Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Knut Hamsun

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:12

Knut Hamsun je norveški pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. godine. Rođen je 1859. a umro je 1952. godine. Posle Ibzena, najpoznatiji je norveški književnik. Tridesetih godina dvadesetog veka bio je angažovan kao političar, promovišući desničarske ideje. Podržavao je nacističku filozofiju i norvešku kvislinšku vladu, zbog čega je bio osuđen na robiju. Dešavalo se da su mu čitaoci, nezadovoljni političkim idejama koje je izlagao u svojim delima, vraćali kupljene knjige. U književnim počecima pisao je romantičarskim stilom koji je naginjao ka modernoj književnosti. Njegovo prvo značajnije delo bilo je Misterije. Neki kritičari su ovo delo nazvali jevanđeljem modernizma, poredeći ga sa delima poput Tako je govorio Zaratustra. Delo je teško žanrovski definisati budući da se u njemu prepliću lirski i epski elementi uz dominantnu iracionalnost koja počiva na kritičkom odnosu prema građanskom društvu i njegovom nastojanju da se oslobodi stvaralačka ličnost. U vreme nastanka "misterija" nastala su i dela Pan i Viktorija. Hamsun je u Viktoriji ispevao himnu ljubavi. Romani Pan i Viktorija su delovi trilogije u koju spada i roman Glad. Pan govori o čoveku koji na bolan način shvata kako stapanje čoveka sa prirodom više nije moguće. Hamsun prikazuje onaj deo ljudske istorije kada je „čovek postao bolesno čedo grada“. Bavio i dramom i poezijom, ali sa slabijim uspehom. Nikada se nije pokajao zbog svojih političkih uverenja, čak ni u autobiografiji Na zaraslim stazama.

Rad i dela[uredi - уреди | uredi izvor]
Prvi put je privukao pažnju 1890. godine romanom Glad. U poluautobiografskom delu opisao je pad mladog pisca u ludilo kao rezultat gladi i siromaštva. Kao i u svim ostalim Hamsunovim delima, i u ovom se oseća uticaj Franca Kafke i još nekih pisaca 20. veka, sa unutrašnjim monolozima i bizarnim logičnostima.

Ostala dela:

Pan,
Misterije,
Blagoslov zemlje,
Avgust,
Skitnice,
Ruža,
Po zaraslim stazama,
Plodovi zemlje,
Poslednje poglavlje,
Nitkov iz skitničkog života,
Krug se zatvara,
Glas života,
Žene na studencu,
Viktorija,
Urednik Lynge,
Zavodnik i druge priče.
Glad  









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:17

Plodovi Zemlje

Gore u pustoši svako godišnje doba ima svoja cudesa, ali stalni su i nepromenljivi tamni, beskrajni zvuci neba i zemlje, opkoljenost sa svih strana, mrak šume, ugodnost drveca. Sve je meko i teško u isti mah, nijedna misao nije tu nemoguca. Severno od Selanro nalazilo se neko sasvim malo jezero, barica jedna, ne veca od obicnog akvarija. Tamo su se koprcale sicušne ribice, koje nikako nisu rasle; živele su i umirale i nisu bile ni za šta, Bože moj, baš ni za šta! Jedne veceri stajala je tako Inger i osluškivala da li ce cuti klepetuše. Nije ništa cula, svugde oko nje vladala je potpuna tišina, ali odjednom je zacula neku pesmu iz akvarija. Bila je vrlo slabacka i skoro necujna, kao da zamire. To je bila pesma sicušnih ribica.

Položaj Selanro je bio vrlo povoljan i stanovnici su svake jeseni i proleca mogli videti divlje guske kako lete preko pustoši, i cuti im krikove i primamljivanje gore u vazduhu; zvucalo je to kao zbrkani govor. I onda bi izgledalo kao da se svet ukocio, sve dok povorka ne bi prošla. Nije li u tim trenucima obuzimala ljude neka vrsta slabosti? Opet bi legli na posao, ali bi najpre duboko udahnuli, – bio ih je dodirnuo dah sa onoga sveta.

