Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Džulijan Barns

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Džulijan Barns    Čet 6 Okt - 12:30

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džulijan Barns    Čet 6 Okt - 12:32

Za roman “Ovo liči na kraj” Džulijan Barns dobio je prestižno priznanje “Man Buker” za 2011.

Poznati pisac se u ovoj knjizi (kod nas u izdanju “Geopoetike”, prevod Zoran Paunović) bavi svojevrsnim odnosom budućnosti i prošlosti, faktografije i imaginacije... Naime, glavni junak suočen je sa činjenicom da je sećanje jedino što mu je preostalo, ali i sa uverenjem da sećanje zapravo ne postoji.

Preterano je oslonjen na činjenice, premalo sklon nostalgiji biva zatečen u trenutku kada shvati da je istina o njegovoj prošlosti suštinski drugačija nego što je decenijama verovao. Svojevrsni junaci romana su i istina, zabluda, ljubav, mržnja, nemir, slutnja...

Jednu od vrlo zanimljivih kritika za ovu knjigu dao je “The Independed” u kojoj se, između ostalog, kaže: “Barns je poput njegovih savremenika - Mekjuana, Amiša, Ruždija, džin-tonik romanopisac: njegove knjige su oštre, hladne i udaraju pravo u glavu. Ako volite takvo piće, onda je ‘Ovo liči na kraj’, dupli sa ledom.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džulijan Barns    Čet 6 Okt - 12:34

Geopoetika" je danas predstavila roman "Ovo liči na kraj" Džulijana Barnsa za koji mu je pre nekoliko nedelja dodeljena , jedna od najprestižnijih literarnih nagrada na svetu, "Man Buker" za 2011. godinu kojoj je prethodilo pet nominacija.
Zaslugom ovog izdavača i uglednog angliste prof.dr. Zorana Paunovića u ulozi prevodioca, ovaj vodeći britanski pisac prisutan je u Srbiji već skoro dve decenije i uživa kultni status od "Floberovog papagaja" pa preko " Ljubav itd", "Istorije sveta u 101/2 poglavlja"...

Kako je danas podsetila izvršni urednik " Geopoetike" Jasna Novakov Sibinović ovaj roman je posle knjiga "Sto od limunovog drveta", "Nije to ništa strašno" i "Puls", njegova četvrta na temu starosti.

"Ovo je u najvećoj meri filozofska knjiga u odnosu na prethodne. Ima jednostavnu fabulu, ali snažno deluje na čitaoca a onim osetljivijim će zasuziti oči" , napomenula je urednica.

Glavni junak Toni, poput autora, ima šezdesetak godina i fragmentarno se priseća prošlog vremena. Ta nepouzdanost i iscepkanost sećanja u starosti, kako je protumačila Novakov Sibinović, "nameće pitanje - Ko smo zapravo mi? Odnosno - Ko sam ja? Jedno pravo filozofsko pitanje koje uvek ide uz - Šta je smisao mog života".

Jedan od u lajtmotiva knjige polazi od tumačenje "da je istorija izvesnost stvorena u tački u kojoj se susreću nesavršenost sećanja i manjkavost dokumenata" jer glavni junak će otkriti da se njegova sećanja i realnost ne poklapaju.

"Roman je, po oceni Novakov-Sibinović, " prepun slojevitih poredjenja mladosti i starosti, uz isticanje iluzorne sigurnosti mladosti i nesigurnosti apsolutnog znanja u starosti".

Da bi zaintrigirala buduće čitoce na je otkrila da je " kraj šokantan što dokazaju da majstori pripovedanja, kakav je Džulijan Barns, vešto i sa lakoćom ispisuju remek delo na malom broju strana, a eteričnu filozofsku literaturu u jednom koraku pretvaraju u triler moćnog zapleta i šokantnog otkrića".








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džulijan Barns    Čet 6 Okt - 12:35

PRIKAZ ROMANA
Ovo liči na kraj, Džulijan Barns, Geopoetika, 2011

SEĆANJA I POSLEDICE

U svom, konačno Bukerovom nagradom ovenčanom romanu (2011. godine je konkurisao četvrti put), britanski pisac Džulijan Barns ( “Floberov papagaj”, “Sto od limunovog drveta”, “Istorija sveta u 10 ½ poglavlja”, Troje”) ulazi u svet čoveka njegovih godina, svet na granici sa “svetom senki”, nastanjen nerazjašnjenim događajima iz prošlosti. Naime, glavni Barnsov junak, Entoni “Toni” Vebster, član drugarskog “kvarteta”, naprasno ostaje bez najboljeg druga, Edrijena koji je, navodno iz filozofskih razloga, počinio samoubistvo. Iza Edrijena je ostalo oproštajno pismo, i, ispostaviće se, četrdeset godina docnije, skriveni dnevnik koji može rasvetliti misteriju njegovog samoubistva.

