Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Share | 
 

 Stari zanati kod Srba

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:48

Strojači

Istina da štrojača i danas ima, jel je neophodno, al skoro nema šta štrojit. Danas to rade veterinari. Al kadgod je svaki znavo da u selu ko ide štrojit, kome je to išlo od ruke. Veterinar ima „vaćaša". Kadgod su štrojači šetali na vašaru i svinckoj pijaci i zvali su da dođu kući u dogovoreno vrime ustrojit prasice. Praseća jaja je gazdarica ispekla na masti i štrojači su pojili. Osim prasica išli su štrojit i ždripce.









Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:48

Kolari

Predhodnica današnji špedira bila su seljačka kola. Majstori koji su ji pravili, zvali su se kolari i bognari. Oni su pravili drvene dilove za kola, ko što su: lotre, šarage (pridnje i stražnje), naplotke, špice i glavu za točkove, jarmace, pridnji i stražnji drek, ždripčanjike, livče, patoš i rude. Metalne okove i metalne dilove pravili su kovači. Kolari su pravili i karuce, haptike, koje su se koristile u svečanim prilikama, za svatove i slično. Laka „federeška" kola su pravili za pijacu - voće nosit.

Osim seljački kola su pravili i tragače i „tralje". Tragače su se u ono vrime koristile za razne potribe u domaćinstvu, ko staje prevoz manjeg tereta na manju razdaljinu (recimo na pijacu, jel krupit kukuruze...). I nosač je koristio. Na tragaču se guralo i đubre iz košare ispod josaga. Danas više nema ni seljački kola, ni tragača, a ni kolara i bognara. Ni tralje (talicska) se ne upotribljavaju kod zidanja kuće.









Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:48

Sarači

Bili su to majstori za izradu sersama za konje. U ono vrime još nije bilo tolika kamiona i traktora. Svi poslovi privoza, oranja, sijanja i ostali poljoprivredni radovi obavljali su se konjima, pa je bila velika potražnja za ovim majstorima. Oni su od kože pravili amove, oglavnike, ogrnala, kajase, kandžije. Jednom riči, opremu za konje, kako radne, tako i paradne.

Napritkom tehnike sve je manje konja, a samim tim i sarači su nestali. Još se samo ritko di mož nać koji stari sarač, koji pravi, popravi amove. Mladi za taj zanat nisu zainteresovani.








Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:48

Pravljenje valjaka-čerpića

Ko i danas, ciglja se uvik pekla od čerpića. Samo su se kadgod čerpići pravili ručno, a danas mašinski. Ljudi i žene koji su pravili valjke, zvali su se „kubikaši", „cigljanke". Žuta zemlja se kopala u samoj cigljani i lotrama, traljama (taličke) dovozila do mista di su se pravili valjci. Tu se pravilo blato u koje se misala i krupna pleva i od te mase su u kalupima pravili čerpiće. Oni su se morali i „štrocati", tj. privrćati, da njim se i druga strana dobro osuši. Valjci su se slagali u nadstrišnice da u slučaju kiše ne pokisnu. Ono što se peklo u cigljani nisu misali plive.









Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:48

Majstori za nabijanice

I za ovaj zanat nije tribala škula ni kaka nauka. Bile su grupe od obično 5-6 ljudi, koji su išli i pravili kuće od nabijanice, neki su to pravili u mobi. Imali su dugačke dračove stupove, koji su se ukopali u zemlju a izmeđ stupova su se postavljale daske i vezale za stupove. Zemlja se kopala na placu, na međi. Maljevima se nabijala iznad dasaka. Do cokne se zidalo od cigalja, a dalje od zemlje. Najčešće tu nije bilo nikake izolacije. Većina, odnosno najveći dio naši stari kuća pravljena je od nabijanice, manje čerpićama. To su bile kuće sa najboljom toplotnom izolacijom; zimi su se lako zagrijale, jel su zidovi bili oko 50-80 cm debeli, a liti je u njima bila najbolja ladovina. A kad je i tesar majstor opravio krovište, odma su pokrili trskom. Tako je došo red i na plafon od „vikle" između tavanični greda. A na tavanu su na to metili trske i blata i to su podmazali.

