Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stari zanati kod Srba

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:49

Opаnčаrski zаnаt

Opаnаk spаdа u jedаn od аrtefаkаtа koji su simboli Srpske trаdicionаlne kulture i nаcionаlnog identitetа uopšte, iаko sаm opаnčаrski zаnаt spаdа u mlаđe zаnаte kod nаs. Koreni su mu u srednjovekovnoj, vizаntijskoj i evropskoj kulturnoj trаdiciji.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zаnаt izrаđuje jednostаvnu i prаktičnu kožnu obuću prevаshodno nаmenjenu seoskom stаnovništvu. U nаrodu su u rаnijem periodu uglаvnom bili poznаti presni opаnci koji su izrаđivаni mаhom od svinjske kože, kаo i tzv. vrnčаni opаnci.

Zаnаt se nаročito rаzvio sredinom XIX vekа kаdа je zаprаvo zаbrаnjeno nošenje presnih opаnаkа, jer su se preko njih prenosile zаrаzne bolesti... Od tаdа su počeli dа se nose tzv. đonovski opаnci - koji su još nаzivаni i ''šаbаčki'' opаnci – kаo i tzv. crveni opаnci od štаvljene kože, а tаdа je već sve više korišćenа obrаđenа goveđа i telećа kožа.
Vremenom se opаnčаrski zаnаt, pored terzijskog, rаzvio u ''nаjjаči'' zаnаt u Srbiji o čemu su svedočile brojne opаnčаrske rаdnje. Nаjviše ih je bilo u šаbаčkom, požаrevаčkom, vаljevskom, užičkom, krаgujevаčkom i čаčаnskom krаju.

Opаnčаrski аlаt može se podeliti u dve grupe: а) аlаt zа štаvljenje kože; b) аlаt zа izrаdu opаnаkа. Izrаdа i kvаlitet opаnаkа cenili su se po broju nаbodа nа đonu. Obični opаnci imаli su 32 nаbodа, а bolji 50 do 60 nаbodа...
Po nаrodnom predаnju, tаjnu štаvljenjа kože Srbimа je otkrio Sveti Sаvа, zbog čegа su gа opаnčаri smаtrаli svojim zаštitnikom i slаvili su Sаvindаn.

Uspešnost i kvаlitet rаdа srpskih opаnčаrа više putа su prezentovаni i vrednovаni nаgrаdаmа nа svetskim sаjmovimа u drugoj polovini XIX i u prvim decenijаmа XX vekа u Pаrizu, Londonu, Beču i Budimpešti. I dаnаs muzejske zbirke čuvаju opаnke koji predstаvljаju vrhunskа delа zаnаtskog umećа, аli i nаrodnog stvаrаlаštvа. Krаjem dvаdesetih godinа XX vekа nа tržištu se pojаvljuju i gumeni opаnci fаbričke proizvodnje koji su trаjniji i izdržljiviji.

Dаnаs je potrаžnjа zа opаncimа svаkаko mаnjа nego u pomenutim vremenimа, mаdа se oni i dаlje izrаđuju kаo suveniri i prodаju turistimа, kаo i zа potrebe folklornih društаvа u Srbiji. Tаkođe, opаnke i dаnаs koristi siromаšno seosko stаnovništvo.
[You must be registered and logged in to see this image.]