Velika cudesa opkoljavala su ih u svako doba. Zimi zvezde, a i severna svetlost, rasplamtelo obzorje, požar gore kod Boga. S vremena na vreme, ne cesto, i ne obicno, ali s vremena na vreme culi bi i gde grmi. Bivalo je to najviše s jeseni, postalo bi tad najednom i mracno i svecano i za ljude i za životinje. Stoka koja bi pasla na obližnjoj livadi, skupila bi se i ostala tako zbijena. Šta to sluša? Ne ocekuje li kraj? I šta cekaju ljudi u svoj toj pustoši stojeci oborene glave dok grmljavina tutnji?

Prolece, – da, sama brzina i raspusnost i ushit; ali jesen! Ona je u ljudima stvarala drukcije raspoloženje. Tada bi se cesto plašili u mraku, pribegavali vecernjoj molitvi, postajali vidoviti i culi predznake. Ponekad bi, u kakav jesenji dan, izišli da nešto doteraju kuci, muškarci možda drva, a žene stoku, koja je sad kao luda tražila i jela gljive, – i vracali bi se u srcu ispunjeni tajanstvenim stvarima. Da li su nehotice nagazili mrava i utisnuli mu zadnji deo tela u stazu, tako da mu se prednji nije više mogao otkinuti? Ili su se suviše približili gnezdu alpijske kokoši, pa je kvocka sikcuci poletela na njih? Pa cak ni veliki vrganji nisu bili bez nekog osobenog znacaja. Covek se ukoci i prebledi kad ih samo i pogleda. Vrganj niti cveta niti se mice s mesta, ali ima nešto u njemu što savladuje, neman je on, lici na pluca koja, gola i neodevena telom, žive svojim posebnim životom.

Knut Hamsun










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:20

„Po zaraslim stazama” 1949.

