Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Knjige pišu filmove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:52

Gomora (Gomorrah, Matteo Garrone, 2008)

Novinar Robert Saviano navukao je na sebe bes mafije kada je raskrinkao njeno funkcionisanje u knjzi “Gomora”, koje veoma verno, skoro dokumentaristički, prikazuje ovaj film. Gran pri festivala u Kanu došao je kao potvrda odlično obavljenom poslu. Garone je dobio odlične kritike i pohvale publike i zbog toga što je umesto profesionalnih glumaca angažovao prave zatvorenike i gangstere, pa film izgleda veoma realno.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:52

Ne okreći se (Don’t Look Now, Nicolas Roeg, 1973)

Književnica Dafne di More jednom prilikom je izjavila da priznaje samo dve adaptacije svojih dela, Hičkokovu “Rebeku” i ovaj film Nikolasa Rouga. Reč je o trileru koji je uveo nekoliko tipskih scena u kinematografiju: lomljenje stakala, napete predosećaje, utapanje devojčice u crvenom kaputu… Još jače nego u romanu, reditelj akcentuje motiv zla, doprinoseći strašnijoj atmosferi.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:53

Varalice (The Grifters, Stephen Frears, 1990)

Možda je na prvu loptu teško povezati Frirsov film i knjigu Džima Tompsona, ali iako koncetrisane na različite aspekte, oba dela savršeno se dopunjuju. Film je zadržao ledeno-ljubavnu atmosferukao i ansilje, ali je Frirs do vrhunca uzdigao dijaloge, puštajući Džona Kujzaka i Anđeliku Hjuston da se igraju sa svojim likovima i daju im sasvim nove razmere.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:55

"Društvena mreža" (2011)
Kada je najavljen film o životnom putu osnivača Fejsbuka Marka Cukerberga, mnogi su skeptično dočekali ovo ostvarenje. Urađen je po knjizi diplomca sa Harvarda, Bena Mecriha. Ono zbog čega je film bolji od knjige je njegova objektivnost. Dok je roman prikazao jednostranu priču, koja kritikuje Cukerberga a favorizuje njegovog kolegu i suosnivača Fejsbuka Eduarda Saverina (koji je u prijateljskim odnosima sa piscem knjige), film u režiji rediteljskog maga Dejvida Finčera prikazuje celu sliku i daje odličan uvid u živote mladih milijardera i osnivača najpopularnije društvene mreže na svetu.









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:56

"Milioner iz blata" (2008)
Deni Bojl jednostavno pravi sjajne filmove. Tako je bilo i u slučaju neverovatne i dirljive životne priče mladog Indijca koji pobeđuje u kvizu "Milioner", odgovarajući na pitanja zahvaljujući sreći i teškom i traumatičnom životnom iskustvu. Ostvarenje je bazirano na romanu Vikasa Svarupa "Q&A". Mladi glumci Del Patel i Frida Pinto perfektno su izneli uloge i time upotpunili ovu sjajnu priču.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:56

"Sati" (2002)"
The Hours", kako glasi engleski naziv filma, možda je i najvredniji sa ove liste, iz prostog razloga što je nadmašio knjigu koja je dobila Pulicerovu nagradu. Čitaoci su s pravom bili zabrinuti zbog načina na koji će film preneti umetničku crtu remek-dela, međutim, ekranizovana verzija premašila je njihova očekivanja. Nikol Kidman je dobila Oskara, a veteranka Holivuda Meril Strip takođe je briljirantno iznela ulogu.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:57

Kazino Rojal" (2006)
Danijel Krejg je od plavog i relativno poznatog britanskog glumca, koji je dočekan sa podozrenjem od strane publike, osvojio srca obožavalaca sage o najpoznatijem tajnom agentu na svetu. "Kazino Rojal" je predstavio Bonda u novom, malo mračnijem i realnijem svetlu, pod kojim je on i te kako ranjiv i podložan vrlo dubokim krizama ličnosti. Zbog toga, ali i izlaženja iz okvira knjige, na primer produbljivanjem veze Bonda i Vesper, film je nadmašio roman.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:58

"Borilački klub" (1999)

"Fight Club" je američki film koji je režirao Dejvid Finčer, a zasnovan je na istoimenom romanu Čaka Polanika iz 1996. godine. Glavne uloge u kultnom ostvarenju tumače Bred Pit i Edvard Norton. Film je postao izuzetno popularan, a čak ima i svoje armije obožavalaca koji kopiraju tajno borilačko udruženje. Psihološka drama je svojim nešablonskom crtom napravila veliki iskorak u odnosu na knjigu.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 12:59

Svaki je povod tek izgovor, a valjda nije potreban izgovor da se svako malo probere po baštini i ponovo ukaže na ono što je dobro.