etnografski muzej
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:52

Kačarski (bačvarski, pintarski) zanat
Ovo je zаnаt koji koristi drvo kаo osnovni mаterijаl. Poznаtа je delаtnost bilа još kod Stаrih Slovenа. Nаjpre su izrаđivаne mаnje posude rаvnih bokovа, а kаsnije i velike posude oblik bokovа poput bаčvi, burаdi i kаcа. U srednjem veku kаčаrski zаnаt se rаzvio s procvаtom grаdovа i trgovine. Posle oslobođenjа od Turаkа s područjа tаdаšnje Austrougаrske u nаše krаjeve je stigаo veći broj zаnаtlijа s novim znаnjimа, аlаtimа i tehnologijаmа.
Zаnаt objedinjuje rаzličite tehnike prerаde drvetа kаo što su: cepаnje, tesаnje, sаvijаnje i slаgаnje dugа, bušenje itd. Drvo se suši i do dve godine pre upotrebe. Krojenje dugа je inаče nаjosetljiviji postupаk u ovom zаnаtskom procesu.
Dug se prаvio od hrаstа, bаgremа ili kestenovog drvetа. Zа čuvаnje vinа nаjpogodnijа su hrаstovа burаd. Rаkijа se nаjbolje čuvа u dudovim ili tаkođe hrаstovim burаdimа. Zа velike posude nаjpogodniji su jаsen i bor.
Dok je Srbijа između dvа svetskа rаtа bilа među nаjvećim evropskim izvoznicimа vinа, rаkije, džemovа i pekmezа trаnsport se uprаvo obаvljаo u burаdimа. Ovаj zаnаt je nekаdа spаdаo u pečаlbаrske delаtnosti, jer su mаjstori obilаzili selа i vаroši gde su izrаđivаli svoje proizvode i vršili usluge poprаvki i sl. Zаnаt se rаzvijаo dok se rаzvijаlo vinogrаdаrstvo i vinаrstvo, odnosno dok se vino intenzivnije izvozilo iz Srbije.

Poput mnogih drugih zаnаtа i ovаj je dаnаs u izumirаnju. Potrаžnjа zа tаkvom vrstom proizvodа nа tržištu je neznаtnа, jer se uglаvnom koriste fаbrički izrаđene posude. Pа ipаk, kаčаrski proizvodi još se mogu nаći u vinskim podrumimа Srbije, а poneko još uvek koristi i velike drvene kаce zа kiseljenje kupusа.

[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 13981

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 13:58

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 13981

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 14:05

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 13981

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 14:06

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 13981

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 14:08

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13873

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 20:18

@katarina ::

Kačarski (bačvarski, pintarski) zanat

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je zаnаt koji koristi drvo kаo osnovni mаterijаl. Poznаtа je delаtnost bilа još kod Stаrih Slovenа. Nаjpre su izrаđivаne mаnje posude rаvnih bokovа, а kаsnije i velike posude oblik bokovа poput bаčvi, burаdi i kаcа. U srednjem veku kаčаrski zаnаt se rаzvio s procvаtom grаdovа i trgovine. Posle oslobođenjа od Turаkа s područjа tаdаšnje Austrougаrske u nаše krаjeve je stigаo veći broj zаnаtlijа s novim znаnjimа, аlаtimа i tehnologijаmа.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zаnаt objedinjuje rаzličite tehnike prerаde drvetа kаo što su: cepаnje, tesаnje, sаvijаnje i slаgаnje dugа, bušenje itd. Drvo se suši i do dve godine pre upotrebe. Krojenje dugа je inаče nаjosetljiviji postupаk u ovom zаnаtskom procesu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dug se prаvio od hrаstа, bаgremа ili kestenovog drvetа. Zа čuvаnje vinа nаjpogodnijа su hrаstovа burаd. Rаkijа se nаjbolje čuvа u dudovim ili tаkođe hrаstovim burаdimа. Zа velike posude nаjpogodniji su jаsen i bor.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dok je Srbijа između dvа svetskа rаtа bilа među nаjvećim evropskim izvoznicimа vinа, rаkije, džemovа i pekmezа trаnsport se uprаvo obаvljаo u burаdimа. Ovаj zаnаt je nekаdа spаdаo u pečаlbаrske delаtnosti, jer su mаjstori obilаzili selа i vаroši gde su izrаđivаli svoje proizvode i vršili usluge poprаvki i sl. Zаnаt se rаzvijаo dok se rаzvijаlo vinogrаdаrstvo i vinаrstvo, odnosno dok se vino intenzivnije izvozilo iz Srbije.

