Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ezen Jonesko

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Ezen Jonesko   Ned 11 Dec - 16:45

Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (fr. Eugène Ionesco, rumunski: Eugen Ionescu, 26. novembar 1909. – 28. mart 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudske egzistencije.

Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela.

Njegove najznačajnije drame su:

Ćelava pevačica (1950)
Lekcija (1951)
Stolice (1952)
Amede, ili kako ga izgubiti (1954)
Žak, ili pokornost (1955)
Novi stanar (1955)
Almina improvizacija (1956)
Nosorog (1959)
Kralj umire (1962)
Šetnja po vazduhu (1963)
Žeđ i glad (1964)
Makbet (1972)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ezen Jonesko   Ned 11 Dec - 16:47

Nesto o Ezenu Joneskou iz intervijua novinarke Branke Bogavac s njim.Iz knjige " Razgovori u Parizu ".

O komadu " Zedj i glad " kaze da je to zedj i glad za apsolutnim,za kojim je tragao cijelog svog zivota.To trazenje naziva "povremenim trazenjem ",posto mu je trazenje apsoluta bila opsesija, a nekada po malo zaboravi na to, pa zato i kaze " povremeno ".

Na pitanje da li vjeruje u Isusa Hrista odgovara da bi bez tog vjerovanja umro.Kaze i da ce uvijek biti nesrecan,jer mu treba mnogo. Kaze da mu treba apsolut,jer je njegova vjera nesavrsena.

-Vi ste jedan od demistifikatora ovoga vijeka?

" Gotovo svi pisci ili jedan dobar dio njih to cine.To je radio i Balzak sa burzoazijom, i Rembo, tj.demistifikovati- to je rasclaniti, staviti u pitanje, razjasniti velike mitove ili legla mentalnih situacija sto je Rembo odlicno uradio sa hriscanstvom.Kod mene se to nalazi u " Celavoj pjevacici ",jer postoji parodija govornog jezika,parodija teatra,dovodjenje u pitanje tog teatra.Nije bilo toliko u pitanju istina rijeci u koju sam posumnjao,nego to sto te rijeci nisu dozivljavane, i konastatacija da se manje-vise ne dozivljavaju mozemo nazvati demistifikacijom.Stavio sam ja u tom komadu u pitanje i kulturu kroz sam jezik: govori se jedna stvar bilo gdje,u Francuskoj, Americi, u zemljama istoka, a u stvari radi se druga: jedna mracna vitalnost porice sve sto mislimo ili mislimo da mislimo i to vodi kritici svake ideologije.Stalno sam govorio da me nije zanimalo sta misle ljudi,nego sta ih tjera da misle ono sto misle.To vodi demistifikaciji svake ideologije.
Marksizam je svojim posljedicama ispao djavolska pogreska,djavolska rabota.Socijalizam je neuspijeh.Neuspijeh je oslobodjenje covjeka socijalizmom,ali u mojim komadima ima tema jos vaznijih, tema o kojima se ne govori:ne govori se o ljubavi, ne govori se o osjecanju krivice, ne govori se o potrebi covjeka da se oslobodi familijarnih stega, moji junaci ne odrazavaju samo problem covjeka zarobljenog industrijskim drustvom, nego i problemom covjeka zarobljenog svijetom svih epoha i vremena i drustva. Ono sto moji komadi pokusavaju da izraze najdublje jesu zelja-strah od smrti, to je zelja za besmrtnoscu."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ezen Jonesko   Ned 11 Dec - 16:50

Ćelava pevačica, Ežen Jonesko

Prva drama koju je napisao francuski pisac Jonesko bila je Ćelava pevačica. Napisana je 1948. godine, a izvedena je prvi put 1950. godine. Danas je jedna od najizvođenijih predstava u celoj Francuskoj.

Knjiga počinje u domu gospođe i gospodina Smita. Cela radnja događa se u njihovom domu. Jonesko porodicu Smit i njihov dom opisuje u knjizi kao tipičan engleski. Na početku knjige radnja počinje tako da gospodin Smit provodi deo dana čitajući novine. Tako saznaje i da je umro Bobi Votson. Kada se spomene u knjizi ovo ime, pisac nas upoznaje sa celom porodicom Votson.

