Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Herman Hese

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:19

Demijan

Bio je jedan ljubavnik koji je voleo bez nade.On se povukao potpuno u svoju dušu,i mislio je da će sagoreti od ljubavi.Svet za njega nije postojao,on nije više video plavo nebo i zelenu šumu,potok mu nije žuborio, harfa mu nije jecala, sve je bilo utonulo, i on je osiromašio i postao bedan. Ali njegova ljubav je rasla, i on je mnogo ranije hteo da umre i propadne ,nego da se odrekne posedovanja lepe žene koju je voleo.Tada on oseti kako je njegova ljubav sagorela sve drugo u njemu, te postade moćna, i privlačila je i privlačila, i lepa žena je morala joj se povinovati, i došla je i on je stajao raširenih ruku da bi je privukao sebi. Ali, dok je pred njim stajala, najedanput se sasvim izmenila, i on sa grozom oseti i spazi kako je privukao k sebi ceo izgubljeni svet .Ovaj je stajao pred njim i predavao mu se, nebo i šuma i potok,s ve mu je u novim bojama, sveže i divno, dolazilo u susret, pripadalo mu, govorilo njegovim jezikom. I umesto da dobije jednu ženu, imao je ceo svet na srcu, i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala veselost kroz njegovu dušu - on je voleo i pri tome našao sebe samog. Većina njih pak voli da bi pri tom sebe izgubili.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:19

Umetnost dokolice

Jedna neobična ali jednostavna tajna mudrosti svih epoha uči nas da i najmanji čin altruizma, svaka ljubaznost i davanje obogaćuju, a da svaki napor da se osvoje bogatstvo i moć slabi i osiromašuje. To su znali i o tome nas učili Indijci, grčki filozofi i Hrist, i posle njih hiljade mudraca i pesnika čija su dela preživljavala epohe u kojima su živeli, dok su kraljevstva i kraljevi njihovog doba nestali i zaboravljeni. Možete da se složite s Hristom ili s Platonom, sa Šilerom ili Spinozom: svuda vrhovna mudrost uči nas da nisu ni moć ni bogatstvo ono što nas cčni srećnim već samo ljubav. Svaki altruizam, svako odricanje u ime ljubavi, svako saosećanje, svako davanje sebe izgleda kao gubljenje vremena, kao lišavanje, ali nije: to je obogaćivanje i uzdizanje i jedini put koji vodi napred.


  

 Nailazilo se već na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo šta pseće, lisičije, riblje ili zmijsko, ne osećajući zbog toga naročitih teškoća. Kod tih ljudi, eto, čovek i lisica ili čovek i riba životarili su jedno pored drugog ne nanoseći jedno drugom bol, čak i pomažući jedno drugom, i kod mnogih ljudi koji su doterali daleko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam čovek.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:20

Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola, udišući mlaku, bljutavu smešu takozvanih dobrih dana, tada u svojoj detinjastoj duši osećam razmetljiv i kukavan jad, tako da liru zahvalnosti bacam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice, i više volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura.
Tada u meni gori divlja želja za snažnim osećanjima, za doživljajima, gori srdžba prema ovom ufitiljenom, plitkom, normalnom i sterilizovanom životu i besomučni prohtev da nešto razbijem u paramparčad, kao na primer neku veliku trgovačku kuću, ili katedralu, ili samoga sebe; da počinim neku smelu glupost, da nekim poštovanim idolima zderem vlasulje, da neke buntovničke đake snabdem priželjkivanom voznom kartom za Hamburg, da zavedem neku devojčicu ili da nekolicini predstavnika građanskog poretka u svetu zavrnem šiju.
Jer od svega sam ipak najviše mrzeo, najviše se gnušao i proklinjao to stanje zadovoljstva, zdravlje, udobnost, taj negovani optimizam građanina, to obilno i uspješno odgajivanje osrednjeg, normalnog, prosečnog.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:20

