Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Eleonora od Akvitanije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25095

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Eleonora od Akvitanije    Uto 27 Sep - 20:37

Ona je bila najfatalnija žena svih vremena: Svi su joj padali pred noge

[You must be registered and logged in to see this image.]

Život kraljice Eleonore je bio pun pustolovina, skandala, ogovaranja i intriga. Putovala je. Bila je supruga i majka kraljeva. Imala je dug život koji je bio ispunjen avanturama.

Opisivali su je kao "perpulchra", latinski - više nego lepa. Fem fatal - fatalna žena. Eleonora od Akvitanije bila je najmoćnija žena srednjeg veka. Zbog svog uticaja i moći, što je bilo neprirodno za jednu srednjovekovnu ženu, predstavljena kao kao dijabolična, odnosno demonska osoba. 

Bila je centar skandaloznih tračeva i intriga na dvoru. Stavovima, ponašanjem izazivala bi pravu buru. 

Uragan Eleonora brisao je pred sobom idiličnu sliku srednjovekovne žene čija je dužnost bila da proizvodi naslednike i da bude pokorna. 

Ko je Eleonora od Akvitanije? 

Ona je bila ćerka izobilja i kraljevski dragulj svoje Akvitanije. Rođena je između 1122. i 1124. a preminula je 1. aprila 1204. Doživela je duboku starost za vreme u kome je živela. Može se reći da je živela dva prosečna srednjovekovna života ako se uzme u obzir da je prosečna starost kada su ljudi umirali oko četrdeset godina. Pripadala je dinastiji Ramnulfild. 

Njen otac je bio Viljam X Sveti (William X, engl. 1099- 1137), a majka joj se zvala Enora od Šatelroa (Aenor de Chatellerault, engl. 1103- 1130). Posle očeve smrti nasledila je najveći i najbogatiji posed Evrope - Akvitaniju. Ime je dobila po svojoj majci, ali da bi se razlikovala od svoje majke na latinskom su je nazivali alia Aenor, lat. ili druga Enora pa je tako nastala Eleonora. 

Eleonora je bila izuzetno inteligentna. S obzirom na vreme u kom je živela primila je sveobuhvatno obrazovanje netipično za žensku osobu tog doba. Osim kućnih poslova, tkanja, predenja, znala je da peva, igra, igrala je i šah, svirala je na harfi i znala je latinski jezik. Bogata, lepa, mudra i pametna. Tako bi se u nekoliko reči mogla opisati ova buduća kraljica. Sudbina je za ovu ženu odredila da bude dvostruka kraljica i majka kraljeva. Eleonora je bila vojvotkinja Akvitanije, kraljica Francuske, a potom i Engleske. Ali pre nego što je počeo njen nezaustavljiv uspon i sjaj poput zvezde na tamnom noćnom nebu njen otac Viljiam ju je stavio pod zaštitu francuskog kralja Luja VI Debelog ( Louis VI Le Gros, franc. 1108-1137 ). Sastavio je testament po kome će Akvitanije zadržati svoju nezavisnost sve do onog trenutka kada će zajednički potomak njene ćerke i nekog francuskog kralja polagati pravo na Akvitaniju i francuski presto. 

III- Krstaški pohod i bračni brodolom 

Eleonoru je čekao predodređen život za srednjovekovnu ženu: brak, suprug, deca. Francuski kralj je odlučio da oženi bogatu naslednicu, to bi bila dvostruka korist: Francuska bi tim brakom dobila najbogatiji posed - Akvitaniju, a francuski kralj lepu i pametnu ženu. 

25. jula 1137. sklopljen je brak između francuskog kralja Luja VII Mlađeg i Eleonore koja je postala kraljica Francuske. Kao svadbeni poklon kraljica je kralju poklonila prelepu vazu optočenu staklom i zlatom. To je jedini predmet za koji istoričari znaju da je pripadao kraljici i koji se dovodi u vezu sa njom. Bračni par je godinama bio bez dece. Mladi kralj je bio izuzetno zaljubljen u kraljicu, koja je svojim govorim, načinom ponašanja izazivala priče u tajnosti o njenom lošem ponašanju. Kraljica je krenula zajedno sa kraljem na put u Svetu zemlju i tako je postala učesnica II krstaškog pohoda (1145-1149). Tada je počela njena avantura. 

