Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Herman Hese

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 30 Sep - 0:48

Nobelovac i mirotvorac Hermann Hesse



„Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.“ („Demijan“)

„Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bježiš od nje. Ne moraš bježati, ne moraš je se bojati. Moraš voljeti... Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time...“

„Sretni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjega sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.“

„Što više ljubimo i darujemo se, to više naš život zadobiva smisao i vrijednost.“

„Život svakog čovjeka je put ka samome sebi, pokušaj puta, nagovještaj staze.“

„Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred svijeta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače!“ („Stepski vuk“)








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 30 Sep - 0:54


„Ja svakako nisam htio ništa drugo nego da pokušam proživjeti ono što je samo od sebe naviralo iz mene. Zašto je to bilo toliko teško?“ („Demijan“)

„Blagost je jača od strogosti, voda je jača od stijene, ljubav je jača od sile.“ („Sidarta“)
„Ni o čemu na svijetu ne znam manje nego što znam o sebi.“ („Sidarta“)

„Ali, ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola svijeta, onda si odista za žaljenje.“ („Stepski vuk“)
„Vrlo je lijepo biti svjestan toga da se u nama unutra nalazi netko tko sve zna, sve hoće, sve ostvaruje bolje od nas samih.“ („Demijan“)

„Sve se uvijek vraćalo, sve što se nije do kraja propatilo i razriješilo, nailazile su uvijek iste patnje.“ („Sidarta“)

„Za probuđene ljude nema nijedne, nijedne, nijedne dužnosti osim ove: tražiti samoga sebe, čvrsnuti u sebi, pitanjem pronalaziti svoj put naprijed, svejedno kuda vodi.“

„Ljubav ne treba moliti, a niti zahtijevati. Ljubav mora imati snage da u sebi samoj dođe do izvjesnosti. Onda nju više ne vuku, nego ona vuče.“








love
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 30 Sep - 0:56


Nobelovac Hermann Hesse rođen je 2. srpnja 1877. godine u Calwu, u Njemačkoj. Kao veliki mirotvorac jako se protivio ratovanju i nacizmu, tako da je 1919. godine napustio Njemačku, nastanio se u Montagnoli kraj Lugana i 1921. godine postao švicarskim državljaninom. Na taj način izbjegao je posljedice Drugog svjetskog rata, ali su užasi bezumnog stradanja izazvali u njemu teške sukobe i nerazumijevanje. Poznato je da je 1933. godine pomogao T. Mannu i B. Brechtu da pobjegnu iz Njemačke. Strogi odgoj i sukobi s ocem učinili su ga hipersenzibilnim mladićem koji je uspio pobjeći iz Bogoslovije u kojoj je bio po želji svoga oca od 1891. godine. Težio je slobodi od vjerskih stega i bilo kakvog oblika službenog obrazovanja. Radi kao bravar, a kasnije i kao knjižničar. Prvo značajno prozno djelo „Peter Kamencind“ (1904.) upravo govori o pobuni djece protiv roditelja. Misaonu strukturu gradio je na S. Freudu, F. W. Nietzscheu i F. M. Dostojevskom. Kao posljedica  putovanja u Indiju (1911.) te proučavanja budizma i teozofije, nastala su djela: „Iz Indije“ (1913.) i „Sidarta“ (1922.). Romani „Demijan“ (1919.) i „Stepski vuk“ (1927.), donose mu svjetsku slavu, dok roman „Narcis i Zlatousti“ (1930.) predstavlja sintezu Hesseovog poimanja tijela, duše i duha.
Krunu njegovog rada predstavlja roman koji izlazi u jeku Drugog svjetskog rata, a to je „Igra staklenim perlama“ (1943.). Za to djelo Hermann Hesse dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1946. godine, ovim riječima: „Inspirativno poetsko postignuće koje u svom smjelom i dubinskom razvoju prezentira ideale klasičnog humanizma, kao i umjetnost visokog stila“. Pored romana pisao je pripovijetke, poeziju, studije, rasprave i eseje, primjerice „Franjo Asiški“ i „Zahvalnost Goetheu“. Interesantno je kako nije napisao niti jedan roman poslije rata. S prvom suprugom Marijom Bernoulli imao je troje djece, ali ona je mentalno oboljela i tragično je završila. Pjevačica Ruth Wenger bila mu je druga supruga i stranac u njegovom životu. Nakon nje se povukao u sebe i izbjegavao druženja, što je i opisao u svom čuvenom romanu „Stepski vuk“ (1927.). Njegov treći brak s Ninom Dolbin Auslander trajao je do kraja njegovog života.