Stoga, neka kao povod/izgovor posluži to što ovogodišnje izdanje Festa otvario Top je bio vreo, ekranizacija istoimenog romana Vladimira Kecmanovića, pa da krenemo u podsećanje na pet dobrih adaptacija kvalitetnih književnih dela u nas.
Čudna devojka (1962) – Jovan Živanović se odlično pokazao u režiji ovog filma, koji povremeno isplivava kao tihi favoriot mnogobrojnih ovdašnjih filmofila. Kao osnova poslužio je izvanredni roman Izlet u nebo Grozdane Olujić, a Živanović je uz pomoć scenariste Juga Grizelja uspešno savladao minsko polje sinkopiranog narativa iz literarnog predloška. Osim toga, Čudna devojka se preporučuje i kao sugestivna i uverljiva romansa, a poseban ukras predstavlja Beograd koji u pozadini izrasta u grad kakvim ga znamo danas.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 13:00

U raljama života (1984) – beogradski producent i značajan broj ovdašnjih glumačkih lica daje nam za pravo da barem u ovom odabiru prisvojimo ovo vrlo dobro filmsko ostvarenje i više nego zadovoljavajuće filmsko prepakivanje romana Dubravke Ugrešić. Reditelj Rajko Grlić ovde je znalački izbalansirao polivaletnost priče, zadržavši i složenu naraciju i osnovni ton romana. Sve to u krajnjem zbiru dovodi do suda o dostojanstvenoj i smislenoj ekranizaciji i verovatno najkvalitetnijem Grlićevom rediteljskom radu.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 13:00

Pop Ćira i Pop Spira (1957) – ovo ostvarenje velike Soje Jovanović na prvom mestu biva isticano kao prvi YU kolor-film, ali to nimalo ne bi trebalo u zasenak da baci činjenicu da je istovremeno reč o izvrsnom prevođenju proze Stevana Sremca u filmski medij. Soja Jovanović je (kao i uvek) neusiljeno na filmski medij preinačila priču o ovdašnjim nepopravljivim naravima, ističući šarm i poletnost Sremčeve proze, a obogativši film i umešno inkorporiranim elementima slapstick komedije.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 13:01

Maestro i Margarita (1972) – takođe velikan Aleksandar Petrović je početkom sedamdesetih godina prošlog veka pokazao prilično hrabrosti pristupivši adaptaciji ovog Bulgakovljevog remek-dela. Formalno gledano, ovo je italijansko-jugoslovenska koprodukcija sa stranim glumcima u najzapaženijim ulogama, a istovremeno je reč o adaptaciji bisera ruske književnosti snimanoj u Srbiji, i ta se polifonija odrazila i na sam film, kome se ima štošta zameriti, ali čijem autoru barem moramo odati počast na odvažnosti i ambicioznosti koja je, kanda, davnih dana netragom nestala iz srpskog/jugoslovenskog filma.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Čet 16 Feb - 13:03

Glasam za ljubav (1965) – na krilima uspeha gorepominjane Čudne devojke nastala je i ova adaptacija istoimenog romana narečene Grozdane Olujić. Poređenja su nužna, Glasam za ljubav Tome Janića je manje filmski maštovit i razigran, ali i u tom svom svedenijem ruhu ovaj film diskretno odražava egzistencijalističku bit proze Grozdane Olujić, što skupa sa suptilnom bajkolikošću ovu priču o mladalačkoj ljubavi i zametku pobune u odbranu prava na individualnost Glasam za ljubav čini skrajnutim biserom naše istorije film
http://www.dailymotion.com/video/x2kdbi7