Zanimljivo je uočiti da se svi u toj porodici zovu Bobi. Dakle, i bake, dede, kćerke, sinovi…)

U tom trenutku u radnju pisac ubacuje sluškinju Meri. Meri se povremeno pojavljuje u drami. No, tipično je to da ona uvek čitaocu pruža kontradiktorne informacije od onih izrečenih od porodice Smit. Ona porodicu Smit opisuje kako je provela dan, u isto vreme i predstavljajući im se kao sluškinja. Tada je jedan deo posvećen njenom monologu, a porodica Smit kao repliku ponavlja iste rečenice koje je ona izgovarala, aludirajući na to da se nadaju da je dan provela upravo tako.

Porodica Smit u svom domu ugošćuje porodicu Martin i kapetana vatrogasaca i vode uobičajeni razgovor. No, s vremenom taj razgovor postaje besmislen sa nepravilnim nizanjem slova i reči.

Prvo se u knjizi pojavljuju gospođa Elizabet i gospodin Donald Martin. Dolaze u posetu porodici Smit kao bračni par i sedaju za sto. Ali, nakon ulaska u kuću, oni se više ne prepoznaju. Tada počinje njihovo upoznavanje, iznose svoje priče, prošlost i dolaze do činjenica da žive u istom mestu i iste su se godine preselili u London. Takođe, oni imaju identičnu decu i zajedno žive. Nakon ovog kraćeg razgovora, ne preostaje im ništa drugo nego da shvate i zaključe da su se venčali i da su njih dvoje bračni par.

Tada se u radnju vraća Meri koja govori da su iznesene reči bračnog para Martin neistinite i da ništa od navedenog nije tačno. Pojavljuju se za stolom i Martinovi, iako se radnja vrši kod njih u trpezariji, do sada ih nije bilo. Počinju razgovor sa Martinovima kada se začuje zvono.

Gospođa Smit je nekoliko puta proverila ko je na vratima, međutim nakon svake zvonjave, na vratima nije bilo nikoga. Odustajući, prema vratima krene gospodin Smit. Otvara vrata i ugleda kapetana vatrogasaca.

Vatrogasni kapetan se kratko pojavljuje u radnji. On uvek svrati kod porodice Smit ne bi li im ispričao svoje priče i dogodovštine koje su besmislene i lažne. Uvek brine oko toga da mora da ide. Iako ove dve porodice znaju da vatrogasni kapetan priča besmislene priče, one im se jako svide.

Kada je vatrogasni kapetan seo kod porodice Smit za sto, razgovor je išao u smeru toga da utvrde da li je on već zvonio na vrata. Kada su utvrdili da se nije radilo o njemu, on počinje da prepričava svoje događaje. U glavi mu je konstantno misao da mora da ide čim ga pozovu. Martinovima se jako sviđa kapetan pa ga stalno mole da im priča još svojih priča.

U radnji se ponovo pojavljuje sluškinja Meri. Tada se mogu videti simpatije između nje i vatrogasnog kapetana. Ubrzo kapetan odlazi i svi se ponovo vrate za sto.

Tada u radnji počinje potpuna besmislena konverzacija, rečenice nemaju nikakvog smisla, razbijaju se u reči, a kasnije se reči razbijaju na slova. Likovi viču besmisleno i bez ikakvog reda. Time se završava radnja priče kao pravi apsurd.
Ceo taj niz besmislenih konverzacija na kraju nije ništa neobično kada se radi o Joneskou. On je bio stručnjak za onesposobljavanje konverzacije. Na kraju, drama počinje da se odvija ispočetka, ali ovoga puta sa bitnim promenama. Radnja je započela sa porodicom Martin, a ne sa porodicom Smit.

Iako ova drama nosi naziv „Ćelava pevačica“, taj lik se u drami uopšte ne pojavljuje. Lika ćelave pevačice čak nema ni kod popisa likova. On se u početku samo jednom spominje kada odlazi kapetan vatrogasaca iz doma Smitovih.

Vrsta dela: drama

Vreme radnje: jedno veče

Mesto radnje: stan gospodina i gospođe Smit

Likovi: gospodin i gospođa Smit, sluškinja Meri, gospodin i gospođa Martin, vatrogasni kapetan

Beleška o autoru

Ežen Jonesko je rođen 26. novembra 1909. godine u Slatini, rumunskom gradu. Već 1911. godine seli sa roditeljima u Francusku gde ostaje sve do 1922. godine. Tada se vraća ponovo u Rumuniju. Pošto je proveo najranije godine svoje mladosti u Francuskoj, zaboravio je maternji rumunski pa počinje ponovo da ga uči kako bi mogao da ide na predavanja u Bukureštu.

