Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Istorija zacina

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Istorija zacina   Pet 14 Okt - 17:33

Svet začina

U davna vremena, šafran, vanila, muskatni oraščić i mnogi drugi začini, mereni su upotrebom zlatnih tegova. Na njima su se bogatili gradovi i njihovi vladari, a kolonijalne sile vodile su ratove oko najboljeg trgovačkog puta kojim bi se začini prevozili. Zbog nezakonite trgovine začinima, ljudi su gubili glave. Mnoge su priče nastale o začinima i začinskom bilju. Priča koje govore o praznoverju, ljubavi, i uvek i iznova, o njihovim posebnim lekovitim moćima.



Danas, isprobavati nove ideje i recepte, eksperimentisati sa začinima, znači iznenaditi ponekad i samog sebe. Začini su više od običnog dodatka jelu, oni deluju inspirativno, kreativno i podstiču individualnost. Začiniti neko jelo donosi radost onima koji kuvaju, a onima koji probaju nezaboravno zadovoljstvo jedinstvenog i neponovljivog ukusa. U tome Vam pomaže Kotanyi abeceda začina.

U davna vremena



Trgovina začinima je imala značajnu ulogu hiljadama godina. Bilo je to pitanje moći i bogatstva. Mnogi dragoceni začini dolaze iz Indije, Kine i Indonezije. U srednjem veku trgovina začinima uglavnom je bila pod kontrolom otomanskih vladara, koji su na tome dobro zarađivali. Moreplovci su bili umorni od plaćanja visokih cena za biber, cimet i đumbir, pa su tražili svoj put do Indije kako bi razbili monopol Osmanlija.



Hiljadugodišnja istorija začina

Začini su u upotrebi još od doba neolita: kim je pronađen u drvenim naseljima. Drevni Egipćani su koristili luk, češnjak, klekove bobice i kim još pre 4.000 do 5.000 godina, ne samo za pripremu hrane nego i kao lekove i kozmetičke proizvode. Ovi začini takođe se pojavljuju i u zapisima iz Mesopotamije. U Kini se zvezdasti anis, šafran i đumbir koriste već 3.000 do 4.000 godina.



Filozofi i lekari u drevnoj Grčkoj i Rimu već su pre 2.500 godina poznavali većinu začinskog bilja i začina koji su i danas u upotrebi. U to vreme prvenstveno su korišćeni kao lekovito bilje. Aleksandar Veliki je sa svojih putovanja u Persiju i Indiju doneo biber i cimet. Grci su uvezene začine cenili i smatrali znakom blagostanja. Pre otprilike 2.000 godina, Rimljani su iskoristili grčko znanje o začinima i počeli su i sami da ih gaje. Julije Cezar je koristio svoja putovanja kako bi razbio trgovinski monopol Arapa, koji su svoje začine prodavali po veoma visokim cenama.

U VIII i IX veku, benediktinski sveštenici doneli su začine i začinsko bilje preko Alpa u zapadnu i srednju Europu. U XII veku, opatica Hildegard fon Bingen imala je vrlo velik uticaj na gajenje aromatičnog i lekovitog bilja, jer je spajanjem tradicionalnog znanja Grka i Rimljana sa narodnom medicinom, bilje učinila pristupačnim većem broju ljudi.

U XIII veku, mletački trgovac Marko Polo bio je prvi Evropljanin koji je naišao na muskatni oraščić i karanfilić na svojim putovanjima, a otkrio je i biber, đumbir i cimet na obali Malabar. U to vreme, začini su bili skupoceni kao zlato. Krajem XV veka, Kristofer Kolumbo nije uspeo da pronađe poznate indijske začine u Americi (za koju je mislio da je Indija). Njegov brodski lekar Dijego Čansa ipak je doneo doneo nešto dragoceno u Evropu – je ljute čili papričice. Dok je Kristofer Kolumbo otkrivao Ameriku, portugalski istraživač Vasko da Gama isplovio je u Kalkutu 1498. godine i razbio osmanlijski trgovinski monopol. Kada je postao poznat morski put do Indije, mletački monopol začinima konačno je bio završen.

Početkom XVI veka, Ernan Kortes doneo je kakao iz Amerike, otkrivši i da se u Meksiku mahuna vanile koristi za poboljšavanje ukusa kakau. U to vreme, Portugalci su uništavali plantaže začina kako bi održali visoke cene. Krajem XVI veka, Španci i Holanđani počeli su da preuzimaju nadmoć nad Portugalcima u trgovini začinima. Dvorski španski prirodnjak Francisco Hernandez de Toledo putovao je u Meksiko, u ime kralja Filipa II. Našao je tamo poseban biber koji je nazvao "Piper Tabasco" – po meksičkoj pokrajini Tabasco. Tako je i piment stigao u Europu.



Početkom XVII veka, Holanđani su uspeli da potisnu Portugalce iz svetske trgovine, a kada ja Britanija konsolidovala svoju vladavinu u Indiji, uvela je novi monopol nad začinima. Holanđani su bili strogi i nemilosrdni čuvari svog monopola. U Šri Lanki objavili su zakon o kontrolisanom sađenju stabala cimeta i muskatnog oraščića. Svako ko nije poštovao zakon rizikovao je smrtnu kaznu. Na ostrvu Ternate, u Molučkom arhipelagu u Indoneziji, posekli su sva stabla ovog dragocenog začina koja nisu bila pod njihovom kontrolom. Njihov monopol razbijen je ipak 1770. godine, kada je francuski guverner Mauricijusa, Pjer Puavr, pronašao stablo na ostrvu i prokrijumčario njegovu sadnicu u Francusku, odakle je dalje razmnožena na Sejšelima i u Zanzibaru. Od tada je svetska proizvodnja porasla, a uz pojednostavljeni način trgovine i poboljšanje transporta, cene začina su pale, pa tako i njihova trgovinska važnost.









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
 
Istorija zacina
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Moja istorija
» Istorija Novog Sada
» Zabranjena istorija Srba
» Istorija medicine
» Istorija odbojke
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Uradi sam :: Kulinarstvo :: Začini i začinske trave-