Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Stari zanati kod Srba

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75124

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Stari srpski zanati   Uto 6 Avg - 11:17

Stari zanati, veštine majstora iz davnina

[You must be registered and logged in to see this image.]

Znanje i umeće starih majstora, kao osnovna životna delatnost koju oličavaju zanati i rukotvorine neobične lepote, očuvani su do danas.

U eri napredne tehnologije, u Srbiji i dalje brojni majstori daju sve od sebe da se od zaborava sačuvaju stari zanati i održe porodične tradicije. U malim radionicama, smeštenim u starim kućama ili podrumskim prostorijama, trude se da očuvaju način obrade i tehniku rada iz davnina.

Pojam “zanat” je balkanski turcizam arapskog porekla i označava veštinu ili znanje.

Pojedini zanati, osnovani na prastarom iskustvu staroslovenske i azijske kulture, bili su važna privredna grana starih naselja. Prvi podaci o zanatima nalaze se u srpskim vladarskim poveljama iz 14. veka, u popisima zanatlija koji se, zajedno sa selima i imanjima, dodeljuju određenim manastirima. U popisu stanovništva iz 1455. godine zabeležene su zanatlije: kovači, obućari, krojači, kožuhari, mesari, pekari, grnčari, klesari, kolari, vodeničari, krčmari i travari.

Dolaskom Turaka, pominju se novi zanati orijentalnog porekla kojima su se uglavnom bavili muslimani i koji su bili vezani za gradove – kujundžije, bravari, tabaci, ćurčije, kazazi, papučije, berberi, sapundžije, potkivači, kazandžije, sabljari, bozadžije i halvadžije. I zatečeni zanati počeli su da primenjuju nova, orijentalna umeća, posebno u obradi kože i metala, pa se tako nekadašnji zlatari nazivaju kujundžije, a štavljači kože – tabaci.

Sredinom 16. veka u Prizrenu je zabeleženo pedesetak, a u Beogradu tridesetak zanata, a značajnu ulogu zanati su imali i u centrima kao što su Užice, Niš i Smederevo, kao i svi gradovi na Kosovu i Metohiji. Za razliku od grada, po selima je postojao znatno veći broj kovača, vodeničara i grnčara, kao i ostalih zanatlija vezanih za primitivniji način življenja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tradicionalni način proizvodnje ćumura čuva se još samo u nekim krajevima Srbije

Polovinom 18. veka postepeno je rastao broj zanatlija – hrišćana, najviše Srba i Cincara, koji su bili: pekari, mehandžije, kujundžije, opančari, ćurčije, terzije, bojadžije i dr. Zanatlije su bile organizovane u udruženja zanatlija – esnafe, koji su se starali o školovanju podmlatka i unapređenju zanata, vodili brigu o članovima koji nisu mogli više da privređuju i rešavali sporove u sopstvenim redovima, a za zaštitu svojih prava pred vlastima istupali kao celina. Školovanje i obuka trajali su godinama – šegrt (zanatlijski učenik) polagao je ispit za kalfu (zanatlijski pomoćnik), a kalfa za majstora.

Tokom 19. veka, posle oslobođenja od turske okupacije, srpske zanatlije preuzele su primat u bavljenju starim zanatima u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Istovremeno, pridošle zanatlije iz Austrougarske donele su nove zanate i elemente zapadnoevropske kulture.

Krajem 19. veka potrebe za zanatskim proizvodima jenjavaju zbog pojave pristupačnije poluindustrijske i industrijske robe. Zanatska proizvodnja postepeno je slabila i odumirala, a u prvim decenijama 20. veka uslužne delatnosti sve više postaju osobenost gradskih i varoških zanatlija.

Posle Drugog svetskog rata nestaju društvene i ekonomske osnove zanatske proizvodnje, propagiranjem masovne industrijske i nipodaštavanjem vrednosti ručnog rada.

Tradicionalne alatke zanatlija, poluproizvodi, proizvodi i inventar pojedinih radionica, danas su predmeti muzejskih zbirki od velike vrednosti. Oni su segment materijalne kulturne baštine i svedočanstvo jednog vremena koje je nestalo u sveopštoj modernizaciji i globalizaciji svakodnevnog života.


serbia.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 17:47

Први степен учења заната је била шегртска служба. Најчешће су занат изучавала деца из сеоских породица и синови мајстора који су желели да наставе занат својих очева. Након одслуженог шегртског стажа, мајстор је шегрту давао уверење о владању, стручној спреми и времену проведеном на раду. Да би прешли у калфени ред шегрти су полагали калфенски испит.

Пре доношења Уредбе о еснафима није било обавезно да шегрт полаже калфенски испит. Шегрт је полагао испит пред испитним одбором састављеним од старешина еснафа. Испит се састојао из практичног и усменог, теоријског дела, у коме је шегрт одговарао на питања: како се одређени занат ради, какав је алат потребан, како се рукује алатом, од каквог се материјала обавља производња, како се прерађује и припрема сиров материјал итд. За практичан део испита шегрт је морао да изради тзв. пробу, односно да направи одређени предмет и тако покаже потребно знање и вештину. Када положи калфенски испит, шегрт је произведен у калфу, приликом чега је плаћао еснафску таксу.

Према Еснафској уредби, калфа је могао да полаже мајсторски испит тек када постане пунолетан и после најмање две године обављања заната. Калфенски стаж је трајао најмање четири године, а често и дуже, јер су мајстори, нарочито оних заната који су трпели велику конкуренцију, настојали да онемогуће калфама да постану мајстори. Радно време калфи трајало је између 16 и 18 часова дневно.

За свој рад калфе су исплаћиване најамнином. Постојале су две врсте најамнина: најамнина од времена и најамнина од комада (тј. за сваки израђени комад). Ајлук је била најамнина на дужи период (три месеца, пола године и годину дана)

Калфе су постајали мајстори после положеног мајсторског испита. Пре полагања испита калфе су морале да прибаве дозволу од надлежне полицијске власти. По одобрењу еснафске скупштине која је именовала испитну комисију, и након плаћања еснафске таксе, калфа је приступао полагању испита. Када положи мајсторски испит, кандидат је проглашаван за еснафског мајстора, уписиван је у мајсторски протокол и добијао је мајсторско писмо с еснафским печатом, потписом старешине и овером надлежне полицијске власти. На тај начин се стицало право на самостално обављање заната.