1928. godine nakon završetka srednje škole, upisuje Fakultet francuske književnosti, a diplomirao je 1933. godine. Oženio se 1936. godine i ubrzo je dobio kćerku. Upravo zbog toga Jonesko je napisao mnogo priča za decu.

1938. godine seli se sa porodicom nazad u Francusku. Iako je proveo većinu svog života u toj zemlji, državljanstvo je dobio tek 1950. godine. Pisao je najčešće na francuskom iako je najviše odlikovanja dobio kao rumunski umetnik.

U književnost ulazi zbirkom pesama „Elegije za sićušna bića“. Dramskom književnošću se počeo baviti sasvim slučajno. „Ćelava pevačica“ mu je donela jedno od značajnijih mesta među predstavnicima avangardnog teatra.

Ostala dela: „Instrukcija“, „Žrtve dužnosti“, „Podučavanje“, „Nosorog“, „Kralj umire“. Preminuo je u 84. godini 28. marta 1994. godine u Parizu gde je i sahranjen.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ezen Jonesko   Ned 11 Dec - 16:51

Stolice, Ežen Jonesko

Drama „Stolice“ Ežena Joneskoa izvedena je prvi put 1952. godine u Parizu u pozorištu Lankrija i odmah kada je izašla prepoznata je i uvršćena u velika dela avangarde.

Što se tiče stila i teme ova drama sledi ideje koje su postavljene još u autorovom delu „Ćelava pevačica“, a razrađena je u dramama koje je napisao u svojoj prvoj stvaralačkoj fazi kao što su npr. „Novi stanar“ ili „Podučavanje“.

Glavni likovi ove drame su Stari i Stara. Oni nemaju imena već se nazivaju nadimcima, tako ćemo ih dobro upoznati i tokom različitih opisa. Oni žive odsečeni od ostatka svita, sami, na pustom ostrvu u kuli. Stari ima 95 godina, a Stara 94. Njihov razgovor je dosta monoton i besmislen, ali daje nam uvid u njihov život. Tako i saznajemo da su proživeli težak život.

Život im je obeležilo puno razočaranja i neuspeha, mnoge prilike su propustili i tako nisu ni mogli da dosegnu uspeh kom su težili. Sada na samom kraju života, oni za svim tim žale.

No, iznenada dolazi do promena u njihovim životima. Stari odluči da je vreme da na ostrvo pozove birane ljude i saopšti im informacije koje mogu promeniti čovečanstvo.

Tako polako počinju da dolaze gosti, a domaćini, Stari i Stara, donose im stolice kako bi mogli da sednu. Tako dolaze Lepa i njen muž, Gospođa, Pukovnik i mnogi drugi. No, scena ostaje prazna, ljudi nema, a nižu se samo stolice na kojima niko ne sedi. Gosti su nevidljivi jer ih ni nema.

Ali Stara i Stari sve užurbanije iznose stolice na scenu, sve dok cela scena nije njima prekrivena. Kada je sve prekriveno stolicama, na scenu dolazi jedini stvarni lik na celoj sceni među svim tim stolicama – Govornik.

Govornik ima svoju funkciju, a to je ta da on ima zadatak da prenese poruku na koji način se čovečanstvo može spasiti, a tako je i završena potreba postojanja Stare i Starog.

Stari i Stara potom uzvikuju „Živeo Car“ te nakon toga odmah skaču u more. Scena ostaje u očekivanju Govornikovog govora, a nevidljive zvanice čekaju da on progovori. No, na kraju kada Govornik želi da izgovori konačno poruku, shvati da je nem.

Dramska radnja je lagana, radnja je banalna, a rasplet se čini kao da nema smisla, pa je pomalo apsurdan, no kada bliže proučimo celu knjigu, možemo videti bogatstvo poruka.

Pisac je zaokupljen samoćom, otuđenošću i osećanjem da je komunikacija uzaludna. Njegovi likovi su otuđeni od života, njihov život je promašen i moraju biti suočeni sa svim onim što je inače blisko ljudima, oni su otuđeni od drugih ljudi, od stvarnosti, vlasti i Boga. Oni žive život daleko od svih, njihov pravi život ne postoji i nema smisla.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ezen Jonesko   Ned 11 Dec - 16:52

Ežen Jonesko(1909-1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljevača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismijavanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudske egzistencije.

