Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Filozofija i umetnost

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Filozofija i umetnost   Sre 14 Dec - 11:47

Ono što se ovde predlaže jeste jedan ,prvenstveno estetski pristup fenomenu umetnosti.Estetika je obično određena kao filozofska disciplina koja ispituje LEPO u umetnosti, istražuje osnovne preduslove i kriterijume umetničkog prosuđivanja,stvaranja i doživljavanja kao i uopšte smisao, vrednost i suštinu umetničkog. U toj svojoj težnji da pojmi suštinu umetnosti estetika je povezana sa teorijom, sociologijom i istorijom umetnosti ali se od njih bitno razlikuje specifičnošcu svog u osnovi filozofskog pristupa umetničkom. Teorija umetnosti ispituje opšte uslove za stvaranje i razumevanje pojedinih oblika umetnosti, istorija umetnosti prati konkretno nastajanje i nestajanje određenih umetničkih pravaca i škola a sociologija umetnosti ispituje , pored ostalog i uslovljenost umetnosti društvenim činiocima. Za razliku od svega toga estetiku zanima , bez obzira na pojedine vrste umetnosti, lepo uopšte. Ona želi da razjasni šta je LEPO. Da ona ne želi da propisuje nikakva pravila i norme za stvaranje i doživljavanje umetnosti mišljenja su mnogi filozofi estetičari među kojima su Šeling, Hegel, Šopenhauer…O značenju pojma lepog kroz istorijski prikaz posetiti preporučene linkove.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Sre 14 Dec - 11:48

Filozofija umetnosti
     Wiki >
Šta je umetnost?

Filozofija umetnosti pokušava da odgovori na ovo zanimljivo i kompleksno pitanje, razmatrajući definicije lepote, ukusa, simbolizma i načina predstavljanja, i istražujući odnos između pojedinca umetnika i publike odnosne kulture odnosno kosmosa.

Naša predstava o umetnosti menjala se kroz vekove. Tradicionalna definicija kaže da je umetnost kreativni izraz čoveka. Definicija koju je dao Lav Tolstoj vrlo precizno kaže: umetnost je ono ljudsko delovanje kojim pojedinac drugima svesno prenosi svoja osećanja i iskustvo, putem određeniih spoljnih znakova, da kod drugih koje njegovo delo dotakne izaziva ista ta osećanja i doživljaje.

Umetnost simbolički predstavlja našu interakciju sa Prirodom (Stvarnošću, Okruženjem). Umetnost može da ukaže na skrivene veze između stvari. Umetnost je Lepota. Umetnost je Istina. Umetnost se može zasnivati na dubokim istinama i prikazati čudesnost i lepotu našeg odnosa sa univerzumom.

Postmodernističko odsustvo vere u apsolutne istine (istina se menja i razvija, i zavisi od pojedinca jednako koliko i od vremena u kome živi) značajno je uticalo na umetnost tokom poslednjih stotinak godina.

Ovde bismo se podsetili onoga što su o umetnosti rekli neki od najvećih umetnika i mislilaca svih vremena:

Leonardo da Vinči – Um slikara je kopija božanskog uma... Kada duh ne sarađuje sa rukom tu nema umetnosti... Priroda počinje od rezona a završava u iskustvu, a naš je posao obrnut to jest da počnemo od iskustva i da istražujemo rezon.

Mikelanđelo – Prava umetnost postaje plemenita i religiozna putem uma koji je proizvodi... Istinsko delo umetnosti samo je senka božanskog savršenstva... Čovek slika umom a ne rukama.

Rembrant – Slikarstvo je unuče prirode. Ono je u rođačkom odnosu sa Bogom. Imajte samo jednog gospodara – Prirodu.

Francisko de Goja – Mašta koju je napustio razum proizvodi nemoguća čudovišta; u saradnji sa razumom, ona je majka umetnosti i izvorište čuda.

Renoar – Umetničko delo mora da vas zgrabi, uvuče u sebe i odnese daleko. Ono je sredstvo kojim umetnik predaje svoju strast... Bol prolazi, lepota ostaje... Postoji kvazi mistički pogled na umetnost koji joj pripisuje natprirodno nadahnuće, opsednutost kosmičkim silama koja nema dodirnih tačaka sa pitanjima moći i privilegija ili pak sa odnosom koji umetnik ima prema hlebu i krvi. Prema ovom shvatanju, pesma nadvisuje borbu...