Moram spomenuti da su odma sazidali i peć (banja) u stražnju sobu, šta se ložilo iz kujne. U peći su i kuvali u zemljanim loncu ne samo pekli kolače. Kod Bunjevaca je karakteristično da na veče svečanosti u peći peču na sadžaku „prisnac". (Kolač sa slanim sirom, od otezanog tista.) Za ogriv su koristili sitno granje, loze od vinograda, čutke, ogrizne od kukuružnjaka (kuružna). Kako su pravili „viklu": pravilo se blato u koje se mišalo ječmana slama i od te mase su pleli uže koje su namotali na tačke od bagremovine.








Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:49

Čistači cipela

U ono vrime u gradovima ljudi su se bavili i čistoćom cipela, i bili su i nosači. Ne znam, jel je to zanat. Oskuda je bila na nji i u gradu Baje na obali Sugovice prid hotelom „Nemzeti". To je na trgu Sv. Trojstva, di je bila autobuska, taksijska i fijakerska stanica. Sad moram spominit daje taj trg kockasti kaldrum, kojem nema para u ciloj našoj državi. Kadgod su tu držali sridom i subotom pijacu. Taj trg su naši vridni dolnjogardski (homok és szállásváros) Bunjevci izgradili. Kaldrumdžija je bio priznat i težak zanat. Danas ji nema više.

U ono vrime osim strogog centra i nikoliko ulica okolo, sve ostalo je bilo neasfaltirano. Kad su ljudi dolazili u grad, cipele, jel čizme, bile su njim dobro ukaljene blatom a liti prašinom. A takom obućom bilo je sramota šetat gradom i korzovom, jel odlazit u Gradksu kuću il u dućane, naročito ne u kafanu. Zato su postojali čistači cipela.

Ovi su majstori imali pokretni drveni pult, sa dve držača za noge, a u njemu su bile kefe i boksa za cipele. Na te držače za noge mušterije su metili nogu da bi majstor mogo očistit cipele. Za to vrime mušterija je mogo da čita novine.









Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 20442

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:50

Nosači

Dok još nije bilo taksija, poso prevoza robe obavljali su nosači. Nji je bilo u Baji na željezničkoj - „ajzibanskoj" - stanici i na trgu Sv. Trojstva. Oni su nosili uniformu, a na kapama su imali i brojeve. Dežurali su danjom-noćom. Kad voz ili autobus stigne oma su od putnika uzimali kufere i privozili na dogovoreno misto, obično do kuće. Neki su imali i tragače. Nosači su sačekivali i poznate žene - „kofe", koje su dolazile iz okolni sela sa svojom robom (mlikom, voćem) - i svoju uslugu naplaćivali po kotarici.

Na kraju, naveo bi još nike zanate onog vrimena - prija drugog svitskog rata - ko šta su: kaldrumdžijci, konopari, bačvari, mrtvačkisandukčari, šeširdžije, čarapari, čizmari, papučoši (papučari), obućari - „šusteri". No, nema ni „berbera", koji su išli svojim sandučićom na poziv u kuće. Ima još mista tu i tamo ovi zanati još mož da se i nađu, al u vrlo malom broju, rade se u glavnom u kućnoj radinosti i skoro su u izumiranju. Industrijalizacija i mehanizacija učinila su svoje i doprineli da oni u većini potpuno izumru.

Usluge više nisu tamo di su kadgod bile. Ko želi da pruži kaku uslugu u radu, taj to objavi priko televizije, radije - u reklamama -, da svoj broj telefona i kome je potribna njegova usluga, nazove ga i ugovori posao. A danas, to se već može i na internet! Jel je ko bio mislio prija šezdeset godina, šta će donet civilizacija?!

Izvor http://www.sulinet.hu/

Od Ulicnih ostraca nozeva do Cistaca cipela








Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.


Матија Бећковић [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 90300

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sre 19 Apr - 20:09

PIROTSKI ĆILIM

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mnogo se u zadnje vreme priča o pirotskom ćilimu.

Svi mu se dive i govore o njegovoj izuzetnoj vrednosti(osim kada trebaju da ga kupe) a da pri tom ne razlikuju ovaj ćilim od sjeničkog ćilima,ćilima čunkara ,vojvodjanskog ćilima ili ćilima koji se nazivaju pirotskim a gde su najlepše i najsloženije za izradu šare iz pirotskog ćilima pojednostavljene i u izradi i u ornamentici.

Ti ćilimi su izradjeni od debelog,neravnomerno upredenog prediva na redje postavljenoj osnovi pa su i šare mnogo krupnije.Ovakvi ćilimi se mnogo brže rade ali su i lošijeg kvaliteta.