Hesse je umro u snu u Montagnoli 9. kolovoza 1962. godine u svojoj 85. godini. Za sobom je ostavio više od 40 djela. Sva Hesseova djela su rješavanje jedine istine i jedine tajne, samoga sebe. Razumijevanju dualnosti ljudske prirode posvetio je cijeli svoj život. U tome mu je pomogao i slavni švicarski psihoanalitičar Carl Gustav Jung, s kojim je radio i na razumijevanju kolektivnog nesvjesnog. Djela su mu izvor spoznaja i mudrosti koje nas vraćaju sebi. Njegov vječni simbol za sveukupnost postojanja, za začarani krug života, jest voda: „Eto, i to si već naučio od vode, da je dobro stremiti naniže, tonuti, tražiti dubinu“. Jedno od najljepših i najpoetičnijih Hesseovih djela svakako je „Sidarta“. Ono je putovanje duše koja teži probuditi ljudsko biće i udahnuti mu svijest o svom istinskom bitku. Čini se nezaobilaznom literaturom svakog probuđenog čovjeka. U tako kratkom i sažetom obliku Hesse je dao svu istinu. Bezbroj puta se možemo vraćati tim prostranstvima „sada i ovdje“ i pronalaziti dijelove sebe u nastojanju da integriramo srce i um, kao i da spoznamo „veliko jedno“, jednotu svih ljudskih bića.

(Biro24/7)








love
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Uto 8 Apr - 20:38

Munja

     

Negde u daljini blesnu munja,
jasmin čudnim sjajem
kao odlesak plašljive zvezde,
gori u tvojoj kosi.


Tvojoj čudesnoj moći,
olovnom nebu bez zvezda,
prinosimo poljupce i ruže,
o, umorna, sparna noći.

Poljupci bez sreće i sjaja
zbog kojih se odmah pokajasmo,
ruže su što u tužnom plesu
uvele latice rasipaju.

Noć prolazi bez zore!
Ljubav bez radosti i suza,
u nemirnom iščekivanju
novog uragana!








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Sre 7 Maj - 17:21

Aprilsko veče



Boja plava i breskvinog cveta,
ljubičica i crveno vino.
Tako je cvetala,
tako je plamtela
vaša vatra u meni!

Kasno se vraćam u svoj dom
i dugo kraj prozora bludim,
osećam da san mi dolazi
a moje srce strepi.

Strepi od obilja i života.
Treperi duša u meni.
Kome da je poklonim?
Tebi, najdraža moja.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pet 2 Jan - 18:46

TAKO TUGUJE VETAR

Kao što jecavi vetar kroz noć zuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.
O, ti zbog koje bolujem,
šta znaš ti o meni!

Polako gasnu ova kasna svetla,
dolaze dugi i besani sati.
Noć ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi priča
osmehuje se kao ti!

Herman Hese








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 8:57

БЕЗ ТЕБЕ

Мој јастук ме гледа свако вече
Празан као надгробни камен
Не знадох да ће толико да пече
Када останем сам
Када нема твоје косе да пољубац јој дам!

Сам лежим, потпуно тих је дом
И кандило угасло
Испружам руке ка телу твом
Да загрлим те страсно
Па нагињем ка теби врела уста,
Али љубим сам себе и соба је пуста
Када се нагло пренем –
Свуд само мук је ноћи ледене,
Звезда на небу подрхтава –
О где је твоје косе црвена
Где су ти слатка уста?

У сваком весељу сад бол знам,
У сваком вину јад морам пити;
Не слутих колико ће горко бити
Када останем сам,
Сам и без тебе кад морам бити.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 8:58

ШАЛА


Моје песме
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

Моје песме имају
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју

Моје песме миришу
као љупки зумбул
у твом врту.