Poput mnogih drugih zаnаtа i ovаj je dаnаs u izumirаnju. Potrаžnjа zа tаkvom vrstom proizvodа nа tržištu je neznаtnа, jer se uglаvnom koriste fаbrički izrаđene posude. Pа ipаk, kаčаrski proizvodi još se mogu nаći u vinskim podrumimа Srbije, а poneko još uvek koristi i velike drvene kаce zа kiseljenje kupusа.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13873

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 20:21

Ćumurdžijski zanat
[You must be registered and logged in to see this image.]

Svako od vas se bar nekoliko puta u životu uvjerio u tačnost narodnih izreka. Ali i tu ima izuzetaka. U svijetu ćumurdžija ne važi izreka: “Ko se dima ne nadimi taj se vatrom ne ogrija”, a još manje: “Gdje ima dima ima i vatre”. Dima ovdje ima i to mnogo. Al' vatre ne smije da bude...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ćumur je narodni izraz za drveni ugalj koji se dobija nepotpunim sagorijevanjem drveta uz nedovoljan pristup vazduha. Danas se ćumur proizvodi industrijski ali negdje i na stari način, uz dim i prašinu u malim ćumuranama. U nekim mjestima možete vidjeti male polulopte od cigli i blata iz kojih se širi gust dim. To su ćumurane. A oko svake naredana drva i čađava lica radnika koji slažu drva. Nekada su ćumurane pravljene u šumi. Oko njih su se, u visinu, redala drva u obliku kupe. Lopatom se okolo nanosila i utapkavala zemlja. Pri dnu su se pravile rupe, a odozgo se slamom ili suvom paprati palilo i ćumurana se zatvarala. Pored ćumurane se dežuralo da bi se na vrijeme zatvarale stare i otvarale nove rupe. Posao je, zavisno od količine drveta trajao od petnaest do dvadeset dana. Jedna od tajni ovog zanata je poznavati dim, odnosno razlikovati onaj bijeli na početku od onog plavog na kraju. A po završetku posla, ćumurdžije najčešće peku prase. Kažu: ”ne zbog jela, već da se ćumur isproba”.


Ćumurdžija iz Pocerine čuva zanat od zaborava

Ćumur su nekada najviše koristili kovači i kazandžije, a danas se uglavnom upotrebljava pri proizvodnji brze hrane. Da se jedan od retkih i najtežih zanata ne zaboravi, u Pocerini brine ćumurdžija S. P. iz Nakučana.

U kupolastu ćumuranu sazidanu od cigle i blata, za tri sata spakuje se oko 10 metara drva. Od debljine cepanica koje se od dna slažu unakrsno, zavisi i količina ćumura koji se dobije, kaže S. P. iz Nakučana koji ima četiri ćumurane.

"Biramo kad pakujemo, šta ja znam, sedam, osam centimetara da je
debelo, i onda povećavamo debljinu, pakujemo jedan red dole, pa gore, do 15 redova, kasnije drvo može da bude i trideset centimetara debelo'', kaže P...
Da bi ćumur bio kvalitetan, koristi se tvrdo drvo. U Pocerini, najčešće se pravi od bukve, bagrema i šljive.
Pre paljenja, vrata na ćumurani uvek se zazidaju.
"Bitno je da se zazida dobro, da ne dobije vazduh, onda se to lepo izmaže. Ako nekad negde napukne, onda se ponovo premaže", kaže Zoran Tanasić.
Od spoljne temperature i vetra zavisi dužina proizvodnje ćumura.
Po lepom vremenu, drva u ćumurani gore i do devet dana, posle čega se žar gasi sa oko 200 litara vode.
''12 raula ima na ćumurani, onda pratimo, kako koja raula izlazi, tako je zatvaramo. S tim što se svakodnevno dodaje, možete i dva puta dodavati drva, i ujutru, i uveče. Znači, možete dodati još, dva, tri, pet, sedam, metara drva'', kaže Sreten Pajčić iz Nakučana.
Ćumur spakovan u papirne džakove, iz Nakučana P... dopremaju kupcima po celoj Srbiji. U proizvodnji, najteže je kažu, obezbediti dovoljno drva.
''To je drvo treće klase, koje se seče na obalama, u šumama, onaj otpad od drva, koja su suva, koja su izvaljena drva, sva vrsta drveta ide, samo da je tvrdo drvo", kaže Sreten Pajčić.
Porodica P.. bavi se i ratarstvom, jer samo od proizvodnje ćumura ne mogu da obezbede dovoljno prihoda.
Nadaju da će povećati broj ćumurana, i da će jedan od najtežih i najgaravijih poslova biti isplativiji.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/12/05/7307903/Cumurane%20051215.mp4