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 11:59

Vrati se Zone
Posle filma Santa Maria della Salute u našim bioskopima se pojavio još jedan film koji uz sebe nosi ime jednog od naših najvećih pisaca...
Odamah da kažem da ova Zona nam baš nikakve veze sa Stevanom Sremcem. Iako je i ovaj nastavak rađen po knjizi to nikako nije ono što je Sremac napisao, već neka savremena spisateljica koja je htela da nastavi nešto što je veliki književnik davno završio. Evo ja nemam šta da radim i sad ću da napišem nastavak Nečiste krvi, a ti koji čitaš ovo idi napiši nastavak Na Drini ćuprija. Dakle, da ponovim, ova Zona nema nikakve veze sa Sremcem, samo je neko ukrao likove koje je on stvorio.

Prvo nisam ni htela da gledam film i odmah sam imala negativan stav prema njemu, ali ipak nisam mogla ni da sedim mirno i slušam ljude kako ga hvale, prosto sam morala da odem i vidim... Bolje da sam za tih 270 dinara kupila čokolade ili šta već...
Priča nam prikazuje Niš na početku dvadesetog veka. Zavirujemo u život nama dobro poznatih junaka koji su sada srećno venčani i pokušavaju da dobiju decu, te njihovu idiličnu ljubav kvari Kalina koja je zaljubljena u Maneta. Što se tiče samog sadržaja ja sam to shvatila ovako, zbog onih scena sa dečicom, kao da su ovim filom hteli da pošalju poruku da se mladi ljudi vole, rađaju decu, budu uporni u osnivanju porodice, uživaju u tome što su dobili decu i provode divne trenutke sa njima. I to je jedino što mi se dopalo, ta poruka koju su oni pokušali da prenesu publici, ako su uopšte to hteli, možda sam ja jedina to tako shvaila. Ostalo velika nula.
Film je režirao Jug Radivojević. Glavne uloge su pripale Brankici Sebastijanović i Milanu Vasiću. Naša Zona nije mogla ni da savlada dijalekat kako treba te u jednom trenutku priča po niškom a u sledećem kao savremena Beograđanka. Kako su to dopustili? Brinkica jeste veoma lepa, ali je i veoma ukočeni i veoma ne zna da glumi. Sa druge strane, svidelo mi se kako Milan glumi još više kako pivea, ali me ni to nije oduševilo. Lik tetka Doke je pripao odličnoj glumici, ali je previše iskarikiran, njena jedina uloga je tu da da nasmeje pubiku. Tu je i jedna glumica koj je jedina uloga da govori ''Lele'', jedan crnac i lezbejski poljubac








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 12:02

Santa Maria della Salute - film
Retko idem u bioskop, ali pre neki dan se prikazivao jedan poseban film pa smo moje koleginice i ja jedva dočekale da odemo i odgledamo ga. Naime, reč je o novom ostvarenju Zdravka Šotre. Navikla sam da se kod nas snimaju samo filmovi o ratu, nije ni čudo s obzirom kroz šta je sve prošla naša država. Zdravko je do sada snimao filmove i serije po mnogim velikim delima naših pisaca - Zona Zamfirova, Ivkova Slava, Ranjeni orao, Greh njene majke... Međutim, ovog puta je snimio filmo o jednom pesniku, njegovoj ljubavi i nastanku najlepše ljubavne pesme u istoriji srpske književnosti.
Film govori o životu našeg velikog pisca iz doba romantizma Lazi Kostiću, njegovoj ljubavi sa Lenkom Dunđerski, najmlađom ćerkom njegovog kuma, tada čuvenog trgovca Lazara Dunđerski, Laza se posle nekog vremena vraća kod kuma i susreće se sa Lenkom koja je tada imala devetnaest godina dok je Lazaru bilo pedeset. Uprkos tolikoj razlici u godinama rađa se iskrena i velika ljubav. Iako je Laza bio veren Julkom Palanački, svoje vreme i stihove posvećuj Lenki. Kroz film je prikazano i kako je nastajal pesma Santa Maria della Salute koju je Laza pisao veoma dugo, od susreta sa Lenkom do pred sam kraj života. Objavljena je tek 1904.
Od svih pesnika koje smo spomenuli iz romantizma ubedljivo najzanimljiviji život imao je Laza Kostić.On je sam sebi pisao kritike u novinama pod pseudnomiom, radio blesave vežbe, glumio u predstavi i upropastio je, više puta se sukobio sa vlašću, te proveo neko vreme u zatvoru zato što je nazdravljao srpskom kralju 'sa obe strane Save i Dunava'.
Čast da glumi Lazu Kostića pripala je Vojinu Ćetkoviću i on je to odlično radio, malo sam bila skeptična kada sam videla ko glumi Lenku, mlada glumica Tamara Aleksić (koja je glumila u filmu i seriji Šešir profesora Koste Vujića i njena gluma je tu očajn) koja me oduševila i koja je veoma napredovala. Pored njih, pojavljuju se sve sami velikani naše glumačke scene. Za nekoliko meseci na RTS-u biće emitovana i serija od 11 epizoda gde će biti malo više reči o Lazinom životu i ostalim piscima srpskog romantizma, film je bio usresređen samo na ljubav između Laze i Lenke.

