Recenzija za neobjavljenu knjigu - Emina Vlahović
» Adventistička crkva
» Zoran Radmilović
» Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-