IZVOR:
RTS
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 22:29

Zanimljiva istorija berberskog zanata

Poznato je da je bererima posao da briju i šišaju svoje klijente, ali kroz istoriju su njihove “obaveze” podrazumevale i neke druge stvari, od kojih su neke bile prilično čudne.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Berberska šipka – simbol berberskog zanata

Berberski zanat je, prema istoriji, nastao u starom Egiptu. Tada su berberi uglavnom bili sveštenici koji su svojim zanatom terali zle duhove od ljudi. Prema staroegipatskog kulturi, verovalo se da se šišanjem i brijanjem teraju demoni koji su zaposeli telo.

Nakon toga, stari Grci su imali svoje tumečenje berberskog zanata. Upravo su karakteristike danas ima berberski posao one koje su nastale u staroj Grčkoj. Berberi su, kao zanatlije u staroj Grčkoj, svakodnevno sređivali frizure i brijali mušarce, a pored toga, kod berbera se uvek i tračaralo, odnosno pričalo o svakodnevnim događajima i ljudima iz okruženja.

S obzirom na to da su sveštenici dugo bili najobrazovaniji društveni sloj, njihovo znanje se koristilo u različitim oblastima, pa su tako oni izvodili čak i operacije i druge vidove praktikovanja medicine. Međutim, katolička crkva je verovala da je praktikovanje medicine zapravo skrnavljenje hrama Svetoh duha, pa je tako odlučeno da monasi ne smeju više da se bave medicinom. Nakon toga, ovaj zadatak je poveren berberima. Tako su oni počeli i da obavljaju i poslove doktora, pa su izvodili medicinske zahvate kao što su bišenje lobanje zbog lečenja mentalnih bolesti, odstranjivanje udova i slično.

Međutim, čak ni ove obaveze berbera nisu ono što je najčudnije od svega. Naime, najradikalniji berberski zahvat je tzv. “puštanje krvi”. U toku ovog zahvata, berberin bi malim žiletom zasekao venu klijentu i puštao da njegova krvi otiče u specijalnu posudu. Kasnije, ta posuda sa krvlju bi bila izložena na vidljivo mesto, kako bi svi znali da taj berberin obavlja ovaj zahvat.

Nered koji bi nastao tokom ovog “puštanja krvi” berberi su čistili belim zavojima koji bi se nakon toga prali i opet koristili. Upravo je ovaj ritual bio inspiracija za nastajanje simbola berbera – crveno-bela šipka. Bela boja u ovom simbolu predstavlja sam taj čin “puštanja krvi”, dok su crvenom bojom predstavljeni krvavi zavoji. Kugla na vrhu šipke predstavlja činiju punu pijavica, koje su berberi takođe koristili u svrhu lečenja, dok donji deo predstavlja činiju u koju krvi otiče tokom zahvata “puštanja krvi”.

Na nekim berberskim šipkama nalazi se i plava boja, pored bele i crvene, koja predstavlja vene.

Berberski zanat danas nema veze sa mnogim zahvatima koje su berberi kroz istoriju uvrštavali u svoj zanat, ali je ipak ova šipka kao simbol berbera i dalje u upotrebi, pogotovo u Americi.