Моје су песме у боју
крви одевене,
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.

Моје најлепше песме
блистају,
оне су као ти!

Пред вратима стоје
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 8:59

УСАМЉЕЊЕ


Волим да слушам ветар и кишу и да сам
Лутам унаоколо кроз шумске топле тмине.
Кад облаци небом налете, ја све њине
Наде бих хтео и све циљеве да знам.

Тешим се кад као путник у неки туђи стан
Кроз прозор гледам: тихо сав свет тај непознати
Посматрам како живи и срећан је и пати,
Па, нагледавши се, све то односим у свој дан.

Али ноћу, када звезде гледају у мој лог
И кад немилосрдно суде над мојом главом,
Зебем у дну свог бића и посматрам са стравом
Туђину силну и пустош сред самог срца мог.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 9:00

ЗАВОДНИК

Пред многим вратима сам чекао.
На многа уха шапнуо своју песму.
И увек кад се уста једна предавала
и жеђ била угашена,
једна блажена илузија у гроб би силазила…

Остало би само тело у превареној руци.
Пољупци које страшно мољах,
дуге ноћи које грозничаво ишчекивах…
на крају беху као згажен цвет,
без мириса нестала лепота.
Из многих постеља устао бих тужан
кад је жудња постала ми навика.

Бежећи од ужитка тражио сам сан
опет нову жељу и своју самоћу…
тај ужитак моје је проклетство
јер несрећним ме чини
да сваки сан о њој стварност уништава.

Оклевајући, руку ка новом цвету пружам,
да новом уху своју песму шапнем:

Брани се, најлепша моја, закопчај хаљину своју,
опчини ме, измучи ме никад ми не реци: да!








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 9:02

ТАКО ТУГУЈЕ ВЕТАР

Као што јецави ветар кроз ноћ жури,
тако моја жеља теби хрли,
тако се моја чежња за тобом буди.
О, ти због које болујем,
шта знаш ти о мени?

Полако гасну ова касна светла,
долазе дуги и бесни сати.
Ноћ има твоје лице,
и ветар који о љубави прича
осмехује се као ти.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 9:03

ТАЈАНСТВЕНЕ


У заносу,
заљубљене жене откривају
своју тајну и она је наша
за цео живот.
Јер, ако Љубав обманути уме,
ако и Жудња познаје превару,
када се сједине лагати не могу.

Ти и ја смо се заклели,
и Жудња се с Љубављу стопила,
а ипак, никад ми ниси открила,
ту немирну загонетку ко си.
За мене си вечно остала тајна!

Онда си изненада отишла,
уморна од мене,
и тако ми нанела последњу бол;
али део мене остао је у теби заробљен.
Кад угледам те издалека како идеш витка,
ја пожелим ту непознату лепу жену
као да једном нисмо били пар.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 9:04

ПОНОВНИ СУСРЕТ

Да ли си могла да заборавиш
да је твоја рука некад у мојој лежала,
и да се неизмерна радост
из твоје руке у моју,
с мојих усана на твоје прелила,
и да је твоја коса плава
читаво једно кратко пролеће
огртач среће мојој љубави била,
и да је овај свет, некада мирисан и распеван,
сада сив и уморан,
без љубавних олуја
и наших малих лудости?

Зло које једно другом наносимо
време брише и срце заборавља;
али часови среће остају,
њихов је сјај у нама.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 9:05

ЉУБАВНА ПЕСМА

Хтео бих да будем цвет крај пута,

а ти да наиђеш низ долину,
да ме узбере твоја рука,
и вечно ме узме у својину.