извор Етнографски музеј
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 17:48

Еснаф

Ради заштите својих интереса и регулисања права и обавеза, занатлије су некада биле организоване у посебна удружења - еснафе. Турско уређење је имало велики утицај и на формирање еснафа у Србији у првим деценијама XIX века. Еснафи тада нису имали писаних правила, већ су се поштовали наслеђени еснафски обичаји. Многа еснафска питања и проблеме решавао је сам кнез Милош коме су се тим поводом занатлије обраћали.
Законски нерегулисано стање владало је све до 1847. године, када је донета Уредба о еснафима, којом је у Кнежевини Србији установљен властити еснафски режим. Доношење Уредбе о еснафима изискивала је све већа потреба да се занатство у Србији заштити од иностране занатске конкуренције, трговине, нарочито увоза занатских и индустријских производа који су угрожавали домаћу занатску производњу, као и од конкуренције приучених и сеоских занатлија.
Еснафска организација је штитила своје чланове и помагала им, обезбеђивала монопол над занатском производњом и борила се против штетних утицаја и конкурентских тенденција. Сваки еснаф је имао свој печат на којем су најчешће били симболи одређеног заната.

Са развојем капиталистичких односа, еснафске организације су, крајем XIX и почетком XX века, све више губиле оправданост свог постојања. Занатство и његову организацију угрожавала је нагла индустријализација и модернизација живота. Стари занати су одумирали, еснафске касе су остајале празне. Осамдесетих година XIX века формирана је у Србији организација Занатлијско удружење, која је имала Главни савезни одбор и Месне одборе у градовима. Орган овог удружења био је часопис Српски занатлија.
Извор Етнографски музеј
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 17:50

Занатске исправе

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 17:51

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 17:57

Tkanje
Stari zanati — bogatstvo naše tradicije

Za tekstilnu radinost u 19.-om i 20.-om veku moze sa reci da je susret proslosti i sadasnjosti.Bogato tekstilno iskustvo proslosti postepeno je nestajalo i prilagodjavalo se uslovima i potrebama savremenog zivota.

Sve do Drugog svetskog rata srpski narod je svoju tekstilnu proizvodnju zasnivao na skoro svim tekstilnim sirovinama pominjanim u proslosti: lanu i konoplji, nekim vrstama rogoza, barske trske, slami starih zitarica, pamuku, vuni, kozjoj dlaci, svili.
PREDENJE UZ PRESLICU

U procesu tradicionalnog predenja preslica pripada njegovom najvisem razvojnom stadijumu. Predenje uz preslicu bez svake sumnje je jedan od veoma starih nacina predenja tekstilnih vlakana. Na teritoriji Srbije javljaju se tri tipa preslica (nazive su dobili po svom prototipu): preslice palice-mocuge, preslice grane i preslice lopate.

Pored osnovne uloge preslice kao pomagala pri pretvartanju tekstilnih vlakana u nit, njena izuzetna vrednost lezi i u bogatom ornamentalnom ukrasu. Na njima su se nasli motivi kuca i crkava, ljubavi, materinstva, dece, motivi rada, motivi zivotinja —sagledani prevashodno kroz njenu vlasnicu, srpsku zenu, nenametljivu i tihu gospodaricu u patrijahalnom nacinu zivljenja. Predenje, odnosno preslica, vreteno i nit simbolisu susret vecnosti i neodgodive prolaznosti.

PREDPREDANJE NITI

Jedna od zavrsnih faza u pripremanju tekstilnih niti za izradu raznih delova pokucstva i odece. Moze biti dvostruko, trostruko i visestruko. Na citavom srpskom prostoru izvodi se pomocu malog i velikog vretena sa kolom.

BOJENJE

Do sedamdesetih godina 19.-og veka zene su prevashodno za potrebe svog domacinstva bojile samo biljnim bojama i to raznim korenjem, liscem, plodovima: jasena, jove, klasovim zitaricama, orahu i drugim.

Bojilo se u grncarskim loncima zvanim civitnjaci.

Od profesionalnog bojadziskog zanata izdvojen je pirotski jer su se njegove bojadzije isticale u bojenju biljnim bojama.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 17:58

TKAČKA RADINOST

Tkacka radinost kod Srba cinila je osnov celokupne proizvodnje tekstila. Ona se karakterise primenom raznih tkackih sprava razlicitih po ustrojstvu, tipovima, vrstama predmeta koji su se na njima izradjivali, vremenu upotrebe, poreklu.

Tkacka resetka-mali stan od poduza, dascica i tkacke dascice-koturici spadaju u najjednostavnije sprave za tkanje. Vertikalni tkacki stan — kod Srba poznat kao razboj ili "pirotski" jer se prvi pomen o njemu vezuje za cilimarski grad Pirot. Horizontalni tkacki stan — najvise primenjivana tkacka sprava do danas na ovim prostorima.

VALJANJE I STUPANJE

Neke vrste tradicionalnijih tekstilija posle tkanja doradjivane su vodom da bi im tkivo postalo kompaktnije ili vlasnatije — sa pomagalima fizicke ili materijalne prirode ili bez njih... Taj postupak izvodjen je u okviru kuce i u seoskim valjavicama, stupama.