Stepski vuk

 
Stepski vuk je, dakle, imao dve prirode, čovečju i vučju, takva mu je bila sudbina, i može biti da ovako nešto nije ništa naročito ni retko. Nailazilo se već na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo šta pseće, lisičje, riblje ili zmijsko, ne osećajući zbog toga naročitih teškoća. Kod tih ljudi, eto, čovek i lisica ili čovek i riba životarili su jedno pored drugog ne nanoseći jedno drugom bol, čak i pomažući jedno drugom, i kod mnogih ljudi koji su doterali daleko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam čovek. To je svima poznato. Ali kod Harija je bilo drukčije, u njemu čovek i vuk nisu išli uporedo, još manje su pomagali jedan drugom, već su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu, i jedan je živeo samo da bi onom drugom naneo bol, a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj duši mrze kao smrtni neprijatelji, onda je to opak život. Eto, svako ima svoj udes, i ničiji nije lak." 


..i NAJNESREĆNIJI život ima svojih sunčanih časova i pod peskom i kamenjem ,svoje sitne cvetiće Sreće.Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka.Obično je bio veoma nesrećan,to se ne može poreći, a mogao je da unesreći druge, naime, ako ih je voleo, a i oni njega, jer svi oni koji bi ga zavoleli videli su samo jednu njegovu stranu. Neki su ga voleli kao prefinjenog, mudrog i neobičnog čoveka, pa bi bili zgranuti i razočarani kad bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli baš vuka, baš ono slobodno, divlje, neukrotivo opasno i snažno, i ovi su, opet, doživljavali veliko razočarenje i jad kad bi odjednom divlji, zli vuk ipak postao čovek, koji u sebi sluša Mocarta,  čita pesme i  ima ljudske ideale. Stepski vuk je svoju dvojakost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa kojima je dolazio u dodir...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:21

Igra staklenih perli
 

Ali šta je bio njegov put? Sem svog velikog dara za muziku i za igru staklenih perli,
znao je i za druge snage u sebi-za izvesnu unutrašnju nezavisnost, za visoku svojeglavost koja mu, istina, nije zabranjivala ili otežavala služenje, ali koja je od njega zahtevala da služi samo najvišem gospodaru. I ta snaga, ta nezavisnost, ta svojeglavost u njemu nije bila samo
jedna crta u njegovom liku, ona nije bila samo unutra upravljena i delatna,već je delala takođe upolje. Jozef Kneht je jos za vreme đakovanja, a naročito u doba rivalstva sa Plinijom Desinjorijem,češće dolazio do saznanja da neki drugovi vršnjaci, a još više oni mlađi, ne samo da su gavoleli i tražili njegovo prijateljstvo,već su bili skloni da mu puste da vlada njima, da ga pitaju za savet, da mu odobre da vrši uticaj na njih, i to saznanje se češće ponavljalo. Ono je imalo krajnje prijatnu i laskavu stranu, godilo je slavoljublju i jačalo samosvesnost. Ali ono je takođe imalo i jednu sasvim drugu stranu, mračnu i strašnu. Jer već sklonost da sa visine gleda na one drugove koji su u svojoj slabosti, svom odsustvu svojeglavosti i dostojanstva
tražili savet, vođenje i uzor, ili čak tajna želja koja mu se povremeno javljala da ih(bar u mislima)učini poslušnim robovima-imala je nečeg zabranjenog i ružnog...“

Veliki ljudi su za mlade ljude kao suvo grožđe u kolaču svetske istorije,oni takođe spadaju u njenu pravu supstancu, izvesno, i nije nimalo lako ni prosto, kao što bi se mislilo, razlikovati stvarne velikane od prividnih velikana. Kod prividno velikh, izgled veličine daju istorijski trenutak u njegova tumačenja i prilaženja, ali ima istoričara i biografa, a kamoli novinara, kojima to tumačenje i zahtevanje jednog istorijskog trenutka hoće da kaže/trenutni upeh pojavljuje se već kao znak veličine. Omiljene figure takvih istoričara su kaplar koji od danas do sutra postane diktator, ili kurtizana koja za trenutak uspe da upravlja dobrim ili rđavim raspoloženjem jednog vladara sveta. A idealno raspoloženi mladići vole, obrnuto, najviše tragično neuspele, mučenike, one za trenutak suviše rano ili suviše kasno došle.................
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:21