Хтео бих да сам и вино рујно,
да ти потечем грлом белим,
па – кад се слијем с тобом бујно
тебе и себе да исцелим.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pon 19 Jan - 9:06

КАКО СУ ТЕШКИ


Како су тешки ови дани!
Ни ватре да ме загреје
ни сунца да ми се насмеши,
само пустош,
само хладноћа, без милости!
Неутешне гледају ме
чак и јасне звезде
од када спознах
да љубав умире.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Uto 20 Jan - 20:25

"- Kad se drvetu potkreše krošnja, iz stabla izbijaju novi izdanci. Tako se često i duša oboljela u cvatu vraća u proljetno doba začetka i djetinjstva prožetog slutnjama, kao da će tu otkriti nove nade i nastaviti prekinutu nit života. Izdanci sočno i naglo bujaju iz stabla, ali je to samo prividni život i iz njega nikad neće izrasti krošnja."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Uto 20 Jan - 20:26

"- Život svakog čovjeka je put ka samome sebi, pokušaj puta, nagovještaj staze. Nijedan čovjek nikad nije bio potpuno i do kraja on sam; ali svaki ipak teži da to postane, jedan mutno, drugi svjetlije, svaki onako kako umije."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Uto 20 Jan - 20:26

"- ...imamo u duši i sve ono što je ikada živjelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pet 13 Feb - 15:52

Citati iz Demijana

Zivot svakog coveka je put ka samome sebi.
Mi mozemo razumeti jedan drugog ali svako od nas moze da protumaci samo sebe samog.
Covek ne moze da izmoli nista bitno.
Od ljudi se ne treba nikada plasiti.
Ako se covek plasi od nekog, to dolazi od tuda sto je tom nekom ustupio moc nad sobom.
Strah nas upropascuje, moras ga se osloboditi.
Nista coveku nije odvratnije nego da podje putem koji ga vodi ka njemu samom.
Mi mozemo nekog dobro da posmatramo i onda mozemo cesto da kazemo prilicno tacno sta on oseca ili misli, a onda vecinom mozemo i da predvidimo sta ce on da ucini sledeceg trenutka.
Mora uvek da se pita, mora uvek da se sumnja.
Svako mora sam da odgovara za svoje postupke.
Pametan govor ne vredi bas nista, samo se covek udalji od samoga sebe, a to jeste greh. Covek mora umeti da se uvuce potpuno u samoga sebe, kao kornjaca.
Postoje mnogi putevi na kojima Bog(Abraxas) moze da nas usami i dovede same k sebi.
Ideali nas cine neosetljivim.
Sudbina i osecanje su imena jednog pojma.
U nama unutra ima nekog koji sve zna, sve hoce i sve cini bolje nego mi sami.
Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko hoće da bude rođen, mora da razori jedan svet. Ptica leti ka bogu. Bog se zove Abraksas!
Sto se dovoljno jako htelo, to se i uspevalo.
Ako covek nesto nuzno potrebuje, nadje to sto mu je nuzno, onda mu to ne pruza slucaj, nego on sam, njegova rodjenja zudnja u moranje ga odvode tamo.
Nasa dusa uzima svagda udela u neprekidnom stvaranju sveta.
Sve sto je sazdano u prirodi, nalazi se prethodno sazdano u nama.
Uracunavamo u svoju licnost, samo ono sto saznajemo kao individualno razlicito.
Covek ne sme nicega da se plasi, niti sme da smatra za zabranjeno ono sto dusa u nama zeli.
Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nesto sto je usadjeno u nama samima. Ono sto nije u nama samima to nas ne uzbudjuje.
Ne postoji druga stvarnost sem one koju mi sami stvorimo.
Svi zivimo u snovima ali retki zive u svojim vlastitim.
Nema nijedne, nijedne duznosti za probudjene ljude sem ove jedne: Traziti samoga sebe, postati cvrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi.
Ljudi pribegavaju jedni drugima zato sto se plase jedan drugog, gospoda za sebe, radnici za sebe, naucnici za sebe. A zasto se plase? Covek se plasi samo onda kad nije sam sa sobom u dosluhu. Plase se zato sto nisu nikada sledovali svom vlastitom bicu. Zajednica od samih ljudi koji se plase od nepoznatog u sebi samima.
Covek mora da nadje svoj san, onda mu put postaje lak. Nema neprekidnih snova, svaki san odmenjuje nov i nijedan se ne sme zadrzavati na silu.
Ako mogadnete jednom tako da molite da ste u sebi potpuno ubedjeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu.
Niko ne sanja ono sto ga se ne tice.
Nista novo ne dolazi bez smrti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Pet 13 Feb - 15:53

