Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:03

ДЕСПОТ ЗАГОНЕТНИХ ОЧИЈУ
Био је познат роду по загонетки својих очију,
Сличној сунцу и сунчевој светлости
Од кога примамо светле зраке
Али не и његову суштину,
Затим се заједно обојега лишисмо.
Јер уместо главе која управља,
Који је глава светлаизабранима,
Умре у месту Глави.
И плачи опет, Бели Граде, потамнелост своју,
Вођа народа као цвет процвета и отпаде,
Јер и земља са тобом заједно рида,
Што прими онога кога се није надала тако брзо примити,
Чекањем тридесетпетих текућих година,
Пошто је прошло већ шест хиљада и девет стотина
(6935=1427).








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:03

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ ЕПАКТИТ
(крај XIV в.- после 1419)


ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ
Каквим ћу речима плачевне песме
венац исплести успомени твојој?
О слаткога звања
весело названа ствари!
Каквог ћу надања весеље
пружити разуму
туговањем претворену природу
и у бистринама сузне воде
лик ридања сагледати?
О ко ће дати
глави мојој воду –
туговања жалост да омијем?
Ко ово гледа
зар се ужаснуо не би,
о љубљени,
како и ваздух туговања убрусом
прикрива природу.


ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ
Што још за нас такве тајне смотрења,
о Лазаре?
Кога узревши, утешење
за болезни да обретемо,
о свељубазни господине оче?
Које да имамо наде ми који остајемо?
Када ћемо те угледати,
или чути глас твој?
Како наше младости
слатки сјај радости
облаком туговања
изненада покри се?
Како благоданствова
слатко гледана твојих очију
и напрасно се угаси лампада?
Коме поверио јеси
новорасли цвет нашега узраста
о упућивању к Богу
да се стара?
Како да призовемо
помоћника и учитеља
у управљању наше области?
Кога господара делатељи
као грозд у муљачи борилишта
да се изгњече?
Кога кастрофилакта житељи
као пшеница изобилна
изненада да се поже?
Кога управитеља изводитељи
од наших очију
као пламен живогрејателни да се угасе?
Које госпође посланици
од наше државе поља
као ружа ненадно обра се?
Авај, беде,
авај, коме остављени бисмо
необичног војинства
слуговања приносити!
О слатко нашега народа име,
о невоље, исходни,
скрбног подвига
беде наше спомен!
О туговања новоизникла грано,
уздања плода који није за брање!
О тугеисходна нашем истоку
и сузе виновна данице!
О ридања нашег седиште,
рукама Агарена узвишени престоле!
О злобне и тамне ноћи
која истока светило не опажа!
О скиптије наше власти,
туговања сузама ишаран!
О маглообразна дијадемо
плачевне шиваде,
бисером обложена.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:04

НИКОН ЈЕРУСАЛИМАЦ
(око 1380-после 1468)


ПОВЕСТ ТУЂИНА И ПЛЕНИКА
Седох и смотрих како теку бескорисно.
Обретох свест моју трому, ум мој одрвењен
и намучену ми душу љуто уништену.
Остави душо сласти, не теци у неизвесно,
да не предухитри те смрт
и да не получиш спасти се.
Лукава недра помрачују душу моју.
Срп изоштрен жети чувства.
И месо трули од мноштва зла мојих.
Очи покри, никако угледати.
Руке и ноге изнемогоше,
крепост не имајући сасвим.
У добро сумњам, у лукаво више.
Као птома, као пас.
Као туђин и пленик бескорисно спавам.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:05

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ
(око 1368-1443)


ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО
Да зна твоја светиња,
откако удостојих се с Богом познати те
порадовах се весељем духовним.

Но замало и кратко би нам виђење,
да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо,
или у неки сан танак да сам била снесена…

И слушах твоје душе богољубну нарав
и нетелесно анђеоско пребивање.
И оно од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелих преподобије.
И твојих медоточних насладити се речи.
Не малу од твојега виђења
мени приплодити корист…

Но због даљњег нам растојања,
и море и гај,
овог ради узрока
немогуће нам је видети светињу ти…

Јер жељење богатства и сујетна слава,
а уједно и сласти не остављају нас,
који су на таласима
у мору овог сујетног живота,
узникнути к светлости чистог и нетелесног пребивања.

