Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:18

Не може Русија умом да се схвати,
Општим се аршином измерити не да:
Њен лик је чудан и чудно те гледа –
У Русију можеш само веровати.

Тјутчев








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:19

Понекад је бајао да се заштити од њега: ''Да ли ће помоћи?'' – мислио је. Јаку електрику има тај мачак у длаци и отуда невоља. – Једном му дође на ум да ошиша мачка. И што науми то и учини... Передонов привеза мачка за канап – оковратник му начини од џепне марамице, - и поведе га у берберницу... Доведе га најзад, и рече берберину: - Газда, да обријеш мачка, али глатко.

Сологуб: Сићушни злодух








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:19

Володин се смејао. Передонов му се наже ближе и прошапута: - Понекад се он претвара у нечастивог. Мислиш обична мачка, али се вараш: то жандар трчи. Нико се не крије од мачке, и тако он све прислушкује.

Сићушни злодух








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:20

Он погледа како хрчу најбољи ђаци и из поноса није хтео да учи лекције.
Али откуд то, ако му је дирнуто самољубље или су му дотакнути живци, он онда једним само погледом у књигу као да снима фотографију са лекције, одмах запамти читаве ступце бројева, реши задатак – и наједанпут заблиста као бенгалска ватра и запањи цео разред, а понекад и наставника.
''Претвара се'' – мисле ученици. – ''Како је способан овај лењивац'' – помисли наставник.
Он је осећао и знао да није ни лењивац ни нерадник, него је нешто друго, али је то осећао и знао само он и нико више; а шта је то он, ни сам није знао, и није било никога да му растумачи и објасни да ли треба да учи математику или што друго.

Понор, Гончаров








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:20

- И тако, сад мене чека други задатак, - да више не запажам твоју лепоту, него више да наваљујем на пријатељство? – рече он, смејући се. – Нека тако буде, постараћу се...
- Да што би то била срећа, - поче она умиљато, - живети не сметајући слободи другога, не пратити га у стопу, не испитивати шта му је на срцу, зашто је весео, зашто тужан, замишљен? Бити с њим увек једнак, ценити његов мир, још и поштовати његове тајне...
''Она ми диктује програм, како да се понашам према њој!'' – помисли он.
- То јест, не виђати, не виђати један другога, не знати, не чути да ли он постоји... – То је некакво ново, нечувено пријатељство, такво пријатељство не постоји, Вера, ти си га измислила!
Погледа је , а она му на поглед одговори неким погледом, чудним, како би он рекао, ''вилинским'', очи јој дођоше као од стакла – нису ништа изражавале. У њима брзо плану и заблиста нека чудна светлост и нестаде је.
''Чудновато, како ми је познат тај провидни поглед!'' – помисли он – ''тако жене гледају кад варају! Она ме успављује... Шта то треба да значи? Да није збиља заљубљена? Она непрестано говори како ''жели слободу''. Али јест... у кога би овде?...''
- Шта сте се замислили? – упита она.
- Ништа, ништа, настави!

Понор, Гончаров








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:21

Kada upitamo nekoga ko živi pod stalnim pritiskom savremenog života da okrene svoju mentalnu viziju prema sebi samom, on će nam verovatno odgovoriti kako nema dovoljno vremena za poduzimanje takvih aktivnosti. Ako se i složi s tim, u većini slučajeva on će nam reći kako ništa ne vidi: Magla; Tama. U nešto manje slučajeva, posmatrač će reći kako on percipira nešto što nije u stanju da definiše, jer se to stalno menja.

Ova poslednja opservacija je tačna. Unutar nas se sve neprestano menja. Jedan mali spoljašnji šok, sa kojim se mi možemo slaghati ili ne, srećne ili nesrećne prirode, je dovoljan da prouzrokuje prilično drugačiji izgled naše unutrašnje sadržine. Ako pratimo ovu unutrašnju opservaciju ili introspekciju, bez ikakvih predrasuda, uskoro ćemo primetiti kako to naše Ja, na koje smo mi toliko ponosni, nije uvek jedno te isto biće - to Ja se menja.

Kako nam taj utisak postaje sve jasniji, tako postajemo i svesniji da u nama ne živi samo to jedno biće, nego nekoliko, njih od kojih svako ima svoje vlastite ukuse, svoje vlastite težnje i svako od njih pokušava da zadovolji svoje vlastite prohteve.
Ako nastavimo sa ovim istraživanjem, uskoro ćemo biti u stanju da razlikujemo tri struje u tom neprestanom toku života: struju vegetativnog života instikata, da tako kažemo; struju životinjskog života osećanja; i na kraju, onu struju ljudskog života u pravom smislu te reči, za koju su karakteristični misli i govor.
To je kao da se unutar nas nalaze tri bića, sva tri međusobno isprepletena na jedan neverovatan način. Tako bi trebali i da priznamo važnost introspekciji kao jednoj metodi za praktičan rad koji nam omogućuje da upoznammo sebe i da uđemo u same sebe.

