Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Reč oštrija od mača

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2773

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Reč oštrija od mača   Ned 30 Okt - 17:35

Ovih 5 govora su promenili svet i tok istorije

Hristova Beseda na Gori, govor Martina Lutera u Vormsu, Linkolnov govor u Getisburgu, Čerčilov u britanskom Parlamentu i govor Martina Lutera Kinga u Vašingtonu verovatno su grupa najuspešnijih i najuticajnijih oratorskih bravura u istoriji sveta
[You must be registered and logged in to see this image.]
Prošlost je videla mnogo velikih govornika koji su oduševljavali ljude koji su imali prilike da slušaju njihove besede i oratorske bravure. Takođe, postoji i mnogo pojedinačnih govora koji su promenili tokove istorije i ubrzavali političke, verske i ekonomske procese: rečju, menjali svet oko nas. Ovih pet govora koje smo izabrali bez sumnje su “crème de la crème” retorstva i krunski dokazi u prilog našeg naslova: da reč jeste oštrija od mača.
BESEDA NA GORI

Isus Hrist je, hrišćani veruju, Sin Božiji, reč koja je stvorena pre svega. “U početku beše Reč, i Reč beše od Boga, i Reč beše Bog”, tako piše Jovan u svom jevanđelju. Ako ovo prihvatimo kao istinu, poslednje tri godine svog života je proveo na Zemlji propovedajući u Galileji, na jednom delu današnjeg Izraela.

Najbitnija njegova propoved je Beseda na Gori, koja je tradicionalno mesto duhovnog otkrovenja; ovaj govor je bio upućen pre svega njegovim učenicima, ali i svima koji su se tu zadesili. U njoj, Isus je izneo suštinu svog učenja: odbacivanje bogatstva zarad sopstvenog dobra, blagoslov za krotke, za gladne i žedne pravde koji će nasititi, za milostive, za čiste srcem, za mirotvorce, za one koji svoje slabosti i grehe gledaju a ne tuđe.

Između ostalog, rekao je i “da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči sa tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Beseda o blaženstvima, deo Besede na Gori. Slika Džejmsa Tisoa. Foto: Wikimedia Commons/Justass

Rekao je takođe i da je “kazano: ljubi bližnjeg svog i mrzi na neprijatelja svoga; a ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima, jer On zapoveda suncu te obasjava i zle i dobre i daje dažd pravednima i nepravednima“. Ovo je svojevrsna sublimacija svih deset božijih zapovesti iz Starog Zaveta koja ga je učinila suvišnim, što se hrišćana tiče.

Takođe, izgovorio je tada sledeće: “Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.”

Kao što vidite, ako ste hrišćanin, ne možete da uzmete pušku u ruke i da idete u ime pravoslavlja ili rimokatoličanstva da ratujete. Jednostavno ne možete. Šta god vam govorili patrijarsi, pape, vladike i biskupi.

MARTIN LUTER U VORMSU
[You must be registered and logged in to see this image.]

Martin Luter je 1517. godine bio nepoznati profesor teologije na nemačkom Univerzitetu u Vitenbergu, ali je u tom trenutku učinio nešto što je iz korena promenilo ne samo tok istorije nego i hrišćanstvo samo po sebi: na vrata lokalne crkve prikucao je svojih 95 teza u kojima je osudio zloupotrebe vere od strane Rimokatoličke crkve, posebno prodaju oproštajnica, čime je pokrenuo protestantsku reformaciju.

Karlo V, vladar Svetog rimskog carstva, ga je pozvao na kraljevski skup u Vormsu nadajući se da može doći do nekog kompromisa, ali je Luter odbio da povuče svoja učenja i osudu pape.

Gledao je Karla V u oči i nastavio da žestoko napada korumpiranost Crkve, a besedu je završio rečima: “Evo stojim! Drugačije ne mogu. Neka mi je Bog u pomoći!”

Posle ovoga, raskol u zapadnom hrišćanstvu je postao neminovan i neizbežan.

ABRAHAM LINKOLN U GETISBURGU

[You must be registered and logged in to see this image.]
Getisburški govor Abraham Linkolna, koji je istaknut u sepiji. Foto: Wikimedia Commons/David Bachrach

Na otvaranju memorijalnog parka posvećenog poginulima u Bici kod Getisburga 1863. godine – koja je preokrenula tok Američkog građanskog rata na Istočnom ratištu u korist snaga Unije koje su se zalagale za održanje SAD a borile protiv država na Jugu koje su se iz perspektive Severa protivpravno otcepile, iz straha da će biti ukinuto ropstvo – predsednik Linkoln održao je govor koji je trajao svega tri minuta, ali koji je iz korena promenio način razmišljanja običnih Amerikanaca.

Ujka Ejb, kako su ga zvali, pozvao se na principe slobode i demokratije, a jezik koji je koristio je bio uzvišen, svečan i jednostavan, bez nepotrebnih ukrasa.

Najupečatljivi trenutak je bio onaj koji je u sebi sažeo suštinu demokratije kao uređenja. Linkoln je tada rekao, da je na njima živima da se postaraju da oni koji su umrli nisu umrli uzalud, te da “ova nacija pred Bogom doživi novo rođenje slobode i da vladavina naroda, od naroda i za narod ne nestane sa lica Zemlje.”.