Izvor: Nacionalna geografija



Izvor: fakulteti.edukacija.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 14 Nov - 21:42

Poslednji beogradski šeširdžija – zanat koji je opstao 66 godina

Zvuk stare singerice, intenzivan miris prirodnih materijala, na desetine unikatnih šešira i šarm prohujalih vremena… Pitate se da li ovo još uvek postoji i gde se može pronaći? Iako zvuči pomalo neverovatno odgovor je – DA! Vodimo vas u jedinstvenu zanatsku radnju u kojoj je vreme stalo!

Mala prodavnica u Balkanskoj 34 je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka bila poznata po unikatnim šeširima, specifičnoj ručnoj izradi i ljubaznim majstorima svog zanata. Ni danas se ništa nije promenilo.

Još uvek iz simpatičnog lokala u srcu starog Beograda izlaze najrazličitiji oblici autentičnih šešira i zadovoljne mušterije sa osmehom na licu.

Sesirdzija, Foto Filip PlavcicU čemu je trik, pitate se? Odgovor je poprilično jednostavan – ljubav prema poslu, upornost, posvećenost i želja da se očuva tradicija.

Ove “male tajne velikih majstora” je još 1950. godine počeo da razvija i prenosi na naslednike Radoslav Stefanović – osnivač “Kapa Rade”. On je zanat učio od oca i strica i potom odlučio da pokrene samostalni biznis. Ispostavilo se da je to bila prava odluka.

Šeširi iz čuvene radnje u Balkanskoj našli su se na glavama mnogih poznatih ličnosti. Rade Šerbedžija, Ružica Sokić, Dragan Nikolić, Stevo Žigon, Ljuba Tadić, Petar Kralj, Dobrica Ćosić, Matija Bećković su samo neki od njih. Budućnost posla je, ipak, u jednom trenutku bila neizvesna. Komunizam je sa sobom doneo nove trendove i poželjne slike tadašnjeg stanovništva. Otmene i neobične šešire, sve više su počeli da zamenjuju kape i kačketi. Tako je u jednom trenutku u Beogradu bilo čak jedanaest radnji koje su proizvodile ove odevne predmete, a posebno popularne su bile takozvane železničke kape.Svojevrsnu umetnost i stari zanat, od zaborava su uspeli da sačuvaju Radetova kćerka i zet. Oni su 2000. pomalo zaboravljenom modnom detalju ponovo “udahnuli život”. Nabavili su potreban alat, kao i poseban, neizostavni deo svakog šešira – tuljak.sloboda

U pomoć im je pritekao i novi talas “mode šešira”, pa su kupci ponovo počeli da se interesuju i posećuju radnju u Balkanskoj.

Veliki deo zasluga za ponovno oživljavanje “trenda šešira”, pripada i domaćim filmovima i serijama čija se radnja odvija u vremenima kada su ovi odevni predmeti bili popularni.

Mnogobrojne beogradske gospođe i gospođice su nakon “Ranjenog orla”, “Montevidea”, “Šešira profesora Koste Vujića” i drugih, pohitale po svoj omiljeni komad.

Kratak postupak izrade šešira: prvo se tuljak potopi u vruć, skuvani tutkalo. Malo se sačeka da se prohladi voda, kako bi ručni rad bio moguć. Zatim se stavi na kalup, gde se izvlače željeni oblici. Nakon sušenja, koje predstavlja najduži proces, počinje kalupiranje na određen broj, izgrađivanje oboda na određenu veličinu, kao i stavljanje ukrasa po želji ljubitelja šešira.

Zanimljiva radnjica u jednoj od najlepših ulica prestonice danas predstavlja svojevrsnu atrakciju. Omiljeno je mesto ljubitelja starih zanata i kvaliteta, kao i nezaobilazna stanica mnogobrojnih turista. Oni sa oduševljenjem posmatraju ručne radove spretnih majstora i bez izuzetka ponesu bar jedan sa sobom. Interesantno je i to da ovde možete kupiti šapku kakvu su nosili srpski vojnici u Prvom svetskom ratu ali i čuveni Josip Broz Tito. Nemojte se iznenaditi i ukoliko naletite na kape za policajce i mažuretkinje, ali i mnogobrojne šešire koje ste možda zapazili na filmskom platnu. Ovde su kreativnost, umeće i maštovitost jedine granice. Zato – “pustite mašti na volju”.