Kako samo malo stvari dugo traje… U takvim mojim mislima i razmišljanjima nema nekog pesimizma, već samo spoznaje kako je život nemiran i dinamičan. Sve je u pokretu i sve se živahno kreće, gore, dole i na sve strane; kada jedno padne, uzdiže se drugo, ukaže se na neko vreme da bi zatim umrlo.
… Mi ljudi ipak nismo toliko mudri da se oslobodimo obmane o svojoj večnosti; ravno u lice Bogu i sudbini probijamo se prema posmrtnoj slavi i sećanju na nas, prema besmrtnosti, ljubimo i tapšemo vlastitu glupost da bismo napokon sasvim uveli – bez stila, bez stava.
Slavni norveški pisac, Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade 1920. godine za roman „Plodovi zemlje” i epski opus koji je trajao više od pola veka, kontroverzna, autorski izuzetno plodna i višeslojna ličnost, koji se nakon teške i siromašne mladosti i boravka u „obećanoj zemlji” Americi okreće protiv angloameričke kulture i načina života i usmerava pažnju i simpatije prema Nemačkoj, biva optužen 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata, kao saradnik nemačkih okupacionih snaga. Usledilo je njegovo hapšenje a potom i zatvorski dani izolacije unutar vlastite kuće, staračkog doma, psihijatrijske klinike i ponovo vlastitog doma. Bile su to pozne Hamsunove godine (blizu devedesetih – umro je 1952. u svojoj 93. godini), koje ga nisu sprečile da napiše još jedno veličanstveno, stilski izvanredno i pronicljivo, književno delo – autobiografski roman „Po zaraslim stazama”, zatočeničke zabeleške starog šereta, jednog velikog čoveka i duha, usamljenika i okorelog individualca ničeanske snage i nepopustljivosti.
Ostareli, devedesetogodišnji Hamsun stvara neverovatno zanimljivo, pronicljivo, lucidno i duhom živahno memoarsko štivo, isprepleteno sudarima prošlosti i sadašnjosti, nenametljivo se braneći od etikete izdajnika. Poslednja Hamsunova knjiga, proizašla iz građe dnevničkih zapisa tokom procesa vođenog protiv njega i psihijatrijskih pregleda kojima je bio brutalno izložen, zbirka njegovih zatočeničkih, rezigniranih misli i osećanja, još jedno njegovo remek-delo u dugom nizu, svedočanstvo je o sudbini jednog velikog izolovanog čoveka, ekstremnog individualca, beskompromisnog u svojim stavovima i delotvornosti…
…Želim izreći samo jednostavnu ispoved kao Norvežanin, kao čovek i ako German… Ja lično nisam još nikada sreo manje ljubazne ljude od Engleza. Oni su tako puni sebe, tako oholi i nesusretljivi…Engleska ne želi rat voditi sama, zaista ne želi, već naprotiv hoće, kao obično, druge postaći da uđu u rat za Englesku. Davala je obećanja, davala jemstva jednoj evropskoj zemlji za drugom samo da bi se oprle Hitlerovoj želji. I zemlja za zemljom krvarile su kako bi služle Engleskoj… Pa i današnji rat i svu nesreću koju on nosi svetom zahvaljujemo Engleskoj. Engleska je uzrok. Engleska mora na kolena!…
Kroz izvrsno stilizovane dnevničko-fragmentarne spise progovara svojeglavi, do kraja samo sebi dosledni i dostojanstveni Hamsun, ničeanski oblikovan (nad)čovek, vešto koristeći prefinjenu ironiju koja prodire u srž međuljudskih odnosa i razobličava laži i pritvornost. Iz njegovih živopisnih priča, uverljivom i škrtom rečenicom izranjaju tragični gubitnici, nizovi živopisnih likova neverovatne životne energije, okrenute pre svega veličanstvenoj prirodi i „plodovima zemlje”, lutalaštvu i „jesenjim zvezdama svirača sa sordinom”, hrabrih usamljenika koji dosledno slede svoj put i ne posustaju ni pred kakvim neprilikama surove sudbine…
Još i dan-danas nosim u sebi mučna sećanja na ono što je boravak u toj klinici uništio u meni. Ne može se to izmeriti, ne postoji za to mere. Bilo je to lagano, lagano, lagano čupanje samog korena. Gde je krivnja tome? Nigde posebno, nigde naročito, već u sistemu. Vladavini nad živim životom, pravilima bez intuicije i srca, u psihologiji tačaka i rubrika, u celoj jednoj nauci koja prkosi znanju. Drugi možda mogu podneti to mrcvarenje, no to se mene nimalo ne tiče, ja ga podneti ne mogu…
… Svi smo mi na putu prema jednoj zemlji u koju ćemo uvek na vreme stići. Nikuda nam se ne žuri i putem prikupljamo slučajne događaje. Samo se budale krevelje put nebesa i pronalaze velike reči o tim događajima, trajnijima od nas i neizbežnima. Da, prijatelju, kako li su samo ustrajni i neizbežni!.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:23

“Pisci se, sine, dele samo na dobre i loše,” reče mi pre desetak godina majka u trenucima svoje svakodnevne sirove mudrosti.

Proviđenje!

Jeste li se ikad zapitali šta čini dobrog pisca? Bogat rečnik? Zanimljive rečenične konstrukcije? Lepršave reči, detaljni opisi raspireni iskrama atributa, filozofije i tuđica? Literarna raznobojnost? Duboke, spore, „mudre“ teme?

Ako mene pitate, nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan.

Jedini pravi odgovor na pitanje koje tendeciozno i svojevoljno postavljam i još svojevoljnije odgovaram je: dobra priča.

Norveški pisac Knut Hamsun (1859-1952) (Knut Pedersen Hamsund, poslednje slovo u prezimenu izgubilo se kada je napravljena štamparska greška dok je pisao za Marka Tvena, pa ju je usvojio) pripadnik je jednog uskog književnog serkla – jedan je od malobrojnih autora koji iznenađuju lakoćom i nepretencioznošću u stilistici. Valja reći da ova “prostota” njegovog književnog izraza nipošto nije mana, već jedna od najvećih vrlina.

Narečeni književnik dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1920. godine. Kako je vreme odmicalo, postajao je prepoznatljiv ne samo kao genijalni pisac, već i kao Hitlerov i Gebelsov prijatelj.