Sidarta
Usporavajući korak mislilac je produžio put pitajući sebe: "Šta je to što si hteo da naučis iz učenja i od učitelja, a čemu te oni, koji su te mnogome učili, ipak nisu mogli naučiti?"
I otkri:"Bilo je to moje ja čiji sam smisao i suštinu hteo da dokučim. Hteo sam da se otrgnem od svoga ja, da ga savladam. Ali, to mi nije pošlo za rukom, uspeo sam da ga obmanem, da bežim i da se skrivam od njega.
Zacelo, ništa na svetu nije toliko zaokupljalo moje misli kao to moje ja, ta zagonetka što živim, što predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od svih drugih, što sam Sidarta! I ni o čemu na svetu ne znam manje nego što znao o sebi, o Sidarti!"
"To što ništa ne znam o sebi, što je mene Sidarta ostao tuđ i nepoznat proizilazi iz jednog jedinog uzroka: plašio sam samog sebe, neprekidno sam bežao od sebe!
"Kako sam bio gluv i tup! Kad neko čita spis čiji smisao želi da dokuči, tada neće sa prezirom gledati na znake i slova, rekavši da su varka, slučajnost i bezvreda ljuska, već će ih čitati, proučavati, voleti slovo po slovo..."
"Svako može da baca čini, svako može da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da čeka, ako ume da posti."
"Pisati je dobro, razmišljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:22

Razgovor Kamale i Sidarte, ljubavnika:

Ti si kao i ja, a drugčija od većine ljudi.
..., u tebi se kriju spokojstvo i utočište u koje se možeš povući svakog časa i osećati se kao u svom domu, a to je i meni dato. Malo je ljudi koji to poseduju, mada bi svi mogli to imati.
- Nisu svi ljudi mudri - reče Kamala.
- Nisu - reče Sidarta - i upravo se o tome i radi.
Kamasvami je mudar koliko i ja, pa ipak nema utočišta u sebi. Drugi ga pak imaju iako im je razum kao u malog deteta...
...- Ja sam kao i ti. Ni ti ne umeš da volisš jer kako bi inače mogla da upražnjavaš ljubav kao veštinu? Ljudi našeg soja kažu ne mogu da vole. TO MOGU LJUDI DETINJG UMA; U TOME JE NJIHOVA TAJNA.
"Ništa nije bilo, ništa neće biti, sve jeste sve ima svoje bitisanje i sadašnjost!"
"Onaj ko istinski traži, ko istinski želi da nađe put, ne može primati nikakvo učenje. Ali, onaj ko ga je našao, taj je mogao da odobrava svako učenje, svaki cilj, toga više ništa ne odvaja od hiljade drugih koji su živeli u duhu večnog, u duhu božanskog."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:22

Sidarta
 
Ćuj Kamalo: Kada baciš kamen u vodu, on najbržim putem pluta da stigne do dna. Tako je to i kada Sidarta ima neki cilj, neku nameru. Sidarta ne preduzima ništa, on čeka on razmišlja, on posti, ali istovremeno prolazi kroz svet kao kroz vodu, a da ništa ne radi, a da se ne pomakne; on biva privučen, on se opušta i pada. Njegov cilj ga privlači, on dopušta da mu u dušu prodre bilo šta što bi bilo suprotno cilju. To je ono što je Sidarta naučio kaod samana. To je ono što neznalice nazivaju činima, misleći da to izvode demoni. Ali demoni ništa ne izvode, demoni ne postoje. Svako može da baca čini, svako može da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da čeka, ako ume da posti….
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:22

Sidarta
 
Kad neko čita spis čiji smisao želi da dokuči, tada neće s prezirom gledati na znake i slova, rekavši da su varka, slučajnost i bezvredna ljuska, već će ih čitati, proučavati i voleti slovo po slovo.
A ja, koji sam želeo da čitam knjigu sveta i knjigu sopstvenog bića, prezreo sam za ljubav unapred naslućivanog smisla znake i slova, nazivajući pojavni svet varkom, a svoje oči i svoj jezik slučajnim i bezvrednim pojavama. Ali, to je prošlo, ja sam se probudio, istinski probudio i tek danas rodio…
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:23