Јер се помрачише душевне очи
муком и метежом који је у свету…

И ово сада
као од сна некојег дубоког пробудивши се
усхтех твоју светлост видети.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:05

СМЕДЕРЕВАЦ
(XV век)


МОЛИТВА ВЛАДИЧИЦИ
ЗА СПАС ОД НЕПРИЈАТЕЉА


винограде наше пре каце изгњечи,
и узалуд нам трудови наши…

Сада није нама отворити усне наше.
Стид и поруга међу народима
и одмахивање главама њиховим
јесмо данас и јесмо понижени
по свој земљи грехова ради наших.


и сада као пре чудеса твоја,
да видевши непријатељи тебе,
надежду нашу, за нас која се бори,
врате се натраг и разиђу се
и погину.

Лукове њихове скрши,
стреле њихове натраг поврати,
пошљи у помоћ нашу
над војницима начелника великог Гаврила,
да сруши свегубително тих сведрску силу.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:06

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК
(средина XV века)


ПЛАЧ ЗА ДЕСПОТОМ
ЂУРЂЕМ БРАНКОВИЋЕМ
Како горко и болно осироћење
да претрпимо?
Како да претрпимо мрачну ноћ?

Ко да нас заштити, рану тешку,
због твог одласка?

Како крепку зиму
и бурне ветрове
и такве валове да пређемо,
многоценог пристаништа и бисера лишивши се?

Којим чистим очима
сунце да угледамо
кад се најслађе наше изненада
отсред нас угасило болно
и болно скривено?

Како да погледамо небо,
које горко и тешко бреме
пре времена показа нам
због звезда које се диме?

О звездо горка,
што ово нам навести?
Који мач јавила јеси
да пожње наш живот?
Које болно извешће незнано
од нас навести нама?

Хтели би да смо знали
горак овај знак тадашњег времена
да ради нас јадних би.
И твога творца и нашег саздатеља,
господа Бога,
могли бисмо умолити за непретрпљиво зло,
од кога пострадасмо.

Којим ногама које се не тресу
земљом да идемо?
Која светлост
наша срца и колена уништи
због скривања наше часне
и свештене главе?

Кад си ти умро,
ми како да живимо?
О земљо,
о сунце и ваздух
и остали творенија твари,
што касните?

Дођите, с нама усплачите,
с нама узридајте,
с нама тужите тугу вељу,
инеиздржљиво претрпите!

Лепо нам је заиста рећи,
ко да да глави нашој воду
и очима нашим источник суза,
да како ваља нама болно трпљење
љуто да исплачемо.

Недовољне су нам капље даждевне
и речних вода струје
за потребу суза,
чиме да испунимо нама дужну потребу.

Где наш најслађи живот се крије?
Где светлост очију наших која се угаси?
Где од младости све до старости
сила и крепост,
од које се ужасаваше
и којој се дивише
цареви земаљски
и начелници
и кнезови незнабожачки?









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:06

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН
(око 1435-крај XV века)


НЕДОКУЧИВОСТ ЈЕ ОДАСВУД
Када се растанемо од моћи живота –
недокучивост је одасвуд
и жал неутешна,
нема исцелитеља,
нема ни ближњих.

Када смо честим уздасима
и сухим захваћени,
када огањ пламени
распаљује унутрашњост и растрзава –
уздахнућеш из дубине срца
и сажалитеља ти нећеш наћи.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:07

ВЕЛИКО ПОЗОРЈЕ
Не бацајмо се узаман и узалуд,
јер један је пут смрти а не други,
и на све подједнако надолази.

Ми се о овоме не бринемо
и као худо ово сматрамо
у шта ћемо ускоро упасти,
иако не желимо.

И тужно ће ми се позорје
ваистину указати горе.
Очима ћу гледати загробнике,
страдалце и до конца доспевше.

Мало тамо проникнућу и умом
и разумећу страшне тајне –
оснажене муке посред душе и тела.

Велико позорје
ваистину бива, браћо.

МОЛИТВА СА УМИЉЕНИЈЕМ ПРЕСВЕТОЈ
ВЛАДИЧИЦИ НАШОЈ БОГОРОДИЦИ ГОСПОЂИ
С МАЛОМ ПОХВАЛОМ,
ДЕЛО ДИМИТРИЈА КАНТАКУЗИНА,
У СТИХОВИМА СЛАЂА ОД МЕДА И САЋА


свих творца роди једина,
свих живот, светлост и благост,
свих жељених и добрих крај.