Sve u svemu, ja sam bila oduševljena iako sam tačno znala šta će se dogoditi (profesr nas je prošle godine veoma dobro upoznao sa Lazom) uživala sam i smejala se, ali nisam plakala kao većina.

Ne bih da otkrije puno, ko može nek što pre ode u bioskop i neće imati muka kada se u školi rade Lazina dela.  

da, obavezno poslušajte kako jedan drugi Laza recituje Santa Maria della Salute.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 12:16

Opasne veze je dramski film iz 1988. koji se temelji na drami Christophera Hamptona, Les Liaisons Dangereuses, koja je pak kazališna adaptacija francuskog romana 18. stoljeća, Opasne veze Pierrea Choderlosa de Laclosa.

Redatelj Stephen Frears, nakon uspjeha svojih filmova u Velikoj Britaniji My Beautiful Laundrette 1985., Prick Up Your Ears 1987. i Sammy and Rosie Get Laid 1987., ovim je filmom debitirao u Hollywoodu.[1]

Pohvaljene su izvedbe Glenn Close, Johna Malkovicha i Michelle Pfeiffer, rad snimatelja Philippea Rousselota, kostimografa Jamesa Achesona, te osobito scenarij Christophera Hamptona.

Swoosie Kurtz i Mildred Natwick (u svojoj posljednjoj ulozi) pojavile su se kao sporedne glumice, kao i tada još relativno nepoznati Keanu Reeves i Uma Thurman, koji će oboje postići uspjeh u devedesetima, u glavnim ulogama u filmovima kao to su Brzina (1994.) i Pakleni šund (1994.).

Film je bio nominiran za sedam Oskara, uključujući nominaciju za najbolji film; osvojio je Oskare za najbolji adaptirani scenarij, najbolji dizajn kostima i najbolju scenografiju.
Markiza de Merteuil (Glenn Close) je amoralna spletkarica koja se poigrava s muškarcima ogorčena zbog podređenog položaja žena u društvu. Odluči se osvetiti trenutnom ljubavniku tako da njegovu mladu zaručnicu, Cécile de Volanges (Uma Thurman), kćer njezine rođakinje madam de Volanges (Swoosie Kurtz), zavede i uništi. Merteuil poziva svog bivšeg ljubavnika, razvratnog i amoralnog vikonta de Valmonta (John Malkovich). Na početku odbija prijedlog zato što je zauzet zavođenjem kreposne madam de Tourvel (Michelle Pfeiffer), koja provodi vrijeme na imanju svoje tete dok je muž u inozemstvu.

Nakon što otkrije da se madam de Volanges u tajnosti dopisivala s madam de Tourvel da ju upozori na njega, Valmont se predomisli i pristaje na Merteuilin prijedlog. Iskorištavaju činjenicu da je mlada Cécile potajno zaljubljena u svojeg učitelja glazbe, kavaljera Raphaela Dancenyja (Keanu Reeves), koji je siromašan pa u očima njezine majke nije prikladan prosac.

