Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita   Ned 25 Sep - 11:33

Povodom Nedelje zabranjenih knjiga koja se više od 20 godina organizuje u SAD, sajt Hafington post sastavio je listu 12 zabranjenih knjiga koje bi svaka žena (ali i muškarac) trebalo da pročita.

Nedelja zabranjenih knjiga pokrenuta je 1982. posle iznenadnog porasta broja zabranjenih knjiga u školama, knjižarama i bibliotekama. Od 1982. do danas, prema podacima Američke bibliotečke asocijacije, više od 11.300 knjiga našlo se na crnoj listi, a 2013. njih 307 uključujući romane Toni Morison, Suzan Kolins, Džona Grina, E L Džejms...
Knjige najčešće zabranjuju zbog "seksualno eksplicitnog" konteksta ili "uvredljivog jezika" ali se desi da se na listi prokazanih često nađu i književni klasici (pre neku godinu jedna od zabranjenih knjiga bila je"Ubiti pticu rugalicu" Harper Li).
Uticajni sajt Hafington post sastavio je listu zabranjenih knjiga koje treba pročitati a koje "pokrivaju" pitanja seksualne slobode i žena koje su se pobunile protiv sistema, opresije, rasizma...
Na prvom mestu je "Voljena" Toni Morison, Pulicerom nagrađen roman o majci koju progoni smrt deteta. Knjiga sadrži i scene nasilja, seksa i rasprave o bestijalnosti i 2013. američki roditelji pokušali su da je sklone iz srednjoškolskih biblioteka.
"Sluškinjina priča" Margaret Atvud, distopijski roman o svetu kojim vlada verska desnica i gde je jednoj "sluškinji" u porodici višeg staleža dozvoljena samo jedna funkcija - da se razmnožava. "Sluškinjina priča" je za jednu srednju školu u Teksasu bila previše "eksplicitna" i "antireligiozna".
"Boja purpura" Alis Voker prati živote nekoliko Afroamerikanki 1930ih. Rasizam i seksizam su glavne teme a scene nasilja u romanu učinili su ga metom brojnih kritičara iako je knjiga 1983. osvojila Pulicera.
"Divne kosti" Alis Sebold je zbog "zastrašujućeg materijala" uklonjena iz biblioteka više srednjih škola u Konektikatu i Masačusetsu. Pošto biva silovana i ubijena, tinejdžerka sa "neba" gleda svoju porodicu, prijatelje i zajednicu koji se hvataju u koštac sa tragedijom.
Na listi se našao i D.H. Lorensov klasik "Ljubavnik lejdi Čeretli", priča o seksualnoj vezi žene iz višeg staleža i radnika. Knjiga je bila zabranjena od 1929. do 1959. a u Britaniji se neskraćeno izdanje pojavilo tek 1960ih.
"Our Bodies, Ourselves", tekstovi o zdravlju, seksu, trudnoći, menopauzi koje su pisale žene 1971. bila je zabranjena u Zapadnoj Virdžiniji jer su neki smatrali da je "pornografska, da podstiče homoseksualizam i da je pogana".
"Their Eyes Were Watćing God" Zore Nil Hurston je priča o crnkinji koja svoj život pripoveda prijateljici. Problem sa ovom knjigom (prema kojoj je urađen istoimeni film sa Hale Beri) je što je "seksualno eksplicitna".
"Buđenje" Kejt Šopen je priča o junakinji koja traži svoje mesto u svetu a da nije supruga i majka. Knjigu su zbog seksualnog sadržaja i priče mnogi puritanci nazivali "nemoralnom" i "otrovnom".
"Rakova obratnica" Henrija Milera prvi put je objavljena u Francuskoj 1934. i prati seksualne dogodovštine mladog pisca. U SAD je stigla tek 1961. pa čak i tada se više od 60 knjižara u preko 20 američkih država naslo pred sudom zbog prodaje ove knjige.
"Progovori" Lori Halse Anderson je priča za mlade o posledicama silovanja jedne tinejdžerke i iako je bila Njujork tajmsov bestseler, škola u Misuriju pokušala je da je zabrani zbog "glorifikovanja pijanstva, psovanja i seksa pre braka".
Klasik Maje Angelu "I Know Why the Caged Bird Sings" je njena biografija i prica o odrastanju posle silovanja u detinjstvu. Roditelji i brojne škole u SAD smatrali su da knjiga sadrži previše prostakluka i podstiče "devijantno ponašanje".
"The Well of Lonelineš" Redklih Hol je roman o lezbejskoj vezi 1920ih i za mnoge u SAD ali i Britaniji je bio previše eksplicitan i provokativan.
Izvor: tanjug
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita   Čet 17 Maj - 20:26

Zabranjene knjige koje svaka žena treba da pročita


NJUJORK - Povodom Nedjelje zabranjenih knjiga, koja se više od 20 godina organizuje u SAD, sajt Hafington post je sastavio listu 12 zabranjenih knjiga koje bi svaka žena (ali i muškarac) trebalo da pročita.