Одакле да начнем плакати, Дево,
одакле да начнем молити се, добра,
од којих говора или речи, чиста,
од каква срца, од кога језика?

Сав оскврњен и нечист јесам кукавни,
сав смрадан и у гресима јесам, авај мени,
сав одбачен, будући безакони,
сав свагда греху до данас работавши.

Са исповедањем приступам данас,
са срамом и савешћу смерном,
са сузама, уздасима и стењањима,
са твојом и једином надом.

Све у закону и благодати –
све пређох са преумножењем,
свакаквим лукавством злодушним,
свакаквим безакоњима, авај мени.

Више од блуднога ја блудовах сина,
више од блуднице безакоњен се јавих,
више од митара а и разбојника,
више од Ананија и Сапфире, авај мени.

По Каину убих душу као брат онај,
по Исаву нечист и неуздржник,
по Содомљанима чајући огањ и сумпор,
по грешницима свим древним ревнујући.

Каква ли зла не створих самовољно,
какве ли грехе не прођох самовласно,
какве ли мрзости не зделах сладострасно,
каква ли стида не учиних љубосласно.

Шта рећи или шта проговорити не знам,
шта створити најблуднији не знам,
шта одговорити судији немам,
шта пре оплакати од својих зала не знам.

Да ли оплакати блудно моје живљење,
да ли оплакати зла клетвопреступљења,
да ли оплакати неправде и грабљења,
да ли оплакати клонућа и очајања?

Да узридам неуздржања мноштво,
да узридам високоумље онолико,
да узридам сујетна помишљења,
да узридам таштину својевремску.

Плачи, душо моја кукавна, плачи,
плачи срце, с утробом, плачи,
плачите, очи, непрестано плачите,
плачите, уди сви моји, плачите.

Једини ја отпадох од Бога мојега,
једини од хришћана погубих доброте ја,
једини предан ђаволу с вољом,
једини ада наследићу горко.

Авај моје погибељи вољне,
авај какве смрти чекам мучне,
авај љутог разлучења душе,
авај без конца мукама ћу бити.


помисли горчину разлучења мучна,
помисли страх и боловање тадашње,
помисли, устрепти и ужасни се.

Анђела немилостива чекам приспеће,
анђела по мојему злобну живљењу,
анђела не штедишу но мучитеља ми,
анђела огњена, немилосрдна.

Не знам је ли послан да ме узме данас,
не знам да ли то време приближе се већ,
не знам да ли и с оружјем хита,
не знам да ли то јесте ноћ смртна?

Нема тад помоћи од друга и знанца,
нема ни од браће, сродника и чеда,
нема ни од имања добити какве,
нема помагача нити избављача.

Тада ћеш очи жално оборити,
тада неће језик изненада говорити,
тада ће пламен унутра силно обузети,
тада ће силе телесне онемоћати.

Смрт тек наста љута и конац,
смрт и разлучење скупа,
смрт одавде преводница на тамо,
смрт у тамној ко ухода ноћи.

Таман будући у таму ме одшиље ада,
тамних тако ја чести ђавола,
тамно узљубих стога анђеле,
таму тамно изабрах, таман сав бих.

Ко за мном да не усплаче, о љубљени,
ко за мном да не узрида, о друзи,
ко за мном да не уздахне, слишећи зла ова,
ко за мном да не просузи, очекујући ово.

Пређе смрти мртав ваистину ја,
пређе суда савешћу осуђиван,
пређе мука мислима и шкргуту зуба,
пређе конца мучити се знам без краја.

Тако огњена страшим се распаљења,
тако шкргут тај зуба жестосрди чекам,
тако црвљих бојим се шкакљивих дела,
тако спољна тама у станиште мени.

Мене тартар да оплаче и бездан,
мене ада да жали тамно дно,
мене што у њему живети хоћу,
мене таме љубитеља, а не светлости.


пролази брзо и ругање јесте,
пролажења тога не знају мужи,
пролази тако и обличје тог света.

Зашто се удостојих рођењем ја,
зашто не погибох угледавши дан,
зашто ми се сретосте колена,
зашто непросвештен и гробу предан.

Како да стекнем рођењу смрт,
како по постању труљењу се предати,
како не искусити животе злих,
како минути без грехова овдашњих.