VINSTON ČERČIL, 1940. GODINE

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vinston Čerčil desetak dana nakon što je postao britanski premijer. Foto: Wikimedia Commons/British Government

Samo tri dana nakon što je Čerčil postao predsednik britanske vlade, Drugi svetski rat je na Zapadnom frontu izašao iz svoje takozvane lažne faze tokom koje se ništa nije dešavalo, pošto je baš tada Adolf Hitler odlučio da pokrene svoju vojnu mašineriju i porazi Francusku.

Besmrtne reči upućene britanskom narodu čim je seo u Dauning strit, “mogu da vam ponudim samo krv, znoj i suze“, slobodno se mogu nazvati prvom prekretnicom ovog užasnog konflikta.

Vinston je odmah potom održao jedan kratak govor u Donjem domu Parlamenta, kojim je poslao poruku prkosa Berlinu kome će nekoliko godina kasnije zbilja i doći glave. Odbacivši bilo kakvu mogućnost kompromisa sa nacistima, rekao je: “Ići ćemo do kraja. Borićemo se u Francuskoj, borićemo se na morima i okeanima, borićemo se sa rastućim samopouzdanjem i snagom u vazduhu, branićemo ovo naše ostrvo, po svaku cenu. Borićemo se na plažama, borićemo se na desantnim zonama, borićemo se na poljima i na ulicama, borićemo se u brdima; nikada se nećemo predati.”

MARTIN LUTER KING 1963. GODINE

[You must be registered and logged in to see this image.]
Martin Luter King drži svoj čuveni govor “Imam san” u Vašingtonu 1963. Foto: Wikimedia Commons/Nesnad

Slavlje povodom stogodišnjice istorijskog govora Abrahama Linkolna koji je ukazao na oslobođenje crnih robova iz okova Juga u slučaju pobede Severa, do čega je i došlo ali ne na onaj način na koji su crnci u Americi želeli, dostigla je svoj vrhunac masovnim mitinzima koji su se održali u prestonom Vašingtonu, na kojima je zahtevano da Afroamerikanci napokon steknu jednakost koja im je zagarantovana Ustavom.

Najbitniji govornik tokom ovog događaja bio je Martin Luter King, propovednik i borac za ljudska prava koji je od tada stekao kultni status u SAD, ne samo među svojim crncima već i među liberalnim belcima. Stotinama hiljada koliko ih se okupilo ispred Linkolnovog memorijalnog centra na “Maršu na Vašington za poslove i slobodu” on je uputio poruku nenasilja i poslao poruku “slobodi da odzvanja”. “Imam san”, ponovio je nekoliko puta. Između ostalog, rekao je: “Imam san da će jednoga dana ova nacija ustati i živeti u potpunosti u skladu sa svojom verom … da su svi ljudi rođeni jednaki. Imam san da će jednoga dana crvenim brdima Džordžije sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika moći da sede zajedno za stolom bratstva“.

Ovo je verovatno najčuveniji govor 20. stoleća koji je ubrzao donošenje zakona o građanskim pravima u Sjedinjenim Državama i postao svetionik nade i ljubavi među ljudima ne samo u zemlji u kojoj je izgovoren već i širom sveta.

(Telegraf.rs)
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   Uto 21 Feb - 20:13

MNOGO bi više trebalo da pripazimo na svoje reči, bar kada već zađemo u godine. Kada bi reči bile kratka veka kao što je zvuk koji ih je izgovorio!

Ali one često žive godinama, kao sramne rane bole i truju život - reči su našeg nobelovca Iva Andrića.

Jezik je oštriji od mača, jer reči su kao nevidljivi noževi, seku duboko a rane zarastaju sporo. A odapetu strelu i izgovorenu reč teško je vratiti, kaže jedna indijska poslovica.

Setite se samo koliko puta vam se desilo da zažalite što ste izgovorili nešto što niste želeli, jer vam je jezik bio brži od pameti? I koliko je ponekad teško to da ispravimo. Kao što nas teške reči mogu povrediti, tako nas nečije reči podrške mogu podići, pa se često može čuti kako su nekome dale snagu, podstakle ga da krene dalje i promenile mu život.

Jer, reči pokreću energiju koja u sebi krije veliku moć, a o tome šta sve mogu reči koje svakodnevno izgovaramo, za „Život Plus“ govori psiholog doc. dr Mirjana Vuksanović.

- Postoje vrata koja ništa ne može otvoriti, ali i ona najteža će sigurno daleko lakše otvoriti lepa reč nego bilo kakva sila. Čovekova je iskonska potreba za dobrom, kvalitetnom komunikacijom. Čak i osobe koje naizgled deluju grubo, čeznu za nežnošću i za lepom reči, za nečijim toplim pogledom i prijateljskim osmehom. Komunikaciju ne čini samo ono što smo izgovorili, tzv. verbalna komunikacija, ona postoji i onda kada ćutimo. To znači da je svaka stvar koju uradimo, ili ne uradimo, kažemo ili ne kažemo, pokažemo ili probamo da sakrijemo, zapravo poruka koju šaljemo drugima. Neverbalna komunikacija je i pogled, pokret, osmeh, uzdah, ali i njihovo odsustvo.

Često kažemo ono što ne mislimo. Da li su naše misli važnije od naših izgovorenih reči?