Nedjelja zabranjenih knjiga pokrenuta je 1982, poslije iznenadnog porasta broja zabranjenih knjiga u školama, knjižarama i bibliotekama. Od 1982. do danas, prema podacima Američke bibliotečke asocijacije, više od 11.300 knjiga našlo se na crnoj listi, a 2013. njih 307 uključujući romane Toni Morison, Suzan Kolins, Džona Grina, E. L. Džejms...

Knjige najčešće zabranjuju zbog "seksualno eksplicitnog" konteksta ili "uvredljivog jezika" ali se desi da se na listi prokazanih često nađu i književni klasici (prije neku godinu jedna od zabranjenih knjiga bila je "Ubiti pticu rugalicu" Harper Li).

Uticajni sajt Hafington post sastavio je listu zabranjenih knjiga koje treba pročitati a koje "pokrivaju" pitanja seksualne slobode i žena koje su se pobunile protiv sistema, opresije, rasizma...

Na prvom mjestu je "Voljena" Toni Morison, Pulicerom nagrađen roman o majci koju progoni smrt djeteta. Knjiga sadrži i scene nasilja, seksa i rasprave o bestijalnosti. Godine 2013. američki roditelji pokušali su da je sklone iz srednjoškolskih biblioteka.

"Sluškinjina priča" Margaret Atvud, distopijski roman o svijetu kojim vlada vjerska desnica i gdje je jednoj "sluškinji" u porodici višeg staleža dozvoljena samo jedna funkcija - da se razmnožava. "Sluškinjina priča" je za jednu srednju školu u Teksasu bila previše "eksplicitna" i "antireligiozna".

"Boja purpura" Alis Voker prati živote nekoliko Afroamerikanki 1930-ih. Rasizam i seksizam su glavne teme a scene nasilja u romanu učinili su ga metom brojnih kritičara iako je knjiga 1983. osvojila Pulicera.

"Divne kosti" Alis Sebold je zbog "zastrašujućeg materijala" uklonjena iz biblioteka više srednjih škola u Konektikatu i Masačusetsu. Pošto biva silovana i ubijena tinejdžerka sa "neba" gleda svoju porodicu, prijatelje i zajednicu koji se hvataju u koštac s tragedijom.

Na listi se našao i D.H. Lorensov klasik "Ljubavnik lejdi Čeretli", priča o seksualnoj vezi žene iz višeg staleža i radnika. Knjiga je bila zabranjena od 1929. do 1959, a u Britaniji se neskraćeno izdanje pojavilo tek 1960-ih.

"Our Bodies, Ourselves", tekstovi o zdravlju, seksu, trudnoći, menopauzi, koje su pisale žene 1971, bila je zabranjena u Zapadnoj Virdžiniji jer su neki smatrali da je "pornografska, da podstiče homoseksualizam i da je pogana".

"Their Eyes Were Watching God" Zore Nil Hurston je priča o crnkinji koja svoj život pripovijeda prijateljici. Problem sa ovom knjigom (prema kojoj je urađen istoimeni film sa Hali Beri) je što je "seksualno eksplicitna".

"Buđenje" Kejt Šopen je priča o junakinji koja traži svoje mjesto u svijetu a da nije supruga i majka. Knjigu su zbog seksualnog sadržaja i priče mnogi puritanci nazivali nemoralnom i otrovnom.

"Rakova obratnica" Henrija Milera prvi put je objavljena u Francuskoj 1934. i prati seksualne dogodovštine mladog pisca. U SAD je stigla tek 1961. pa čak i tada se više od 60 knjižara u preko 20 američkih država našlo pred sudom zbog prodaje ove knjige.

"Progovori" Lori Halse Anderson je priča za mlade o posljedicama silovanja jedne tinejdžerke. Iako je bila Njujork tajmsov bestseler, škola u Misuriju pokušala je da je zabrani zbog "glorifikovanja pijanstva, psovanja i seksa prije braka".

Klasik Maje Angelu "I Know Why the Caged Bird Sings" je njena biografija i priča o odrastanju poslije silovanja u djetinjstvu. Roditelji i brojne škole u SAD smatrali su da knjiga sadrži previše prostakluka i podstiče "devijantno ponašanje".