Vinsent Van Gog – Ne treba slušati jezik umetnika već jezik prirode i razvijati osećaj za stvari po sebi, za stvarnost, to je mnogo važnije nego imati oči za slike... Kažem vam, što više razmišljam o tome- to više verujem da ni jedno osećanje nije dublje umetničko od ljubavi prema ljudima... Jedino se kada slikam osećam živim. Velike stvari ne nastaju na impulsu već putem serija malih stvari koje se objedinjuju.

Anri Matis – Umetnik se mora poistovetiti sa ritmovima prirode i uložiti napore da bi dostigao majstorstvo koje će mu kasnije omogućiti da se izrazi sopstvenim jezikom. Za kreativnost je potrebna hrabrost... Kada govorimo o prirodi ne treba zaboraviti da smo i sami deo prirode. Treba i sebe da posmatramo sa istom radoznalošću i otvorenošću kao kada proučavamo stablo, nebo ili misao, jer smo svi povezani sa čitavim kosmosom... Nastojanje da se nešto sagleda bez iskrivljenja zahteva hrabrost koja je umetniku neophodna kako bi svaku stvar video kao da je prvi put vidi.

Pablo Pikaso – Svako dete je umetnik. Problem je kako ostati umetnik kada odrastete... Umetnik je prijemnik za emocije koje nadiru odasvud: sa neba i sa zemlje, sa parčenceta papira, od oblika u prolazu, iz paukove mreže... Svrha umetnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša... Svi znamo da umetnost nije istina. Umetnost je laž koja nam omogućava da spoznamo istinu... Od trenutka kada umetnost prestane da bude hrana za duh, umetnik će biti u stanju da uposli svoju veštinu i izvodi sve trikove intelektualnog šarlatana. Većina ljudi danas više ne očekuje od umetnosti utehu ili egzaltaciju. Oni „prefinjeni“, oni bogati, profesionalni neradnici, destileri kvintensencije, traže samo neobično, senzacionalno, skandalozno od današnje umetnosti. Ja lično sam, od pojave Klubizma, hranio te momke onim što su hteli i zadovoljavao kritičare svakakvim bizarnim idejama koje su mi padale na pamet. Što manje su ih razumeli više su mi se divili. Zabavljajući se svim tim apsurdnim farsama, postao sam slavan, i to vrlo brzo... Za slikara slava znači prodaju i prihode. Kao što znate, danas sam slavan i bogat. Ali kada sam sam, ne budem toliko bestidan da smatram sebe umetnikom uopšte, svakako ne u divnom značenju te reči kada se odnosila na Đota, Ticijana, Rembranta, Goju, koji su bili veliki slikari. Ja sam samo javni klovn, prodavac magle. Razumeo sam svoje vreme i eksploatisao sam imbecilnost, taštinu, pohlepu svojih savremenika. Gorka je ova moja ispovest, mnogo bolnija nego što možda zvuči. No, makar ima vrednost iskrenosti, napokon.

Džekson Polok – Svaki dobar slikar slika ono što jeste.

Bret Vajtli – Vizuelna umetnost, koja je kopile alhemije, uvek je bila i uvek će biti igra. Pravila igre sasvim su jednostavna: u datoj areni, na onoliko psihičkih frontova koliko dozvoli talenat, valja vizuelno opisati centar značenja postojanja.

Albert Ajnštajn – Po mom mišljenju, najvažnija uloga umetnosti i nauke je da probudi religiozno osećanje i održi ga budnim kod onih koji su za njega prijemčivi.

Vilijam Fokner – Cilj svakog umetnika je da uhvati kretanje, koje jeste život, veštačkim sredstvima, i da ga zadrži tako dugo da se, kada nakon sto godina stranac na njega baci pogled, ono ponovo pokrene jer je ono život.

Džon Apdajk – Ono što umetnost nudi je prostor u kome duh može da diše.

Marsel Prust – Umetnost je selektivno ponovno stvaranje stvarnosti koje se vrši prema metafizičkim vrednosnim sudovima umetnika. Umetnik ponovo stvara one aspekte stvarnosti koji predstavljaju njegovo viđenje čovekove fundamentalne prirode.

Šta vi mislite?








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Ile

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 318

Učlanjen : 27.11.2016


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 15 Dec - 14:37

Za nastavak teme evo jedan ogledni primer.Ne ljutis se Dala sto preskacem za sada tvoje pitanje?

SOKRAT: Dragi Fedre, kuda i odakle?

FEDAR: Od Lisije, Kefalova sina, Sokrate. A idem u šetnju izvan gradskih bedema. Ta dugo sam se kod njega zadržao, sedeći od zore; a po savetu Akumena, tvojega i mojega prijatelja, idem u svoje šetnje po putevima, jer one, kažu, manje umaraju nego šetnje po drumovima.