Unutrašnja sadržina čoveka analogna je jednoj posudi punoj metalnih opiljaka koji čine jednu mešavinu čije je stanje rezultat čovekovih mehaničkih aktivnosti. Svaki spoljni udar koji je nanesen, u toj posudi prouzrokuje pomeranje i premeštanje metalnih opiljaka. Tako, realni život ostaje skriven od ljudskog bića zbog stalnih promena koje se dešavaju u njegovom unutrašnjem životu.

Čak i tom slučaju, kako ćemo videti kasnije, ta besmislena i opasna situacija može da se promeni na jedan pozitivan način. Međutim, to zahteva rad, jedan savestan i neprekidan napor. Introspekcija, kad se neumorno sprovodi, dovodi do povećane unutrašnje senzibilnosti. Ta pojačana senzibilnost nadalje intenzivira amplitudu i frekvenciju njihovog kretanja kad god se ti metalni opiljci uznemire. Kao rezultat toga, udari koji prethodno nisu bili ni primećivani, sada će uzrokovati snažne reakcije. To kretanje, zbog ove stalne amplifikacije može da prouzrokuje trenje između opiljaka toliko intenzivno da jednog dana možemo da osetimo kako se unutar nas pali jedna vatra.

Ta vatra ne sme da ostane na par bezopasnih plamičaka. Niti je dovoljno da ona samo pospano tinja ispod pepela. Jedna živa i rasplamsana vatra mora stalno da se održava uz pomoć naše volje da kultivišemo senzitivnost. Ako ona nastavi da gori na takav način, naše stanje će se promeniti: toplota tog plamena počeće da uzrokuje jedan proces fuzije unutar nas.

Nakon te tačke ona unutrašnja sadržina neće se više ponašati kao gomila metalnih opiljaka: ona će se pretvoriti u jedan metalni blok. Nakon toga svi dalji udari neće biti više u stanju da uzrokuju unutrašnje promene u čoveku kao što su to pre bili. Kad čovek dosegne tu tačku, on će dobiti jednu čvrstinu; on će ostati on, bez obzira na sve izazove koje mu život može doneti.

Boris Moravjev








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:21

'' Takav je obican osrednji covek - nesvesni rob potpuno u sluzbi ciljeva univerzalnog poretka, a koji su potpuno strani njegovoj licnoj individualnosti. Moze celog svog zivota da ostane onakvim kakav se bio rodio i onakvim kakav se bio obrazovao, pod delovanjem svakovrsnih uticaja koji na kraju odredjuju uslove njegovog postojanja, a zatim, kao takav, nakon smrti, moze da bude razoren zauvek. Pa i neka bude da je u tome opsti zgoditak svakog zivota, Velika Priroda je ipak dala nekim oblicima zivota, na primer coveku, mogucnost da ne bude jednostavno slepo orudje u sluzbi objektivnih ciljeva Univerzalnoga Svega; dala mu je sredstva, opsluzujuci i svesno ostvarujuci ono sto mu je bilo sudjeno, da proizvede vise nego sto se od njega trazilo, i da taj visak iskoristi za svoj 'egoizam', to jest za odredjenje i istrazivanje svoje sopstvene individualnosti.

Ta mogucnost mu je data takodje da sluzi opstem cilju, jer sama ravnoteza objektivnih zakona iziskuje takve nezavisne zivote, autonomnog sklopa, relativno oslobodjene, a posebno ljudske vrste. S tim u vezi, smatram svojom moralnom duznoscu da ovde dodam i naglasim da, iako je oslobodjenje moguce za coveka, nije svakome pruzena mogucnost da do njega dodje. Brojni razlozi mogu tome da se suprotstave, a oni ipak u vecini slucajeva ne zavise samo od nas licno, ni od velikih kosmickih zakona, vec samo od slucajnih uslova naseg dolaska na ovaj svet i naseg obrazovanja, a medju njima su naravno glavni, nasledje i okolnosti u kojima se odigrao proces naseg 'pripremnog razdoblja'. Ti uslovi koji se ne mogu nadzirati mogu biti dovoljni da to oslobodjenje onemoguce...