"The Well of Loneliness" Redklih Hol je roman o lezbejskoj vezi 1920-ih i za mnoge u SAD, ali i Britaniji, bio je previše eksplicitan i provokativan.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 17693

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita   Čet 17 Maj - 20:28

Da li je „Trn u grudima“ jedna od „opasnih“ knjiga koje bi tinejdžeri trebalo da pročitaju

04.05.2018.
Nedavno sam se srela sa jednom od profesorki engleskog jezika iz srednje škole i razgovor je prirodno skrenuo na temu knjiga. Rekla sam joj koliki uticaj na mene su imale knjige koje sam pročitala tokom srednje škole i navela nekoliko naslova – „Grof Monte Kristo“, „Gospodar muva“, „Veliki Getsbi“ i „O miševima i ljudima“.



Priznala da iako sam volela sve ove knjige – zaista, sve se nalaze u mojoj ličnoj biblioteci – ona u kojoj sam najviše uživala bila je „Trn u grudima“ Kolin Mekalou, koju mi je drugi profesor engleskog dao kao lektiru. Moja profesorka se na trenutak podsmehnula: „Mrzela sam tu knjigu i nikada je nisam davala učenicima“, rekla je. „Zaista ne mislim da je njen sadržaj prigodan za tinejdžere koje je lako impresionirati.“

Zbog seksa ili zbog seksa sa sveštenikom? Želela sam da je upitam, ali nisam.

Kao tinejdžerka, retko sam vodila razgovore o seksu, a kamoli čitala o tome. Povremeno bi mi tetka dobacila neki romantičan roman kao da je znala da u mom domu ništa nikada neću naučiti o delovima tela muškaraca i žena. Seks je bio zabranjena tema moje religiozne majke, odmah uz pitanja poput: „kako znaš da Bog zaista postoji?“ i „zašto tata tako često spava na kauču?“ Bila su to pitanja koje nije želela da čuje.

Znala sam iz priča u školi da „Trn u grudima“ – priča o zabranjenoj ljubavi između devojčice koja postaje žena, Megi, i starijeg sveštenika, Ralfa – neće naići na odobrenje moje majke. Delom me je privlačila zbog toga što bi čitanje takvog štiva značilo da radim nešto nevaljalo i buntovničko, zato sam žudela da uronim u roman Kolin Mekalou. Ali kada sam započela čitanje, pojavio se drugi, mnogo važniji razlog zbog koga sam želela da je pročitam do kraja.

Ostavila je na mene tako snažan utisak kao nijednu do tada, i još uvek čuvam rad koji sam napisala o njoj. Teme posvećenosti i obaveza prema ljubavi, porodici, pa čak i religiji, žestoko su uticale na mene. Pisala sam o ironiji ‒ Ralfovoj posvećenosti Bogu koja je opadala i verovatno se probrazila u obavezu kada se zaljubio u Megi, i načinu na koji je Megi ostala privržena Ralfu uprkos braku sa drugim – braku koji se, odmah nakon medenog meseca, sveo na obavezu.

Posvećenost i obaveza bile su toliko različite vrednosti, a ipak je delovalo da su u jednom trenutku mogle da zamene jedna drugu. Razmišljala sam o tome da li je pogrešno dovoditi u pitanje posvećenost i obavezu, čak i kada su uslovljene zavetom, ili je to samo... ljudski?

Posle ove knjige, „Magbet“ je bio sledeći u lektiri. Međutim, ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o romanu „Trn u grudima“. Šta je to što vezuje ljude čak i nakon što im se veza ugasi? Zašto bi se neko držao idealističkih vrednosti umesto da ih duboko preispita?

Razmišljala sam o ponosu i ambiciji i drugim stvarima koje mogu stati na put jednostavnoj ljudskoj sreći. Šta se može dobiti ili izgubiti tokom života ako osoba ili par odbije da preispita svoje izbore ili shvate da jesu ili nisu doneli pogrešnu odluku? Pitala sam se da li je religija bila „negativac“ u ovom romanu, kao i u braku mojih roditelja, ili je odigrala neophodnu ulogu. Razmišljala sam da li obaveza i ljubav mogu postojati zajedno ili će neko uvek završiti na kauču.