„Svi smo mi Nemci”, govorio je. Nikada nije formalno bio član Norveške nacističke partije, ali jeste pisao profašističke tekstove i deo novca od Nobelove nagrade poklonio Gebelsu. Nakon Hitlerove smrti, o njemu je napisao: “Bio je ratnik, ratnik čovečanstva, propovednik jevanđelja o pravdi za sve nacije”.

Umro je 19. februara 1952. godine, od kada je – kao ćovek jedne ideje – rehabilitovan i posmatran isključivo iz ugla velikog pisca. Da se vratim samom delu – roman Plodovi zemlje (1917) je ep o radu i čoveku kao biću koje je prinuđeno na rad. Nije reč o radu koji deli ljude između sebe. Govorim o prostom, nasilnom, fizičkom radu. O plodonosnim aktivnostima, o stvaranju, o putevima i stazama koje presecaju široku, praznu utrinu koju ljudi oblikuju i prisvajaju nazivajući je svojom. O radu koji u svojoj najčistijoj, nezagađenoj tvari oblikuje ljude, koji umiruje i spaja rastavljene duše, koji čuva i uvećava plodove njihovog rada pravilnim i neprekinutim napretkom.

Ljudi u Hamsunovom delu nisu takozvani “modeli”. Njegovi heroji i heroine su i te kako živi, i u to veoma šturim i skromnim okolnostima u odnosu na širinu koju književnost omogućava. Njegovi neumorni i tihi farmeri su neuniformisani ratnici čija herojska borba ne predstavlja ništa drugo do junačko žrtvovanje za nečiju zemlju i prijatelje pod oružjem.

Sam naslov može navesti na pogrešan trag. Pri pomenu “plodova zemlje”, u glavi imamo sliku nečeg plodnog, obilnog sočnog, uglavnom u agrokulturnoj regiji koja je dugo obrađivana. Naime, sama reč “zemlja” u Hamsunovom romanu nema tu konotaciju. Kontekstualizovana sa sadržinom, predstavlja neravno i nepristupračno neobrađeno tlo. Njeni plodovi ne ispadaju iz roga izobilja, oni uključuju sve što može da klija i raste na tom nepristupačnom tlu, dobro i loše, lepo i ružno, među ljudima i životinjama, kao i u šumama i poljima.

Takve plodove Hamsun nudi našoj žetvi.

Radnja romana počinje od nule. Bukvalno. U kilometrima i kilometrima snega uonaoko stoji čovek. Koji čovek? Kakav čovek? Jednostavno – čovek.

“Čovek ide u pravcu severa. Nosi vreću, vreću u kojoj je hrana i nešto alata. Čovek je snažan i krupan, ima riđu bradu i male brazgotine po licu i rukama, – da li je ožiljke stekao pri radu ili u borbi? Možda dolazi iz zatvora i hoće da se sakrije, možda je filozof i traži mira, – ali, svakako, on dolazi, čovek je sam, usred ove ogromne samoće.”

Taj čovek, Isak mu je ime, teškim i ćutljivim koracima ide ka severu. Pronalazi prazninu koja se da prisvojiti i za relativno kratko vreme uspeva da je očoveči. Da je podigne na noge, da je nauči da hoda ljudskim tempom.

Dođoše ljudi.

Sejaše.

Žnjaše.

Sve dok se, u jednom trenutku, setva nije počela obesmišljavati. Nedugo zatim, postala je paradigma zaludno utrošenog vremena. “Sejanje je za nekog drugog, ne za mene”, pomisliše ti koji su zemlju nastanili, “ja sam čovek, zemlja treba da rađa, a čovek da troši”.

Eho tog načina razmišljanja još uvek odzvanja i dobuje u glavama današnjih meštana planete. Svuda. Uzmi globus, zavrti ga i stavi prst na kopno. Pronaći ćeš ga i tu, obećavam.

Tako ova matrica ponašanja postade imperativ.