Sidarta

"...Izobličena lica zurio je u vodu i pljunuo ugledavši odraz svoga lika. Smrtno umoran odvojio je ruke od stabla i okrenuo sa namerom da se baci u talase,da najzad potone. Padao je zatvorenih očiju u susret smrti. U taj mah u najskrivenijim kutovima njegove duše, iz prošlosti njegovog premorenog života odjeknu glas. Bila je to jedna reč, jedan slog koji bez i jedne misli promucao u sebi, staru početnu i zvaršnu reč svih brahmanskih molitvi, sveti Om, koji znači "savršenstvo", ili "potpunost". I u trenutku u kome do Sidharthinog uva dopre glas koji izgovori Om, njegov usnuli duh se namah razbudi i on shvati da je njegova namera bezumna. Sidhartha se prenerazi. Evo šta se zbilo s njim, bio je tako izgubljen, zabludeo i lišen svih saznanja da je hteo da potraži smrt, da je u njemu mogla sazreti ova želja, toliko detinjasta želja da nađe mir uništivši svoje telo! Sva pitanja ovih dana, otrežnjenje i očajanje nisu mogli da urode plodom koji mu je doneo trenutak u kome je Om dopreo do njegove svesti i on u magnovenju spoznao svoju bedu i zabludu.
- Om ! - izgovorio je tiho.
 - Om ! -
I bi svestan brahmana, i bi svestan da je život neuništiv i svestan svega božanskog bačenog u zaborav. Ali, to je bio samo tren, blesak munje. Sidhartha se sručio u podnožje kokosovog drveta, položio glavu na kolena stabla i utonuo u dubok san. Spavao je duboko i bez snova, odavno već nije znao za takav san. Kada se nakon mnogih časova probudio, učinilo mu se da je prošlo deset godina. Čuo je tihi žubor vode, ali nije znao gde se nalazi i kako je dospeo ovamo; otvorivši oči začudio se drveću i nebu nad glavom, setivši se najzad gde se nalazii kako je ovamo došao. Ali, kako je tek nakon dužeg vremena došao do tog saznanja, prošlost mu se učinila kao prekrivena nekom koprenom, beskrajno daleka, beskrajno strana i ravnodušna. Znao je samo da je napustio svoj raniji život ( u prvi mah, kada se osvestio, raniji život mu se učinio kao davno minulo nekadašnje ovaploćenje, kao ranije rođenje njegovog sadašnjeg ja) - da je hteo da ga odbaci pun gađenja i jada, ali je zatim, kraj neke reke, ispružen ispod kokosovog drveta, došao k sebi sa svetom reči Om na usnama, da je posle toga zaspao i da sada razbuđen i kao preporođen posmatra svet oko sebe. Tiho je izgovorio reč Om sa kojom je zaspao, pa mu se učinilo da njegov dugi san nije bio ništa drugo već samo dugotrajno, zadubljeno izgovaranje Oma, misao prožeta Omom, uranjanje i potpuno poniranje u Om, u bezimeno, u savršeno..."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 8 Apr - 12:23