Kraljevski bračni par dočekao je kraljičin ujak Rajmond od Antiohije. Kraljica je sa sobom povela i grupu vojnika iz Akvitanije. Na taj način ona je isto učestvovala kao politička ličnost u ovom sukobu između hrišćana i muslimana. 

Ubrzo su počela ogovaranja i spletke. Svetom zemljom proneo se glas da kraljica uživa u skandaloznoj incestnoj ljubavnoj vezi sa svojim ujakom. Ovakve priče nikada nisu dokazane niti za njih postoje čvrsti dokazi. Tokom te njene krstaške avanture nizali su se tračevi i ogovaranja jedan za drugim. Prema jednoj priči ona je sa svojim dvorskim damama koje je povela na put u Svetu zemlju znala da imitira Amazonke i da golih grudi jašu konje. Navodno, ona i njena svita igrali su igru "Hodočasnik". Jedan od njih glumio bi sveca koji bi zatim bio zatvoren u sanduk dok bi ostali učesnici imali zadatak da ga zasmeju svojim molitvama i opscenim gestovima. 

Luj VII je planirao da pre vojnih akcija ode da se pomoli na Hristovom grobu u Jerusalimu dok je kraljica smatrala da treba da se odmah izvrši napad na grad Alep. Kraljica je odbila da sa kraljem pođe na put u Jerusalim već je želela da ostane sa ujakom u Antiohiji. To je verovatno izazvalo bes kod kralja koji je na silu kraljicu naterao na brod da bi se zajedno uputili u Jerusalim. 

II krstaški rat je kasnije obeležen međusobnim sukobima i razmiricama. Pridošli krstaši nisu nikako mogli da razumeju život u raskoši i suživot sa muslimanima svojih zemljaka koji su pre pola veka naselili Svetu zemlju tokom I krstaškog rata. Sve vođe II krstaškog rata napustili su Svetu zemlju, a da nikakvu korist nisu učinili krstaškim državama na tom područiju. 

Na put su krenuli i kraljica i kralj. Kraljica je tokom posete Svetoj zemlji rodila kralju posle osam godina braka prvo dete - ćerku. Njihov povratak kući pretvoriće se u sudbonosni. 

Kralj i kraljica su se vraćali svako u svom brodu. Međutim, olujno nevreme je nasukalo kraljičin brod na obalu severne Afrike i njih dvoje nisu znali jedno za drugo puna dva meseca dok se nisu konačno sreli u Rimu. Kraljica je u Rimu od tadašnjeg pape Evgenija III tražila da se njen brak poništi. 

Međutim, kralj i papa se nisu saglasili. Štaviše, papa je insistirao na pomirenju koje je urodilo plodom - kralj i kraljica su dobili drugo dete 1150. i ovaj put to je bila druga ćerka. 

Petnaest godina braka i dve ćerke to je bio rezultat njihovog braka. Kralj se plašio da neće dobiti muškog naslednika. Sa kraljicom više nije imao nikakav zajednički jezik, a njeni baroni postali su mu opozicija. Ispunjena je kraljičina želja. Dve godine posle rođenja njihove druge ćerke Alise, uz obostrani pristanak i papinu dozvolu, brak je poništen. Poništen je uz obrazloženje jer su njih dvoje bliski rođaci u četvrtom kolenu. Njihov zajednički predak bio je francuski kralj Robert II. Pošto je brak poništen, Eleonora koja je izgubila kraljevsku krunu, a ne sluteći da će dobiti novu, krenula je u svoju domovinu Akvitaniju. 

Na putu za Akvitaniju kidnapovao ju je Džefri VI željan nasledstva Akvitanije. Džefri je u ovoj ulozi u Eleonorinom životu odigrao samo sporednu ulogu. Da bi izbegla brak sa Džefrijem ona je napravila nešto skandalozno, nešto što i žene sadašnjeg vremena ne čine; dobro, retko koja čini. Poslala je poruku Džefrijevom bratu da dođe odmah da je oslobodi i oženi. 