Na imanju njezine tete Valmont na prevaru uđe u Cécileinu spavaću odaju da joj može predati Dancenyjevo pismo, ali ju umjesto toga siluje. Sljedeće jutro iza doručka on se podsmjehuje vidljivo potresenoj Cécile, koja pobjegne iz sobe u suzama. Kasnije te noći on pokuša opet ući u njezinu odaju, ali nailazi na zatvorena vrata, dok Cécile plače. Madam de Volanges, zbunjena zbog kćerine iznenadne bolesti, zove Merteuil da razgovara sa Cécile. Merteuil joj savjetuje da nastavi vezu s Valmontom, te da treba iskoristiti sve ljubavnike koje može imati u društvu koje ju sputava zbog njezinog spola. Cécile ju posluša i kasnije ostaje trudna, no pobaci i time izbjegne skandal.

Valmont se u međuvremenu postojano udvara madam de Tourvel, koja, usprkos sumnjama u njegove prave namjere, na kraju popusti njegovim salijetanjima. Međutim, Valmont, okorjeli ženskar, neočekivano se zaljubi u Tourvel.

Merteuil je obećala Valmontu noć u njezinom društvu ako bude uspješan u spletki da zavede madam de Tourvel i donese joj pismeni dokaz o svojem uspjehu. Ipak, potajno ljubomorna na Tourvel, odbija dati Valmontu njegovu nagradu osim u slučaju da potpuno prekine sve veze s njom; Merteuil prijeti da će uništiti njegov ugled razvratnika. Valmont se pokori i hladno napusti Tourvel koja se razboli. Valmont se vrati Merteuil, koja je u međuvremenu uzela kavaljera Dancenyja za ljubavnika. Valmont uredi da Danceny napusti Merteuil za Cécile, te još jednom zatraži svoju nagradu. Markiza odbije i oni objave rat.

Markiza otkriva Dancenyju da je Valmont zaveo Cécile. Danceny izaziva Valmonta na dvoboj. Osjećajući krivnju i u očaju, Valmont dopusti Dancenyju da ga smrtno rani. Prije nego što umre, zamoli Dancenyja da posjeti Tourvel i uvjeri ju da je iskreno voli; zatim mu predaje Merteuilina pisma u kojima je detaljno opisano njezino spletkarenje. Nakon što sasluša Dancenyja, madam de Tourvel umre. Danceny objavi Merteuilina pisma, što izazove skandal, i publika ju izviždi i osramoti u operi. U završnoj sceni Merteuil doživi živčani slom.

Opasne veze su bile prva filmska adaptacija Laclosovog romana na engleskom jeziku, a temeljile su se na kazališnoj adaptaciji Christophera Hamptona za Royal Shakespeare Company, dobitnikom nagrade Laurence Olivier (za najbolju novu dramu) i nagrade Tony (za najbolju dramu),[3] koju je režirao Howard Davies i u kojoj glume Alan Rickman, Lindsay Duncan i Juliet Stevenson.

Film je u cijelosti snimljen u Francuskoj, točnije u regiji Île-de-France, u njemu se pojavljuju povijesna zdanja kao što su dvorac Vincennes i Val-de-Marne, dvorac Château de Champs-sur-Marne, dvorac Guermantes i Seine-et-Marne, dvorac Saussay u Essonneu i kazalište Montansier u Versaillesu.[4]

Glazbu je napisao George Fenton, a glazbeni zapis filma uključuje baroknu glazbu i djela klasične glazbe Vivaldija, Bacha, Händela i Glucka.[5]

U filmu se u svojoj posljednjoj ulozi pojavljuje oskarovka Mildred Natwick koja glumi madam de Rosemonde.[6]

Drew Barrymore je bila na audiciji za ulogu Cécile, a Sarah Jessica Parker je tu istu ulogu odbila pa je ona na kraju pripala Umi Thurman.[
Opasne veze imaju visoku ocjenu - 93% na Rotten Tomatoes,[7] i 74 na Metacriticu,[8].