Citati iz Sidarte

Tvoja dusa je vasceli svet
Sidarta je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: Da u njemu bude sve prazno, bez zedji, bez zelja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da vise ne bude JA(ego), da opustela srca nadje mir, da u mislima, u nebicu, bude otvoren cudima - to je bio njegov cilj.
Kada budem sve savladao i umro, kad se svaka pozuda i nagon u mom srcu stisaju, razbudice se ono poslednje, najdublja nit, ono sto vise nije JA vec velika tajna.
Potrebno je dosta vremena da covek nauci da se nista ne moze nauciti.
Postoji samo jedno znanje, a ono je svuda. To je Atman, to je u meni, u tebi i u svakom bicu. Znanje nema goreg neprijatelja od hteti-znati, od ucenja.
Mi trazimo izbavljenje od svog JA.
Covek treba da duboko utone u misli, do dna osecanja, sve donde gde pocivaju uzroci jer je sagledavanje uzroka sustina razmisljanja i jedino se tim putem osecanja pretvaraju u saznanje, ne isceznu vec postaju stvarna i pocinju da zrace iz sebe ono sto je u njima.
Smisao i sustina se nisu nalazili negde iza tih pojava(Hesse misli na prirodu i prirodne pojave, svu materiju), oni su bili u njima, u svemu.
Svi su blagodareni, iako njima samima treba blagodariti. Svi su pokorni, svi zele da budu prijatelji, da slusaju, a da malo misle. Ljudi su deca.
Ljubav se moze isprositi, kupiti, dobiti na poklon, naci na ulici ali se ne moze silom oteti.
U trenutku u kom sam doneo ovu odluku znao sam i to da cu je ostvariti. Moj cilj me privlaci, on ne dopusta da mi u dusu prodre bilo sta sto bi bilo suprotno mom cilju. To je ono sto sam naucio kod samana. Svako moze da "baca cini", svako moze da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da ceka, ako ume da posti.
Ljubavnici ne smeju da se razilaze, a da se jedno drugom ne dive, a da oboje nisu podjednako i pobedjeni i pobednici.
Ljudi naseg soja kanda ne mogu da vole. To mogu ljudi detinjeg uma, u tome je njihova tajna.
Sladostrast i smrt su srodne.
Dobro je da covek sam iskusi sve sto treba da zna.
Vestina slusanja se sastoji od toga da treba slusati smirena srca, strpljive, otvorene duse, bez strasti, bez zelje, bez suda i misljenja.
Vreme ne postoji.
Nista nije bilo, nista nece biti, sve jeste, sve ima svoje bitisanje i sadasnjost.
U zivotu obicnog, detinjeg coveka preovladaju zelje, nagoni, a ne misli i saznanja. Ljudi radi njih zive, stvaraju neizmerna cuda, putuju, vode ratove, neizmerno pate, neizmerno trpe.
Otkriti svoju ranu dobrom slusaocu je isto kao i kupati se u reci dok se rana ne rashladi i sjedini sa rekom.
Kada neko trazi, lako se moze dogoditi da mu oko vidi samo ono sto trazi, da nije u stranju bilo sta da nadje, da primi u sebe, jer misli samo na ono za cim traga, imajuci svoj cilj, opsednut je tim ciljem. Traziti znaci imati cilj.
Saznanje se moze saopstiti ali ne i mudrost.
Suprotnost svake istine je takodje istina.
Nikada jedan covek, ili jedno delo nisu potpuno sansara ili potpuno nirvana, nikad jedan covek nije sasvim svetac ili sasvim gresnik. Tako nam se cini jer smo podlozni varci da je vreme nesto stvarno. Svet je u svakom trenutku savrsen, svi gresi vec nose u sebi oprostaj, sva mala deca vec nose u sebi starce, sva odojcad smrt, svi samrtnici vecan zivot.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Sub 21 Feb - 14:32

Herman Hese

Piktor i Piktorija

Tek što je koraknuo u raj, Piktor se nađe pred drvetom koje je u isti mah bilo i muško i žensko. Pozdravljajući ga s strahopoštovanjem, on upita:

„Jesi li ti drvo života?“

Kako umesto drveta htede da mu odgovori jedna zmija, Piktor se odmače i nastavi put. U raju mu se zaista dopadalo sve: gledao je svud naokolo, ceo celcat pretvoren u živo i budno oko. Jasno je osećao da se nalazi u prazavičaju, na izvoru života.