Sloboda, oslobodjenje, to je ono sto mora biti covekov cilj. Postati slobodan, osloboditi se ropstva - to je ono cemu covek treba da tezi kada postane makar i malo svestan svog polozaja. Za njega ne postoji nista drugo i nista drugo nije moguce sve dok ostaje rob i spolja i iznutra. Ali covek ne moze prestati da bude rob spolja dok to ostaje u svojoj unutrasnjosti. Stoga, da bi covek postao slobodon, prvo mora steci unutrasnju slobodu. Prvi i osnovni razlog covekovog ropstva je nepoznavanje samoga sebe. Bez samospoznaje, bez razumnevanja rada i funkcija svoje masine, covek ne moze biti slobodan, ne moze vladati sobom i zauvek ce ostati rob, igracka sila koje na njega deluju.

Za savremene ljude najvece je zlo sto, zbog raznih uslova svakodnevnog zivota, a narocito 'obrazovanja' u doba punoletstva, sticu samo takve sklopove licnosti koji odgovaraju toku reke zivota, osudjenom da se izgubi u podzemnim ponorima. Tok ih vuce kuda hoce, a oni, ne razmisljajuci o posledicama, ostaju pasivni, dopustajuci da ih nosi kao olupine, kuda i kako struja hoce. ''

Goncarov








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:22

Када је завршио последњу страницу извадио је из ковчега оловку и написао на књизи: ''Ову књигу читао сам ја, Матвеј Терехов, и сматрам је најбољом од свих књига које сам прочитао, због чега изражавам своју захвалност подофициру жандармеријске управе на железници Кузми Николајеву Жукову, као власнику ове драгоцене књиге.'' Писање сличних бележака на туђим књигама сматрао је дужношћу васпитана човека.

Убиство, Чехов








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:22

Уз то сам, као и сви библиофили, био шкрт до претераности. Та околност присиљавала ме је да избегавам јавне распродаје, где, као у картању, ватрени библиофил може потпуно да пропадне; али зато сам најусрдније посећивао малу књижару у којој сам трошио мало, али коју сам могао са задовољством да прекопавам сву, од почетка до краја.

Одојевски








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:23

Треба се молити за духовно: да Бог са нашег срца наталожено зло уклони.

Jедан дан Ивана Денисовича, Солжењицин








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:24

Valovima lutala, šumom se krila
Prividjala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih






Ne hvataj sebe za ruku...
Ne vodi sebe na rijeku...
Na sebe prstom ne pokazuj...
O sebi priču nikom ne kazuj...
Ideš, ideš – i spotakneš se.


Ana Ahmatova








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:24

"Ja nisam zaljubljena u sebe, zaljubljena sam u ovaj posao. slušanje. Kad bi mi drugi dozvolili da slušam, kao što dajem, ja bih na isti način slušala drugog.
o drugima mi ostaje samo jedno, da nagađam. Spoznaj samoga sebe! I to mi nimalo ne olakšava spoznavanje drugog. Naprotiv, čim počnem čovjeka procijenjivati prema sebi, dešava se nesporazum za nesporazumom."

Marina Cvetajeva








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:25

Nigde nije tako hladno kao medju nogama zene koja te ne voli. - Maksim Gorki.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:25

" Meni se cini da samo osmeh sadrzi ono sto se naziva lepotom lica; ako osmeh povecava ljupkost lica, onda je ono divno, ako ga ne menja, onda je obicno, ako ga kvari, onda je ruzno."

" Sujeta je osecanje koje se najmanje slaze sa pravim bolom, to se osecanje tako srodilo sa covecijom prirodom da ga i najveca bol veoma retko unistava. Sujeta u bolu izrazava se u zelji da izgledamo ozalosceni ili nesrecni, ili jaki, i te niske zelje, koje mi ne priznajemo, ali koje nas gotovo nikad - cak ni u najvecoj zalosti ne napustaju, oduzimaju toj zalosti jacinu, dostojanstvo i iskrenost."

" Osecali smo da suvise poznajemo jedan drugog, a premnogo ili premalo poznavati nekog, podjednako smeta zblizenju."

Tolstoj








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:25

Ja sam iz ulice gdje topola se čudi,
gdje daljina drhti, kuća se boji pada,
gdje zrak je plav kao gomila ljudi...

Boris Pasternak








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:27

"Bio sam na mostovima svih reka." Ljermontov








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   Pet 18 Nov - 17:27

JA LJUBLJAH VAS

Ja ljubljah Vas, ta ljubav možda nije
ugasnula u mojoj duši posve.
Al' neka ona Vaš mir ne razbije,
a ni ja neću da Vas tuga kosne.
Ja ljubljah Vas i beznadno i nemo,
čas mučen grižnjom, a čas nemirima,
Ja ljubljah Vas i iskreno i nežno,
dao vam Bog da još gde takav ima.

Aleksandar Sergejevič Puškin








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ruska poezija I proza XIX, XX I XXI veka u srpskoj prevodnoj književnosti
» Dusan Radovic
» Николай Гумилёв
» Indijanska poezija i proza
» Proza vs poezija
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-