Pauline Kael iz The New Yorkera je opisala filma kao "raj - živ na način na koji to filmovi rijetko jesu".[8] Hal Hinson iz Washington Posta je napisao da su "dosjetljivost i neposrednost filma rijetki kod filmova koji prikazuju određenu epohu. Umjesto da akcija izgleda daleko, filmaši su stavili publiku u sobu sa svojim likovima".[9] Roger Ebert ga je nazvao "privlačnim i zavodljivim filmom".[10] Časopis Variety ga je smatrao "britkom studijom seksa kao arene za manipulativne igre".[11] Vincent Canby iz The New York Timesa ga je pozdravio kao "vrstu smrtonosne salonske komedije"[12]

Christopher Hampton je dobio pozitivne kritike za svoj scenarij, a časopis Time Out je napisao da je "jedna od najvećih snaga filma odluka scenarista Christophera Hamptona da se vrati romanu i sačuva samo ono najbolje iz kazališnog komada".[13] James Acheson i Stuart Craig su također bili pohvaljeni za svoj rad: Sheila Benson iz Los Angeles Timesa je izjavila da su "detalji na kostimima (James Acheson - Posljednji kineski car) i scenografija (Stuart Craig - Gandhi i Misija) očaravajući".[8]

Glenn Close je također dobila pozitivne kritike; The New York Times je pohvalio njezinu "izvrsnost i komičnu profinjenost",[12], dok je Mick LaSalle iz San Francisco Chroniclea napisao da, jednom kad se "u potpunosti oslobodi i dopusti potpuno animalno očajanje, Close zastrašuje".[8] Roger Ebert je mislio da dvije glavne uloge "savršeno igraju Close i Malkovich... njihovi se lukavi dijalozi zajedno pretvaraju u iscrpljujuće razgovorne igre, teniske mečeve duše".[10]

Michelle Pfeiffer je također dobila pohvale za svoju izvedbu, iako je imala, prema mišljenju Washington Posta "najmanje očitu i najtežu" ulogu. "Ništa nije teže odglumiti nego krepost, a Pfeiffer je dovoljno pametna da ne pokušava. Umjesto toga ju utjelovljuje".[9] New York Times je nazvao njezinu izvedbu "sretnim iznenađenjem".[12] Roger Ebert, uzimajući u obzir kretanje njezine karijere, napisao je da "u godini u kojoj se pojavila u različitim filmova kao što su Udana za mafiju i Zora očajnika, film je dokaz njezine svestranosti. Ona je dobra kad je nevina i veličanstvena kad je kriva".[10]

Izbor Johna Malkovicha se pokazao kao kontroverzna odluka koja je podijelila kritičare. New York Times je, priznajući "šok kad se pojavio u napudranim perikama", zaključio da je bio "neočekivano dobar. Inteligencija i snaga glumca oblikuju reakciju publike na njega".[12] Washington Post je bio slično impresioniran Malkovichevom izvedbom: "Postoji uzvišena izopačenost u Frearsovom izboru, pogotovo Malkovicha... [on] donosi fascinantnu dimenziju u svoj lik koja bi nedostajala kod više konvencionalno naočitog glavnog glumca".[9] Variety nije bio impresioniran: "lukav glumac donosi otrovan, promišljen donjuanizam lika... nedostaje mu vražji šarm i zavodljivost koje Valmontu trebaju da osvoji sve svoje predmete požude".








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 12:17

Passage to India - film Dejvida Lina po romanu E. M. Forstera

Unbearable Lightness of Being - iz nekog neshvatljivog razloga najpopularnija Kunderina knjiga (Nepodnošljiva lakoća postojanja) i čuveni film u kom Danijel Dej Luis i Žilijet Binoš nose ružnu odeću i frizure.

1984 - jedan od retkih filmova koji je jednako dobar kao i knjiga

Ken Rasel je pravio filmske verzije D. H. Lorensa








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 12:20

Braća Karamazovi,Kockar - Fjodor Dostojevski;režija: Ivan Pirjev, Mihail Uljanov (u filmu Dmitrij Karamazov








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 12:23



Edgar Alan Po








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24391

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   Sre 8 Mar - 12:25









happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Knjige pišu filmove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Knjige pišu filmove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Knjige pišu filmove
» Vjerske knjige i mi
» Knjige o slikarima
» Zašto gledate filmove?
» Omiljene knjige
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-