Foto: Filip Plavčić, espreso.rs

[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 14 Nov - 22:03

JEZIVA ISTORIJA Šta se krije iza fraze "lud kao šeširdžija"
viralnova.com -


Sigurno su svi čuli za ludog šeširdžiju iz Alise u Zemlji čuda, a oni koji su gledali film ili čitali knjigu, uglavnom su zavoleli ovaj lik. Ali istina o poreklu "šeširdžijskog ludila" nije tako pozitivna kao karakter iz bajke.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Termin "ludi šeširdžija" nekad se koristio da opiše mentalno stanje ljudi koji rade u fabrici šešira, konkretno u Danberiju u Konektikatu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Tokom ranih dana industrijske revolucije, otrovni živin nitrat bio je primarna komponetna za izgradnju šešira, a danas je potrebna posebna oprema za rukovanje tom supstancom. Ipak, tokom 19. veka šeširdžije su ga držale golom rukom svakog radnog dana.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Živin nitrat je bio deo rastvora u koji je rolana životinjska koža tokom procesa pravljenja šešira. Pomoću ove hemikalije materijali su duže trajali, ali je većina radnika završavala sa trovanjem živom, što je Danberi uskoro dovelo do velike zdravstvene krize.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Simptomi trovanja živom bili su balavljenje, razdražljivost i drhtavica, a oni su postali toliko uobičajeni kod građana ovog grada da su nazivani danberijskom drhtavicom.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ali bez obzira na stotine obolelih, fabrika nije prestala sa radom, niti je princip rada promenjen. Uslovi se nisu poboljšali sve do početka Drugog svetskog rata.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Do vremena Velike depresije, industrija šešira u Danberiju je presušila, a Konektikat je 1941. konačno zabranio korišćenje žive prilikom proizvodnje šešira, mada to tada nije mnogo značilo jer se u to vreme samo nekoliko fabrika bavilo proizvodnjom šešira.

Izvor Blic.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 13981

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pet 18 Nov - 9:58

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 13981

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pet 18 Nov - 10:01

Ćumurane u Podgorcu

za media

[You must be registered and logged in to see this image.]


U Podgorcu kod Boljevca gotovo da nema kuće koja se ne bavi proizvodnjom ćumura. U selu ima oko stotinak ćumurana, a ćumur iz Podgorca izvozi se čak u Nemačku.

Ovo je težak i mukotrpan posao, ali za mnoge je to jedini izvor prihoda.


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 1:19

Sarački zanat

Sarač je stari srpski zanat. Sarač je zanatlija koji izrađuje predmete od
 kože, pre svega sedla, opasače, kajase, futrole za vatreno oružije, 
bičeve i nov čanike. U srednjem veku zabeleženo je da ovu opremu 
izrađuju majstori-sarači. Danas je sarački zanat jako redak i na izdahu,
 usled razvoja industrijske proizvodnje koja u potpunosti zamenjuje
 potrebe nekad neophodnih saračkih radionica. Ipak ako neko hoće 
da ima nešto što je lepo, unikatno i šik on kupuje kod sarača.
U saračkoj radnji miriše koža. Proces prerade i pripreme kože podeljen
 je u tri faze, na početku ih je saraž sam obavljao, zatim se koža 
nabavljala od vargi i naposletku, sarači su poželi da koriste fabrički
 obrađenu kožu. Sarač izrađuje proizvode runčo, dok među 
najpoznatijim alatima je saračko šilo i igla kojom se ručno ušiva. 