Potom iznenada zapazi drvo koje je u isti mah bili i Sunce i Mesec.

„Jesi li ti drvo života?“

Sunce iz drveta se nasmeja i klimnu glavom; Mesec takođe.

U raju ga je posmatralo najčudnovatije cveće raznolikih boja, svetlosti, izraza očiju i oblika lica. Neki su mu cvetovi klimali i glasno se smejali, neki su klimali i ovlaš se smešili, a drugi se opet nisu smejali niti klimali glavom: ćutali su zaneseni, zadubljeni u sebe, utopljeni u sopstveni miris. Jedan je cvet pevušio nekakvu ljubičastu pesmicu, a drugi modroplavu uspavanku; jedan je imao krupne plave oči, a drugi ga je podsećap na prvu ljubav; jedan je slatko i čežnjivo mirisao na vrt detinjstva, nalik glasu majke. Isplazivši dugi, crveni jezik, jedan cvet mu se podsmevao. Piktor priđe i liznu podrugljivca – osećao se jako i divlje, na smolu i med, kao i na poljubac žene.

Stajao je okružen cvećem, ispunjen tajnovitim osećajem nostalgije i prigušenog ushićenja. Srce mu je udaralo kao zvono, snažno i teško: u cvetu nepoznatog, u čarobnoj slutnji, buktala je njegova želja…

U travi je ugledao lepu pticu koja je, činilo mu se, nosila na svom perju sve boje. On zapita lepoticu:

„O ptico, reci mi gde se nalazi sreća?“

„Sreća?“, nasmeja se ptica zlatnim kljunom. „Sreća se, moj prijatelju, nalazi svuda: na brdu i u dolini, u cvetu i kristalu…“

Rekavši to, vesela ptica strese perje, ispruži vrat, mlatnu repom, namignu okom, još jednom se osmehnu, pa se ukoči u travi. Sedela je nepomično kad, gle, Piktor začuđeno opazi da se na njenom mestu nalazi šareni cvet. Perje je postalo lišće, a kandže korenje – u sjaju boja, u centru igre, ptica je postala biljka.

Ubrzo potom pokrenu pticocvet svoje lišće i prašnike, zasiti se cvetovanja, odbaci korenje, lako mrdnu telašcem i uzlebde naviše, postade sjajni leptir, sav svetlost, bez težine, vazduhom uljuljkivani svetleći lik.

Piktoru se raširiše oči.

Novo biće, razigrani pticocvetoleptir, obletao je oko zadivljenog Piktora, zračeći hiljadama svetlosti boja. Najzad se, meko kao pahuljica, spustio na zemlju, nežno udahnuo, malčice zalepršao sjajnim krilima i tu, pred Piktorovim nogama, u trenu se premetnuo u obojeni kristal sa čijih je ivica zračila crvena svetlost. Bio je to sada crveni dragi kamen, čudesni bljesak iz zelene trave, svetao kao zvuk zvona. Izgledalo je kao da ga zavičaj, unutrašnjost Zemlje, poziva – brzo se smanjivao, spreman da zaroni.

Gonjen neobuzdanom željom, Piktor dohvati nestajući kristal i ushićeno se zagleda u magičnu svetlost koja mu je slala radost pravo u lice.

Sa grane obližnjeg suvog drveta izvi se jedna zmija i šapnu mu:

„Kamen će te pretvoriti u sve što budeš poželeo. Brzo mu reci svoju želju, inače će biti kasno!“

Piktor se poboja da ne bude kasno pa užurbano izgovori želju i premetnu se u stablo, u ono što je oduvek želeo da bude, jer su stabla tako dostojanstvena, puna spokojstva i snage.

Piktor je postao stablo. Korenjem je prodirao u zemlju, istezao se u visinu a iz čvorova puštao grane i lišće. Bio je veoma zadovoljan. Žilicama je pio iz duboke, hladne zemlje, lišćem treperio u visokom plavetnilu; u krošnji su mu stanovale ptice, u kori bubice a u podnožju zec i jež.