- Naše reči nisu uvek u skladu sa našim mislima. Kada smo povređeni u stanju smo da osobi koja nas je povredila svesno i namerno izgovorimo nešto ružno što o njoj zapravo ne mislimo, želeći da i ona doživi bol koju smo mi doživeli. S druge strane, dešava se da nekoga hvalimo, govorimo o njegovim vrednostima u koje iskreno ne verujemo, da mu laskamo. Nekada je to u želji da ga ohrabrimo i damo mu osećanje vrednosti, u prijateljskoj nameri, a nekad je reč o laskanju sa ciljem da se pribavi neka korist za sebe. Reči su važne, jake, ostavljaju trag, i kada su napisane i kada su izgovorene. Sa njima treba oprezno postupati, meriti ih i ne rasipati. Ako ih izgovorimo, treba da budu iskrene, istinite i u skladu sa našim mislima. Ako bi ono što mislimo duboko povredilo neku osobu ili bi nas dovelo u neprijatnu situaciju, a postoji mogućnost da prećutimo bez posledica po bilo koga, onda treba prećutati.

Ostavljaju li grube reči dublji i trajniji trag od lepih reči?

- Grube reči mogu da ostave dubok, bolan i trajan trag u našoj duši. I lepe reči mogu dugo da odzvanjaju u nama, da nas vesele, da nam daju krila, i da ih dugo pamtimo. Koje će reči ostaviti dublji trag zavisi od toga koja ih je osoba izgovorila, u kojim okolnostima i koliko su značajne posledice izrečenog za naš emotivni život i život uopšte. Govoreći o prejakoj reči, naš veliki i tragično stradali pesnik Branko Miljković napisao je: „Ubi me prejaka reč“, što je i uklesano na njegovom grobu.

Značajno je kakva je osoba kojoj su reči upućene - optimistične i vesele prirode kraće će pamtiti bolne reči i lakše će ih preboleti od pesimističnih i svojim životom nezadovoljnih osoba.

Da li u životu bolje prolaze oni koji preozbiljno shvataju sve što im neko kaže, ili oni koji tome pristupaju površno?

- Krajnosti nikada nisu dobre. Zrela osoba će skoro uvek moći da proceni ozbiljnost svojih i tuđih reči i postupaka, kao i posledica koje slede. Preterana tzv. ozbiljnost i strogost govore o rigidnosti, neelastičnosti, nedostatku smisla za humor i za površnu komunikaciju. Olako prelaženje preko tuđih reči može svedočiti o površnosti, infantilnosti i neodgovornosti. Naravno, nema univerzalnih pravila, sve zavisi od okolnosti u kojima se osoba nalazi i od strukture njene ličnosti, kao i od značaja izrečenog u smislu posledica prihvatanja ili ne prihvatanja tuđih reči, ocena, saveta...

Koliko smo otporni na laskanje i šta je u osnovi te potrebe?

- Laskanje je vid manipulativnog ponašanja. Laskavac očekuje nešto od nas, neku uslugu, ili prosto želi da deo „sjaja“ sa objekta laskanja obasja i njega, a sa ciljem da dobije na važnosti u sopstvenim očima i/ili u očima drugih ili da ostvari neku materijalnu korist. Laskanje nije iskreno, za razliku od iskrenog poštovanja i divljenja koje se izražava kroz komplimente. Svaka osoba ima potrebu da izaziva poštovanje, prijateljstvo i ljubav okoline. Zrela i samosvesna osoba, zadovoljna sobom, lako će razlikovati komplimente od laskanja, a ono prija nedovoljno samopouzdanim, iskompleksiranim i nesigurnim osobama da im „podigne“ sliku o sebi. Pohvala i pažnja godi svakom ljudskom biću, a odmereni i iskreni komplimenti svakome će ulepšati dan, i onome ko kompliment daje i onome ko kompliment prima.

Da li je komunikacija između partnera na neki način mera kvaliteta njihovog odnosa?

- Šta i kako kažu, šta i na koji način prećute i šta iskažu na neverbalni način, tonom glasa, pokretom, mimikom, sve su to odrednice partnerskog odnosa. Komunikacija iz perioda udvaranja gotovo uvek se značajno razlikuje od komunikacije iz perioda zrele veze ili iz perioda braka. Razlika ima svoje korene u razlici između zaljubljenosti i ljubavi. Zrela ljubav, koja sledi nakon zaljubljenosti, vidi i vrline i mane objekta ljubavi i spremna je da ga prihvati takvim kakav on jeste. Izraz je ljubavi izbegavati ponašanja koja emocionalno i moralno povređuju našeg partnera. Lepe reči, pohvale i komplimenti, zagrljaji, dodiri i topli pogledi obogatiće svaki brak i vezu.

Kaže se i da to kako ćutimo dosta govori o partnerskom odnosu?

- Neverbalno, kao i verbalno, možemo pokazati ljubav, mržnju, ravnodušnost, sve ostale emocije i raspoloženja. Često pogled i ton glasa govori više od reči. Kada su izgovorene reči i neverbalni izraz u neskladu, treba verovati ovom drugom, jer je manje pod kontrolom mehanizma ličnosti.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   Uto 21 Feb - 20:14


Jezik poseca gore nego mač

Речи задају далеко горе ране од оних које прави мач или било које оружје. Наравно, осим ако је то оружје моторна тестера или бонсек. Онда јебига. Добро, долази у обзир и неки Марков буздован, шотка итд.