Barns je svoj roman podelio u dve velike celine. U prvom delu se bavi odrastanjem njegovog glavnog junaka i sazrevanjem u senci burnih događaja 1960-ih. Entonijeva lična nije velika niti posebno zanimljiva. On za sebe, čak, kaže da su za njega 1960-e počele 1970-ih što znači da je on svoje 1960-e proživeo u nekim nasilnom produženim 1950-im. Ovakvo igranje s kalendarskim, istorijskim vremenom suprotstavljeno je ličnom vremenu koje svakom od nas prolazi na drugačiji način. Ali, velika većina nas, kao i sam Entoni, nije na pravom mestu u pravo vreme i mimoilaze nas velike avanture, spektakularni događaji. Ne postajemo rok zvezde, ne družimo se sa svetskim džet-setom, iza nas ne ostaje ništa značajno a jedna/jedan od sto hiljada nas će imati čast da po njoj/njemu nazovu neku ulicu. I, to je, iako neosporno tačno, s jedne strane i potencijalno slaba tačka romana. Ako se u Entonijevom životu ne dešava ništa spektakularno zašto onda, kog vraga, čitamo njegovu istoriju?

SENTIMENTALNA POVEST PROPALOG ŽIVOTA

I, zaista, njegovi prijatelji nisu posebno inspirativni kao likovi. Edrijen deluje kao razmaženi intelektualni snob a Veronika, Gospođica Lujka, nije nikakva velika Entonijeva ljubav već pre ledena, istraumirana devojka bez trunke ljubavi i mašte u sebi. Sam Entoni jeste lucidan posmatrač i beležnik ali, on je takav tek u svojim poznim godinama kad može da, sa “istorijske distance”, sagleda svoje postupke. I, to upravo i jeste njegova tragedija – pridavao je važnost i poklanjao emocije i vreme pogrešnim ljudima koji su počeli, jedno po jedno, da odlaze iz njegovog života. I, na kraju je ostao sam, razveden, okrenut Internetu i sređivanju kuće kao jedinom spasu od ludila ili, više puta spominjane, Alchajmerove bolesti. Da stvar bude gora, Entoni je čovek koji je uvek bio previše blag i defanzivan i na trenutke podseća na “jagnje poslato među vukove” al i na pravog etičkog i intelektualnog Oblomova. Slavna Čehovljeva misao glasi, parafraziraću, “grdan svet živi u Rusiji a Boga pitaj zbog čega”. Naravno, ovakav osećaj očaja i besmisla življenja se može primeniti i na sve druge zemlje sveta. Većina pušta da je voda nosi i ne razmišlja mnogo o svojim postupcima. Oni koji, po mišljenju Tonijeve majke, “previše razmišljaju” (štono u “Gorskom vijencu” reče Vuk Mićunović “ja se plašim od mnogo mišljenja”) izvršavaju, kao Edrijen, samoubistvo.

DA ILI NE? MOŽDA

I, tu dolazimo do drugog dela nevesele Tonijeve pripovesti. Četreset godina nakon Edrijenove smrti, Veronikina majka mu je zaveštala Edrijenov dnevnik. Zbog čega? Ne želeći da otkrijem sve elemente zapleta reći ću još samo ovo: Entoni se ponovo suočava sa sećanjem na Veroniku, devojku koja se docnije zabavljala sa Edrijenom. Prisiljen je da se suoči sa onim okrutnijim, osvetoljubivim delom sebe koji je napisao frivolno pismo svom prijatelju Entoniju u kojem je prokleo i Veroniku i njega. Blagi čovek iz sadašnjosti je zgrožen nad onim iz prošlosti.No, da li to pismo stvarno ima toliku težinu? Bes i optužbe su razumljivi i ne treba ih nešto posebno pravdati. Mladi i stari Toni nisu isti čovek baš kao što ni Tonijeva slika o bližnjima i njihova prava lica ne liče ni najmanje. Nema velikih misli, velikih ideja, velikih ljubavi, velikih strasti. Ostaju trpljenje zemaljskih muka i strah od smrti. Nije li baš u tome najveća tragedija? Glavni junak kaže za sebe da je osrednji po svim pitanjima, bez nešto mnogo novca, bez kose, osrednji vozač. Dok je bio mlađi nije bio ni neki ljubavnik. Sa bivšom ženom, ćerkom i porodicom se “podnošljivo” slaže. Ali, u njemu i dalje postoje sećanja vezana za par lepih događaja koja su, to i sam pisac prikazuje, čisto samozavaravanje koje će mu, ako ništa durgo, pomoći da proživi kusur preostalih godina sa manje gorčine.