Osim drama, pisao je eseje, pripovijetke i druga djela.

Njegove najznačajnije drame su: Ćelava pjevačica (1950), Lekcija (1951), Stolice (1952), Amede, ili kako ga izgubiti (1954), Žak, ili pokornost (1955), Novi stanar (1955), Almina improvizacija (1956), Nosorog (1959), Kralj umire (1962), Šetnja po vazduhu (1963), Žeđ i glad (1964) i Makbet (1972).









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Ezen Jonesko   Ned 12 Feb - 19:38

PUKOVNIK NA FOTOGRAFIJI Ežen Jonesko



Ežen Jonesko, jedan od čuvenih stvaralaca pozorišta apsurda ostao je gotovo neprimećen kao prozni pisac. Pripovetke koje su nastajale u toku jedne decenije po temi i stilu bliske su njegovom dramskom stvaralaštvu. On se, ipak, u potpunosti posvetio drami i pozorištu, te je za sobom ostavio relativno mali broj priča, što naravno, ne umanjuje njihovu vrednost. Pukovnik na fotografiji je knjiga koja sadrži šest pripovedaka i Krhotine sećanja u kojima se Jonesko najčešće bavi temama vezanim za međuljudske odnose i usamljenost. Priče slikaju psihotički svet pojedinca. U njima se ogleda čovekov unutrašnji doživljaj sopstva i odnosa prema drugima. Taj međuljudski odnos, kojim se autor uglavnom bavi u ovim pripovetkama sveden je na minimum, jer ljudi su do te mere usamljene monade da je svako svet za sebe. Ne postoji prožimanje, razumevanje niti ljubav prema drugome. Živimo usamljeni u sopstvenim svetovima koji su u paralelnom odnosu (bez dodira i prožimanja). Ljudi su nemoćni i sami, a otuđenost seže do apsurda. Otuda postoje i protivsvetovi. Snovi, paznina, izvrnutost, protivsvetovi, apsurdnost življenja, sve to čini Joneskove pripovetke naizgled fantastičnim iako su one jasna slika čovekove realnosti. I pored žudnje za prožimanjem, za ljubavlju i dodirom, čovek ostaje nemoćno usamljen.

Pripovedanje u prvom licu koje podseća na dnevničke zapise poželjna je forma kada je u pitanju fantastična fabula, jer lični odnos junakov prema spoljašnjem svetu može se dočarati jedino preterivanjem. Fantastika je crpena iz realnosti i ima zadatak da nam prikaže stvaran svet kao apsurdan (jer on to i jeste). Ono što je nenormalno, neprihvatljivo i nečovečno, zapravo je prihvaćeno u društvu kao sasvim normalno, pa čak i poželjno. Da bi to prikazao, autor mora da uvede preterivanje, jer je i život sam preterivanje. Tako u pripoveci Nosorog ni malo ne iznenađuje što se ljudi svakodnevno sve više pretvaraju u ove životinje.U Barjaku junak je bezvoljan do krajnosti, toliko bezvoljan da je gotovo nepokretan. Dok posmatra mrtvaca koji raste u kući, otkriva nam se ne samo njegov karakter, već i odnos prema ženi i čežnja za ljubavlju koja ne postoji. Leš u toku pripovetke neprekidno raste, da bi se na samom kraju vinuo visoko u nebo, podižući i junaka sa sobom, što je pokazatelj pripovedačeve želje da se vine visoko, da se otrgne od prizemnosti, mediokriteta i ljudskog ništavila. (Letenje i odletanje česta je pojava u Joneskovim pripovetkama.)

Tehnika pripovedanja veoma je bliska dramskoj, zapravo filmskoj tehnici kadriranja. Bez suvišnih opisa, autor postavlja scenu, dijaloge, događaje i sve to začinjava čuvenim apsurdom. On je ipak, uz Brehta, osnivač pozorišta apsurda, a njegove drame kao Ćelava pevačica (koja možda najbolje prikazuje nerazumevanje i nemogućnost međusobne komunikacije), zatim Čas i druge obeležile su dramsko stvaralaštvo pedesetih godina prošlog veka. Pripovetke su tako neizbežno bliske njegovom dramskom senzibilitetu, ali su nesumnjivo jedinstvene i posebne.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ezen Jonesko   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ezen Jonesko
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ezen Jonesko
» Ežen Jonesko (Eugen Ionescu)
» Ezen Jonesko
» Pol Gogen
» Frederic Bazille
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-