Alat je mnogobrojan i podrazumeva mnoštvo razližitih noževa, sečiva,
 makaza, zumbi, kalupa.. Proizvode saračkog zanata krasi izuzetno
 kvalitetna izrada proizvoda. Veština obrade kože-izbor, načini 
štavljena; kao i razvoj zanata-zanatlije, esnafi, alat, proizvodi 
"Sarački zanat".

gimnazijaso.edu.rs

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45964

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 1:23

RT Vojvodine je snimila seriju "Stari zanati"



Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:44

Ulični oštrači nožova

Na velikim drvenim tragačama je postavljen drveni sanduk sa alatom i tocilom. Pomoću povećeg drvenog točka i kaiša, koji se tiro na nožni pogon, okrećalo se točilo. Sa strane su imali sud sa ladnom vodom za lađenje materijala za oštrenje. Gurali su te svoje tragače sokacima, obično bi se parkirali na ćošu i tu je svit donosio ono stoje tribalo naoštriti (noževe, makaze...). Najviše su posla imali prid zimu, kad su se ljudi sprimali na disnotore (svinjokolju).









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:45

Ulični badogoši-drotoši

Kadgod kad se lonac jel laboška probušila, nije se ona mogla kupiti nova, ko danas. Tribalo se probušeno zakrpit. Za to su postojali badogoši, koji su išli sokacima vičuć; „Drótozni, fotózni..." - Šerpenje, lonce, krpim korita... I nimački su vikali. Na leđima su nosili drveni sanduk sa alatom i limom, pa su na poziv mušterija na licu mista okrpili ono što je bilo probušeno. Neki su i stakla nosili za manje polupane pendžere ili drotove za zemaljske lonce.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:45

Ulične kišobrandžije

Slično badogošima i oni su na leđima nosili svoj alat, išli sokacima i popravljali kišobrane (ambrele). Kišobrani su bili kadgod masivniji od današnji, pa se isplatilo popravljat, zamenit slomljenu žicu. Tim prija, jel su kišobrani bili skupi. Danas se ne popravljalju.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:45

Ulični sladoledari

U drvenim kolicima, sa 2 suda u kojima je bio sladoled (4 vrste) gurali su sokacima. Sudi su bili limeni, sa lipim niklovanim poklopcom.

Između sudova bio je ied, da se ne otopi. Kolica su bila sa strane lipo iscrtana sladoleda, napisano „Fagylalt". Zvonom koje su imali na ručicama kolica, pozivali su dicu, da se zna da ide sladoledar, „baca Francika" iz Baje. Na „športplac" je isto odlazio. Sladoledari su dolazili na noge svojim mušterijama.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:46

Asurari, pletači

Nije kadgod u siromaškim kućama i na salašima bilo tepiha. Kuća, koja je to imala, bila je bogata i gospocka. Zato su postojale asure od rogoze, koje su pravili majstori asurari, koji su iz varoši dolazili. Kad se subotom sobe lipo podmažu žutom farbom, prostru se lipo oprane hasure. U tako uređenu sobu smilo se ulazit samo sa čistom obućom. Taj majstor je pravio i kotarice za kruv, otirače za obuću, stoce je pleo, sve od rogoze, il od guljatine.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:46

Tkači krpara

Stari, iznošeni odivni pridmeti, naročito šareni, kadgod se nisu bacili. Žene su to uveče, kad su poradile sve kućne poslove, lipo kidale na pántliké, vezale jel šile jednu za drugu pantliku i smotavale u klupce. Od toga su tkale krpare. Žene koje su tkale imale su mašinu, tzv. „razboj", svu od drveta i na njoj su se tkale krpare. Krpare su se samo u čistu sobu sterale, di se nije smilo ulazit u cipelama, jel u blatnjavoj i prljavoj obući. U čistu sobu su vođeni samo gosti i više je služila za pokazivanje, nego za korišćenje. Danas ima vrlo malo krpara, i čisti soba. Zaminili su ji tepisi i itisoni, a čiste sobe - dnevne i spavaće sobe.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:46

Prelje

U dugačke zimske večeri i noći, kad napolju nije bilo posla, a kućni poso je bijo porađen, žene su krpile alčjine i džakove, pa i šlingale su, prele vunu i štrikale evetére, rukavice i čarape za svoje ukućane. Vune je bilo, jel se držalo dosta ovaca, koje su se liti strigle, a vuna koristila za izradu navedeni predmeta. Šilo se i plelo po potribi, na lito od kudilje, a za zimu od vune!