Zbog svega prethodno navedenog teško je dati neki konačan sud o Barnsovom novom romanu. “Ovo liči na kraj” jeste delo koje ima svoju, skoro pa mizantropsku filosofiju, koja vam se može ali i ne mora dopasti i, na momente, prošpartano introspektivnim spekulacijama, deluje kao da gubi na dinamici. Veliki delovi Tonijevog života su opisani tek u nekoliko rečenica a neki manje zanimljivi momenti (opisi, dodatno podvlačenje osobina likova, prepričavanje) dominiraju u najmanje desetak stranica ovog relativnog kratkog romana od 160 stranica. Doduše, greh bi bio, najveći od svih, bar što se tiče ovog teksta, da se Barnsu porekne i jedan milligram zanatskog spisateljskog umeća, smisla za detalj i psihološko portretisanje. Još veći greh bi bio reći da je “Ovo liči na kraj” loš roman. Jedno je sigurno – Barns je trebao da Bukera dobije ranije, za neko drugo delo ali, znamo mi to dobro kako stvari s književnim nagradama kako u Srbiji tako i u komšiluku pa što bi u Velikoj Britaniji bilo drugačije?

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džulijan Barns    Čet 6 Okt - 12:37

Troje – knjiga o preljubi Džulijan Barns

Eto, već na samom početku sam vam otkrila o čemu se radi. Knjiga o preljubi, Troje. Baš tako, glavni učesnici knjige su njih troje. Dva najbolja prijatelja i Ona. Nisam književni kritičar ali ću pokušati da vam prenesem utisak zašto baš nju treba da pročitate.
„Likovi reaguju spontano i neočekivano kao u realnom životu.“ The Edmonton Journal
Engleski pisac i engleski smisao za humor koji se prostire duž cele knjige. Jasne i lepo obrađene rečenice koje daju osećaj da se nalazite na licu mesta dok čitate. Knjiga pisana kao pozorišni komad u kom se kulise smenjuju onom brzinom koju radnja dozvoljava. Svako od učesnika u procesu preljube ima svoje pravo da kaže kako se oseća povodom iste. Tema bliska ljudima jer ako nismo bili prevareni ili varali onda smo poznavali blisko nekog ko jeste i prošli sa njim/njom proces izlečenja duše i srca.Na samom početku ne deluje kao da će doći do toga, dva prijatelja i devojka koja ulazi u život jednog od njih na način koji je u naznakama stereotipan, blind date u hotelu za ljude koji su previše zauzeti. Oni nam se predstavljaju, svako u kratkim crtama, pokazujući nam kakav je život bio u prošlosti. Gde su živeli, šta su radili i kako su disali do ključnog momenta. Zatim život posle susreta, ona je zadovoljna jer je u vezi sa osobom koja je odgovorna, na koju može da se osloni mada možda ne baš zaljubljenja do ušiju, onako slepo. Zaljubljena jeste, ali onako na pola srca. On zaljubljen, spreman da ugodi njenim željama, sretan što je napokon našao nekog sa kim može da podeli život. Prijatelj pri upoznavanju Nje zbunjen jer smatra da je previše opuštena u svom postojanju. Život teče dalje, svojm tokom normalnosti sve do venčanja Nje i Njega. Prijatelj shvata da se upravo u momentu kada je na sebi imala venčanicu zaljubljuje u nju od vrhova nožnih prstiju pa do najduže dlake na glavi. Da nema iskre engleskog humora koja prožima knjigu bila bi drama, ovako čitaćete je sa blagim osmehom na usnama.Ona je ta oko koje se vrti radnja knjige, ona je jedna mudrica koja zna kako da složi stvari na svoje mesto, koja poznaje muškarce koji je okružuju ali ujedno ne može da izvaže da li da se prepusti srcu ili da postavi zidove. On do određenog momenta ništa ne sumnja, čak pokušava da zbliži Prijatelja i Nju da bi svi bili srećni. Prijatelj zna dobro šta radi ali ne može da se odupre ljudskom nagonu koji kad jednom provali granicu nazad ne postoji. Granica biva provaljena jer je tako moralo biti, ali našla sam sebe kako ne osećam gnev prema Njoj niti Prijatelju bez obzira što u realnom životu ne podnosim i ne prelazim preko takvih stvari. Nekako saosećam sa njima i sa činjenicom da će kad tad to morati da izađe na videlo i šta će se onda desiti niko ne zna, osim autora naravno. Nije bilo lako otkriće, svi su istim bili pogođeni. Zaljubljeni su videli svetlost na kraju tunela a prevareni mrak. Kako nastaviti život dalje, šta uraditi, gde se okrenuti? Iskreno, ko se nije našao u situaciji verovatno ne zna koliko je teško pokupiti se u psihičkom smislu kad shvatiš da te izdaju ljudi koji su do juče bili oslonac. On povređen, kao pas koji liže svoje rane ali u isto vreme na neki uvrnut humorističan način menja kontinent i predaje se kupljenoj ljubavi, što svakako ne bi ste očekivali od čoveka na taj način prestavljenog u knjizi. Ona i Prijatelj nastavljaju svoj život u miru i upoznavanju onog drugog kako samo neko tek venčan može.
Sudbina ne bi bila sudbina da se do kraja knjige ne sretnu (slučajno ili namerno) još jednom i u tom momentu shvatate koliko je Ona jaka žena, koliko je pametna, sabrana i koliko dobro poznaje svoje muškarce. Tad shvatate koga je stvarno volela i koga još uvek voli.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Džulijan Barns    Čet 6 Okt - 12:38