Roman Kolin Mekalou predstavlja prelomnu tačku za mene, osvestio mi je neka pitanja u vezi sa ljudskim odnosima. Usudila sam se čak i da jednom ili dvaput porazgovaram sa majkom o razvodu. Iako je ostala sa mojim ocem dok ih smrt nije rastavila – i on nam svima mnogo nedostaje – priznala je da je mogla da donese i drugačiju odluku. Život je kratak. Šabloni se mogu promeniti. Iako njen put nije bio nešto što bih ja kao mlađa mogla da razumem u potpunosti, vreme mi je razbistrilo pogled na složenost posvećenih veza i snagu obaveze. Obaveze mogu držati ljude zajedno tokom prirodnih životnih prekretnica i odupreti se odškrinutim vratima prema sjajnim novim mogućnostima. Ta sekretarica lepog osmeha koja dobro izgleda. Taj prijatelj koji ume da vas sasluša i pozvao vas je na piće. Svaki izazov je test obaveza i posvećenosti, svaki je potencijalno definišući i oplemenjujući i osvetljava lične granice.

Da li mislim da je „Trn u grudima“ knjiga čiji je „sadržaj prigodan za tinejdžere koje je lako impresionirati“? Možda i nije ako posmatramo površinu – seks sa sveštenikom i sve to. Ipak, mislim da je upravo to jedna od „opasnih“ knjiga koje bi tinejdžeri trebalo da pročitaju. Priča Kolin Mekalou poziva čitaoca unutra svojom epskom širinom i vrcavim mogućnostima, a zatim otvara um svojim neočekivano zbunjujućim širokim pogledom na svet. Ohrabruje čitaoce da uzmu u obzir mnoge kvalitete sive zone koja se može naći u odnosima odraslih – i onda i decenijama kasnije.

Autor: Tereza Volš
Izvor: npr.org
Prevod: Dragan Matković
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 102915

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita   Ned 20 Maj - 18:38




Januara 1856. godine, mlada crnkinja Margaret Garner ubila je svoju dvogodišnju ćerku mesarskim nožem, ranila drugo dvoje dece i spremila se da izvrši samoubistvo kako bi izbegla da bude ponovo prodata u roblje. Ne postoji spomen ploča u znak sećanja na njen život, niti ikakvo javno obeležje koje bi čuvalo uspomenu na očajnička dela koja je preduzela ne bi li sačuvala makar neki oblik nezavisnosti u svom životu progonjene crnkinje, za sebe i svoj rod. 1987. godine, više od vek i po kasnije, američka autorka Toni Morison je napisala roman „Voljena‟, inspirisan životom Margaret Garner.

„Voljena‟ je nagrađena Nobelovom nagradom za književnost i usput učvrstila mesto Morisonove pored, ako ne i ispred, imena kao što su Tolstoj, Džojs, Ficdžerald i Selindžer – pisaca cenjenih zbog sposobnosti da dočaraju svu punoću, slikovitost i složenost ljudskog života. Ono što odvaja ovaj roman od ostalih je posvećena i hotimično uporna usredsređenost na ranjivost i snagu crnačkog majčinstva usred nezamislivog nasilja i obespravljenosti.

Od trenutka kada je crnačko stopalo nevoljno stupilo na tle Novog Kontinenta, „bela‟ Amerika ostaje uporna u svom odbijanju da tretira crna lica kao ljude koji zaslužuju život, ljubav, slobodu i ličnu potragu za srećom. Crna žena je ostala vezana omčom „Ujka Sema‟, koja joj omogućava da krene par koraka napred, ali je odmah zatim cimne nazad kada pokuša da ode još koji korak dalje. Set, Bejbi Sags, Denver i naslovna junakinja romana, Voljena, otelotvoravaju bol crne žene koja živi u Americi, bol koji nije ni malo umanjen a kamoli nestao posle pirove pobede u Američkom građanskom ratu.

Ovi likovi, pošto su živeli u robovlasničkoj Americi, našli su se, na početku romana, u Sjedinjenim državama gde je navodno ukinuto ropstvo. Rat je vođen i pobeda postignuta, ali ono što drži žene zarobljene nisu samo fizički lanci, već psihičko mučenje koje ih podseća na užase koje su istrpele ali i na one za koje znaju da će ih moći povrediti u budućnosti.

„Voljena‟ dočarava čitaocima bol koji je krhk, slojevit i konstantan. U jednom intervjuu Morisonova je rekla kako je morala da uđe u um Margaret Garner da bi mogla da ispriča priču koja će pokušati da oživi bol koji je Garner doživela i okolnosti koje su dovele do onoga što je ona videla kao čin buntovništva i milosti, ali koji su mnogi videli kao neoprostiv. Zverstva vezana za robovlasništvo se ne mogu pojednostaviti i izložiti tako da budu shvatljiva. Neljudskost robovlasništva je tolika da je neopisiva: ljudi su otimani od majki, očeva, braće, sestara i doma. Takav bol se ne da iskazati rečima. „Voljena‟ je doživela uspeh ne zato što je postigla to da opiše već što se usredsredila na paničan strah od nepoznatog koji su osećali ljudi koji nikada nisu bili sigurni da li će živeti dovoljno dugo da dočekaju sutrašnjicu.