Шалу на страну, последице које су речи, најобичније речи у стању оставити се не могу мерити са физичким повредама. Време које је потребно за њихово зарастање драстично се разликује. Штавише, не може се поредити. Рана зарасте, израсту чак и удови, ако си Пиколо из Гокуа, али ране које језик нанесе могу трајати и цео живот, могу остати вечно закључане у некој удаљеној, забаченој просторији душе без наде за повратак. Временом и оне бивају заборављене. Потиснуте. Једноставно избледе као јебени дукс из Блу Стора за који пукнеш три сома, да би након два прања пустио сву боју. Нисам узео камелеона, јебем вам матер.

- Шта би са оном малом на крају?
- Туга брате. За срце ме уједе, гуја љута.
- А јаднииичак! Па како, јебему миша?
- Ја је питао шта пије, каже она један мали Бу коктел. Замисли.
- Страшно, с т р а ш н о.
- Па да... Уместо Малибу, она рече мали Бу. Ја реко' велики Бу, да не испаднем папак као да пијем нешто женско, а конобар гледа у мене к'о да сам му бубрег извадио. Кад нисам у земљу пропао од блама!
- Ајде ајде, части батица једним чупањем обрва!
- Да ли ја то видим неки загрљај у најави?
- Ањњњњњ!

Vukajlija








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
sav@

VIP
VIP

avatar

Muški
Poruka : 13871

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 08.08.2011


PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   Pet 24 Feb - 1:37

Magična moć reči

[You must be registered and logged in to see this image.]
Laskanje nije iskreno, za razliku od iskrenog poštovanja i divljenja koje se izražava kroz komplimente

MNOGO bi više trebalo da pripazimo na svoje reči, bar kada već zađemo u godine. Kada bi reči bile kratka veka kao što je zvuk koji ih je izgovorio!

Ali one često žive godinama, kao sramne rane bole i truju život - reči su našeg nobelovca Iva Andrića.

Jezik je oštriji od mača, jer reči su kao nevidljivi noževi, seku duboko a rane zarastaju sporo. A odapetu strelu i izgovorenu reč teško je vratiti, kaže jedna indijska poslovica.

Setite se samo koliko puta vam se desilo da zažalite što ste izgovorili nešto što niste želeli, jer vam je jezik bio brži od pameti? I koliko je ponekad teško to da ispravimo. Kao što nas teške reči mogu povrediti, tako nas nečije reči podrške mogu podići, pa se često može čuti kako su nekome dale snagu, podstakle ga da krene dalje i promenile mu život.

Jer, reči pokreću energiju koja u sebi krije veliku moć, a o tome šta sve mogu reči koje svakodnevno izgovaramo, za „Život Plus“ govori psiholog doc. dr Mirjana Vuksanović.

-Postoje vrata koja ništa ne može otvoriti, ali i ona najteža će sigurno daleko lakše otvoriti lepa reč nego bilo kakva sila. Čovekova je iskonska potreba za dobrom, kvalitetnom komunikacijom. Čak i osobe koje naizgled deluju grubo, čeznu za nežnošću i za lepom reči, za nečijim toplim pogledom i prijateljskim osmehom. Komunikaciju ne čini samo ono što smo izgovorili, tzv. verbalna komunikacija, ona postoji i onda kada ćutimo. To znači da je svaka stvar koju uradimo, ili ne uradimo, kažemo ili ne kažemo, pokažemo ili probamo da sakrijemo, zapravo poruka koju šaljemo drugima. Neverbalna komunikacija je i pogled, pokret, osmeh, uzdah, ali i njihovo odsustvo.

Često kažemo ono što ne mislimo. Da li su naše misli važnije od naših izgovorenih reči?
-Naše reči nisu uvek u skladu sa našim mislima. Kada smo povređeni u stanju smo da osobi koja nas je povredila svesno i namerno izgovorimo nešto ružno što o njoj zapravo ne mislimo, želeći da i ona doživi bol koju smo mi doživeli. S druge strane, dešava se da nekoga hvalimo, govorimo o njegovim vrednostima u koje iskreno ne verujemo, da mu laskamo. Nekada je to u želji da ga ohrabrimo i damo mu osećanje vrednosti, u prijateljskoj nameri, a nekad je reč o laskanju sa ciljem da se pribavi neka korist za sebe. Reči su važne, jake, ostavljaju trag, i kada su napisane i kada su izgovorene. Sa njima treba oprezno postupati, meriti ih i ne rasipati. Ako ih izgovorimo, treba da budu iskrene, istinite i u skladu sa našim mislima. Ako bi ono što mislimo duboko povredilo neku osobu ili bi nas dovelo u neprijatnu situaciju, a postoji mogućnost da prećutimo bez posledica po bilo koga, onda treba prećutati.

Ostavljaju li grube reči dublji i trajniji trag od lepih reči
?

-Grube reči mogu da ostave dubok, bolan i trajan trag u našoj duši. I lepe reči mogu dugo da odzvanjaju u nama, da nas vesele, da nam daju krila, i da ih dugo pamtimo. Koje će reči ostaviti dublji trag zavisi od toga koja ih je osoba izgovorila, u kojim okolnostima i koliko su značajne posledice izrečenog za naš emotivni život i život uopšte. Govoreći o prejakoj reči, naš veliki i tragično stradali pesnik Branko Miljković napisao je: „Ubi me prejaka reč“, što je i uklesano na njegovom grobu.