TEKSTILNI PROIZVODI POKUĆSTVA

Proizvodi tekstilnog pokucstva iz seoskih i gradskih sredina samo su deo bogate riznice srpske zene koju je ona stvarala pre svega za svoju kucu, po potrebi i za neposrednu okolinu, pa i za trziste. Od ranog detinjstva zenska deca su obucavana tekstilnoj vestini, a majke i bake, cim se rodi zensko dete, zapocinjale su pripremu njegove svadbene spreme zvane sprema, ruho, ruo, prcija, doma. Neke od tih tekstilija iz spreme, zene su cuvale tokom citavog zivota da bi ih ostavile potomstvu, darovale crkvi za zdravlje, srecu ili pokoj duse, a sa sarenicom ili cilimom najcesce su se sahranjivale. Stari zanati — bogastvo naše tradicije
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 18:02

Ћилим за успех и свекрвину милост


Неко верује, неко не верује. Ја сам милион пута закључила да ћилим није само оно што голим оком видимо. Ћилим је енергија а шара пиротског ћилима је енигма као ДНК, каже Славица Ћирић, директорка пиротске задруге „Дамско срце”
[You must be registered and logged in to see this image.]
„Бомбе“ : симболишу мушку снагу. Ћилим са овом шаром поклања се мушком детету кад се роди или кад крене у школу Р. Крстинић

Ко хоће да му крене посао, нека тражи „бомбе”, да освоји жену „разбацане ђулове“, а за заштиту од урока ту је „Кондићева шара“. Двадесетак уникатних пиротских ћилима са мустрама којима се вековима приписује магична моћ продају се вечерас на аукцији у просторијама Туристичке организације Србије у Београду.
Један заинтересовани суграђанин посетио је предаукцијску изложбу као потенцијални купац и истакнуте почетне цене у распону од 13.900 до 32.000 динара прокоментарисао као „превисоке“.
„Налазио сам много веће комаде на Каленићу за 10.000“, рекао је господин који није желео да се представи.
Ипак, иза наизглед високе цене стоје сати и сати рада. Да би изаткала осамдесет квадратних центиметара, жена је погнута поред разбоја осам сати дневно пуних месец дана.
– Ако је нешто хитно и приморамо ћилимарку да остане дуже, осети се одмах на квалитету. Затим, основа је затегнута као струне на виолини, па жице цепају прсте. Фластер се стави само док не заустави крв и онда скида, јер осећај је у јагодицама прстију ћилимарки, а око је њихов метар. За пиротски ћилим не постоји шема, све је у глави – објашњава Славица Ћирић, директорка задруге „Дамско срце“ из Пирота из које ови ћилими долазе
[You must be registered and logged in to see this image.]
„Разбацани ђулови“: ђулови на дирецима и разбацани ђулови означавају женску лепоту. Ови први су за питоме, а ови други за „даме лепршаве као пољско цвеће“

Пиротски ћилим је по много чему јединствен. Географски је заштићен, прави се искључиво од вуне оваца из пиротског краја и предиво не сме да буде дебело. Израђује се на вертикалном разбоју техником која омогућује ћилимарки да изради производ са два идентична лица, без наличја, и у односу на турски ћилим нема ограничења у ширини.
– Покушавале су ткаље из сјеничког и новопазарског краја да копирају тај пиротски ћилим, али нису толико веште. Ипак је то знање које се преноси с колена на колено, то како се ови орнаменти у луковима савијају – каже Славица Ћирић.
Занат који је пре три године потпуно замро оживео је захваљујући пројекту пиротске општине, уз помоћ Министарства економије и регионалног развоја и америчког програма USAID.
Ћирићева, професорка информатике, која је због пиротског ћилима пре више од десет година оставила посао, сећа се како је још давно њена мајка комбиновала шаре за што бољу заштиту.
– Шаре су вековни симболи. Сви који су се бавили пиротским ћилимом истраживали су како је која шара настала, али оне су енигма као ДНК. Неко верује, неко не верује. Ја сам милион пута закључила да ћилим није само оно што голим оком видимо. Ћилим је енергија – истиче Славица Ћирић.
Такозване бомбе означавају мушку снагу. Ћилим са овом шаром поклања се мушком детету кад се роди или кад крене у школу. Мајке су некада ткале синовима овакве ћилимчиће кад су кретали у тешке борбе, а данас се траже за бољи успех у послу. Кондићева шара са насмејаним лицима у средишту купује се и поклања „да штити од лоших погледа“. Ђулови на дирецима и разбацани ђулови означавају женску лепоту. Ови први су за питоме, а ови други за „даме лепршаве као пољско цвеће“. Млада која се спремала за удају правила је „свекрвин језик” (процветали кактус) да свекрвине бодље претвори у цветове. Венац са врашким коленима штити од лоших намера, да ђаво пребије ногу.
Два спојена срца на „Дамском срцу“ значе почетак с љубављу и тај мотив се поклања за рођење детета или за ступање у брак. У задрузи која носи исто име представља љубав ткаље и ћилима и почетак новог живота за занат који је претио да се угаси.
Циљ задруге и читавог пројекта јесте да се организованом производњом сачува традиција, смањи сиромаштво и одржи квалитет.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Кондићева шара“, са насмејаним лицима у средишту, штити од лоших погледа Р. Крстинић

– Квалитет пиротског ћилима је у његовој танкоћи и густини. Ако проспете воду, задржаће капљице. Можете да ходате колико хоћете, али испод њега неће бити прашине. Исто тако, ако шара није добра, растурамо – каже наша саговорница.
Пиротски ћилим је тренутно врло тражен поклон за државничке посете. (Шведски краљ Карл Густав Шеснаести је од председника Тадића добио један.) Траже се и мањи који се стављају на зид или на столове. Такође се носе у Хиландар, где их је у пожару више од 200 изгорело.
Вечерашњу аукцију водиће глумац Светозар Цветковић. Долазак су потврдили неки амбасадори, познати спортисти и угледни привредници, кажу у ТОС-у, али не могу да процене докле ће ићи цене, јер им је ово прва оваква аукција.
Приход од продаје биће употребљен за уплату доприноса за десетак ткаља у „Дамском срцу“.
– Надам се да ћемо имати бар за два месеца да уплатимо. То нам много значи – искрена је Славица Ћирић.
Извор Политика, Јелена Каваја
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 18:05

Призрен, 1953. година

ЉУБА ИЗ ДИВОСТИНА – ПРВИ СРПСКИ МОДНИ КРЕАТОР

„Није свака капа за свачију главу.“ (Пословица)

Занатлије које су се бавиле кројењем, шивењем и украшавањем градске ношње називане су терзије. У терзијски занат по градовима, како су тврдили у Призрену, убрајала су се три заната: чохаџијски, кафтанџијски и клашњеџијски, а поред њих постојало је и неколико њима блиских заната и других проистеклих из њих. Чохаџије су кројиле хаљетке од чохе (чоје) и везлe их срмом или свиленом бућмом (бикмом). Од чохаџија су се издвојили вешти мајстори за везење искључиво срмом и називани су срмаџије.
Терзијски занат је имао сопствени еснаф, са строго одређеним правилима организације рада. Тако је у срмаџијском занату мајстор морао да зна све врсте радова, док су радници и калфе радили само поједине процесе. У мањим местима где је било мање посла, један занатлија обављао је све радње. Терзијски рад текао је следећим редом: исписивање орнамента сапуном на материјалу (пре веза), пришивање хартије, тј. фишека с наличја материјала нa коме се изводи вез, затим сам чин везења и на крају пеглање и постављање поставе с наличја.