Moja vera
 

Pogled volje je nećist i izobličen. Tek tada kada ništa ne želimo, tek tada kada naš pogled postaje čisto posmatranje, nastupa duša - lepota. Ako posmatram šumu koju želim da kupim, zakupim, u njoj želim da lovim, opteretim je hipotekom, tada ne vidim šumu već samo odnos prema svojoj volji, svojim planovima i brigama, prema svom novčaniku. Tada se ona sastoji od drveta, stara je ili mlada, zdrava ili bolesna. Ali ako ne želim ništa od nje, gledam li "bez misli" u njenu zelenu dubinu, tek tada postaje šuma, priroda, rastinje, tada je lepa.
Tako je i s ljudima i njihovim licima. Čovek, koga ja sa strahom, s nadom, požudom, s namerom, sa zahtevom gledam, nije čovek već samo mutno ogledalo moje volje. Gledam ga, svesno ili nesvesno, s puno ustezanja, s pogrešnim pitanjima: "Da li je pristupačan ili ponosan? Poštuje li me? Može li se prevariti? Razume li nešto o umetnosti?" S hiljadu takvih pitanja najčešće se odnosimo prema drugim ljudima koje susrećemo, i mi važimo za poznavaoce ljudskih duša i psihologe ako nam pode za rukom da razjasnimo u njihovoj pojavi, njihovom izgledu i ponašanju ono što služi našim namerama i odgovara nam. Ali, ta predstava je siromašna, i u tom načinu poznavanja duše najpromišljeniji su: seljak, skitnica, nadriadvokat, većina političara i učenih.
U trenutku kada volja miruje i javlja se posmatranje, čisto videnje i predanost, sve postaje drugačije. Čovek prestaje da bude koristan ili opasan, interesantan ili dosadan, prijatan ili neobrazovan, jak ili slab. On postaje priroda, postaje lep i neobičan kao i sve ka čemu se okreće čist pogled. Jer pogled nije istraživanje ili kritika, on nije ništa osim ljubavi. On je najviše i najpoželjnije stanje naše duše: bespožudna ljubav.
Ukoliko smo postigli to stanje, makar i na nekoliko minuta, sati ili dana (zadržati ga zauvek u sebi bila bi potpuna duhovnost) tada ljudi izgledaju drugacčje nego inače. Oni nisu više ogledala ili delići naše volje, oni ponovo postaju priroda. Lepi ili ružni, stari ili mladi, dobri ili loši, otvoreni ili zatvoreni, čvrsti ili meki, nisu više suprotnosti, nisu više mera. Svi su lepi, značajni, niko više ne može biti potcenjen, omražen ili neshvaćen.
Sa stanovišta mirnog pogleda priroda je samo promenljiv oblik uvek prisutnog, besmrtnog života. Tako je i čovekov najvažniji zadatak i dužnost da razvije dušu. Beskorisno je raspravljati da li je duša nešto ljudsko, ne nalazi li se i u životinjama, u biljkama! Duša je sigurno svuda - svuda je moguća, svuda pripremljena, svuda naslućivana i poželjna. Ali, kao što ne smatramo da je kamen izraz pokreta, vec životinja (iako je i kamen pokret, život, stvaranje, propadanje), tako dušu tražimo pre svega kod čoveka. Tražimo je tu gde se najsigurnije nalazi, boluje, postoji.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Ned 26 Apr - 16:47

UMETNOST DOKOLICE (BESANE NOĆI)

Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u baštama pomeri drveće. Negde zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola.

...

A sna nema.
...

Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane, ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.

U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.
Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Pon 4 Maj - 18:14

Dakle, Gete je umro pre sto godina, a Hari ga veoma voli i ima cudesnu predstavu o tome kako je izgledao, a na to Hari ima pravo, zar ne? Ali slikar, koji takodje luduje za Geteom i koji je sebi stvorio njegovu sliku, taj na to nema pravo, a ni profesor niti uopste iko drugi, jer se Hariju to ne svidja, on to ne podnosi, on onda mora da negoduje i bezi! Da je pametan, on bi se jednostavno smejao i slikaru i profesoru. Da je lud, bacio bi im Getea u lice. Ali posto je samo mali decak, trci kuci i hoce da se obesi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Čet 7 Maj - 14:20

"Lepo i ružno, svetlo i tamno, greh i milost, samo su za trenutak u suprotnosti, stalno se pretaču jedno u drugo."
Herman Hese  - Page 3 Hesse_bl
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Uto 19 Maj - 9:15