Život ume da bude pravi skot
… Oh, molim vas, nemojte da me gledate sa tolikim negodovanjem. Zar ne mislite da ce toga biti sasvim dovoljno u nedeljama, mesecima i godinama koje dolaze? Pustite me na miru. Stavite su u moje pantoufles. Da li biste se vi odrekli svoje ljubavi, dostojanstveno sišli sa scene, postali pastir i za utehu svirali tužnu muziku na frulici dok raštrkano stado koza mljacka socnu travu? To se nikako ne radi. Nikada se nije tako radilo. Slušajte, ako odete i postanete pastir, nikada je zapravo i niste voleli. Ili vam se više dopada taj melodramaticni potez. Ili koze. Možda glumeci zaljubljenost jednostavno cinite mudar potez u karijeri koji vam dopušta da se preorijentišete na stocarstvo. Ali, u tom slucaju je niste voleli.
… Ljubav – ili ono što ljudi zovu ljubavlju – samo je nacin da naterate ljude da vas posle seksa zovu Dušo.
Novac, cini mi se, mnogo bolje teši nego filotofijau razmišljanjima o tome koliko ce neko živeti.
Ja sam materijalista. Ako niste budisticki kaluder, šta vam drugo preostaje. Dva velika verovanja koja vladaju svetom u ovom veku – kapitalizam i komunizam – jesu materijalisticka samo što je jedno bolje od drugog, kao što su pokazali skorašnji dogadaji. Covek voli robu široke potrošnje, uvek ju je voleo, uvek ce je voleti. Bolje bi nam bilo da se naviknemo na to. I ljubav prema novcu nije koren sveg zla vec polazište za srecu vecine ljudi, uteha za vecinu ljudi. On je mnogo pouzdaniji od ljubavi.
…Život ume da bude pravi skot cak i prema najboljim ljudima, Pogledajte se u ogledalo i recite zdravo, i Život je konga: prikljuci se masi! Prevodenje mracnih dubina ljudskog duha u obrok od jednog intelektualnog zalogaja za ljude mrtvog mozga…
Novac je, kolio sam shvatio, moralno neutralan. Može da se upotrbi za dobro, može da se upotrebi za loše. Možemo da kritikujemo one koji se na neki nacin bave novcem, baš kao što to možemo da uradimo s onima koji se na neki nacin bave ljubavlju, ali novac i ljubav same ne možemo kritikovati.
Ljubav pricinjava vece zadovoljstvo nego brak, na isti nacin na koji su romani zabavniji od istorije

DŽulijan Barns – Troje








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Džulijan Barns    

Nazad na vrh Ići dole
 
Džulijan Barns
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Džulijan Barns
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-