Гружа, 1928. година
Сматра се да је било педесетак делова одеће које су терзије производиле. Наводимо неке најраспрострањеније: чакшире, гуњ, џамадан, долама (мушка); либаде или либада, салта, копоран, ћурдија (женска); јечерма, ћурче, фермен, антерија, џубе (мушка и женска). Тканине које су терзије употребљавале за израду ношње само су делимично биле народне израде. Обично је то била индустријска и занатска роба с истока, или касније фабричка са запада: чоја, кадифа, атлас, кумаш, шамалаџа, ћитабија…

Најчешће је „чова“ и „срма“ стизала из Беча, свилен гајтан из Скадра и Ђакова, златна и сребрна жица најпре из Цариграда, касније из Аустрије. Те терзијске рукотворине најчешће од чоје, а затим свиле и сомота, биле су различитих врста и квалитета. За украшавање разних хаљетака употребљаване су разне врсте гајтана (вунени, свилени, златни и сребрни), бикма (свилена и срмена), шљокице и разне врсте ширита које су израђивале занатлије казаси. Поред гајтана од сребрне и златне нити, доминантни су били гајтани црвене, зелене и плаве боје.За терзијски и друге поменуте занате, изузимајући клашњеџијски, може се сасвим поуздано тврдити да су оријенталног порекла. Они су посредством Турака донети на Балканко полуострво, где су даље наставили да се развијају. О томе сведоче њихови називи и терминологија. Тако реч терзија води порекло од derzi (перс.) и terzi (турс.) и значи кројач. Терзијски занат је за време турске владавине био један од бројнијих и јачих заната по варошима. О његовој старости на Балканском полуострву има доста података, а према документима из Сарајева, међу терзијама је било више муслимана, што се објашњава већом бројношћу тог градског становништва. Било је терзија муслимана који су претежно радили за муслимански живаљ и терзија хришћана за хришћанско становништво.

У околини Тетова у Македонији радила се „скопска везма“, веома тражена у Отоманској царевини. Било је и терзија печалбара које су одлазиле сезонски да раде ван свог краја и шију сељацима „хаљине“. Међу њима су били познати Мијаци из Смиљева који су радили по јужној Македонији, затим терзије из Колашина које су ишле по Косову, као и терзије из Сиринићке жупе које су у време сезоне шиле за различите етничке групе на Косову и Македонији.О терзијском занату у трећој деценији 19. века може се судити на основу преписке кнеза Милоша с београдским занатлијама којима се он обраћа због израде одеће и набавке материјала. Те поруџбине најчешће су упућиване терзијама Атанаску Николићу и Јованчи Марковићу. Ношња градског дела становништва била је слична и под оријенталним утицајем у свим градовима Србије Драгана Стојковић Гружа, 1928. година Ниш, 2006. година 35 у прве три деценије 19. века. Одевање у оријенталном стилу пратили су занати као што су терзијски, ћурчијски и папуџијски. По мишљењу стручњака, оријентални хаљеци делимично су ношени скоро до средине 19. века и послужили су као претходница и основ грађанској ношњи која ће у наредном периоду понети атрибут „српска“.Кројеви Николе Арсеновића 1889. година

У време Кнежевине Србије у Крагујевцу је радио чувени мајстор Љуба терзија, родом из оближњег села Дивостина. Он је креирао и израђивао мушку и женску ношњу тог доба у својој крагујевачкој радионици. Љуба је обучио том занату читаву генерацију младих и одличних терзија, које су касније по српским градовима развијале овај уметнички занат. Кнез Милош је учинио много за развој терзијског заната у Србији јер се код тих мајстора креирала и шила одећа за његову породицу, као и за потребе најбогатијих људи у Србији. Такође и прва униформа српске коњице била је креација крагујевачких терзија.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 18:06

Београд, 2007. година

До опадања и гашења терзијског заната долази крајем 19. и почетком 20. века, с прихватањем европског начина одевања и променама које утичу и на изглед градске ношње. Оријентална ношња најдуже се задржала у јужним и југоисточним крајевима Србије, на Космету и Македонији, где су такође забележене промене после 1912. године.

Међутим, до тих промена није долазило нагло, већ постепено у виду одбацивања појединих хаљетака и њихове замене европским одевним предметима. Промене у одевању доводе и до одумирања појединих заната, уместо којих почињу да се развијају други везани за долазеће новине у одевању. Појављују се савремени кројачи, а почетком 20. века и прве шиваће машине.

Док су, с једне стране, терзијске рукотворине биле скупе и намењене претежно богатијем слоју становништва, постојале су абаџије које су правиле једноставну сукнену одећу. Сеоска ношња која се разликовала од градске и по кроју и по квалитету била је израђивана по кућама, а поједини хаљеци били су дело сеоских терзија – абаџија (или раније Београд, 2007. година Терзијски занат 37 клашњеџија) које су били и хришћани и Турци. Ти мајстори су били веома цењени у старој београдској чаршији. То су били домаћи мајстори најчешће пореклом из Србије, али било их је и из Босне.