Ово мало што посудих од Јова,
овако говоре обично праведни,
овако свој ти окајавам живот,
овако што царства наследници веле.

Ако они тако, шта чинити ми грешном,
ако спасењу ти, међу какве ја,
ако њима страхота смрти тајна,
ако ово тако, ја куда да се девам?

Не живи ми се ових дела живот,
не живим у добродетељима,
не чекам смрти сношљиве и кротке,
не чекам ни по смрти покој.

Боловање ово ко да не претрпи,
било даје зуб, било око болно,
било глава, било рука, било утроба,
било шта да болујемо од тих малих чести.

Будуће свих нас страдање,
будуће разлучење душе и тела,
будући страх тамногрозних лица злодуха,
будуће у аду вечно мучење –

Како ћу претрпети кукаван и жалан,
како ћу поднети неисказане боле,
како ћу угледати та грозна злодуха лица,
како ћу митарства прећи ваздушна?

Шта данас јадан смишљам,
шта ће ми све бити непогрешно,
шта себи сам злобно уготових,
шта се зло смушава и устрашује?

Но од Бога мојега отпаднути,
но и пред анђелима разобличење дела,
но и стида тадашњег безакоња мојих,
но и од светих разлучење сузно.

Лишен слађаног ми владике и Бога,
лишен гледања красна светих ангела,
лишен сажитељства светих мужева,
лишен добара рајских и царства скупа.

O каква места где ме сретоше,
о зле промене и пагубе,
о моје последње ништости,
о страшних ми оних очекујућих мука.

Судиште страшно, Данило ме ужасну,
суда се бојим и стрепим осуђења,
судија праведан и грешнима страшан,
суд без милости немилостиву делатељу.

Данас вас молим за трунку спасења,
данас вас подвижем од света отргле,
данас вас богате и убоге молим,
данас, ако је у гресима ко подобан мени.

За мене сузе, љубими, источите,
за мене молбе, православни, успошљите,
за мене, сродници и друзи, за мене, молим,
за мене сви, и суд страшни чајући.


к Владичици пролијте молитве,
ка уздању и надању грешних,
ка мојему прибежишту и покрову.

Ништа ти њој немогуће није,
ништа противно, само ако жели,
ништа погрешно од царице роду,
ништа од милости не воли више.

Коме блудни и оскврњен да прибегнем ја,
коме да уздахнем из дубине срца,
коме да испустим стењања гласе,
коме припасти да сажали мене?

Теби јединој грешних прибежишту,
теби валоносних пристаништу,
теби брижних брзом утешењу,
теби болних врачу неплаћену.

Да ме не одгурнеш, о Владичице,
да се не гнушаш мене гнуснога,
да ти мрска не буде молитва моја,
да се не одвратиш гневом од мене.

Немам наде осим тебе, чиста,
немам другога уздања,
немам скрушења срца,
немам течења капље сузне –

Чиме бих избегао ђавола,
чиме жељах избећи вечна мучна места,
чиме получити жељах милости,
чиме насладити се жељах блаженства.

Опет те са страхом и љубављу зовем,
опет теби гласом вапијем силним,
опет теби говорим без одважења,
опет безнадежни нади верним.

Да ли ко од блудних стече милост,
да ли ко од оскврњених помилован би,
да ли и нечист одбачен би,
да ли се мрзан и злобник спаси?

Да сујетно ми не буде мољење,
да одгурнуто не буде ми прилажење,
да надања не недобијем спасење,
да не одвратим се стидом посрамљен.

Избави ме мучне смрти, Дево,
избави ме оскврњених грозних лица злодушнога,
избави свакога мучења мене,
избави огња, тартара и ада мене.

Анђела мирна тиха разлучника,
анђела кротка пошљи тад, царице,
анђела у онај ми живот уводника,
анђелу светлости уручи ме, блага.

Живљење моје посведочи благоме,
живот непосрамљен сугубо ми подај,
животу у радости од тебе се надам,
животом к вечном преведи ме жићу.

Почаствуј ме причешћењем тела,
почаствуј ме скупа с причешћењем крви,
почаствуј и удостој неосудно,
почаствуј несагориво и расветљено.

Свих злих и мучних избави, Пречиста,
свих невоља и жали истргни и не срами,
свих добара удостоји преко надања,
све мрзане залудне посрами.