Upecao je mnoge socne sarane, pa i kesege i mrene, kao i osetljive linjake i male, retke zlatne pijore lepih boja. Dugo mu je pogled bio prikovan za vodu i suocen sa prizorom tog zelenog recnog kutka, postao je zamisljen i tuzan, svestan da je lepe, slobodne, divlje decake radosti ostavio za sobom. Mehanicki je izvukao iz dzepa komadic hleba, napravio od njega nekoliko vecih i manjih kuglica, bacio ih u vodu i posmatrao kako tonu i kako ih ribe gutaju. Prvo su dosli sicusni cekljuni i skakavice, pozudno prozdirali manje
komade,a vec vrludajuci gurali gladnim njuskama pred sobom. Zatim se polako i oprezno priblizavala krupnija kesega, njena tamna, siroka ledja nejasno su odudarala od dna, pazljivo je oplovila oko kugle od hleba i odjednom je scapila razjapljenim, okruglim ustima. Voda je tromo proticala, iz nje se dizao topao i vlazan miris, na njenoj zelenoj povrsini mutno se odrazavalo jato svetlih oblaka, iz mlina se culo kruzno jecanje kruzne testere, a oko dveju brana voda je zuborila, sveza i duboka. Decak je razmisljao o nedavnoj nedelji konfirmacije, kada je usled svecanosti uhvatio sebe da u mislima menja jedan grcki glagol. U poslednje vreme se i inace cesce dogadjalo da mu se misli pomrse, da u skoli umesto o radu koji se nalazio pre njim razmislja o nekom prethodnom ili kasnijem zadatku. Kako li ce biti na ispitu u takvim uslovima!?

H.Hese "Pod tockom"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Uto 19 Maj - 9:21

....Tesi se - rece moj otac smeseci se.
Ti imas osnova za vrlo dobrog supruga. Razborite zene opazaju to brzo. Samo, nekoj sasvim sirotoj ne smes verovati. Mogla bi gledati na tvoj novac. A ako ne nadjes onu koju zamisljas i koju bi rado voleo, ni onda jos nije sve izgubljeno. Ljubav izmedju mladih ljudi i ljubav u dugom braku, nije ista stvar. U mladosti svako misli na sebe i brine o sebi. Ali kad se vec jednom svije dom, tada treba voditi druge brige. I meni se isto to desilo. To svakako treba da znas. Ja sam bio veoma zaljubljen u tvoju majku i nas brak je nastao iz prave ljubavi. No to je trajalo samo godinu-dve dana. Tada je zaljubljenost prestala i uskoro od nje nije vise bilo traga, pa smo mi tako bili tu, neznajuci sta da jedno sa drugim pocnemo. Upravo u taj cas dodjose deca, tvoj stariji brat i sestra, koji su rano pomrli, te smo tako morali da se staramo za njih. Usled toga poceli smo da manje iziskujemo jedno od drugoga. Otudjenost je iscezla i ljubav se odjednom pojavila ponovo, naravno ne ona stara, nego sasvim drugcija. I ona se od toga doba odrzala; nije joj trebalo mnogo zakrpa - evo vec vise od trideset godina. Svi brakovi iz ljubavi ne prolaze tako dobro, stavise, jedva samo poneki....

Herman Hese "Gertruda"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Čet 4 Jun - 13:53

Hermannu Hesseu je bilo 14 godina kada je u
njemu sazrela odluka da ce "biti ili pjesnik ili nista".Prema odluci
roditelja trebalo je da bude svestenik,ali vec pocetkom marta
1892.godine,nepunih sest mjeseci posto ga je otac doveo,Hermann Hesse
bjezi iz sjemenista u Maulbronu.

Godina 1892. bila je za mladog
Hessea teska i puna potresa.Zabrinuti roditelji odveli su sina u Bad Bol
kod cuvenog "iscjelitelja duse i istjerivaca demona".Poslije dva
neuspjela pokusaja samoubistva,roditelji smjestaju djecaka u dusevnu
bolnicu u Stetenu.Pisma koja je Hermann Hesse te godine pisao,potresni
su dokumenti ocaja,protesta i nemoci.Petnaestogodisnjak se bori da bude
otpusten iz "lijecilista za slaboumne i za epilepticare" u Stetenu.Po
izlasku iz lijecilista u Stetenu,Hesse se upisao u gimnaziju u
Kanstatu,ali i tu ne moze da izdrzi duze od godinu dana.Zatim radi kao
segrt-mehanicar,da bi 1895. godine napustio ovaj posao i zaposlio se u
knjizari u Tibingenu.