Аутор: Драгана Стојковић
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 18:08

Pojam zanat je balkanski turcizam arapskog porekla i označava veštinu ili znanje.
Pojedini zanati osnovani na prastarom iskustvu staroslovenske i prednjoazijske kulture bili su važna privredna grana naših starih urbanih naselja ili dopunsko privređivanje u seoskim zajednicama. Ovo nasleđe prešlo je iz srednjeg veka u islamizirano društvo i dalo značajnu crtu čaršijskim esnafima. Prvi podaci o zanatima nalaze se u srpskim vladarskim poveljama 14. veka, u popisima zanatlija koji se, zajedno sa selima i imanjima, dodeljuju određenim manastirima – Studenici, Dečanima, Banjskoj, Žiči i drugim.

U popisu stanovništva Oblasti Brankovića iz 1455. godine zabeležene su zanatlije: kovači, obućari, krojači, kožuhari, mesari, pekari, grnčari, klesari, kolari, vodeničari, krčmari i travari.

Dolaskom Turaka, pominju se novi zanati orijentalnog porekla; njima su se uglavnom bavili muslimani i bili su vezani za gradove. To su: kujundžije, bravari, štavljači kože (tabaci), ćurčije, kazazi, papučije, berberi, sapundžije, potkivači, kazandžije, sabljari, bozadžije i halvadžije.
I kod zatečenih zanata počela su da se primenjuje nova, orijentalna umeća, posebno u obradi kože i metala, pa se tako nekadašnji zlatari nazivaju kujundžije, a štavljači kože – tabaci.
Sredinom 16. veka u Prizrenu je zabeleženo pedesetak, a u Beogradu tridesetak zanata. Značajna zanatska središta bili su i Užice, Niš i Smederevo, kao i svi kosovometohijski gradovi.

Za razliku od grada, po seoskim naseljima bio je znatno veći broj kovača, vodeničara i grnčara, kao i ostalih zanatlija vezanih za primitivniji način življenja.
Uporedo sa zanatstvom, po gradovima se razvila i veoma živa trgovina. Izuzetno su napredovali oni gradovi koji su se nalazili na važnim saobraćajnicama između velikih proizvođačkih oblasti ili su bili sabirna središta agrarnih i stočarskih proizvoda, kao Novi Pazar, na primer. Osim svakodnevno u dućanima, promet zanatskih proizvoda na nedeljnom pazaru ili vašaru održavan je u svim gradskim, pa i ponekim seoskim naseljima.

Polovinom 18. veka postepeno je rastao broj zanatlija – hrišćana, najviše Srba i Cincara, koji su bili pekari, mehandžije, kujundžije, opančari, ćurčije, terzije, bojadžije, zidari, grnčari i dr. Zanatlije su bile organizovane u udruženja zanatlija iste ili srodne struke –esnafe, odnosno cehove ili rufete, formirane na staleškoj osnovi, u kojima se funkcionisalo prema običajnim normama i ustaljenim zakonskim propisima. Esnafi su se starali o školovanju podmlatka i unapređenju zanata, vodili brigu o članovima koji nisu mogli više da privređuju i rešavali sporove u sopstvenim redovima, a za zaštitu svojih prava pred vlastima istupali kao celina. Školovanje i obuka trajali su godinama; šegrt (zanatlijski učenik) polagao je ispit za kalfu (zanatlijski pomoćnik), a kalfa za majstora. Kalfe su majstorski ispit polagale u esnafskom domu, pred komisijom ili pred esnafskom upravom. Kandidat je odgovarao na tri pitanja koja su se odnosila na tehnologiju izrade nekog predmeta i pokazivao svoju rukotvorinu (remek, kultar), koju je procenjivala komisija i starešina esnafa – ćaja, ustabaša. Kada se kalfa proizvede u majstora, starešina ga je savetovao kako da se vlada i pripasao mu kecelju – peštemalj i predao majstorsko pismo – pokazanije. Najčešće se proglašavalo više kalfi za majstore i šegrta za kalfe, tako da su oni delili troškove ručka ili večere na koju su pozivani članovi esnafske uprave i majstori. Ove svečanosti priređivale su se u esnafskom domu ili na lokalnom izletištu.

Tokom 19. veka, posle oslobođenja od turske okupacije, srpske zanatlije preuzele su primat u bavljenju starim zanatima u Beogradu i drugim gradovima Srbije.
Istovremeno, pridošle zanatlije iz Austrougarske donele su nove zanate i elemente zapadnoevropske kulture. Pojedine zanatlije stekle su svojim radom zavidan imetak pa su prerasle u trgovce, a neki od njih osnovali su različite zadužbine. Krajem 19. veka potrebe za zanatskim proizvodima jenjavaju zbog pojave pristupačnije poluindustrijske i industrijske robe.

Zanatska proizvodnja postepeno je slabila i odumirala, a u prvim decenijama 20. veka uslužne delatnosti sve više postaju osobenost gradskih i varoških zanatlija.
Posle Drugog svetskog rata nestaju društvene i ekonomske osnove zanatske proizvodnje propagiranjem masovne industrijske i nipodaštavanjem vrednosti ručnog rada.
Tradicionalne zanatske alatke, poluproizvodi, proizvodi i inventar pojedinih zanatskih radionica danas su predmeti muzejskih zbirki od velike vrednosti. Oni su segment materijalne kulturne baštine i svedočanstvo jednog vremena koje je nestalo u sveopštoj modernizaciji i globalizaciji svakodnevnog života.

putovanjainfo

Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15199

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 21:13

Vladeta, odlična tema. Ako smeta moj komentar, traži da se obriše, nema problema.  happy


[You must be registered and logged in to see this image.]


Pirotski ćilim
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15199

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 21:13

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15199

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 21:14

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15199

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Pon 7 Nov - 21:15

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Uto 8 Nov - 13:36

@EROTIC MAN ::
Vladeta, odlična tema. Ako smeta moj komentar, traži da se obriše, nema problema.  happy


[You must be registered and logged in to see this image.]


Pirotski ćilim
Hvala ti druze,ni ne pomisljaj za brisanje.Prilozi su  vrh! happy
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:39

Списак заната
A

Абаџија
Алас
Алваџија
Аракијаџија - израда фесова, капа - Капар
Асурџија
Ашчија - Кувар
Б

Барутџија
Бардаклија - Лончар
Бачвар, Пинтер, Качар и Бураџија
Баштован
Берберин
Бичакџија - Ножар
Бојаџија - бојење текстила, вуне
Бомбонџија
Бозаџија
Бојаџија
Бостанџија - Пиљар
Бравар - Браваџија
Бунарџија
Бураџија - Бачвар
Бурекџија
В

Ваљар - Ваљање сукна
Везиља
Власуљар
Вуновлачар
Воденичар
Водоинсталатер - Сујолџија
Воскар - Мумџија

Гајтанџија
Гравер
Грнчар - глинено посуђе
Д

Дактилограф
Дегирменџија - Млинар
Демирлија - Ковач
Димничар
Домаћа радиност
Драгуљар - Џевахирџија
Дрвосеча
Дрводеља - Дограмаџија
Дрндар
Дуборезац
Дуванџија
Дунђер - дрвена грађа за куће
Ђ

Ђумрукџија- Цариник

Е

Екмеџија - Пекар
Електроинсталатер


З

Зидар - Неџар
Зилџија - израда предмета од месинга - звона, чираци, кантари
Златар - Кујунџија

И

Израда звона
Израда фењера
Израда гребена за гребање вуне и кукичење
Израда каљева за пећи, опека за пећи и другог ватросталног материјала
Израда млинских каменова и брусева
Израда народних музичких инструмената
Иконописац


Ј

Јорганџија

К

Калдрмџија
Казаз - израда позамантерије - текстилни украси, конци, дугмад, гајтани
Казанџија - бакарно посуђе
Калпакџија
Калтурџија - Тапетар
Каменорезац
Капаџија - израда капа
Касапин - Месар - Кобасичар
Кафеџија - Кахвеџија
Качар - Пинтер
Клесар - Ташчија
Клонфер
Кломпар и израда нанула
Књиговезац - Муџелит
Ковач - Демирлија
Кованџија - Пчелар
Колар
Колачар - Посластичар
Колтукчија - израда јастука, мидера
Кожар - Ледерер
Корпар
Коњушар
Кројач - Шнајдер
"Костоломац"
Кубикаш
Кувар - Ашчија
Кудјелар - израда предмера од кудеље
Кујунџија- Златар
Кундурџија - Обућар


Л

Лимар - Тенечеџија
Лицидар
Лончар - Бардаклија
Лулеџија - израда лула

М
Маникир
Машин-бравар
Механџија
Млинар - Дегирменџија
Модисткиња
Молер - Накаш
Мумџија - Воскар - израда свећа
Мутавџија - Ткач (израда торбица, предмета од кострети, врећа за жито)



Н

Накаш - Молер
Налбант - Поткивач
Нанулџија - израда нанула
Наполичар
Неџар - Зидар
Ножар - Бичакџија

О

Обућар - Шустер - Кундурџија
Опанчар
Оријент посластичар
Оштрач
Оџачар
П

Папуџија
Пекар - Екмеџија
Печаторезац
Педикир
Печење креча, ћумура и прикупљање катрана- Ћумурџија
Пинтер - Качар
Пиљар - Бостанџија
Писар
Поштоноша
Поткивач - Налбант
Пудар
Пушкар - Туфекџија
Поправка, калаисење, емајлирање и цинковање посуђа
Препарирање и пуњење птица и животиња
Произвођач вештачког цвећа
Произвођач кукурузне прикрупе
Проститутка
Пчелар - Кованџија


Р

Рабаџија
С

Сајџија
Сакаџија
Самарџија - израда самара
Сапунџија - Сафунџија
Сарач - израда седла, коњске опреме ... претеча Ташнера
Сатлер
Ситар
Скелеџија
Содаџија
Солар
Сплавар
Стаклодувач
Стаклорезац - Стаклар - Џамџија
Стенограф
Стругар- оклагије, вретена, преслице...
Столар - Дограмаџија
Сујолџија - Водоинсталатер
Т

Суруџија
Табак - штавилац коже
Табаџија
Тапетар - Калтурчија
Татарин
Ташнер - израда ташни
Ташчија - Клесар
Тахмишчија (пржилац и туцач кафе)
Телал
Телеграфиста
Телефониста
Тенечеџија - Лимар - фенери, олуци
Терзија
Терлукџија - израда свечаних папуча
Технички цртач
Тишлер
Ткање тепиха, платна, свиле и др.
Трикотажер
Туфекџија - Пушкар
У

Уметничко штоповање
Ужар - Вренгијаш


Ф

Фијакериста
Филигран - кујунџија -израда сребрног накита
Фотограф
Фризер
Х

Халач - гребенање вуне
Хаузмајстор


Ћ

Ћилимар
Ћебеџија - израда ћебади
Ћевабџија
Ћерамиџија - израда ћерамиде - црепа
Ћерпиџија - израда ћерпика врста црепа
Ћурчија
Ћумурџија


Ц

Циглар
Цревар
Ч

Чауш
Четкар
Чибукџија - израда чибука
Чизмар - Чизмеџија
Чистач јама и канала
Чохаџија

Џ

Џамџија - Стаклар
Џевахирџија - Драгуљар

Ш

Шеширџија
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:39

Абаџија


Абаџија је мајстор-занатлија који од грубог сукна под називом аба, шије народна одела - народну ношњу. Грађанску народну одећу је, у 19. веку, шио мајстор-занатлија који се звао Терзија.

Именица аба означава грубо вунено сукно (тканину) и пореклом је из арапског језика (‘abä). Реч „абаџија“ се добија када се на реч „аба“ дода турски суфикс -џија и означава кројача одеће од абе.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:40

Бојаџија


Бојаџија је занатлија који боји (фарба) вуну, платно, тканину или одевне предмете.

Данас је индустрија толико модернизовала и убрзала ове поступке да се овај занат скоро не исплати радити на традиционалан начин. Лакше је и јефтиније купити готову обојену вуну или готове производе од вуне. Индустријски произведена вуна је мекша, често хемијски заштићена од мољаца и обојена различитим бојама.