Nekada je svaka domaćinska kuća imala razboj i mnoge žene su znale da tkaju ali nisu sve tkalje tkale ćilime.

Žene koje su tkale ćilime su se zvale ĆILIMARKE i bile su posebno cenjene jer za izradu ćilima je osim zanatskog umeća trebalo imati i umetničkog dara.

Svaki ćilim priča svoju priču svojim simbolima i bojama.U svaki ćilim mesecima tkan,tkalja je utkala i deo svoje mašte i svojih snova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ćilim je sveti prostor .On je pravougaonog oblika koji ima i magijski značaj (četiri strane sveta,četiri godišnja doba,četiri svete planine).

Svaki ćilim ima posebna obeležja u zavisnosti od kraja u kome je nastao.

Pirotski ćilim je karakterističan i zbog vune od koje je izradjen.To je vuna dobijena od autohtone ovce pramenke koja jedina može da se fino i vrsto uprede u tanke i izuzetno čvrste niti samo pomoću vretena.

Ova vuna se bojila prirodnim bojama potapanjem biljaka u kišnicu a u zavisnosti od dela biljke(list,kora,koren) i doba godine u kojem se farba,dobijale su se različite boje i nijanse.

Od biljaka su se koristile :paprika,spanać i zova za zelenu,kantarion za narandžastu,ljuske crnog luka za zlatnožutu a od hrastovih šišarki i lišća oraha se dobijala crna boja.

Kad je vuna ofarbana i upredena namota se u klupčad i onda je sve spremno za početak tkanja.

Ponedeljak se smatrao za dan pogodan za početak tkanja.Obično bi bi u ponedeljak ujutru muškarac iz kuće (zatkavalnik) donosio tkalji bogat doručak u znak srećnog početka a ćilimarka je zatim počinjala sa snovanjem,odnosno sa postavljanjem osnove od bele vune na vertikalan razboj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kroz tu osnovu će tkalja svojim prstima provlačiti niti potke od raznobojne vune i stvarati svoju priču kroz šare od kojih svaka ima svoje značenje.

Potka koja potpuno pokriva osnovu imala je prvobitno magijsko značenje:da odvajajući sveto od običnog,obezbedi obilje i plodnost i da štiti od zlih duhova.

Šare na pirotskom ćilimu su vekovni simboli a do danas nije razjašnjeno kako su nastale.

Bombe označavaju mušku snagu i ćilim sa ovom šarom se poklanja muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu. Majke su nekada tkale sinovima ovakve ćilimčiće i kad su kretali u teške borbe.

Kondićeva šara sa nasmejanim licima u središtu “ štiti od loših pogleda“.

Đulovi na direci i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu.

Mlada koja se spremala za udaju pravila je „svekrvin jezik”(procvetali kaktus) da svekrvine bodlje pretvori u cvetove.

Venac sa vraškim kolenima štiti od loših namera, da đavo prebije nogu.

Dva spojena srca znače početak s ljubavlju i taj motiv se poklanja za rođenje deteta ili za stupanje u brak.

Kornjača ili željka predstavlja kornjaču koja se sporo kreće i dugo živi pa se radila za ćilime koji su se poklanjali novorodjenčadi.

Ono što takodje čini pirotski ćilim posebnim je i to što je to jedini ćilim sa dva lica tako da se može koristiti sa obe strane i to 50 godina sa jedne i isto toliko sa druge strane.Po ovom ćilimu iz poštovanja prema njegovoj lepoti ukućani nikada nisu gazili obuveni.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovi ćilimi su poznati i po tome što imaju nevidljive završetke,odnosno što se potka tako utkivala da se nigde ne vidi ni početak ni kraj utkane niti čemu doprinosi i to što su tkani na vertikalnom razboju pogodnom za čvrsto nabijanje potke,za razliku od

nomadskog,horizontalnog razboja na kome je tkanje mekše i na kome je ograničena širina ćilima.Za razliku od ćilima tkanih na horizontalnom razboju čiji su delovi naknadno spajani,pirotski ćilim se tka iz jednog dela i može biti širok i preko četiri i po metra,kakav je „batal“ koji se čuva u Etnografskom muzeju.

Na svim velikim svetskim izložbama(London,Amsterdam,Brisel,Napulj,Milano,Pariz)na kojima se pojavo,pirotski ćilim je zbog svojih raskošnih šara,tananog tkanja i izuzetnih boja dočekan kao vrhunsko umetničko delo.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 90300

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sre 19 Apr - 20:18

MUTAVDŽIJAzanat koga više nema

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nekada davno u Srbiji je bilo malo gradova,malo prodavnica a tržnih centara i supermarketa uopšte nije bilo ali je zato bilo je puno sela u kojima su živele mnogobrojne porodice.