Кукавна ми ума уздигни,
кукавне од жали узвесели,
кукавнима не очајања, једина,
кукавнике кроз надање избави.

Неизречених твојих насладих се благости,
неизречених удостојих се милости,
неизречена за нас ми доброчинства,
неизречених јој милости и милосрђа.

Које све речи набројати могу ово,
које од којих да кажу прво ово,
које пређе по дугу да се исповеда,
које похваљење достојно –

К величаству божанствене славе,
ка висини надходници свега,
ка безмерноj тој пучини хвале,
к радовању свима сугубоме.

Та лествица коју Јаков виде,
та што по њој Бог на земљу сиђе,
та неопалима купина у Синају,
та прими утроба огањ божанства.

Ова руно што Гедеону би,
ова бешумно прими слово оца,
ова свитак запечаћен се јави,
ова многонаречена, прехвална.

O овој и пророци прорекоше пређе,
о овој и апостоли научише се,
о овој и јерарси споведаше јасно,
о овој и мученици венчаше се.

Тој преподобни радују се свагда,
тој дело девства би чистота,
тој силно би жена немоћна природа,
тој девама и матерама што приђе славна.

Она одушетворени Божји престол,
она несместимог смести,
она Адама избави преслушања,
она Еву ослободи древне клетве.

Ове ради ратници се примирисмо,
ове ради с анђелима ликујемо,
ове ради рајем царство заменисмо,
ове ради и спасењу надамо се.

Ову блажити по достојањујесте немогуће,
ову похвалити свим силама дужни јесмо,
ову неућутним усхвалити глашењем,
ову свих људи и моју с тим радост.

Ти моје, о Владичице, надање,
ти уздање а и прибежиште,
ти покров, заступљење и помоћ,
ти заштитница и спасење.

Тобом све до данас у благости ја,
тобом у православних чести,
тобом унапредак да је произићи,
тобом хране раја да ми се насладити.

Ову светлост омрачена вида знам,
ову радовање мојему срцу,
ову на благост предводницу ми,
ову зла и мука избавитеља ми.

Слободан ми приступ и говорење,
слободно без смелости прилазим теби,
слободног ме милости твоје творе,
слободујући, радосно и страшљиво зовем.

Теби се сва моја царице заложих,
теби себе свега привргох, Дево,
теби да о мени бриговођа будеш,
теби да ми никад посрамљење не дође.

Сама о мени бригуј, добра,
сама ме спасоносних почаствуј чести,
сама своме сину помоли се за ме,
сама ме вечних избави мука горких.

Ово ти приносим исповедање,
ове ти приносим молбене гласе,
ово тако малено похваљење,
ово кол’ко је у моћи, радости моја.

Прими, свих царице, прими,
прими и не одгурни нити се гнушај,
прими која Бога у утробу прими,
прими као удове цете две.

Даруј дар што хоћеш и волиш,
даруј дар достојан твоје благости,
даруј ми Бога мојега милости,
даруј злих слободу и добрих сладости.

Радуј се да те свагда радосно зовем,
радуј се, вишњим и нижњим радости,
радуј се, прерадосна чиста,
радуј се да је с тобом Господ.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:08

ПАЈСИЈЕ ЈАЊЕВАЦ
(средина XVI века-1647)


СЛУЖБА СВЕТОМЕ ЦАРУ УРОШУ
(СТИХИРЕ ИСПРЕД КАНОНА)

ГЛАС ЧЕТВРТИ

Ако си завишћу и био убијен
од својих блиских,
ти се блиско у рају настањујеш
са прародитељима својим,
ако и неправедну смрт поднео јеси,
ликујеш са светима,
а убице твоје ускоро погибоше.

ГЛАС ТРЕЋИ

У светлости светих добродетељи
просијао јеси светлећи као сунце,
осијавајући све праведним сијањем,
данас се радују сви родови
отачаства језика српског
моштију својих јављањем,
све испунио јеси благоухањем
и просветлио јеси своје отачаство
сваком лепотом,
мигом божанственог Духа
све примио јеси,
многострадални Урошу,
моли се за нас
штоватеље светога спомена твога.

ГЛАС ДРУГИ

С надземаљским чиновима сада боравиш
с небеса примив богосазнање,
молбене гласе теби одашиљемо:
Покрени род свој,
за нас моли се увек,
да сачувани будемо,
Урошу достоблажени.