Značajno je kakva je osoba kojoj su reči upućene - optimistične i vesele prirode kraće će pamtiti bolne reči i lakše će ih preboleti od pesimističnih i svojim životom nezadovoljnih osoba.

Da li u životu bolje prolaze oni koji preozbiljno shvataju sve što im neko kaže, ili oni koji tome pristupaju površno?

- Krajnosti nikada nisu dobre. Zrela osoba će skoro uvek moći da proceni ozbiljnost svojih i tuđih reči i postupaka, kao i posledica koje slede. Preterana tzv. ozbiljnost i strogost govore o rigidnosti, neelastičnosti, nedostatku smisla za humor i za površnu komunikaciju. Olako prelaženje preko tuđih reči može svedočiti o površnosti, infantilnosti i neodgovornosti. Naravno, nema univerzalnih pravila, sve zavisi od okolnosti u kojima se osoba nalazi i od strukture njene ličnosti, kao i od značaja izrečenog u smislu posledica prihvatanja ili ne prihvatanja tuđih reči, ocena, saveta...

Koliko smo otporni na laskanje i šta je u osnovi te potrebe?

-Laskanje je vid manipulativnog ponašanja. Laskavac očekuje nešto od nas, neku uslugu, ili prosto želi da deo „sjaja“ sa objekta laskanja obasja i njega, a sa ciljem da dobije na važnosti u sopstvenim očima i/ili u očima drugih ili da ostvari neku materijalnu korist. Laskanje nije iskreno, za razliku od iskrenog poštovanja i divljenja koje se izražava kroz komplimente. Svaka osoba ima potrebu da izaziva poštovanje, prijateljstvo i ljubav okoline. Zrela i samosvesna osoba, zadovoljna sobom, lako će razlikovati komplimente od laskanja, a ono prija nedovoljno samopouzdanim, iskompleksiranim i nesigurnim osobama da im „podigne“ sliku o sebi. Pohvala i pažnja godi svakom ljudskom biću, a odmereni i iskreni komplimenti svakome će ulepšati dan, i onome ko kompliment daje i onome ko kompliment prima.

Da li je komunikacija između partnera na neki način mera kvaliteta njihovog odnosa?

Šta i kako kažu, šta i na koji način prećute i šta iskažu na neverbalni način, tonom glasa, pokretom, mimikom, sve su to odrednice partnerskog odnosa. Komunikacija iz perioda udvaranja gotovo uvek se značajno razlikuje od komunikacije iz perioda zrele veze ili iz perioda braka. Razlika ima svoje korene u razlici između zaljubljenosti i ljubavi. Zrela ljubav, koja sledi nakon zaljubljenosti, vidi i vrline i mane objekta ljubavi i spremna je da ga prihvati takvim kakav on jeste. Izraz je ljubavi izbegavati ponašanja koja emocionalno i moralno povređuju našeg partnera. Lepe reči, pohvale i komplimenti, zagrljaji, dodiri i topli pogledi obogatiće svaki brak i vezu

Kaže se i da to kako ćutimo dosta govori o partnerskom odnosu?


-Neverbalno, kao i verbalno, možemo pokazati ljubav, mržnju, ravnodušnost, sve ostale emocije i raspoloženja. Često pogled i ton glasa govori više od reči. Kada su izgovorene reči i neverbalni izraz u neskladu, treba verovati ovom drugom, jer je manje pod kontrolom mehanizma ličnosti.

M. Jungić  10. jun 2013
Izvor:Večernje novosti
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2773

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   Pon 27 Feb - 19:44

Pazite što govorite i pišete, jer Riječi su Svete

Riječ je jedan apstraktan pojam, koji se ne može tako lako opisati. Nedodirljiva, bez pristupa u materijalno; bez-vremenska, nematerijalna, stoga neprolazna; a ipak - može se manifestirati u naš ovozemaljski život. Ona kao da prolazi kad je izrečena, no zapravo, riječi ne stare, niti se habaju. Poput brojeva koji mogu kao i Bog iz minus beskonačnosti u plus beskonačnosti, tako je i riječ u nekom apstraktnom kontinuumu - dana ljudima na raspolaganje. Iz sljedećih nekoliko Riječi Iz Svetog Pisma - upravo ćemo vidjeti što je to sama Riječ; koja je njezina veličina, i snaga.



Kao što naslov ovog teksta kaže da treba paziti što se govori i piše, tako nas uči i Pismo. Najprije pogledajmo upozorenje koje je Isus dao ljudima:



Matej 12 -
36A kažem vam: za svaku bezrazložnu riječ koju ljudi reknu dat će račun na Dan sudnji. 37Doista, tvoje će te riječi opravdati i tvoje će te riječi osuditi."