Koliko god nasilno ucrtavali razlike među ljudima, činjenica je da smo svi krojeni po jednom te istom repetitivnom principu. Iz iste zemlje se uspinjemo na dve noge i podjedako smo, i kraljevi i prosjaci, prah kad porinemo u smrt i neživot. Ako prihvatimo tu istinu za ideju vodilju, videćemo da su Norvežani iz Hamsunovog dela, posmatrajući razvoj čovečije socijalne svesti i postupke uslovljene kreacijom iste, zapravo svi ljudi oduvek, svuda i svih obeležja. Slika i prilika društva, fotografisana u Norveškoj snežnoj pustari, koja izniče iz zemlje i vodi suživot sa svojim stanovnicima. Svi bi da zarađuju, a da ne rade. Cene život tek dok ih mazi, hvale ga na sva usta dok je svaka od njihovih napaćenih duša vođena bolesno slepim statusnim željama i večitoj ljudskoj gladi za zemljom iz koje plodovi niču sami od sebe. Za njih novac nema upotrebnu vrednost, već je vrednost sam po sebi. Hoće da lete iako nemaju krila, hoće da znaju iako ne žele da nauče, žele da budu brži od života, da ga prestignu. Namerno skreću sa prtine na koju ih život navodi, inate se uprkos porazima, na svakoj jabuci vide zmiju i pružaju ruke u vatru iako su im šake rumene od opekotina. Besne na druge, pa kad im ponestane bližnjih za jed, počinju da mrze sebe i tako u krug. U svakoj grupi ljudi se nalazi po jedan Isak da skoro infantilno ne razume svet i njegove načine opstajanja.

Hamsun je, kroz jednostavnu i naizgled prostu priču uspeo da disecira suštinu čoveka kao socijalnog bića, da izvuče iz magle njegove želje, težnje, besmislene strahove i još besmislenije postupke. Razumni čovek se, pod pritiskom grupe, pod prisvojenim očekivanjima, kroz rad i sve implikacije rada kao takvog, pretvara u nepromenljivi činilac sveopšteg ludila koje nas okružuje i uvlači u svoju maticu, sasvim prirodno nas utapajući u kolektivno.

Rad je stvorio čoveka, a zemlja iznikla plodove.

Dan prvi na Zemlji prođe.

Dan drugi.

Dan ko zna koji.

Dan svaki.

Čovek još uvek nije naučio šta će sa plodovima i kuda dalje.

 









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:26









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:27

Ko je čitao romane o kojima se u tekstu govori moći će, nažalost, i prelako da uvidi da je autor teksta dao užasne prikaze i analize gotovo svakog od njih. Na najgrubljem i najpovršnijem nivou bi ga mogao opovrgnuti bilo ko ko je pročitao romane i stekao neko elementarno razumevanje. Recimo, u romanu Pan, glavni junak svakako ne umire slučajno, da bi to predstavljalo "simboličnu pobedu civilizacije nad prirodom". On umire itekako namerno, tako što izaziva svog protivnika da ga ubije. I to nije nešto što se "čita između redova" nego je transparentna i jasna stvar. Zatim, roman "Misterije" je veoma loše prikazan. Glavni junak ispija ono što misli da je bočica smrtonosnog otrova jer ne može da prihvati da bude deo društva koje je moralno posrnulo (ugrubo), dakle, itekako mari i ima obzira za druga ljudska bića. I to je kao šef katedre za tralala na univerzitetu u Tralaleču. Ovakve tekstove ne objavljuju ljudi koji žele da ih cene drugi sa istim interesovanjima. A, što je pisan, ne znam.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:30

Hamsun i nacizam

Koliko god da je književno delo Knuta Hamsuna veliko i značajno, ovaj norveški pisac i dobitnik Nobelobe nagrade za književnost intrigira današnju javnost pre svega svojim životom i političkim stavovima. 80 godina nakon dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, ljubitelji književnosti se i dan danas trude da razluče delo od njegovog autora i Hamsuna pisca od Hamsuna pobornika Hitlerovih ideja, kao i da opravdaju stavove omiljenog autora – naizgled više nego što je i on sam želeo. Život

Knut Hamsun, čije je pravo prezime Pedersen, rođen je u jednom od brojnih idiličnih seoskih domaćinstava Norveške i od malena je upio u sebe veliku ljubav i divljenje prema prirodi, što će biti primetno u svim njegovim delima. Ipak, dečačku idilu remetila je loša finansijska situacija njegovog oca, krojača, pa je mali Knut od ranih dana bio prinuđen da zarađuje pomažući u radnji svog strica, da bi već sa 14 godina postao samostalan i preživljavao radeći najteže poslove.