U zimi, posle disnotora su pravljena prela još i na salašima. Išli su jedno drugim rodbina i prijatelji. Dok su se mladi zabavljali, stariji muškarci su se kartali, žene su uz divan (i malo plećkanje) prele vunu. Imali su svoje preslice, koje su se držale u „čistoj sobi". Danas je sve manje takvi prela, a još menje prelje, tkalački stanova - odu u istoriju, u muzej. U našim selu nestali svi salaši.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:47

Sapundžije

Kadgod se, bome, masnoća i otpaci od masnoće nisu bacali u smeće ko danas. Nije u to vrime bilo veš-mašina i deterdženata. Prljav veš i košulje prale se u škipu i na pralji. Obično su žene ponediljkom prale. Voda se nosila s artezkog bunara (ko nije imo kopan bunar u avliji) i grijala se u katlanki. Košulje su se prvo pokiselile pa su se onda prale, uvik iz dvi vode. Za ovaj poso se koristio bili sapun.

A taj sapun se kuvo od masni otpadaka koji su skupljali priko godine. Kuvo se sa masnom sodom u tucanom kotlu iz dvi lušije. Prva lušija se bacila , a od druge lušije se odvajo bili i crni sapun. Bili sapun se koristijo za kupanje i pranje, a crni za pranje kose. Kuvanje sapuna obavljale su domaćice kuće, a koja nije znala, zvala bi majstora - sapundžiju.

Lušija se pravila od pepela drveta. Sa garom zajedno su kupili i prikuvali, tako je bilo lužne vode. U lušiji su se i sudi iskuvali prid advent, na treći dan poklada, i na prvi dan korizme.

Naše drage i vridne Bunjevke su bile ponosne na svoj poso, pogotovo kad bi čuli riči fale za svoj rad.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:47

Rezači kupusa

U ono siromaško vrime ritko ko je imo nož za sičenje kupusa. To je bila skupa sprava a imali su ritki majstori. Kad je u jesen došlo vrime za kiseljenje kupusa i ostavljanje prokole, ovi su majstori išli na poziv i sikli kupus po kućama. Ko i danas, kišo kupus je bijo na cini, pa su niki ljudi kiselili i po dva bureta od 200 litara i na tom dobro zarađivali priko zime, kad su kupus i prokola bili tražena roba. Danas skoro svako ko ostavlja kupus za zimu ima i nož za sičenje, jel na pijaci kupi gotov isičen kupus, pa za ovim majstorima više nema potribe.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Sub 19 Nov - 20:47

Stirkadžije

Bunjevci su volili štirkati, ko više, ko manje. Štirka se pravila od krumpira, u dućanu ni se mogla kupit. Jedna starija bunjevka „TRUBINCA" (nadimak), je išla po selu na poziv kućama sa svojim aparatom - kućnim opravitom „mašinom" - na dva točka, kolica je sama vukla. To je od krupare preopravit mlin bio, staje mali točak imo. To je ona vrtila-trenicala ispod mlina u mali sanduk pun sa vodom. Gusta štirka ostane u vodi, a krumpir se da kokoškama. Gazdarica je posli tog procidila štirku, koja je bila u grumenu, to se istrlo i osušilo na suncu. Kažu da su štirku uvik liti pravili od novog krumpira. Moram reć, da kod muški košulja štirkale su obašve, zaponjki i nidra. Od ženski rava obavezno se štirka kecelja, leveš i suknja. Osušene košulje su se morale vlažit (štrapanjem metlicom) al samo koje će roljat.









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stari zanati kod Srba
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» DUBOREZI
» Zanati
» STARI ZAVJET
» Zabranjena istorija Srba
» Stari porculan
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-