1899. godine objavljuje prvo djelo
"Romanticne pijesme", a zatim i zbirku pripovijedaka "Jedan cas iza
ponoci".U jesen 1899. prelazi u Bazel i tamo se zaposljava kao
knjizarski pomocnik.Knjizarstvom se bavio samo dotle dok mu je to bilo
potrebno da bi imao od cega da zivi.Kada je u jesen 1903. cuvena
izdavacka kuca prihvatila njegov roman "Peter Kamencind",Hesse se sa 26
godina,na osnovu svog prvog literarnog uspjeha,odrekao zanimanja
knjizara.Nakon mnogih bura i zrtvi postigao je svoj ciljostao je
knjizevnik.

1904.godine Hermann Hesse se ozenio Marijom Bernuli.U
to vrijeme je vec mnogocitani i mnogohvaljeni pisac,saradnik brojnih
listova i casopisa.1905. rodio mu se prvi sin-Bruno,a 1909.
drugi-Hajner.

Roman "Gertruda"(1910.),nailazi na odlican prijem
kod publike i kritike.1912. napusta Njemacku i nastanjuje se sa
porodicom u Svajcarskoj,u Bernu.Prvi svjetski rat dovodi do velike
prekretnice u Hesse-ovom zivotu.Iz najdubljeg ubjedjenja pise clanke
protiv rata.Posljedica toga je da mu vecina njegovih citalaca okrece
ledja.Zvanicna Njemacka bojkotuje Hessea a njegova djela se sklanjaju sa
rafova svih radnji.

Oceva smrt 1915. godine i sve izrazenija
bolest njegove zene i najmladjeg sina Martina dovode Hessea do ivice
nervnog sloma.Tada prvi put odlazi na Jungovu kliniku i psihoanaliticku
terapiju.Tu se Hesseu otvaraju neki novi nesluceni svijetovi.Njihov
odraz ce od tada da se provlaci kroz sva njegova djela.

Otudjen
od svojih citalaca ,pod pseudonimom Emil Sinkler objavljuje roman
"Demijan"(1919.).Knjiga nailazi na veliki odjek kod razocaranih ratnika
po povratku iz izgubljenog rata.U svakom slucaju Hesse je opet popularan
pisac. Ubrzo je otkriveno da je on autor "Demijana",i Hesse vraca
Fontaneovu literarnu nagradu,koja je bila dodjeljena Emilu Sinkleru.Pa
ipak,1919.godina je za Hessea ispunjena mnogim nevoljama i licnim
krizama.Njegov brak se raspao,a Hesse ponovo odlazi na psihoanaliticke
seanse kod Junga.Iste godine seli se iz Berna u Montanjolu.Njegovu
samocu u Montanjoli zapljuskuje nepresusiva bujica prekora kojom ga
obasipaju zbog antimilitaristickog stava.1922. objavljuje djelo
"Sidarta".1924. zeni se Rutom Vagner i razvodi vec 1927.

1926.
pruska akademija umjetnosti izabrala ga je za clana Odjeljenja za
knjizevnost.1927. objavljuje roman "Stepski vuk".1931. zeni se po treci
put Ninom Dolbin.Od 1933. do 1943 radi na djelu "Igra staklenih
perli".Za to delo dobija Nobelovu nagradu 1946.godine.

Kao
antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu.
Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim
knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim
okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels (Joseph Goebbels) u
početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da
objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi
njegovog romana ''Narcis i Zlatousti'' (Narziss und Goldmund) koji se
tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi.
Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Umro je 8. avgusta 1962. godine u Montanjoli u 85. godini zivota.


Hesse, jedan od meni najdražih, jedan od koga sam naučila da je život
 nešto više od života; da je život i ono što nam nešto pokazuje, a ne 
samo neko kazuje. Taj Hesse, taj čudesni Stepski vuk u kome pronadjoh
 deo sebe.