Dakle, ona je zaprosila Henrija, ni manje - ni više nego budućeg engleskog kralja. Za Eleonoru se vezuje još jedna skandalozna priča. Navodno je bila u ljubavnoj vezi sa Džefrijevim i Henrijevim ocem, koji je Henrija nagovorio da je oženi. 

Devet nedelja pošto je njen brak sa francuskim kraljem Lujem VII poništen ona je sklopila brak sa Henrijem 18. maja 1152. Zar to ne liči na raspusni i raskalašni život holivudskih zvezda koji tek što su se razveli već su stupili u novi brak? 

Kraljica je bila jedanaest godina starija od Henrija koji je imao 19, a ona 30 kada su se zakleli pred bogom na vernost. Nije im smetala ni činjenica što su bili u još bližoj rodbinskoj vezi nego što su bili ona i Luj VII, što je navedeno kao uzrok poništenja braka. Svakako, onda kao i danas s- ve se može ukoliko si bogat, moćan i uticajan. 

Brak sa Henrijem bio je eksplozivan. Brzo mu se uvukla pod kožu. Međutim, ljubav između mladog i nesikusnog Henrija i zrele, pametne i lepe Eleonore zamenilo je pravo ratno bojište. 

Dve godine posle, Henri i Eleonora su krunisani za kralja i kraljicu Engleske. Jednu krunu zamenila je drugom. U njihovom braku rođeno je pet sinova i tri ćerke. Međutim, početkom sedamdesetih godina XII veka njihov brak je zapao u krizu ,što se završilo stavljenjem kraljice u kućni pritvor u kom je bila sve do kraljeve smrti 1189. godine. 

Postoji još jedna priča vezana za kraljicu Eleonoru. Kralj je bio izuzetno privržen, moglo bi se reći zaljubljen u svoju ljubavnicu Rozamund Kliford koja je navodno otrovana ili ubijena po kraljičinom nalogu. Brak je zapao u krizu od 1168. kada je kraljica sa sinovima prešla da živi u Akvitaniji. Narednih pet godina njen dvor je postao mesto na kome su se okupljali pesnici, umetnici, trubaduri na kome se razvijala "kurtoazna dvorska ljubav" na kojem je gajen kult platonske ljubavi prema ženi. 

Posle učešća u pobuni koju je predvodila zajedno sa svojim sinovima stavljena je u kućni pritvor 1173. Vraćana je u život odnosno puštana na slobodu da izađe u javnost u posebnim prilikama, na primer u vreme dočeka Božića. 

Konačno je posle Henrijeve smrti 1189. puštena iz pritvora. Kada je na presto došao njen sin, ljubimac, Ričard Lavlje Srce, vladala je zajedno sa njim kao regent u njegovom odsustvu dok je on bio u krstaškom ratu. 

Učestvovala je iako je bila već u poznim godinama u oslobađanju njenog sina Ričarda kog je oteo austrijski vojvoda Leoplod V i koji ga je predao rimsko-nemačkom caru Hajnrihu VI. Car je tražio otkup od 100.000 maraka, što je u ono vreme bila ogromna suma. Kraljica je vodila živu diplomatsku prepisku kritikujući papu Celestina III u pismu. 

Pisala je:"Da li je tvoja moć dodeljena od Boga ili čoveka?" 

Vrlo hrabro iznet stav za jednu ženu koja osim što je bila kraljica bila je i majka koja je patila za sinom koji je nepravedno utamničen. 

Tek 1194. Ričard je oslobođen i konačno se sreo sa majkom u Majncu. Pet godina kasnije, Ričard je umro i tada je na presto došao njen najmlađi sin Džon, poznat kao Džon Bez Zemlje. To vreme je obeleženo i ratom između nje i kralja Džona na jednoj strani i njenog unuka Artura od Britanije. 

Život kraljice Eleonore je bio pun pustolovina, skandala, ogovaranja i intriga. Putovala je. Bila je supruga i majka kraljeva. Imala je dug život koji je bio ispunjen avanturama. Od osmoro dece koje je podarila kralju Henriju II i dvoje koje je imala sa Lujem VII, od njih deset ukupno, samo njih dvoje ju je nadživelo. Sahranjena je pored svog supruga, kralja Henrija II. Njena nadgrobna ploča okićena je njenom statuom kako leži pored supruga dok u ruci drži i čita Bibliju. 

Kraljica je dala da se telo njenog supruga kada je preminuo sahrani na njenoj zemlji u Francuskoj. Henri II je bio njen partner, suprug, ljubavnik, tamničar. On je nju pritvorio privremeno, ali ona ga je sahranivši ga na njenoj zemlji zarobila zauvek.

berislavkangrga.weebly.com








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Eleonora od Akvitanije    Pon 3 Okt - 11:36

Eleonora od Akvitanije imala je lepotu, harizmu i moc. Na celu krstaških pohoda

Eleonora je rođena u Akvitaniji, danas delu Francuske, 1122. godine. Postala je prva kraljica Francuske, a kasnije i kraljica Engleske. Dvojica njenih sinova, Ričard i Džon, takođe su postali kraljevi Engleske. Bila je čuvena po svojoj lepoti, harizmi i moći, kao i po svojim burnim brakovima, naročito sa svojim drugim mužem, kraljem Henrijem II, rodonačelnikom dinastije Plantageneta u Engleskoj.
Eleonora je bila unuka Gijoma IDž od Akvitanije (1070-1127), koji je bio jedan od prvih i najpoznatijih trubadura - francuskih poeta liričara, koji su na svoje stihove komponovali muziku. Godine 1137, nakon što su njen mlađi brat i oba njena roditelja umrli, Eleonora je nasledila francusku grofoviju Akvitaniju, ogromnu teritoriju koja se širila od reke Loare sve do Pirineja na jugu, najveće i najbogatije provincije koja će postati deo moderne Francuske. Ovo nasleđe ju je učinilo najbogatijom ženom Evrope.
Za razliku od mnogih muškaraca i većine žena svoga doba, Eleonora je bila vrlo obrazovana. Čitala je i govorila latinski i dobro poznavala muziku i literaturu. Uživala je u jahanju, sokolarenju i lovu. Iste godine kada joj je umro otac, udala se u svojoj 15. godini za luckastog i nauglednog Luja VII, kralja Francuske. Bio je slab, duboko religiozan čovek, i nikakva prilika naspram prekrasne Eleonore, koja je činila napore da civilizuje svoje razuzdane vitezove. Priređivala je predstave šaljivih suđenja, gde bi se u ulozi sudija našle dame koje su sedele na tribinama i slušale vitezove duge kose obučene u lepršavu odeću, kako stihovima izražavaju divljenje prema ženama i izvode dvorske rituale. Bilo je to vreme velikih krstaških pohoda protiv Saracena i Turaka u Svetoj zemlji. Kada je imala 19 godina, Eleonora je velikodušno stavila na raspolaganje hiljadu svojih vitezova da se pridruže drugom krstaškom pohodu. Jedna priča kaže da se pojavila pred biskupom Bernardom na Vezileju obučena kao Amazonka. Galopirala je kroz masu na belom konju pozivajući prisutne da se pridruže krstašima.

Moćna imperija

Tokom krstaškog pohoda, umorna od svog muža, Eleonora se upustila u vezu sa mladim i zgodnim Rejmondom, upravo imenovanim princom od Antioha i svojim ujakom. Podržavala je Rejmondovu strategiju ponovnog zauzimanja Edese, da bi se zaštitilo zapadno prisustvo u Svetoj zemlji, nasuprot pohoda na Jerusalim koji je naložio Luj. Kralj je zahtevao da ga Eleonora prati u Jerusalim. Puna besa, Eleonora se javno odrekla braka, ali je bila primorana da ide sa Lujem. Pohod na Jerusalim je propao i poraženi par se vratio u Francusku ploveći na različitim brodovima.
Rejmond je u bici ubijen. Eleonora i Luj su tražili od pape poništenje braka, ali je on to odbio. Iako je Eleonorin brak sa Lujem trajao još neko vreme, i pored toga što su dobili i drugu ćerku, njihova veza je bila okončana. Brak je razveden 1152. zbog “tehničkih razloga” i Eleonorini ogromni posedi vraćeni su pod njenu kontrolu.
Nije prošlo ni godinu dana, a Eleonora se udala za Anrija od Anžuja, dvadesetogodišnjaka koji je bio 11 godina mlađi od nje, a koji je dve godine kasnije postao kralj Henri II od Engleske. Ovoga puta Eleonorin temperament i bogatstvo naišli su na sebi ravnog. Njene zemlje prešle su u ruke engleske krune, i zajedno sa njegovim engleskim posedima učinile su kralja Henrija mnogo moćnijim od kralja Luja, što je uzrokovalo neprijateljstvo između dve zemlje.
U sledećih 13 godina Eleonora i Henri su dobili pet sinova i tri ćerke. Kroz svoj savez i ratni plen stvorili su impresivnu imperiju. Međutim, kako su im deca rasla, u njihovoj vezi su započele svađe izazvane dobrim delom Henrijevim nebrojenim ljubavnicama tokom dugog perioda kada je Eleonora bila zaokupljena materinstvom. Ali ni Eleonora nije bila anđeo. Jedan od njenih mnogobrojnih ljubavnika bio je i Henrijev otac, koji je upozoravao sina da se njome ne ženi. Henri je 1169. poslao Eleonoru u Akvitaniju da tamo uvede red kao vojvotkinja. Ona je rešila da tamo podigne svoj vlastiti dvor, odbijajući da bude pion u rukama feudalnog kralja. Uspostavila je svoje sudstvo, delila pravdu kako je ona smatrala da treba, bila je mecena i ustoličila je svog omiljenog sina Ričarda. Njena vojvodska palata u Poitou postala je središte prefinjenosti i civilizacije, gde su trubaduri, muzičari i učenjaci bili uvek dobrodošli. Tamo su, 1170, Eleonora i njena najstarija ćerka Marija od Francuske, napisale Ljubavni kodeks od 31 člana, opisujući ženske ideale koji su bili daleko ispred shvatanja dvanaestog veka i viteškog doba. Eleonora je takođe bila sponzor “ljubavnog suda” gde su muškarci, koji su imali ljubavne probleme, mogli da postavljaju pitanja damama koje su donosile sud.
Kako su joj deca odrasla, a dinastičke zadjevice izbijale na videlo, Eleonora je povela tri svoja sina u pobunu protiv oca. Pobuna je, međutim, ugušena, a Eleonora je, sada stara 50 godina, bila lišena slobode. U različitim engleskim utvrđenjima provešće sledećih 15 godina. Godine 1189. Henri je umro. Do tada, već su umrla trojica njenih sinova i Henrijev naslednik je postao Eleonorin omiljeni sin, Ričard I, poznat kao Lavlje Srce.
Nadživela decu

Kad je Ričard krenuo u treći krstaški pohod Eleonora je postala regent. U njegovom odsustvu ugovorila je Ričardov brak sa Berengarijom od Navare. Rizikovala je život da Berengariju dovede u Grčku na venčanje, preživevši pri tom brodolom. Imala je više od 70 godina kada je krenula na taj put. Takođe je osujetila pokušaj svog sina Džona da preuzme tron svom starijem bratu.
Godine 1192. Ričarda je na povratku u Englesku zarobio rimski imperator Anri VI i zatražio otkup. Ogromna suma zatražena je da bi ga pustili na slobodu. Eleonora je neumorno prikupljala novac, koji se postepeno slivao kroz poreze, konfiskaciju 25 odsto ličnog vlasništva u celom kraljevstvu i crkvenog blaga. Ričard je oslobođen 4. februara 1194. Kada je čuo tu vest, Filip od Francuske je napisao upozorenje Džonu: “Čuvaj se, đavo je na slobodi.”
Zašavši u osamdesete godine, Eleonora je nadživela svog sina Ričarda i videla kako njen mlađi sin Džon postaje kralj Engleske. Bila je jedan od velikih političkih lidera srednjovekovne Evrope, umrla je 1204. u biskupiji Fontevrol. Svoje ćerke udala je za kraljeve i vojvode. S pravom su je zvali “baka Evrope”. Nadživela je svoje muževe i osmoro od svoje desetoro dece.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Eleonora od Akvitanije    Pon 3 Okt - 11:40









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Eleonora od Akvitanije    

Nazad na vrh Ići dole
 
Eleonora od Akvitanije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Slobodan Brankovic
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-