Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Share | 
 

 Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik


Ženski
Poruka : 15080

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nomen est omen - Ime je znak


PočaljiNaslov: Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana    Uto 27 Sep - 16:24

Svetska trgovačka organizaciji WTO (evropski ogranak) , trenutno se bavi lobiranjem u vezi izrade novog plana za Evropsku poljoprivrednu politiku CAP koja će se početi primenjivati 2014. godine.
Evropska poljoprivredna politika bazira se na neoliberalnom okviru koji za cilj uvek ima rast. Hrana nebi smela da bude tretirana samo kao roba. Ni čovek se više ne tretira kao čovek, pa zašto to očekivati od sistema koji sve agresivnije ovladava svim područjima našeg života.

Održanje malih poljoprivrednika je jedan od odgovora na višestruke krize koje pogađaju svet. Kako god izgledala neprivlačna i zahtevna proizvodnja hrane je perspektiva za mnoge nezaposlene. Retki su oni koji se upuste u taj, doslovno rečeno, eksperimenat, jer uslovi su obeshrabrujući. Posmatrajući fantastične holandske dosege, ne mogu da se otmem utisku da sa takvim resursima u plodnom zemljištu naši ljudi ni izdaleka ne postižu rezultate koje ovdašnji seljaci imaju na takoreći peščanoj podlozi. Muka će naterati pojedince da se preorjentišu na ovu stranu, kao što se to dešava širom Grčke,Španije, Italije.








love ..ℒℴνℯ... Dum spiro, spero - Dok dišem, nadam se love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik


Ženski
Poruka : 15080

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nomen est omen - Ime je znak


PočaljiNaslov: Re: Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana    Uto 27 Sep - 16:24

BITKA ZA SEME

Jedno od posebnih područja interesa je semenje. Nažalost Evropska komisija priprema zakon kojim se otvara put velikim proizvođačima da preuzmu kontrolu nad proizvodnjom i prodajom semenja. Kao i obično birokratski briselski monstrum uništava sve što smeta velikim korporacijama. Nakon ovog evropskog zakona pokretanje proizvodnje postaće mnogo skuplje i komplikovano. Zatvoriće se mogućnost malim proizvođačima semena da registriraju proizvodnju i da je plasiraju na tržište. U Americi je Monsanto krenuo u bitku za potpunu kontrolu podizanjem stotina tužbi protiv poljoprivrednika zbog navodnog kršenja njihovih patentnih prava. Iako se u Evropi GMO seme nije još proširilo u obimu kao u Americi, evropsko se seme također nalazi na ozbiljnom udaru.

Prema najavama, 6. maja bi EK trebala izaći s konačnim predlogom koji bi zamenio petnaestak direktiva koje su sada na snazi. Naime, prodaju semena u Evropi sada regulišu direktive koje evropske države mogu implementirati na načine koje odaberu, dok bi predlog koji se priprema bio obavezujući glavni zakon koji bi bio iznad snage nacionalnih zakona.

Nisam baš mnogo stručna po pitanju poljoprivrede ali mi ono malo logike proradi kada odem među seljane. Mnoge stare sorte koje naši okućari ( ja tako zovem mala privatna gazdinstva koja se bave poljoprivrednom isključivo za svoje potrebe) imaju a prenose se iz godine u godinu, su izvanredne, zdrave lokalne sorte, svojevrstan biodiverzitet. One se već sada ne nalaze na zvaničnim sortnim listama po kojima se proizvodi u EU, i koje dozvoljavaju prodaju takvih produkata. Samo na tom jednom primeru je moguće videti do koje se mere DO SADA unificirala i obezglavila proizvodnja hrane. Da bi se te sorte eventualno priznale, trebalo bi sprovesti akciju u institucijama koje su nadležne u tom sektoru. Naravno da nikome na našim prostorima nijepalo na pamet pa se radije uvozilo semenje.
Novim zakonom EU bi seme trebalo prolaziti rigorozne i vrlo skupe testove pre prodaje koje bi uvelike otežale put do veće proizvodnje i uzgoja starih i slobodno oprašujućih sorti. Drugim rečima to znači da će evropskim poljima, bez sumnje i onim u državama koja još nisu postale članice, zavladati industrijske sorte.
"Ne samo da će poljoprivrednici imati mnogo manji izbor šta će sijati, već će se i potrošačima bitno smanjiti mogućnost izbora kada budu kupovali povrće, voće i žitarice", ističe Iga Niznik iz austrijske organizacije Arche Noah i Global 2000 koje su već počele kampanju protiv ovog zakona uz podršku
tamošnjeg ministarstva poljoprivrede.
U organskoj proizvodnji važnije je seme sorti koje možda daju manje prinose, ali traže i manje unosa gnojiva i slično. Ovakvih akcija je u Evropi malo, što sve više upućuje na kloniranje mozgova bez ikakve intervencije skalpela.