Knut Hamsun, najveći norveški pisac uz Henrika Ibzena, svoj je hleb zarađivao radeći kao kamenorezac, pomoćnik policajca, prodavac, kamiondžija, učitelj. Svoju sreću, u jednom trenutku, rešio je da potraži u Novom svetu, pa se 1882. zaputio u Ameriku sa pozajmljenim novcem i mnoštvom snova. Međutim, sve što ga je tamo čekali bili su sitni poslovi uz koje je ostajao gladan i često bolestan pa je bio prinuđen da se vrati. Posle nekog vremena odlazi da još jednom okuša sreću preko okeana ali ne uspeva da dogura dalje od vozača tramvaja, dok slobodno vreme provodi igrajući poker, jureći devojke i učestvujući u tučama.

Prezime Hamsun čuveni pisac dobija po imenu farme na kojoj je radila njegova porodica. Farma se je zvala Hamsund, a pisac je tako želeo da potpiše tekst o Marku Tvenu za lokalne novine. Izdavač je izostavio poslednje slovo greškom, a Hamsunu se to dopalo i rešio je da od sada radi pod tim imenom. Ubrzo, ono postaje poznato širom Evrope i godine mučenja bivaju zamenjene godinama uspeha i priznanja.

Veliki pisac ženio se dva puta i imao petoro dece. Umro je 1952. u 93-oj godini. Njegovom delu divili su se Tomas Man, Herman Hese, Franc Kafka, Henri Miler i mnogo drugi. Čarls Bukovski nazvao ga je jednom prilikom najvećim piscem koji je ikada živeo. Delo

Književno delo norveškog genija obeleženo je uticajem romantičarskih ideja što se ogleda u njegovoj povezanosti sa prirodom i junacima-individualcima koji odbijaju ili ne mogu da se uklope u svoju sredinu. U onoj meri u kojoj su oni iznad svoje sredine i puni prezira prema građanskoj učmalosti prisutan je i Fridrih Niče kao Hamsunov intelektualni uzor, a u nedoumicama i paradoksima koji se vezuju za njegove junake vidimo uticaje psihoanalize i egzistencijalističkih ideja koje su se razbuktale ponajviše tek nakon Hamsunovih najboljih ostvarenja.

U Misterijama, junak  Johan Nagel, koga krase mnoge osobine Ničeovog natčoveka, dolazi u nepoznati grad gde ga niko ne poznaje i poigrava se sa lokalnim građanstvom iz pukog hira, remeteći njihov sistem vrednosti i šokirajući svojom nadmoćnom neobičnošću bez ikakvog obzira za osećanja o neprijatnosti koje izaziva.

U Panu, junak je neshvaćeni odmetnik od savremenog društva, razigran i ćudljiv, no ponajviše vitalan ljubitelj prirode i neprijatelj tehnološke civilizacije, koji vođen mnoštvom strasti strada od sebe samog i posledica svog hibrisa – pokušaja da bude izvan svog vremena i njegovih pravila.