SOKRAT: Ta dobro on govori, prijatelju. Nego Lisija je, prema tome, bio u gradu?

FEDAR: Da, kod Epikrata, ovde u Morihovoj kući blizu Olimpiona.

SOKRAT: Pa oko čega ste se bavili? Ili vas je verovatno Lisija častio svojim besedama?

FEDAR: Čućeš, ako si dokolan da sa mnom pođeš i da slušaš?

SOKRAT: A što? Zar ne misliš da bi mi, kao što Pindar kaže, "bilo važnije od svakog posla" da mogu čuti tvoj i Lisijin razgovor?

FEDAR: Hajde, dakle, sa mnom!

SOKRAT: A ti govori!

FEDAR: Zaista, Sokrate, baš tebi priliči što želiš da čuješ. Jer tema koju smo pretresali bila je, ne znam kako, o ljubavi. Lisija je, naime, napisao spis u kome nekog lepog mladića treba da zadobije, ali ne ljubavnik, nego – a baš to je lepo izveo – on tvrdi da u ljubavi treba više ugađati onome ko nije zaljubljen nego onome ko je zaljubljen.

SOKRAT: Odličan čovek! Kad bi samo pisao da treba više ugađati siromahu nego bogatašu i više starijemu nego mlađemu, i što sve inače važi i za mene i za većinu nas. Zaista, to bi bile građanima sklone i za ceo narod korisne besede. A ja sam te toliko zaželeo čuti da te, i kad bi ti svoju šetnju produžio sve do Megare i, kao Herodik, došao do grada i opet se okrenuo, ipak ne bih ostavio.

FEDAR: Kako kažeš, moj predobri Sokrate? Misliš li da ću ja ono što je Lisija za mnogo vremena u dokolici izradio, on, koji je najbolji današnji književnik, da ću to ja, koji tome poslu nimalo nisam vičan, umeti napamet kazati dostojno njega? Mnogo mi još treba da to mogu. A ipak bih voleo to nego da imam ne znam kakvo imanje.

Platon-"fedar ili o lepoti" Deo: uvodni razgovor
Nazad na vrh Ići dole
Ile

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 318

Učlanjen : 27.11.2016


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 15 Dec - 14:38

Ili ovo...

Ravnodušnost




Majka mi je danas umrla. A možda i juče, ne znam. Primio sam telegram iz
doma staraca: »Majka umrla. Sahrana sutra. S osobitim poštovanjem.«
Međutim, to ništa ne znači. Možda je to bilo i juče.
Dom staraca nalazi se u Marengu, osamdeset kilometara od Alžira. Poći ću
autobusom u dva sata i stići u toku popodneva. Tako ću moći da čuvam
pokojnicu, a vratiću se sutradan uveče. Zamolio sam gazdu da mi da dva dana
odsustva, što mi u ovakvom slučaju nije mogao odbiti. Pa ipak, on nije bio
zadovoljan, iako sam mu rekao: »Nije moja krivica.« Ništa mi nije odgovorio.
Pomislih da nije trebalo da mu to kažem. Uostalom, nisam imao zašta da mu se
izvinjavam. U stvari, trebalo je da mi izrazi saučešće. Verovatno će to učiniti
prekosutra kad budem u žalosti. Za sada mi se čini kao da mi majka nije umrla.
Posle sahrane, naprotiv, biće to gotova stvar i sve će dobiti zvaničniji izgled.
Pošao sam autobusom u dva sata. Bilo je vrlo toplo. Ručao sam, po običaju, u
restoranu kod Selesta. Svi su me mnogo žalili, a Selest mi reče: »Majka je
jedna.« Kad pođoh, ispratiše me do vrata. Bio sam malo zbunjen, jer je trebalo
da odem do Emanuela i od njega uzajmim crnu kravatu i traku za rukav. Njemu
je pre nekoliko meseci umro ujak.
Trčao sam da na vreme stignem na autobus. Od te žurbe i trčanja, kao i od
truckanja u kolima, mirisa benzina i bleštavog treperenja puta i neba, od svega
toga sam zadremao. Prospavao sam skoro čitavu vožnju. Kad sam se probudio,
bio sam naslonjen uz nekog vojnika koji mi se smeškao i koji me upita dolazim
li izdaleka. Rekoh »da«, da ne bih više razgovarao.