O genetski modifikovanom semenu kruže izuzetno negativne ocene. Šta je od toga istina a šta ne? U izmanipulisanom medijskom prostoru je teško razabrati istinu od laži što ne sme da nas spreči na putu ka istini. Otuda i ovaj post kao prilog diskusiji za ili protiv. Za svaki slučaj ako budemo morali da zasučemo rukave i na njivu! Daj Bože!








love ..ℒℴνℯ... Dum spiro, spero - Dok dišem, nadam se love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik


Ženski
Poruka : 15080

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nomen est omen - Ime je znak


PočaljiNaslov: Re: Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana    Uto 27 Sep - 16:25

NAUČNICI SE NE IGRAJU BOGA ( hmmmmmmm!!!!prim. m.)

Velika prašina, koja se diže u našoj zemlji u vezi s primenom genetički modifikovanih organizama (GMO) i uslova koji se u tom smislu postavljaju Srbiji, ne stišavaju se, ali se sve vreme stiče utisak da javnost nije dovoljno obaveštena o ovoj problematici. Izgleda da postoje samo dve krajnje tačke gledišta - za ili protiv (uglavnom protiv), bez većeg uplitanja u to šta je, zapravo, u pitanju.
Pored svega ovoga, čini se da niko ne pita ljude koji su najkompetentniji da sve ovo objasne - genetičare. U ekskluzivnom razgovoru za "Zov", dr Vesna Maksimović, naučni savetnik pri Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, objašnjava pojedinosti vezane za GMO.
Pre svega, trebalo bi objasniti šta se podrazumeva pod GMO i genetički modifikovanim biljkama (GMB), i koja tehnologija omogućava kreiranje GMB. Osim GMB, atraktivni su i genetički modifikovani mikroorganizmi - modifikovane bakterije prvi su organizmi koji su modifikovani u laboratoriji, a sada se u velikoj meri upotrebljavaju pri proizvodnji velikih količina humanih proteina koji se upotrebljavaju u medicini. To su insulin, inteferon, hormon rasta i drugi. Osim navedenog, one mogu služiti u otkrivanju i prečišćavanju štetnih materija u vodi i zemljištu, ili pri eksploataciji bakra.

Dr Vesna Maksimović pojašnjava da su genetički modifikovane one biljke u čiji je genom, odnosno nasledni materijal, metodama genetičkog inženjerstva ugrađen gen poreklom iz nekog drugog organizma. Kad se "šifra", zapisana u ugrađenom genu, prevede u novi protein, biljka dobija novo svojstvo. Ova tehnologija učinila je revolucionarni pomak kako u fundamentalnim istraživanjima u molekularnoj biologiji biljaka, tako i u molekularnoj biotehnologiji primenjenoj u poljoprivredi, gde je komercijalni značaj nesumnjiv. Takođe, od toga ima koristi i u proizvodnji hrane, ali i u farmaceutskoj industriji.

- Uporedo sa uzbuđenjem koje nose mogućnosti ove nove tehnologije, u naučnoj, a još više u široj javnosti, rasla je bojazan u vezi sa štetnim efektima koje upotreba i gajenje genetički modifikovanih biljaka može imati na zdravlje čoveka i životinja i na životnu sredinu - kaže dr Maksimović. - Svet je podeljen u stavu prema ovoj temi, kao i prema konkretnoj praksi, ali opredeljenje "za" i "protiv", najčešće nije potkrepljeno naučnim argumentima - već ekonomskim i političkim. Prirodno je da se glavna bojazan, koja je u vezi sa upotrebom genetički modifikovanih biljaka i hrane tog porekla odnosi na eventualne štetne efekte na zdravlje ljudi. Protivnici ove tehnologije vole to da nazivaju "Frankenštajnovom hranom" i ističu da se naučnic,i koji rade sa GMB, "igraju Boga". Većina naučnih krugova smatra da se ni u kom slučaju ne može na optuženičku klupu staviti kompletna tehnologija. Procena rizika ima jedino smisla ako se analizira od slučaja do slučaja, što podrazumeva poznavanje kompletnog procesa i raspolaganje informacijama o prirodi i izvoru gena, odnosno proteina koji je poslužio za transformaciju, kao i poznavanje biohemijske i fiziološke osnove biljke domaćina i eventualnih promena koje bi se na njima mogle dogoditi kao posledica ugrađivanja stranog gena - ističe dr Maksimović.

Naučni konsenzus pri razmatranju ove teme u najvećoj meri je stanovište da je hrana poreklom od GMB na tržištu bezbedna, ili nije štetna, makar u onoj meri u kojoj je i hrana proizvedena od biljaka nastalih konvencionalnim ukrštanjem, koje se primenjuje kod hibridnih sorti useva. Ovo podržava i Američka asocijacija lekara i Akademija nauka, kao i britansko Kraljevsko lekarsko društvo, a sve na osnovu naučno relevantno recenzirane literature. Tako je Generalna direkcija Evropske komisije za istraživanja i inovacije 2010. godine objavila takve zaključke, izvedene iz preko 130 istraživačkih projekata, koji pokrivaju period od 25 godina, i više od 500 nezavisnih istraživačkih grupa.

- S druge strane, grupe kao sto su "Grinpis" i Svetski fond za zaštitu divljih životinja (NjNjF), izražavaju sumnju u regularnost ispitivanja i izvedenih zaključaka i zahtevaju u najstrožoj verziji spaljivanje, a u najblažoj neophodno obeležavanje proizvoda koji su poreklom od GMB - nastavlja dr Maksimović.

- Poslednjih dana mediji objavljuju slike pacova koji su navodno dobili tumore od genetički modifikovanog kukuruza kompanije "Monsanto". Rukovodilac ovog eksperimenta je francuski naučnik Žil-Erik Seralini koji je već godinama jedan od aktivista protiv genetički modifikovane hrane. Postavlja se, međutim, pitanje da li je ceo eksperiment "naštelovan" tako da se dobiju željeni rezultati - primedba pristalica GMO je da je za eksperiment upotrebljena vrsta pacova koji u svakom slučaju često dobijaju tumor na grudima ako se prekomerno hrane bilo čime. Naravno da su kontroverze zbunjujuće i obrazovanijem "običnom čoveku", a kamoli onom koji je sklon čitanju "žute štampe". Postaje jasno da se formiraju dva suprostavljena fronta, ali je osnovno pitanje koji su njihovi interesi - ističe dr Maksimović.

* Da li bi Srbija trebalo da pristane ili ne na sporazum o proizvodnji GMO hrane i zašto? Kojim bi pravcem trebalo da ide kad su te stvari u pitanju?

- Država, svakako, mora da štiti svoje interese, pod uslovom da je jasno koji je to interes, i koje su realne materijalne mogućnosti. Ako je poljoprivreda označena kao jedna od prioritenih grana u našoj zemlji, plan održivog razvoja mora da ima elemente realnog i mogućeg, ali isto tako i elemente koji nude prosperitet u bližoj ili daljoj budućnosti, a to se zove strategija! U Srbiji postoje dva renomirana poljoprivredna instituta - Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Institut za kukuruz u Zemun Polju, koji su proizvodjači hibrida sa svojstvima koja su rezultat "domaće pameti" kroz višegodišnje istraživanje i programe ukrštanja, pa ipak smo "zapljusnuti" reklamama o "Pionir semenu" ili drugim stranim proizvođačima. Da li je onda, ako pretpostavimo da je GM seme bezbedno, tj. ako verujemo u protokol koji prethodi autorizaciji i dozvolama za upotrebu, to veća ili manja "opasnost" za slogan "kupujmo domaće"? Eto, imamo i novu aferu sa aflatoksinom u mleku, a to je posledica neadekvatno skladištenog kukuruza. Dakle, nema govora o problematici sa GMO, već se radi o nedostatku kontrole i interesima.
- Postoji drugi, realan problemkoji je u vezi sa genetički modifikovanom sortom, a to su patent i "autorska prava" koja se moraju plaćati kompaniji koja je "izmislila" seme. Ko želi da gaji ove kulture, mora plaćati, npr. "Monsantu", određenu sumu sve dok koristi njihovo seme. Ovaj biznis model prilično je ugrožavajući za poljoprivredu i praktično ide ka tome da propadaju svi koji neće da koriste GM seme.

* Koji su, po Vama, najjači argumenti za korišćenje GMO, ili protiv njega?
- "Argumenti" se svode na verovanje ili neverovanje u objavljene podatke. Jasno je da je profit nezaobilazni motiv. Opet, ako je ovo proces neminovan za svaku novu tehnologiju, smatram da je bitno upoznati i definisati potencijalne probleme, kao recimo odnos mere dobiti i rizika, i postupati uz mere opreza i pri najgorem scenariju za svaki pojedinačni slučaj, kao i osposobljavati naučni kadar koji će moći da prati savremene trendove.

* Dokle se stiglo sa utvrđivanjem štetnosti genetski modifikovane hrane, konkretno kukuruza, po ljude?

- Ako želimo to da utvrdimo, onda je razumno pitati se da li je ugrađeni gen šifra proteinu koji može biti toksičan ili izazivati alergije, i da li je ugrađivanje koje i jeste mutacija, dovelo do neželjene promene nekog gena biljke domaćina čiji proizvod onda ima toksično dejstvo? Mora se i znati da li ugrađeni gen može izazvati promenu mikroorganizama koji naseljavaju čovekov probavni trakt i tako mogu posredno da ugroze čoveka? Naravno, analiza je mnogo jednostavnija kad je u pitanju gen poreklom iz biljnog izvora, nego kad su u pitanju geni poreklom iz bakterija, kao što je to u slučaju GM biljaka tolerantnih na herbicide, ili otpornih na insekte.
Jedan od elemenata o kome se govori na ovu temu je potencijalna alergentost hrane poreklom od GMO. Procena da li "novi" protein može izazvati alergije, otežana je samom činjenicom da biološka osnova nastajanja alergija nije u potpunosti razjašnjena. I sami znamo koliko su često ljudi alergični, na primer, na jagode, ili jaja, ili neke komponente mleka. Najnovija "afera", govori o alergentnosti na gluten, protein prisutan u velikom broju žitarica i čiji stepen alergentosti varira od vrlo ozbiljnih posledica po zdravlje, do umanjenja mogućnosti da se postignu šampionski rezultati. Nikome, naravno, ne pada na pamet da zabrani upotrebu ovih namirnica. Sasvim je jasno da sama tehnologija ne nosi nužno alergentost, već da ona zavisi od svojstva "novog" proteina.
- Pod znakom pitanja je i upotreba kukuruza "StarLink", koji je jedna od varijanti GM kukuruza konstruisanog da proizvodi insekticid Bt toksin sa genskom varijantom Cry9C iz bakterije Bacillus thuringiensis. Kako je za ovaj konkretni protein pokazano da ima problematičnu probavnost, a time i potencijalnu alergentost, odbijen je zahtev za humanu upotrebu, ali je dozvoljena upotreba u proizvodnji alkohola kao goriva.

* Kako bi izgledala budućnost GMO u Srbiji i svetu? Da li je profit jedini motiv iza GMO?

- Od 1984. do 1993, biotehnološki eksperimenti bili su ograničeni na transfer pojedinačnog strukturnog gena u biljku, da bi se izazvala promena jednog određenog svojstva. Tako su stvorene biljke, koje su otporne na viruse, insekte i druge štetočine, tolerantne na herbicide, ili imaju proteine i masti boljeg kvaliteta. Trenutno je u toku druga generacija biotehnoloških eksperimenata, koja je daleko prefinjenija i komplikovanija. Ona uključuje upotrebu grupe gena, ili regulatornih transgena, koji mogu aktivirati kompletan biosintetski put, ili modifikovati razviće određenog tipa ćelija, pa čak i čitavog biljnog organa - naglašava dr Maksimović.
- U bliskoj budućnosti moći ćemo da imamo kontrolu cvetanja, otpornosti na različite bolesti, a i upotrebu biljaka kao bioreaktora za proizvodnju farmaceutskih prozvoda visoke biološke vrednosti - citokina, hormona, monoklonskih antitela, enzima i vakcina. Ne može se eliminisati profit kao motiv, a svakako da genetski modifikovane biljke nisu način kojim će se rešiti problem gladi u narastajućoj ljudskoj populaciji, ali svakako jeste tehnologija 21.veka kojom će se pomerati granice mogućeg - podvlači dr Vesna Maksimović.








love ..ℒℴνℯ... Dum spiro, spero - Dok dišem, nadam se love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik


Ženski
Poruka : 15080

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nomen est omen - Ime je znak


PočaljiNaslov: Re: Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana    Uto 27 Sep - 16:26

Obustavljeni projekti

Dr Vesna Maksimović dalje navodi dva slučaja u kojima je početna ideja pri konstrukciji GMO povučena iz dalje realizacije, kad je ustanovljeno da je "novi" protein sa alergenim svojstvom. Prvi se dogodio početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je "Pionir haj-brid" nameravao da konstruiše GM soju koja će biti poboljšane hranljive vrednosti, ubacivanjem gena iz brazilskog oraha koji kodira protein s visokim sadržajem jedne esencijalne amino-kiseline. Kad su studije pokazale da ovaj protein izaziva imunu reakciju kod osoba koje su alergične i na sam brazilski orah, odustalo se od projekta. Tako je 2005. godine alergentnost ustanovljena na miševiman hranjenim GM graškom otpornim na štetočine, pa je Organizacija naučnog i industrijskog istraživanja australijskog Komonvelta obustavila ovaj projekat.

Šifra primene

* Koja je šira primena GMO van poljoprivrede?

- Najperspektivnije deluje upotreba biljaka kao bioreaktora za proizvodnju farmaceutskih prozvoda visoke biološke vrednosti - citokina, hormona, monoklonskih antitela, enzima i vakcina, sa nizom prednosti u odnosu na mikrorganizme i sisarske ćelije.

Složen proces modifikacije

* Možete li u najkraćim crtama da objasnite kako izgleda proces modifikovanja hrane?

- Termin "genetički modifikovana hrana" nespretno je izveden iz termina "genetički modifikovane biljke", od kojih se hrana sastoji, ili su neki element u proizvodnji hrane. Na pitanje se može odgovoriti ukratko opisujući tehnologiju genetičkog inženjerstva kojom su početkom osamdestih godina prošlog veka konstruisane GMB.
Proces počinje izolovanjem gena od interesa, koji je "šifra" proteina - nosioca željenog svojstva. Zatim sledi ubacivanje gena u vektor za transfer u biljku, a za to se najčešće upotrebljava plazmid iz zemljišne bakterije Agrobacterium thumefaciens, koja u parazitskom odnosu sa biljkom opstaje zahvaljujući prirodnom genetičkom inženjeringu kojim se omogućava transfer gena bakterije u genom biljke,u kojoj se njen sistem za sintezu proteina koristi da se proizvedu proteini neophodni za rast bakterije, ali i proizvodnju tumora. Naučnici su, analizirajući elemente ove komunikacije, uočili da se iz vektora može izbaciti deo koji je odgovoran za nastanak tumora, a da se pri tome očuvaju oni koji omogućavaju transfer u biljnu ćeliju i ugradnju gena u genom biljke. Sledeći korak je transformacija biljaka - modifikovane ćelije A. thumefaciens, koje nose gen od interesa oivičen posebnim graničnicima (tzv. T-DNK), mešaju se sa biljnim ćelijama ili parčićima biljnog tkiva, listova ili stabljika.Samo neke od ćelija usvajaju deo plazmida oivičen ovim graničnicima, gen od interesa se ugradjuje u biljni genom i formira se tzv. transgena, ili genetički modifikovana biljna ćelija. Drugi pristup transfera DNK, novijeg datuma, je tzv. "bombardovanje" biljnih ćelija česticama od tungstena ili zlata, koje su obložene sa DNK - tzv "Gene gun" - "Genetski top".
Kako objašnjava dr Vesna Maksimović, potom sledi selekcija modifikovanih biljnih ćelija, primenom selekcionih markera da bi se odvojile ćelije koje su primile željeni konstrukt, a potom regeneracija do kompletne biljke ide preko kulture tkiva, kada se komadi transformisanog tkiva stavljaju u odgovarajuće podloge sa hranljivim medijumom pogodnim za razviće, a zatim sledi ukorenjavanje.
Verifikacija transformacije podrazumeva strukturnu i funkcionalnu analizu gena kojim je izvršena transformacija. Obavlja se i testiranje osobina transformisane biljke, prvo u staklenicima, a zatim i u polju. Na kraju, tu je i procena sigurnosti, odnosno testiranje na potencijalne rizike po zdravlje i okolinu.
Proces je, prema rečima dr Maksimović dugotrajan i zahteva velika materijalna ulaganja i visokokvalifikovane ljudske resursa









love ..ℒℴνℯ... Dum spiro, spero - Dok dišem, nadam se love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik


Ženski
Poruka : 15080

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nomen est omen - Ime je znak


PočaljiNaslov: Re: Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana    Uto 27 Sep - 16:27

Reference

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvi (IMGGI) je ovlašćen od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije za obavljanje analize "Detekcija,
identifikacija i kvantifikacija genetičkih modifikacija u biljnom materijalu i hrani biljnog porekla". Ova analiza je akreditovana kod Akreditacionog tela Srbije, a IMGGI je uključen i u sistem komparativnog testiranja koje za evropske referentne laboratorije organizuje Udruženi istraživački centar (Joint Research Centre - JRC),
Institut za zaštitu zdravlja i potrošača (Institute for Health and Consumer Protection - IHCP) i Referentna laboratorija EU za genetički modifikovanu hranu i stočnu hranu (European Union Reference Laboratory for Genetically Modified Food and Feed).

Miša MILOSAVLJEVIĆ










love ..ℒℴνℯ... Dum spiro, spero - Dok dišem, nadam se love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana    Danas u 15:28

Nazad na vrh Ići dole
 
Novi zakon o semenu u EU ~ Genetski modifikovani organizmi / hrana
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Novi zakon o radu: kolika će vam biti penzija
» Novi list
» Muzika za novi dan
» Novi talas Beogradske rok scene
» Novi Sad: Besplatan taksi od porodilišta
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Porodica i zdravlje :: Zdravlje-