Hamsunovo najcenjenije delo, Plodovi zemlje, nagrađeno je Nobelovom nagradom. U njemu pisac idealizuje zdrav odnos čoveka i prirode kao suživot pun poštene borbe, otimanja i vraćanja, dok sve nedaće koje takav život prate ipak bivaju doživljene kao časnije i dostojnije čoveka od nedaća građanskog, izvitoperenog života. Hamsun i nacizam

Za razumevanje Hamsunovog odnosa prema nacizmu neophodno je poznavati njegove ranije stavove o politici i ideologiji. Još tokom Prvog svetkog rata Hamsun je sa radošću navijao za krah britanskog imperijalizma mrzeći britansku politiku nipodaštavanja manjih nacija. Svoj prezir prema Americi stekao je iz prve ruke, živeći i radeći u novoj zemlji koja mu ništa dobrog nije dala, niti pokazala. Američku kulturu nazivao je „brbljanjem i meketanjem“ i pogubnom trkom za novcem, a u svojim zapisima nakon putovanja po Orijentu primetio je kako narodi što su stariji time su i tiši i dostojanstveniji nadrastavši stupanj brbljanja i smeha, nasuprot Amerikancima.

Hamsun je veoma cenio nemaču kulturu i nemačke umetnike. Bio je pobornik patrijarhalnog načina života, verovao je da industrijalizacija uništava tradicionalne društvene vrednosti i čeznuo za obnavljanjem jedinstva čoveka i prirode. Upravo ovaj sistem vrednosti usmerio je Hamsuna ka Nemačkoj a nasuprot Britaniji i Americi. Na neki način, Hamsun je video Hitlera kao jedini mogući spas od anglosaksonskog merkantilizma i sovjetskog boljševizma.

Knut Hamsun bio je autor brojnih novinskih tekstova koji su izlazili tokom rata i u kojima je karakterisao Adolfa Hitlera kao borca protiv engleske tiranije. U to vreme, kao i u godinama pre izbijanja rata, svi desničarski orijetnisani listovi zagovarali su nacizam, a među njima nije zaostajao ni sam pisac. Ipak, Hamsun nikada nije postao član nacističke partije za razliku od svoje supruge kojoj deo biografa pripisuje krivicu za piščevo neslavno mešanje u politiku.

Rat je veliki pisac dočekao skoro potpuno gluv i ozbiljno oštećenog vida, sa dva preživljena izliva krvi u mozak u zdravstvenom kartonu. Kao takav otišao je i na audijenciju kod Hitlera u jeku rata i očevici tvrde da nikada Hitlera niko nije tako nadglasao kao Hamsun – razlog tome bila je piščeva gluvoća zbog koje je jedva razumeo šta mu je firer pričao neprestano mu upadajući u reč. Ipak, čašu je prelila Hamsunova molba Hitleru da oslobodi norveške mladiće optužene za saradnju sa Englezima nakon čega je sastanak završen. Biografi kažu da je Hitler bio vidno besan naredna tri dana.

Međutim, Hamsun nije bio čovek koji odustaje od svojih ideja i gazi preko svojih reči pa je tako, nakon kapitulacije i Hitlerovog samoubistva nemačkog vođu nazvao „borcem za prava naroda“. Ubrzo nakon toga pisac i njegova supruga bivaju uhapšeni i Hamsun odlazi na psihijatrijsko ispitivanje. Rezultat je glasio: trajno oštećenje mentalnih funkcija. Pisac je oslobođen zatvorske kazne uz obavezu da plati finansijksu kaznu koja ga je materijalno uništila.

Iako je pozivanje na neuračunljivost bila taktika odbrane, Hamsun je bio besan na psihijatre što su ga proglasili neuračunljivim optužujući ih da je upravo bolničko mrcvarenje dovelo do takvih rezultata i, kao svoj odgovor njima, piše autobiografsko delo Po zaraslim stazama  gde pokazuje da i dalje ima iskričav um i da se ne odriče svojih ideja. Knjiga biva najpre rasprodata u ogromnom tiražu ali mu je čitaoci ubrzo vraćaju na kućnu adresu ili organizuju javna spaljivanja njegovih dela. Pisac ubrzo pada u zaborav i na njegovu sahranu dolazi tek šačica ljudi. Po sopstvenoj želji sahranjen je sa norveškom zastavom. Tvrdio je da mu je savest čista jer nije znao za nacističke logore i gasne komore i da se nada da će ga budućnost pamtiti samo po njegovim knjigama, a ne i po novinskim tekstovima.