Alber Kami-"Stranac"
Nazad na vrh Ići dole
Ile

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 318

Učlanjen : 27.11.2016


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 15 Dec - 14:40

Fusnota o stvaranju masa

Josef Vachal-"cry of the masses"


neki ljudi su mladi i ništa
više, a
neki ljudi stari i ništa
više,
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.
i da muve nose
odeću
i sve zgrade izgore u
zlatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa
više, a
neki ljudi stari i ništa
više,
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.
ono nekoliko drukčijih
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braća, ostali; i
oni sami.
sve što ostaje ono je što
vidiš.
teško je.


Čarls Bukovski-"fusnota o stvaranju masa"
Nazad na vrh Ići dole
Ile

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 318

Učlanjen : 27.11.2016


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 15 Dec - 14:41

Artur Šopenhauer (1799–1860), rođen u Dancingu. Obrazovao se u Francuskoj i Britaniji. Studirao u Getingenu i Berlinu. Doktorirao i predavao u Berlinu, a 1831. se povukao. Živeo u Frankfurtu. Njegovo najvažnije filozofsko delo Svet kao volja i predstava objavljeno je 1819. Preuzeo je od Kanta razliku između noumenalnog i fenomenalnog, ostavši pri stvari po sebi. Šopenhauer je određuje kao volju izvan vremena i prostora, a razum i znanje su joj podređeni, samo u estetskoj kontemplaciji možemo je izbeći. Šopenhauer je svoju doktrinu obojio ekstremnim pesimizmom. U ovom izboru su najkarakterističniji fragmenti Šopenhauerove filozofije iz njegovih dela (Svet kao volja i predstava, I, II, Parerga i paralipomena, I, II, te iz izbora Ljubavne slike u pismima, Misli iz zaostavštine, Sitniji spisi – u koje je uključena i njegova disertacija).

Nazad na vrh Ići dole
Ile

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 318

Učlanjen : 27.11.2016


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 15 Dec - 14:41

Nema umertnosti bez filozofije!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 29 Dec - 19:31









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Čet 29 Dec - 19:31









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Ned 19 Feb - 20:14

Vrlo je teško definisati umetnost. Možda i ne moramo baš sve definisati ... Možda delić odgovora leži u raspravama o uticajima umetničkog dela, o katarzi ili umetnosti kao terapiji – podjednako važnoj kako za stvaraoca tako i za konzumenta (gledaoca, čitaoca, slušaoca), i vanvremenskoj i prostorno neograničenoj komunikaciji na relaciji umetnik – publika.

Najveća i najteža problematika u određivanju toga šta je umetnost a šta kič, jeste pitanje da li je lepo objektivno ili subjektivno fundirano. Dakle – da li se lepo uopšte može posmatrati kao nešto objektivno? To je pitanje koje su postavljali još antički filozofi, i koje je u sprezi sa pitanjem šta je umetnost. Umetnost se uvek vezuje za pojam lepog, ali lepo je, takođe, kroz istoriju estetike, bilo izjednačavano sa istinom, Bogom, etikom ... pa tako imamo estetičare koji su tvrdili da je jedini kriterijum u određivanju onog što je lepo, tj. prava umetnost – istina (mimezis kao dopadljivo preslikavanje realnog sveta ili mimezis kao odslikavanje istinskog, unutrašnjeg doživljaja umetnika pri stvaranju), dobrota, Bog itd. Sa druge strane imamo teze po kojima je umetnost lepa laž, puka imitacija prirode, pa zatim da je umetnost imitacija prirode ali istovremeno i njeno oplemenjivanje, idealizacija, a umetničko stvaranje proces samospoznaje ("Umetnost proizvodi stvari čija je forma u umetnikovoj duši", Aristotel, Metafizika).

Estetika kao samostalna filozofska disciplina umrla je, čini mi se, još sa Kantom.
Međutim, to ne znači da više nema prave umetnosti, već da smo u jednoj sasvim drugoj stvaralačkoj dimenziji, nesputanoj raznim kanonima, i intelektualnim ili empirijskim parametrima.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30208

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   Ned 19 Feb - 20:17

Umetnost spira s duse prasinu svakodnevnog zivota; to je laz koja nam omogucava da otkrijemo istinu.
Slika je nema pesma, a pesma je slepa slika.
Umetnost je najcistiji oblik ljubavi.

Pikaso
Leonardo
Bernard So








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Filozofija i umetnost   

Nazad na vrh Ići dole
 
Filozofija i umetnost
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Umetnost i smrt...
» Deveta umetnost
» Šta je filozofija?
» Body art (umetnost tela)
» Umetnost, zabava, kič
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija-