Kamenje govori
Obala mermernog peska peva psalme
Okeana
Ponavlja hučanje
Raseljenih školjki
Smrskanih zglavkara
More odgovara
Obelisk u srcu šume
Priziva nerođene
Doziva istrebljena plemena
Stene
Na kojima su ispisana imena
Spasenih i progutanih
Smeju se i plaču
Istim slanim suzama
Kamenje sa oltara
Sriče svoje zaveštanje
Krvlju žrtava
Zavetima predaka
Tragovima sečiva
Još govore ruine Nehemijinih bedema
I pećine Davidove
Svojim razvaljenim ustima
Raspredaju predanja
Prognanih i skrivenih
I kamena Lobanja
Noću, kroz rog ovnujski
Duva smrti u lice
I ceri se, šeretski
Tvrđava, koja je odolela
Pohodima jeretika
Tvrdih bojnih jaraca
Kišama ognjenih strela
Još sipa užareno ugljevlje
I bujice katrana sa svojih zidina
Još izvikuje gorde pokliče
Kamena kula Njegovog imena
Još je gromoglasna
Još je strašna
Kamen koji su odbacili zidari
Još je glava od ugla
Koja se ne da ućutkati
I preti
Da se na njem još kule i gradovi mogu nazidati
Brbljivi oblutci pod mojim bosim nogama
Utiskuju Njegove misli
O moje tabane
Do slatkog bola
Do opomene
Svaki kamen je obećanje
Spomenici i stratišta
Stubovi oronulih hramova
Ili obeležja drevnih bitaka
Beli kamen sa mojim imenom
Budućim
Progoni me svojim znamenom
Kamen na koji naslanjam glavu
Umesto jastuka
Kada me Višnji pohodi u snu
Pametniji od moje glave
Bandoglave
Betel
Koji je polazna tačka
Stepenica ka Nebu
O koji udariš teme da se uveriš
Da san nije bio samo san
O koji su anđeli ostavili otiske
Svojih stopa pre no što su dotakli
Tle
Kamen otrežnjenja
O koji razbijam čelo
Kamen na kojem ispisujem
Tajne pobede
Kamen o koji se spotičem
I stena za koju se držim
Dok more besni zaverenički
Hrid Dobre Nade
Na koji će se nasukati moja Nojeva barka
Posle potopa
Kamen naoštren kao nož
Za obrezanje srca
Opet jezikom krvi govori
Kojim se bratimim i obećavam
Svom krvavom Zaručniku
Kamen kojim su me kamenovali
Pravednici
Ponajviše moja savest
Kamen koji su mi okačili oko vrata
Sablažnjeni
Mlinski kamen koji me je povukao
Na dno
Opet kameno
Odskočni kamen koji me lansirao
U svemir
Uz grohotan smeh
Tamo gde mi je mesto
Stožer sa budnih strazara
Koji me podseti, kad se nagnem
Da sam rođena da kraljujem
I da izvikujem komande
I blagoslove
Da opravljam zidine
Međaš, bršljenom obrastao
Tvrd, i zadrt ko smrt
Koji opominje dokle je moje
Kamen sablazni sa Njegovog groba
Koji je potresao svet
Odvaljen sa grobnice moga srca
Kamen koji se kotrlja univerzumom
Još uvek
Kao meteor
Potresajući nebo i zemlju
Drmajući sazvežđa
Viseći nad glavom svakom čoveku
Kao usud
Fosilni kamen koji je zapamtio obrise
Iščeznulih tela
Kao postelja
Koja prenosi poslednja šaputanja
Mrtvih ljubavnika
Podzemne jame
Čija su ždrela lagumi
Koji vode u srce Zemlje
I prenose njene kletve
I vapaje
Kameno grlo obraslo
Stalakttitima otvrdlih
Uzdaha
Ugašenih vulkana
Svo to silno kamenje
Malo i veliko
Usitnjeno do praha
Razvejano vetrovima
Odvaljeno sa hramova i piramida
Obezglavljeno
Tvrdoglavo
Ne prestaje da prorokuje
I da nas zatrpava sećanjem
Što se prolama iz kamenoloma
Drevnih iskopina
Jezikom vode,
Zemlje,
I Logosa...
Kamena so na vrhu odrezanog jezika
Poslednje zrno slano
U neizgovorenoj reči
Zaneto u svom epskom transu
I kad bunca u snu
Odaje svetu tajnu
Ono je Glas koji viče
Kada ubiju proroke
I glasnike
Kad sve drugo utihne
Kost u grlu
Kojom će se pričestiti
Podrugljivac
Smesa
Od koje bi se dalo izvajati pristojno
Potomstvo Avraamovo
Da Tvorac nije ludo zaljubljen
U svoju jogunastu glinu
Sa otiscima Njegovih prstiju
Taj žagor kamenja -
Ne znam da li da se radujem dok slušam
Ili da umrem od srama
Bljutava i u panici
Da me ne izgaze nogama
Nema osude u njegovim tvrdim slogovima
Dok se obrušavaju kroz kanjone
Uz beskrajan eho
U svom zubu vremena
Prošlost krcka kao skamenjeni zalogaj
Žrtvenog hleba
Dok ti i ja ćutimo
Kamenje govori
Ned 2 Okt - 12:08