Svaka dakle, i najsitnija, najnepotrebnija riječ izrečena iz naših usta, ili zapisana - naš je na neki način pečat našeg života. Najsitnija šala, ili najgrublja uvreda. Čovjek treba biti oprezan sa svojom riječju. Koliko tek ljudi koji imaju veliki utjecaj, poput javnih osoba, pjevača, glumaca, ili sličnih; bacaju na sebe prokletstvo ako govore bezrazložne riječi ili uvrede; pogotovo ako su jako utjecajni. Sve što činimo, govorimo Božjem oku je poznato, i za nas će se tražiti račun za isto izrečeno. Prema Bibliji, jedini grijeh koji se ne oprašta, je grijeh protiv Istine - hula na Duha Svetoga. I kako se sagriješi na Duha? Pa zasigurno ne tijelom, koliko Riječju. Zato je važnost Riječi, izuzetna. Tijelom i tjelesnim udarcima, možemo naškoditi tijelu. Riječima opet, hranimo ili spuštano naš duh. Riječ dakle može biti oruđe Duha Svetoga. Riječju se stvara ljubav, mržnja, očaj, bol, radost, tuga, depresija. Riječima se govori u jezicima. Riječima se zazivlje Duh Sveti koji čak može reakcijama djelovati na čovjeka. Snaga Riječi je i opsežnija od poimanja ljudskog uma - prema Bibliji Bog je od Riječi stvorio svijet. Iz toga svega proizlazi da Riječi mogu biti oruđe - a da li duha istine, ili duha laži i propasti naravno, ovisi čovjeku i njegovom unutarnjem "ja" koji mu je zasijan na srcu. Riječi su dakle životvorne, što ćemo vidjeti i iz sljedećih navoda iz Svetog Pisma.



Da je Bog stvorio svemir Riječju, imamo zapisano u Starom zavjetu:



Knjiga Mudrosti 9 -
1Bože otaca naših i Gospode milosrđa, ti koji si riječju svojom stvorio svemir





Dakle Bog je materiju i prostor, prema Bibliji; stvorio ni iz čega - iz puke Riječi, koja je u nekoj nematerijalnoj dimenziji jer riječi ne mogu propasti kao tijelo, a opet, može se manifestirati u našoj materijalnoj dimenziji. Riječ je tako životvorac. To nam objašnjava i sam Isus, da su zapravo Riječi koje govori duh i život:



Ivan 6 -
63"Duh je onaj koji oživljuje, tijelo ne koristi ništa. Riječi koje sam vam govorio duh su i život su."





Sada smo još pobliže opisali Riječ, njezino značenje i važnost u Svetom Pismu. Sada znamo, iz Isusovih riječi, da su Riječi u nekoj dimenziji Duha - budući da su one "Duh i život".



Isus nije đavle izgonio svojim tijelom ili snagom muževljom, nego također Riječju:


Matej 8 -
16A uvečer mu doniješe mnoge opsjednute. On izagna duhove riječju i sve bolesnike ozdravi -





U Petrovoj poslanici, također imamo dio koji govori o stvaralačkoj moći riječi, a ne tijela. Kako objašnjava Pismo, za razliku od tijela, riječ je neraspadljiva (a pogotovo i stvaralačka, kad se radi o Božjoj Riječi):


1 Petrova poslanica 1 -
23Ta nanovo ste rođeni, ne iz sjemena raspadljiva nego neraspadljiva: riječju Boga koji živi i ostaje.





Isto kao i Isus, i Pavao poziva na životvornost riječi, nazivajući je živom, što je sukladno Isusovim riječima da su Riječi koje je govorio kao slika Živoga Boga "duh i život":



Poslanica Hebrejima 4 -
12Živa je, uistinu, Riječ Božja i djelotvorna; oštrija je od svakoga dvosjekla mača; prodire dotle da dijeli dušu i duh, zglobove i moždinu te prosuđuje nakane i misli srca.





O stvaranju svijeta iz same Riječi (dakle ne materijalnoga) govori nam i Psalam, o njenoj životvornosti jer je od Boga; i to ne samo zemaljskog svijeta, nego i onoga svijeta:


Psalmi 33 -
6Jahvinom su riječju nebesa sazdana
i dahom usta njegovih sva vojska njihova.





Tako za razliku od nevjernika, vjernik ima argumente kojima može logički objasniti da je nešto nastalo iz ničega. Ne i nevjernik - on takvu tvrdnju, da je nešto nastalo ni iz čega (materijalnog ili fizičkog), bez da prizna višu Silu, nikada ne može tvrditi.



Riječ Božja zapisana je i u zadnjoj proročkoj knjizi Biblije, Otkrivenju, i o njezinom ponovnom utjelovljenom dolasku:



Otkrivenje 19 -
9I reče mi: "Piši! Blago onima koji su pozvani na svadbenu gozbu Jaganjčevu!" I reče mi: "Ove su riječi istinite, Božje." 10Padoh mu pred noge da mu se poklonim. A on će mi: "Nipošto! Sluga sam kao i ti i braća tvoja koja imaju svjedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni!" Jer svjedočanstvo Isusovo duh je proročki. 11I vidjeh: nebo otvoreno - i gle, konj bijelac, a na nj sjeo On, zvani Vjerni i Istiniti, a sudi i vojuje po pravdi; 12oči mu plamen ognjeni, na glavi mu mnoge krune; nosi napisano ime kojeg nitko ne zna doli on sam; 13ogrnut je ogrtačem krvlju natopljenim; ime mu: Riječ Božja.





I na koncu, možemo spomenuti i dio iz Ivana 1-1, koji se između ostalih citata, upotrebljava i kod egzorcizama. To je dio o Logosu, o postanku svega od Boga iz Riječi, te o tjelesnom utjelovljenju Božje Riječi. U Ivanu 1-1 stoji da je Riječ zapravo - sam Bog - upravo zbog napisanog "Riječ bijaše Bog". Pažljivi čitatelj će u Ivanu 1-14 koji može ovdje vidjeti, shvatiti da se spominje "I Riječ tijelom postade" - što je jako bitno. Nije dakle pisalo da riječ recimo "postade zemljom", već baš tijelom postade - dakle govori se o čovjeku - utjelovljenje Božje Riječi u čovjeku. Budući da iz Isusovih riječi koje smo ranije spominjali znamo da su njegove Riječi "Duh i Život", spoznajemo da je on Božji Izdanak. Upravo je Isus ta Riječ koja je tijelom postala, o čemu su prorokovali i Zaharija, i Izaija, i ostali proroci:


Ivan 1 -
1U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Boga i Riječ bijaše Bog. 2Ona bijaše u početku u Boga. 3Sve postade po njoj i bez nje ne postade ništa. Svemu što postade 4u njoj bijaše život i život bijaše ljudima svjetlo; 5i svjetlo u tami svijetli i tama ga ne obuze. 6Bi čovjek poslan od Boga, ime mu Ivan. 7On dođe kao svjedok da posvjedoči za Svjetlo da svi vjeruju po njemu. 8Ne bijaše on Svjetlo, nego - da posvjedoči za Svjetlo. 9Svjetlo istinsko koje prosvjetljuje svakog čovjeka dođe na svijet; 10bijaše na svijetu i svijet po njemu posta i svijet ga ne upozna. 11K svojima dođe i njegovi ga ne primiše. 12A onima koji ga primiše podade moć da postanu djeca Božja: onima koji vjeruju u njegovo ime, 13koji su rođeni ne od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muževlje, nego - od Boga. 14I Riječ tijelom postade i nastani se među nama i vidjesmo slavu njegovu - slavu koju ima kao Jedinorođenac od Oca - pun milosti i istine.


Nazad na vrh Ići dole
EROTIC MAN

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 15375

Učlanjen : 17.03.2015


PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   Uto 28 Feb - 15:06

Aleksandar Veliki

izvor:SD

Za makedonskog vladara i vojskovođu Aleksandra Velikog smatra se da je jedan od najvećih vojnih stratega i vojskovođa svih vremena. Zahvaljujući njemu malena Makedonija je svojim granicama dotakla daleki svet mistične Indije.
Aleksandar je postao uzor brojnim borcima koji su u njegovim postupcima pronašli inspiraciju za svoje pohode. „Niko me na svetu nije pokorio, osim mene“, zatim „Ne može se imati dva sunca, niti zemlja dva gospodara“, kao i „“Ne plašim se vojske lavova koju predvodi ovca, plašim se vojske ovaca koju predvodi lav” su neke od izreka koje možemo i danas vrlo često čuti.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28400

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   Ned 12 Mar - 19:09

Da li znate pravu snagu reči?
Da li obraćate pažnju na reči koje izgovarate svakodnevno? Većina ljudi ne obraća pažnju. U modernoj eri našeg života, pored svih tehničkih inovacija i zanimacija kojima popunjavamo slobodno i poslovno vreme, potpuno smo prestali da obraćamo pažnju na reči.
Prvih nekoliko godina života, dok smo učili prve reči, donekle smo shvatali njihovu važnost, ali vremenom taj značaj je bledeo. Uz svo bogatstvo reči koje nam nudi jedan književni jezik mi koristimo jedva nekoliko stotina njih kroz ceo naš život.

Potpuno zaboravljamo činjenicu da su reči veoma moćan način komunikacije i veoma uticajan na našu psihu. Psiholozi su svesni ove činjenice i znaju kako da najbolje upotrebe moć reči za rešavanje najtežih problema.

Rečima možemo uticati na nečije raspoloženje, tako što ćemo ga popraviti ili pogoršati, možemo širiti razne ideje koje će imati značajan uticaj u svetu oko nas, ili stavljati reči na papir i stvarati neprocenjiva umetnička dela.

Ljudi su jedina živa stvorenja na planeti koja imaju tu moć da komuniciraju jedni sa drugima pomoću reči, pa ipak, tu moć slabo koristimo. Imamo snagu da kontrolišemo raspoloženje ljudi u našem okruženju, da ih činimo srećnim ili tužnim.

Uzmimo jedan primer: ako sretnemo rano ujutro neku osobu i kažemo joj da izgleda sjajno, ona će u to stvarno poverovati i ceo dan će se osećati neverovatno lepo i širiće taj osećaj na druge ljude. Sa druge strane reči imaju i negativan efekat, dokazano je da kada nekom poznaniku kada ga sretnemo kažemo da ima boju lica kao osobe koje boluju od neke neizlečive bolesti, ako poveruje u te reči, postoji velika mogućnost da za godinu dana oboli od nečeg sličnog.

Eto kolika je moć reči.

One imaju uticaj na naš svakodnevni život, samo što mi na to ne obraćamo preteranu pažnju. Koliki uticaj one imaju videćete na primeru svakodnevnog vida komunikacije među ljudima - a to je ogovaranje.