Богосазнања светлошћу сијајући
и светску красоту презрео јеси,
Аврааму у крилу почиваш,
не презри нас молитеље ти, многострадални
и незаборавни Урошу свечасни.

Истинитим венцем увенчан,
царску дијадему надевајући,
венац лепоте примио јеси диван,
не презри, благи, певаче ти који те штују
предстојећи с анђелима у слави.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:08

ЛОНГИН
(друга половина XVI века)


ИКОС ПРВОМУЧЕНИКУ СТЕФАНУ
Радуј се јер ваздух осветли
путовањем чисте и непорочне душе твоје.
Радуј се јер ваздушни, лукави кнезови тамни
далеко побегоше од лица свете ти душе.
Радуј се који духом светим
пресветлу благодат дајеш
вођенима у ово.
Радуј се који радост дајеш
читавог света торжественицима успомене твоје.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:09

МИХАИЛО СМЕДЕРЕВСКИ
(прва половина XVII в.-1711)


ЈАОХ, ЈАОХ!
Данас у здрављу,
сутра у болести.
Данас радује се,
сутра тугује се.
Данас у младости,
сутра у старости.
Данас у слави,
сутра у бешчашћу.

Данас у глади и жеђи,
сутра у прождрљивости и пијанству.

Јаох, јаох, љуто зло моје!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:09

АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ
(око 1633-1706)


МОЛИТВА ЗАСПАЛОМ ГОСПОДУ
И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом,
од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо,
чекајући када ће заћи сунце
и преклонити се дан
и проћи тамна ноћ
и зимска беда која лежи над нама.

Јер нема онога који нас саветује,
ни оног који нас од невоље ослобађа,
и невоља наша удвостручава се.
И рекох са сузама:

Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја,
докле ће се наоружавати на достојање твоје?
Устани, Господе!
Зашто спаваш,
зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас?
И опет васкрсни, Господе,
помози нам имена твојега ради!
И тако непрестано ридање на ридање прилажемо
и ниоткуда помоћи.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:10

НЕПОЗНАТИ КРУШЕДОЛАЦ
(друга половина XVI века)


ЗАЈЕДНИЧКА СЛУЖБА
СВЕТИМ ДЕСПОТИМА БРАНКОВИЋИМА
(СТИХИРЕ СА КРАЈА СЛУЖБЕ)
ГЛАС ЧЕТВРТИ

Стефан венац лепоте и красота цркве
и преподобна Ангелина лоза часна,
породише грозје винограда спасног,
Максима свештеног, Јована праведног,
из којих истиче нам весеље душевно
и болесни примају здравље телесно,
чијим молитвама, Христе Боже,
спаси душе наше као милосрдан.

Погледај на озлобљење људи својих,
Максиме богоблажени,
види скрб и печал нашу
и љуту тугу срца,
многа наша прегрешења прогневише човекољупца Бога,
многа бура што страхом колеба срце наше
подигнуће се на нас,
и бојимо се да нас како не погуби Господ
у гневу казне своје,
због тога вапајем великим
у болу срца са сузама вапимо ти:
Брзо у помоћ рабима твојим притеци,
милостива Бога нама начини
својим молитвама, оче чедољубиви,
мир и тишину у тебе молитељу убрзо подај
и спаси душе наше као милостив и чедољубив.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:10

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ
(друга половина XVI века)


АКАТИСТ СВЕТОМЕ САВИ
(ДЕСЕТИ ИКОС)

Анђелске зборове задиви смирење твоје,
јер видеше те земаљског анђела
лепотама улепшана,
богатство земаљско, светитељу Саво,
као сујету одбацивши, ништету заволео јеси,
и бежећи од фарисејске гордости
срце своје чисто да стекнеш желиш,
од верног ти народа зато слушаш овакву хвалу:
Радуј се, истинити узоре смирења,
радуј се, часна смиреноумља висото,
радуј се, што смирењем ти стече високо и славно,
радуј се, гордости худе низложитељу,
радуј се, узоре јагњади и пастира,
радуј се, духовног смирења чисто обиталиште,
радуј се, што смирењем својим плот духу потчини,
радуј се, што дух свој по наређењима Божјим
на послушање предаде,
радуј се, светитељу Саво, српски просветитељу.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:11

КИПРИЈАН РАЧАНИН
(друга половина XVII в.- почетак XVIII в.)