Ali, to se nije desilo i nad velikim piscem se i danas nadvija senka nacizma. Sve u svemu, Hamsun nije želeo ovakvu Norvešku i ovakvu Evropu kakve ih imamo danas. Bio je vesnik jedne drugačije vizije koja nikada nije ostvarena, možda baš zahvaljujući nacizmu. Ali, jedno je sigurno: današnjoj Norveškoj i današnjoj Evropi je poterban Knut Hamsun, takav kakav je, kako bi sebe bolje razumele, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

za P.U.L.S.E: Dušan Stojanović








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:32









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:33

"Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom..."

Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.

"Pan" je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, "Pan" je i himna prirodi severa i severnog leta.

Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana "Pan".

Uprkos velikom uspehu romana "Glad", Hamsun je, ipak, tek sa "Panom" stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.

Novi prevod "Pana" bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.

"Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno."

U ediciji A objavljeni su, osim "Pana", Hamsunovi romani "Glad", "Pod jesenjom zvezdom" i "Krug se zatvara".










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Čet 6 Okt - 11:35

"Pred mojom kucicom stajao je kamen, visok, siv kamen. Iz njega je izbijao izraz prijateljstva prema meni. Kao da me vidi kad odlazim i dolazim, i uvek me pozna. Kada sam u praskozorje odlazio, voleo sam da prodjem pored toga kamena i cinilo mi se kao da sam tamo ostavljao nekog dobrog prijatelja, koji bi me cekao dok se ne vratim.

A gore u sumi otpocinjo bi lov. Nekad sam ponesto ubio, nekad nisam...

S one strane ostrva prostiralo se more u teskom miru. Kada bih se ispeo visoko gore, cesto sam stajao i sa visova gledao na more. U tihe dane brodovi se gotovo nisu pomerali napred. Po tri dana sam mogao videti isto jedro, malo i belo, kao galeb na vodi. Ali ponekad, kad bi se vetar podigao, brda u daljini su mogla gotovo isceznuti, nastajala je oluja, jugozapadna bura, prizor ciji sam ja bio posmatrac. Sve je bilo u dimu. Nebo i zemlja bi se slili u jedno, more se uspinjalo u vratolomnim igrama u vazduhu, pretvaralo se u ljude, konje i pokidane zastave. Ja sam stajao u zaklonu neke stene i na um su mi padale razne stvari. Dusa mi je bila uznemirena. Bog ce znati, mislio sam, cega sam ja danas svedok i zasto se more otvara pred mojim ocima..."



Knut Hamsun Pan









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   Pon 10 Okt - 10:58

"Pred mojom kucicom stajao je kamen, visok, siv kamen. Iz njega je izbijao izraz prijateljstva prema meni. Kao da me vidi kad odlazim i dolazim, i uvek me pozna. Kada sam u praskozorje odlazio, voleo sam da prodjem pored toga kamena i cinilo mi se kao da sam tamo ostavljao nekog dobrog prijatelja, koji bi me cekao dok se ne vratim.

A gore u sumi otpocinjo bi lov. Nekad sam ponesto ubio, nekad nisam...

S one strane ostrva prostiralo se more u teskom miru. Kada bih se ispeo visoko gore, cesto sam stajao i sa visova gledao na more. U tihe dane brodovi se gotovo nisu pomerali napred. Po tri dana sam mogao videti isto jedro, malo i belo, kao galeb na vodi. Ali ponekad, kad bi se vetar podigao, brda u daljini su mogla gotovo isceznuti, nastajala je oluja, jugozapadna bura, prizor ciji sam ja bio posmatrac. Sve je bilo u dimu. Nebo i zemlja bi se slili u jedno, more se uspinjalo u vratolomnim igrama u vazduhu, pretvaralo se u ljude, konje i pokidane zastave. Ja sam stajao u zaklonu neke stene i na um su mi padale razne stvari. Dusa mi je bila uznemirena. Bog ce znati, mislio sam, cega sam ja danas svedok i zasto se more otvara pred mojim ocima..."



Knut Hamsun Pan








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Knut Hamsun   

Nazad na vrh Ići dole
 
Knut Hamsun
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Knut Hamsun
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-