Skoro svaki razgovor između dvoje i više ljudi svodi se na ogovaranje, to je postalo i jedini vid razgovora. A ono ima veliki uticaj na naše ponašanje. Ako odlučite da upišete neki kurs iz poslovnih veština i krenete na prvi čas puni entuzijazma i poleta, baš tada sretnete kolegu koji je pohađao isti taj kurs i on vam kaže kako je profesor loš i nestručan, vi sa tim ubeđenjem idete na predavanje i naravno ništa ne naučite samo zbog te jedne pretpostavke.

Da je neko upotrebio druge reči pre kurs efekat je mogao da bude mnogo povoljniji. Tako je u svakodnevnom životu, ako želimo da nekome učinimo nešto nažao mi njemu uputimo loše reči i on se uvredi, ali ono što smo postigli je to da nas neko zamrzi.

Kada roditelji sasvim nesvesno kažu deci koja su nemirna i koja stvaraju buku svirajući neke instrumente, da prestanu to da rade jer mnogo grozno zvuči , deca stvarno u to poveruju i tokom odrastanja stvaraju odbojnost prema bilo kakvoj vrsti muzike i nikada ne požele da sviraju na nekom muzičkom instrumentu, i to sve samo zato što roditelji nisu obratili pažnju na reči koje su im uputili.

Osoba koja ogovara nekoga širi emocionalni otrov među ljudima. Kada nas nervira neka osoba mi počnemo da širimo takozvane glasine o njoj među kolegama i poznancima, a oni ni ne pokušavaju da provere te informacije i tako se mit o nekom čoveku širi sa snažnim posledicama. Najgori su oni ljudi koji namerno šire takve emocionalne otrove, njih možemo porediti sa kompjuterskim hakerima koji namerno šire viruse da bi zarazili nečije kompjutere.

U privatnom kao i u poslovnom načinu ophođenja sa ljudima moramo obraćati pažnju na reči koje koristimo jer one imanju uticaj sa nepreglednim posledicama.

Dokaz o uticaju reči na organizam možemo pronaći u tome da kada neko priča o hrani mi osetimo glad i naš organizam počinje da luči sokove potrebne za varenje. Tako isto i stvaramo mišljenje o nekoj osobi na osnovu reči koje smo čuli.

Lepim rečima otvaramo mnoga vrata. Pri potpisivanju poslovnih ugovora iskusni menadžeri koriste moć reči kada na kraju sastanka ispričaju zanimljivu priču ili anegdotu svom klijentu, a za priče je zadužena desna strana našeg mozga koja ujedno i donosi odluke, tako pomažemo klijentu da se brže odluči da potpiše ugovor.

Pokušajte da reči koje svakodnevno čujete, onako „u prolazu“, ne shvatate suviše lično, jer će imati veoma negativan uticaj na vaš život.

Treba biti oprezan i sa lepim i sa ružnim rečima, nikada ne možemo biti potpuno sigurni da nam je neko iskreno uputio reči. Koristite priliku da svakodnevno popunjavate vaš rečnik novim rečima, čitajte, stalno zapisujte nove reči i posle potražite njihovo značenje.

Mi kao ljudi imamo neverovatan dar poznavanja i upotrebe reci koji ne koristimo na pravi način. Kada bismo shvatili tu moć mnogo ozbiljnije bi pristupali svakom razgovoru. Još jedna stvar je veoma bitna, a to je da na osnovu reći koje nam je uputila neka osoba ne smemo stvarati pretpostavke. One su najgora stvar koju možemo da stvorimo na osnovu reči.

Obično stvaramo pogrešne slike o ljudima , o firmama, o nekim događajima, a u nekim slučajevima i o sebi. Pojedini ljudi izgrade svoju ličnost na osnovu obrazaca ponašanja koje su im rekli drugi. To ima veoma loš uticaj na naš život. Morate graditi svoju ličnost na osnovu vaših osećanja i sistema vrednosti, a ne uzimati nešto što vam je neko drugi nametnuo, nikada ne možete znati da li je to iskreno rečeno ili ne.

Učite se na primerima koje nam daju deca, kada se žena sprema za izlazak i pita prijateljicu kako joj stoji haljina, ona će joj odgovoriti da joj lepo stoji bez obzira da li je to istina ili ne, samo da joj se ne bi zamerila, ali ako pitate neko dete ono će vam odgovoriti iskreno, to je zato što na dečje rasuđivanje nemaju uticaja drugi ljudi i ono samo govori ono što vidi i ne povodi se za drugim mišljenjem, dečji mozak je potpuno otvoren i ono u tom uzrastu bira samo prave reči koje će uputiti nekom.

Pokušajte u ophođenju sa drugima da ne šaljete otrovne strelice iako će to u početku biti veoma teško jer smo navikli da tako komuniciramo. Odredite jedan dan kada nećete nasesti na provokacije i nećete nikoga ogovarati. Ovo će pasti teško ženskom delu čitalaca a li ni muškarci nimalo ne zaostaju za ženama po tom pitanju.

Ceo jedan dan bez ogovaranja i bez pričanja o ljudima koji nisu u vašem prisustvu. Naterajte sebe da to uradite. Zvuči jednostavno, ali u praksi je jako teško to ostvariti, jer ćete stalno biti izloženi uticaju osoba koje će vam slati otrovne emocionalne strelice.

Na kraju, nemojte zaboraviti najbitniju stvar - reči morate kombinovati sa delima.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Reč oštrija od mača   

Nazad na vrh Ići dole
 
Reč oštrija od mača
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Reč oštrija od mača
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-