Раније су постојале радионице које су се бавиле само бојењем док се данас тиме баве хемијске чистионице које поред бојења тканине врше и хемијско чишћење одеће
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:40

Клесар


Клесар (или и каменорезац) је занатлија чији се рад своди на обрађивање камена

Клесар изводи каменорезачке и друге радове од камена који су у већини случајева од привредног значаја. Мора да савлада обрађивање камене форме у већини случајева правилних као и алате који се употребљавају у клесарству. Део клесара занатлије је савлађивање клесарских радова као што су извођење и ображавање камених просторних форми сложенијих камених елемената грађевинских и архитектонских конструкција, као што су различити делови и конструкције сводова, лукова купола и слично.

Занатлије које се баве обрадом камена клесањем израђују тесанике од којих зидају у камену, зидове (велика је уметност складно и правилно повезети тесанике у зиду да би лепо изгладао и усагласити различите величине камених елемената у њему), или друге врсте конструкција од камена или облоге од ових материјала - поред тога они изводе и каменорезачке радове плоче и камен који се прави на вештачке начине (треба имати много искуства и смисла за одређивање и усаглашавање разних жица које на пример налазимо у мермеру да би се овај имитирао као вештачки створени камен од стране ових занатлија који се баве обрадом камена) па се зову и каменорезци или терацери који се баве ирадом различитих подних површина од уметног камена као што је обичан или венецијански терацо, камена који имитира разне врсте скупог природног камена или и керамичких подова и зидних облога од ових матаријала, рељефа, слика у камену или чак и скулптура било од природних или уметних материјала које сами израђују тесањем, резањем или ливењем одливака у вештачки камен или декоративне елементе од гипса или у другим материјалима који по некад могу бити веома компликовани занатски елементи са високим сртучним захтевима.

Специјалном врстом занатства и уметности је вајарско клесарство. Овакови клесари су некада изводили и вајарске радове а нарочито у 19. веку су били извођачи вајарских дела чији су аутори били вајари, образовани на академијама, данас су овакове занатлије помоћници вајара и вајари сами изводе нарочито завршне радове у вајарским делима - скулптурама. Клесари из Србије- домаћи клесари већином су изводили манастире и дела у српској архитектури када се радило о примени и обради камена.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:43

[You must be registered and logged in to see this image.]
Грнчарство

Грнчар је једно од најстаријих занимања којима се човек бави од давнина.

Основни поступак је да се изабере одговарајућа врста земље која се потом помеша са водом и добро премеси. Добија се тестаста маса која се потом обликује у различите облике.

Проналаском грнчарског точка поступак израде предмета који су округли је веома убрзан. То се пре свега односи на посуде као што су вазе, лонци и сл...По завршетку израде предмета, исти се оставља у хладовину, на промају, да се суши.

Ако се жели добити глазура и боја на готовом производу, онда се он премазује, осликава, материјалима који имају функцију боје.

Грнчарија је потом пече у специјалним пећима (на дрва - примитивније или електричну струју - модерније). У зависности од технологије печења и величине предмета, оно може трајати од неколико сати до неколико дана.

После печења, хлађење мора бити поступно да предмети не би попуцали. То се и поред највеће пажње ипак дешава, а обим штете, зависи од вештине грнчара који то ради.

У Србији је најпознатија грнчарија из околине Ужица. Недалеко од Ужица у селу Злакуса постоји веома квалитетна глина која се мешањем са кварцним млевеним каменом користи за израду лонаца, пека (тепсија за месо)... Надалеко је чувен војнички пасуљ, свадбарски купус и други ужички специјалитети печени у тој грнчарији јер тиме добијају посебан укус.

Постоји велики број уметника који се баве грнчаријом. Они себе називају керамичарима.

Најфинији тип грнчарије је порцелан, који је најтежи за израду, најфинији и најскупљи. Чувен је чешки и кинески порцелан.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:43

Екмеџија,Пекар




Пекар је мајстор или радник који се бави спремањем (справљањем) и печењем хлеба и других пецива.

Пре скоро 90 година, у Србији је постојао пекарски еснаф. То је било удружење пекарских мајстора које је радило на томе да заштити углед и интересе своје професије. Пекари су се тада називали екмеџијама (турцизам). Тада је мало људи обављало овај посао. Да би постао прави пекарски мајстор, прво би се пријавио као шегрт код неког пекара (газде-мајстора), и затим у тим радионицама (пекарама) изучавао занат. Када би газда увидео да је шегрт научио занат, позвао би стручну комисију. Комисија би на основу знања и умешности шегрта, доделила шегрту Мајсторско писмо. На основу тог документа се доказује да је та особа постала мајстор свог заната односно пекар.

Данас, и даље постоји пекарски еснаф и Унија пекара Србије. У тим удружењима су данас чланови углавном стари пекари, а њих има мало. Пошто се пекарска делатност ширила, сходно томе данас постоје мајстори (занимања) за хлеб (хлебари), пециво (пецивари) и бурек (бурегџије). Мада, доста мајстора зна два, неретко и сва три посла. Старе зидане (турске) пећи (у неким крајевима су их звали вурње, вуруне, фуруне) су замењене новим: парним, електричним и пећима на чврсто гориво, али се традиционално за најукуснији сматра хлеб из зиданих пећи.

Данас је широка понуда пекарских производа, али у условима нелојалне конкуренције пекари се тешко боре, а опстају само захваљујући свом знању и квалитету својих производа. Пекарски посао је тежак јер се обавља у веома тешким условима при великој врућини и ноћу, да би врућ и свеж хлеб био испечен до јутра.

Православни пекари имају и свог свеца заштитника, а то је свети Атанасије, и слави се 31. јануара сваке године.
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:44

Иконопис


Иконопис (или иконописање) је посебна сликарска техника коју негује хришћанска црква (нарочито православна).