LJUBAV

Moje žedne usne opet traže
da ih blagosloviš tvojim poljupcem,
moji prsti tvoje traže.
Hoću pogled da tvojim napojim,
da u tvojoj kosi skrijem lice,
da uvek budnim i poslušnim rukama
u zanosu prihvatim tvoje,
da uvek novim plamenom oživim
tvoju lepotu hiljade i hiljade puta,
dok dan i noć, sadašnjost i prošlost
za nas jedno ne postanu.
Dok se blaženi i sudbini zahvalni
ne vinemo izvan svakog bola,
dok izvan domašaja ovoga sveta
mir ne nađemo.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74993

Učlanjen : 06.06.2011


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Pon 15 Jun - 20:05

"Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti… Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Herman Hese  - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74993

Učlanjen : 06.06.2011


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Pon 15 Jun - 20:07

"Život svakog čovjeka je put ka samome sebi, pokušaj puta, nagovještaj staze. Nijedan čovjek nikad nije bio potpuno i do kraja on sam; ali svaki ipak teži da to postane, jedan mutno, drugi svjetlije, svaki onako kako umije."








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Herman Hese  - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

katarina

Ženski
Poruka : 74993

Učlanjen : 06.06.2011


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Pon 15 Jun - 20:08

"Silnik propada zbog sile, gramzivac zbog novca, pokorni propada služeći, a onaj koji traži nasladu propada zbog slasti."








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Herman Hese  - Page 3 2294901356
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sub 28 Nov - 10:37

Stepski vuk


Ja stepski vuk jurim i jurim
zavejanim svetom surim,
sa breze gavran tu i tamo prhne
al' nigde zeca nigde srne!
A ja srne toliko volim,
da mi je da sad sretnem koju!
Ničega lepšeg no kad je skolim
i pokazem joj čeljust svoju.
Tako bih dobar sa njom bio,
sav bih se zario u njen nežan but,
svetlu joj krv bih pio,pio,
pa zavijajući produžio put.
Bar da je negde kakav mali
zec,da me slatkim mesom zgreje!-
Ah, zar uteklo od mene sve je
što život može malo da razgali?
Odavno mi je umrla ženka,
olinjao i sed mi je rep,
a ja jurim kroz noć kao senka,
jurim i sanjam,poluslep,
kako srne i žeceve vijam,
slušam gde vetar granjem zavija,
snegom tolim suvoga grla plam
i nosim dušu da je đavolu dam.

Hermann Hesse
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Pon 10 Okt - 11:05

"Zato mi se ono sto jeste cini dobrim, smrt mi se cini kao zivot, greh kao svetastvo, mudrost kao ludost, sve mora da bude tako, potrebni su samo mojpristanak, moja dragovoljnost, moja saglasnost, za mene je tako dobro inikada mi ne moze naskoditi. Na svom telu i u svojoj dusi sam iskusio da mije greh bio preko potreban, bili su mi neophodni pohota, teznja za zemaljskim dobrima, bila mi je nuzna i sujeta, a trebalo je da zapadnem u sramno ocajanje da bih naucio da se ne protivim, da naucim da volim svet ida ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja, sa savrsenstvom kakvo sam ja zamislio, vec da ga pustim onakvog kakvo jeste, daga volim i da mu rado pripadam."

- H.Hese - Sidarta
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 46032

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Sre 15 Nov - 21:24

Negde u daljini blesnu munja, 
jasmin čudnim sjajem 
kao odlesak plašljive zvezde, 
gori u tvojoj kosi. 


Tvojoj čudesnoj moći, 
olovnom nebu bez zvezda, 
prinosimo poljupce i ruže, 
o, umorna, sparna noći. 

Poljupci bez sreće i sjaja 
zbog kojih se odmah pokajasmo, 
ruže su što u tužnom plesu 
uvele latice rasipaju. 

Noć prolazi bez zore! 
Ljubav bez radosti i suza, 
u nemirnom iščekivanju 
novog uragana!








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 3957

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Čet 20 Sep - 12:12


" Covek mora umeti da se povuce podpuno u samog sebe, kao kornajca "
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Elita
Elita

Salome

Ženski
Poruka : 3957

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610Čet 20 Sep - 12:14


" Kada je covek doista razmisljao, kada je bio doista udubljen,
on je bio zasticen "
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Herman Hese  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Herman Hese  - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Herman Hese
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-