РЕЧИ ПРОРОЧКИХ КАЗИВАЊА
Речи пророчких оштровидних казивања
што камен распрскавају,
скупљамо као капи из напуњене бездне мора,
и у ову малу књигу,
као у мали кладенац сажимамо.
И могућно није, сами знате,
све море у њ улити
и по ширини пловити корабљем
у студенцу воде будући.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:11

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ
(крај XVII в.-после 1746)


ЛОВЦИ АДОВИ
По округлому колу овога света,
којено се ласно окреће,
ваља нам по том колу
опипом ходити.
Опасно ходите,
не како немудри,
него каконо и премудри,
и скупљајући време,
зашто дни су лукави,
зашто ко том
сакривају у миру
ловци адови
на нас, кано на птице,
мреже и склепе.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:12

БЕСЕДЕ
Пливају ти к језику разлике беседе
Ко на лову у мрежу
Разликога рода рибе;
Зле и добре.
И гледај сад што да чиниш…
Змију ухваћену с рибом
Испљуј је напоље из себе,
А добре беседе избери,
Те их држи себи У барци твојих усти.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:12

БОГ СМРТИ
Мач му је готов,
Мач му је готов
из кна извучен,
очиштен и с обе стране
бритко изоштрен;
лук је свој извадио
из тула му.
И тетиво је на њему
натегнуто,
те смртне стреле запео
и готове стоје.
Теке исто
ха! да их пусти на нас
и потуче нас махом.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:12

БРЗИ КОЊАНИК
А наши зли и добри данци!
уједно ка и сенка
скоро промичу и пролазе нам.
Наш живот, кано брзи коњик
хитро иде
да нас стера и скупи
на крај света,
концу нам житка овога.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   Uto 22 Nov - 17:13

МОЛИТВА ПРОТИВ
КРВАВИХ ВОДА
Беда на води,
беда од харамија,
беда од свога рода,
беда од језика,
беда у граду, беда у пустињи,
беда на мору,
беда од лукаве браће
и међу лаживим друштвом.
(И пребеда ово пишући
у опраљеној књиги,
на злој хартији, јакож и види се,
с неуправним мастилом!)
Од свега овога зла и беде,
ти нас ослободи.

Ослободи нас од зла пливајућих
у ових реках,
штоно су воде зле, језичаске
и нас прогоне
и нашу цркву раде да потопе.
И тужимо се на њих пред светитељем
што се из Тебе родио:
“ Спаси ме Боже, јер продреше воде
до душе моје!“
И хоће да нас потопе те воде.
Него с твојим предстатељством
пресвета дево,
тај ће поток прећи наша душа
ових крвавих времена,
свегдар пуних војске и боја
и свакога немира,
и не теку тако воде поточне,
каконо што крваве реке теку,
како да се је на нами извршило
Давидово прорицање:
„Преложи у крв реке њине“
и источнике њихове,
зато да се не имаду
одашта напити.

Моли, пресвета дево,
сина свога,
којино је рад нас своју крв
излио на крсту,
да би ради источења његове крви,
стала у нас та крв војиштанска
и међусобна,
што се на земљи пролива
од злих људи.
Ти, благословена в женах,
облачена у сунце,
а и сама си избрана кано сунце,
“ У којој као у сунцу
положи насеље своје
сунца творац“… –
исуши те крваве потоке
да би у тој реки
сухима прошли ногами.
Буди нам небесном дугом,
знамењем,
да не буде више на нас потоп!


АДАМ
Месо од земље,
кости из камена,
очи од воде,
крв од росе,
пара и одихивање од ветра,
разум, памет од облака,
умље с анђелске брзине…

Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.


САН
Сан је сваком права, временита смрт;
Свакодневни животу конац.


ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велики се то ђаво
као црни биво у срдцу гнезди.
Ево сам то видим
да неки други завичај злочест,
у моме телу војује
супроћ мога умља.
И који је тај други,
поснажнији закон
од божија закона?
Јест и врло поснажнија
човечја жеља и зла ћуд,
којано нит се кога боји,
ни мора ни дуге болести
и зле несреће,
ни саме вечне муке.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stara Srpska Poezija - Prema nebeskim lepotama
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Srpska dečja digitalna biblioteka
» Persijska poezija
» Ptice umiru pevajuci
» STARA KNJIŽEVNOST
» Mržnja, mrzite li?
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-