Корени су јој у раном хришћанству али се временом уобличавала све док није стекла коначни облик (и врхунац) у доба средњовековне Византије. Разликујемо иконописање (сликање икона на дасци) и фрескописање (сликање икона - фресака на зиду).
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:45

Jorgandzija

Последњи земунски јорганџија и вуновлачар - написао Раде Живковић


Индустријализација, увоз јефтине кинеске робе и драстичан пад куповне моћи становништва, променили су укус купаца и потпуно обесмислили традиционалне производне занате. Кад данашње средњошколце и основце питате шта производе кујунџије, сарачи, тишлери, шлосери или грнчари, дај Боже да вам неко од њих да тачан одговор. Како је кренуло ни у Министарству трговине ускоро неће знати о којим занатима је реч, јер да их интересује не би дозволили да нестане нешто што представља део културне баштине Србије. За разлику од нас, наше комшије у суседним државама ( Мађарска и Хрватска ) итекако воде рачуна о очувању старих заната, којим су подстакли, не само очување и обнављање културног и историјског наслеђа, већ и запошљавање. Време је такво да, колико – толико опстају услужни занати, док се стари производни занати полако гасе. Једна од занатских радњи, која преживљава најтеже, а изгледа и последње године свог живота је јорганџијска радња у Ивићевој улици, власништво Петра Мрђе, последњег земунског јорганџије и вуновлачара.

Радњу на овој адреси отворио је давне 1954. године мој отац Ђурађ и водио ју је до 1985. године. Иначе, отац је рођен у селу Смољане код Босанског Петровца и дошао је преко Привредника на занат у Београд. После одласка у пензију, радњу сам преузео у жељи да наставим очевим стопама, упркос чињеници да сам, као економиста, био запослен у једном друштвеном предузећу. Још као дечак долазио сам у радњу, која је врвила од муштерија. Доносила се вуна, коју су наше мајке и баке влачиле и од тога плеле разне одевне предмете – џемпере, рукавице, капе, шалове, чарапе и разне друге вунене одевне предмете. Правили су се јоргани и јастуци и потражња је била таква да се једва постизало са испоруком. Из године у годину и због различитих разлога, интересовање је опадало, тако да данас једва састављам крај са крајем. Ово је једина радња у Земуну била и тада и данас. У Београду је некада било доста јорганџијских радњи, а данас мислим да има још само две радње – каже Петар Мрђа.

Док разговарам са власником, поглед ми застаје на предивним јорганима и јастуцима, као и декама, које су уредно сложене на полицама. Пространа радња одише неком свежином, а мирис вуне ме враћа у дане детињства. Настављамо причу о самом процесу производње јоргана и какви се све јоргани производе?

Некада се све радило ручно, нису постојале машине као данас. Радило се на основу неких мустри, са отвореним чаршафима. Није било грејања, зиме су биле хладне и потреба за добрим и квалитетним јорганима је била велика. Ми и даље правимо такве јоргане, они су скупљи од индустријских и то наше муштерије препознају На жалост, пензионери, као главне муштерије, од својих пензија не могу да приуште оно што би хтели, али знају шта је добро и квалитетно и то преносе на своју децу. Најквалитетнији и најскупљи су јоргани пуњени гушчијим паперјем, онда следе вунени, од чистог памука и најефтинији су синтетички. Сировине су природне и набављам их у околини Ваљева и на Златибору, где се још увек гаје овце и стриже вуна, док паперје купујем по околним сремским селима Опрану вуну влачим у својој радњи, прерађујем је и од ње правим најфиније јоргане. Ево пет година нико није донео вуну да влачи Свако време носи своје бреме, али ово је најтеже ? Друштво је посебно занемарило старе занате, велике дажбине, порези и разни намети довели су нас до истребљења. Наводно, држави је интерес да заштити старе занате, обећавају све и свашта, а суштински ништа не предузимају да опстанемо – каже разочарано Петар Мрђа.

Разочарање овог мајстора, једног здравог човека у пуној снази, до те мере је изражено да интензивно размишља о гашењу радње и раније него што је планирао.

Не могу ово да издржим ? Порези, прирези, кирија, дужници и разни други проблеми ме терају да угасим радњу. Ћерке студирају и не интересује их овај посао, тако да се после мене и дефинитивно јорганџијско вуновлачарски занат у Земуну заувек гаси ! Тужно и жалосно, али то је реалност – констатује на крају разговора Петар Мрђа

Тако ће се још један стари занат ускоро преселити из Ивићеве у историјске читанке. Неке будуће генерације гледаће са чуђењем музејске излоге у којима ће стајати делови неких чудних машина и производи, који ће једног дана имати колекционарску вредност. Гледаће у њих као у скелет диносауруса, несвесни да су те машине и ти производи помогли у одрастању њихових очева, мајки, бака и дека !Ми, који смо имали прилике да осетимо топлину правог јоргана и незаборавно спавање на перјаном јастуку, никада нећемо моћи то објаснити неком ко спава на разним, маркетиншки сашивеним и украшеним, ДОРМЕО и осталим производима ? А живот је такав да човек увек има и имаће жал за нечим ? Ово је жал за топлином !

www zemun
Nazad na vrh Ići dole
Vladeta

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 335

Lokacija : U knjizi nespokoja

Učlanjen : 05.05.2015

Raspoloženje : Tu i tamo osmeh


PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   Čet 10 Nov - 12:47

Korpаrsko-pletаrski zаnаt


Zаnаt se rаzvio u Srbiji početkom XX vekа i to nаjpre u vidu kućne rаdinosti. Odnosi se nа izrаdu rаznih predmetа od prućа njegovim međusobnim preplitаnjem, а izrаđivаni su prevаshodno predmeti korišćeni zа nošenje teretа.
Korpаrski zаnаt u Srbiji prošlog vekа, bio je prilično zаstupljen kаko u Vojvodini tаko i u ostаlim delovimа zemlje.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovаj zаnаt podrаzumevа posebnu veštinu ručnog pletenjа, obično vrbovog prućа, koje je morаlo biti tretirаno nа posebаn nаčin kаko bi dobilo nа sаvitljivosti. Od аlаtа koristi se tek po koji nož. Glаvni instrument jesu vešte neumorne ruke.
Dаnаs se proizvodi od prućа nаjčešće mogu nаbаviti nа vаšаrimа. Vаrirаju od mаlih suvenirа, preko nаmeštаjа od prućа do izrаde rаznih korpi zа prаktičnu upotrebu u domаćinstvu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Stari zanati kod Srba   

Nazad na vrh Ići dole
 
Stari zanati kod Srba
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» DUBOREZI
» Zanati
» STARI ZAVJET
» Zabranjena istorija Srba
» Stari porculan
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-