Pitkro-stablo je dugo bio srećan. Godine su prolazile, ali ih on nije brojao. Tek kada je proteklo doista mnogo godina, on primeti da njegova sreća nije potpuna. Dugo je učio da gleda očima drveta a kada je napokon naučio, postao je tužan.

Video je da se oko njega, u čitavom raju, gotovo sva stvorenja menjaju, da sve teče u njemu nedostupnoj bujici večitog preobraženja. Cvetovi su postajali kristali, druga stabla naglo nestajaše, pretakala su se u izvore, premetala u krokodile, otplivaše kao ribe, puna uživanja, sa bezbroj mogućnosti da u novim obličjima započinju nove igre… Slonovi su glatku kožu zamenjivali krznom, žirafe su se trampile sa cvećem…

Ali, on sam, Piktor-stablo, ostajao je uvek isti – kada je to spoznao, njegova sreća iščeze. Počeo je da stari i poprima ono umorno, ozbiljno i zabrinuto držanje koje se da uočiti na većini starijih stabala. Primećuje se ono i kod konja, i kod ptica, kao i kod svih ostalih bića. Ko ne poseduje dar pretvorenja, vremenom postaje star, duboko razočaran životom, slomljen, a lepota mu se nepovratno kruni…

Jednog se dana u taj predeo raja uputi mlada devojka, plave kose, plavih očiju i plave haljine. Plavojka je skakutala pod drvećem, bezbrižno pevajući, bez najmanje želje da poseduje moć pretvorenja.

Pametni majmuni su joj se rugali, žbunovi nežno doticali izdancima, voćke dobacivale list, orah ili jabuku, ali ona sve to nije opažala.

Čim Piktor-stablo ugleda devojku, pritisnuše ga čežnja i želja za srećom, nikad ranije tako snažni… Činilo mu se da ga sopstvena krv doziva: – Osvesti se! Seti se celog tvog života, nađi mu smisao dok ne bude isuviše kasno, sreća ti se više neće nuditi! I, on posluša. Priseti se svog porekla, svih ljudskih godina, dolask au raj i, naročito, onog trenutka kada je u rukama držao magični kamen. Tada, kada mu je svako pretvorenje bilo moguće, u njemu je vrio život, da, baš tada! Sećao se ptica koje je ismevao, drveta sa suncem i mesecom, obuzimala ga je slutnja da je u onom času nešto propustio i zaboravio, da savet zmije nije bio dobar…

Plavojka začu šum lišća Piktor-stabla, pogleda ga i sa iznenadnim bolom u srcu oseti nove želje i snove… Privučena nepoznatom silom, sede u podnožje starog drveta.

Izgledao je usamljen i žalostan ali istovremeno lep, dirljiv i plemenit u nemoj tugi; očaravajuće je šumila pesma njegove tihe krošnje… Ona usta, nasloni se na grubu koru i oseti jezu u žilama starca. Srce ju je čudno peklo, po nebu njene duše plovili su gusti oblaci a iz očiju lagano tekle suze. Šta se to zbivalo sa njom? Zašto je toliko tugovala? Zašto je srce htelo da iskoči iz grudi i utopi se u Njega, lepog Usamljenika?

Drvo je podrhtavalo sve do korena, žestoko uvlačeći u sebe svu snagu, u uzavreloj želji za sjedinjenjem. Oh, to je on od zmije bio madmudren, zauvek se ukopavši kao obično stablo! O, kako je bio slep i nerazuman! Da li ništa nije uspeo da sazna, da li mu je tajna života ostala potpuno strana? Ne, on ju je samo osećao prevelikom i nedokučivom! Oh, sa kolikom se tugom i razumevanjem sećao sada drveta koje se sastojalo do muškarca i žene!

Iznad njih je u luku proletela ptica, crvena i zelena, lepa i mudrooka. Devojka opazi kako iz ptičjeg kljuna ispada jedan predmet, nešto crveneće kao krv, kao žar. To pade u travu i privlačno zasja među vlatima crvenim zracima. Devojka se saže i podiže To, jedan kristal, dragi kamen čije prisustvo razbija i najgušći mrak.