Porodice na selu su se zvale kuća ili familija i svaka kuća je imala starešinu koji je uglavnom bio najstariji i najodgovorniji i on je brinuo o napretku domaćinstva i odredjivao ko će od ukućana šta raditi.

U tim selima nije bilo nikakvih prodavnica.

Stanovnici sela su sami proizvodili hranu,odeću i pokućstvo.

Radili su vredno i složno i ništa nisu bacali.

Ovce su vodili na ispašu,muzli ih,šišali,klali.

Mleko se pilo ili se od njega pravio sir.

Vuna se prala i prela pa su od nje pleli ili tkali odeću.

Meso se jelo uglavnom za praznike a i koža se koristila.

U onim krševitim predelima gde nije bilo puno pašnjaka čuvale su se uglavnom koze koje su mnogo skromnije u izboru hrane a i od njih se koristilo i mleko i meso i koža (za izradu gornjih delova opanaka) ali i dlaka.

Vremenom su se i u selima pojavile zanatlije.

Razvijali su se zanati čiji su proizvodi bili potrebni ljudima na selu(kovač,opančar,korpar,abadžija,mutavdžija) Mnogi od ovih zanata više ne postoje jer za njihovim proizvodima ne postoji potreba.

Danas se život na selu mnogo razlikuje od nekadašnjeg života pa tako nema ni potražnje za proizvodima mutavdžije.

Verujem da i na selu danas samo stariji ljudi znaju ko je bio mutavdžija,šta je on proizvodio i od čega.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Po predanju,ovaj zanat su kod nas doneli Turci koji su ga preuzeli iz persijske kulture.

Sirovina za ovaj zanat je bila jeftina ali je rad bio težak i naporan i ovim zanatom su se bavili muškarci.

Mutavdžije su na vertikalnim razbojima od kozje dlake tkali tkanine koje su se uglavnom koristile za izradu torbi u kojima se nosila hrana kada se išlo na njivu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Koze(balkanska rasa koje više skoro da nema) su se uglavnom šišale(strigale) u junu mesecu a mutavdžije su vunu koju su otkupili od seljaka razvrstavali po bojama,namakali,preli i tkali na razboju.

U našem narodu su se ,kao što rekoh,od ove tkanine izradjivale uglavnom torbe i svaki kraj je imao svoju kombinaciju boja po kojoj su se raspoznavali.

Pravili su se od ove tkanine i pokrivači za stoku,džakovi za pšenicu,bisage u koje je stavljano seme posle setve.

U torbama koziljavkama se nosio i slavski kolač u crkvu a u narodu postoji priča da je i glava Kneza Lazara odneta u ovakvoj torbi.

Ovaj zanat je praktično nestao posle Drugog svetskog rata kada je doneta administrativna zabrana koja se odnosila na gajenje koza.

Koze pominjem zbog kostreti.

Šta je kostret?

Kostret je gruba i oštra kozja dlaka od koje se dobija takodje gruba i oštra tkanina koja nije bila pogodna za izradu odeće ali su od ove tkanine u prošlosti šivene i košulje.

Košulja od kostreti i duhovnost

Poznato je da je Tomas Mor nosio takvu košulju veći deo svog života i tako ostajao budan i do 20 sati dnevno.

Ova košulja se nosila uz telo ,tako da je nadraživala kožu i stvarala veliku neprijatnost a svrha njenog nošenja je bila samokažnjavanje.

Nošenje košulje i donjeg veša od kostreti trebalo je da suzbije grešne želje tela i podstakne duhovno orjentisan život pa su ovu odeću nosili i monasi mnogih religija.

Danas više nema mutavdžija jer nema ni potrebe za njihovim proizvodima a nema ni toliko koza ni onih koji bi šišali te koze.

Već je zaboravljeno i šta znače pojedini izrazi vezani za ovaj zanat(ćerkez,amiš,sidžimka,tarak,zerbalica).

Ostale su samo stare slike i prezime Mutavdžić nasledjeno od nekog pretka koji se bavio ovim zanatom.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stari zanati kod Srba
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» DUBOREZI
» Zanati
» STARI ZAVJET
» Zabranjena istorija Srba
» Stari porculan
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-