Tek što Plavojka uze čarobni kristal u belu ruku, njena se želja kojom joj beše ispunjeno srce, namah ispuni. Ona nesta u trenu, uplovi u stablo i posta Jedno s njim, niknu kao snažna mlada grana iz jednog čvora i hitro se uspe naviše.

Sada je sve bilo dobro, svet je ponovo doveden u red, raj je konačno pronađen! Piktor više nije bio staro, zabrinuto drvo. Glasno je pevao:

„Piktorija, Viktorija!“

Izmenio se. Kako je ovaj put ispravno izvršio večno preobraženje, kako je od polovine postao celina, Piktor je bio u stanju da se menja koliko god je hteo. Čarobn abujica postojanja tekla je neprekidno njegovim sokom, zauvek je on sada imao udela u svagda menjajućoj tvorevini.

Bio je jelen, riba, čovek, zmija, oblak i ptica. U svakom je obličju bio ceo, jedan par, u sebi sadržavaše i Sunce i Mesec, i muškarca i ženu. Dolinama je tekao jao dvoreka a na nebu stajao kao dvozvezda.

Herman Hese, Čudnovata vest sa druge planete, str. 30-36, Novi Sad, 2000.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Uto 24 Feb - 19:18

NAS DVOJE

Ovaj osmeh dugujem Tebi.
I nije bitno da'l cu pronaci obalu,
nije meni bitan cilj...
nego putovanje.
Necu ni puziti,
ni leteti...
samo mirno ploviti.

Nije nas zadatak u tome
da se priblizimo
jedno drugom,
kao sto se ne sastaju
ni sunce i mjesec,
ni more i kopno.

Nas dvoje smo
prijatelju dragi,
sunce i mjesec,
mi smo more i kopno.

Nas cilj nije da se slijemo
jedno s drugim vec da saznamo
jedno od drugoga
i da jedan o drugom naucimo,
da vidimo i postujemo
ono sto taj drugi jeste:
nasa suprotnost i dopuna..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Sre 4 Mar - 14:00

Sidarta:

Većina ljudi slični su listu koji opada, lelujaju se u vazduhu i u kovitlacu padaju na zemlju.
Drugi, ali malobrojni su kao zvezde, kreću se utvrdjenom putanjom, do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose svoj zakon i svoj put.

Kada baciš u vodu kamen, on najbržim putem tone do dna.
Tako je to i kada čovek ima neki cilj, neku nameru.

On ne preduzima ništa, on čeka, on razmišlja, on posti, ali istovremeno prolazi kroz svet kao kamen kroz vodu, a da ništa ne uradi, a da se ne pomakne.
On biva povučen, on se opušta i pada. Njegov cilj ga privlači, on ne dopušta da mu u dušu prodre bilo šta što bi bilo suprotno cilju.
To je ono što neznalice nazivaju činima, misleći da to izvode demoni.
Ali demoni ništa ne izvode, demoni ne postoje...Svako može da baca čini, svako može da postigne cilj ako ume da posti, ako ume da misli i ako ume da čeka...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Sre 4 Mar - 14:00

Nemam reči da ti kažem
šta si učinila sa mnom.
Tražim noć da se sklonim,
od sunca da pobegnem.

Noć je za mene sjajnija
od svakog sunčanog dana
jer samo u njoj sanjam
o ženi plave kose.

Sanjam ona slatka blaženstva
koja si mi pogledom obećala
i čujem nežnu pesmu
iz nekog dalekog raja.

Vidim oblake kako se sustižu
i dugo gledam u noć.
Nemam reči da ti kažem
šta si učinila sa mnom.

Herman Hese - Ljubavna pesma








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    Sre 4 Mar - 14:02

Ptica se probija iz jajeta.
Jaje je svet.
Ko želi da se rodi mora razoriti svet.
Ptica leti ka Bogu.
Bog se zove Abraxas. Happy








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Herman Hese    

Nazad na vrh Ići dole
 
Herman Hese
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Herman Hese
» Džek London - Gvozdena peta ; Herman Hese - Stepski vuk
» Herman Hese
» Herman Hesse
» Bol je realnost života...
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-