„Voljena‟ je lišena večitog mučeništva koje stalno prati priče o crncima koji su preživeli bes belog čoveka i sadrže oproštaj ne bi li se olakšao osećaj krivice kod belaca i reafirmisala njihova dobrota. Set, Bejbi Sags, Denver i Voljena nisu imale vremena da razmišljaju o oproštaju niti su to želele. Sve što su one htele je da žive, kao što to svi ljudi žele. U prvom poglavlju romana, Set se bolno pita šta bi ona mogla da bude da nije bila drugome na milost i nemilost:

„Zna li da peva? (Je li je lepo čuti kad zapeva?) Je li lepa? Je li dobar prijatelj? Da li bi bila dobra majka? Verna žena? Imam li sestru i da li bih joj miljenica? Da me moja majka poznaje, da li bih joj se dopala?‟

Morison je dočarala emocije koje su osećali ljudi kojima nikada nije bilo dopušteno da budu osobe. Takođe je pokazala stege koje su oni sami sebi nametali, onda kada je trebalo voleti bez uzdržavanja. Za crne ljude, voleti nekoga u potpunosti vodilo je do dubokog bola onda pošto bi oni „bez kože‟ završili sa njima. Pol D, jedan od muških likova, upozorava svoje srce da „voli na malo‟. Za crnu osobu je voleti ženu, dete ili brata u potpunosti, nešto što će ga učiniti ranjivim.

Pol D moli Set da ne voli jako – ne zato što je kukavica, već zato što je realista koji zna da crni ljudi nikada ne bi mogli da se prepuste burnoj, zaslepljujućoj ljubavi. Crna žena nikada ne bi mogla da ponudi potpunu ljubav jer je crna koža uvek moguć povod za nasilje. Čuti Polovo upozorenje, kroz pero Morisonove, znači setiti se ljubavi Mami Til, majke crnog dečaka ubijenog jer je optužen za udvaranje beloj devojčici. Ili setiti se ljubavi Mirli Evers Vilijams, borca za građanska prava čiji je muž ubijen kao saborac u njenoj borbi. Ili ljubavi Ženeve Rid čija je ćerka, takođe aktivistkinja za građanska prava, nađena mrtva u zatvorskoj ćeliji. Ili ljubavi Dajmond Rejnold kojoj je policajac ubio dečka pred očima. „Voljena‟ pokazuje svet u kome je crnoj ženi teško da živi, a da voli još teže.

Suprostavljenost nagona za samoodržanjem naspram osećanja krivice onih koji su opstali, proganja likove u romanu. Sećanja kojim ne mogu umaći, podsećaju ih na stvari koje su uradili da bi opstali i istovremeno ih muče jer su to uspeli. Oni moraju da ubede sebe, da je sve što su činili bilo samo zarad opstanka i da ih to nikako ne dovodi u istu, odvratnu, ravan sa svojim mučiteljima.

Morisonova je 1987. prenela čitaoce u 1865. da bi mogli biti svedoci sukoba između krivice i olakšanja onih koji su se oslobodili ropstva. Trideset godina kasnije, njene reči teraju čitaoce da budu svedoci priče Felisije Sanders, jedne od nekolicine preživelih iz pucnjave u crkvi u Čarlstaunu, koja je gledala kako Dilan Ruf ispaljuje pet metaka u njenog sina, dok ona drži svoju jedanaestogodišnju unuku. Roman Toni Morison „Voljena‟, posvećen je bolu Margaret Garner, ali je takođe izražavanje tuge koju će konstantno u beloj Americi osećati crni ljudi koji se usude da previše vole. Ljudi kao Felisija Sanders.

„Voljena‟ daje glas neprekidnom začaranom krugu crnačke patnje, koju oseća 60 i više miliona ljudi, onih što se mole u crkvi, prodaju cigarete na komad na ulici, ili se šetkaju jedući marsovu čokoladicu.

„Voljena‟ prikazuje šta znači biti crnac, van praznog i plitkog gledišta belaca, dopuštajući crnim ljudima da prepoznaju svoju bol – da pričaju o svojim patnjama i da shvate da, mada će se beživotna crna tela često naći na životnom putu mnogih od nas, naše sopstveno Ja će uvek biti ono najbolje u našem životu.( „Ti si sebi ono najbolje Set. Jesi. ‟ „Ja?‟)

„Voljena‟ dokazuje da će otkucaji naših srca biti svedočanstvo našeg duha. Iako udarani i iznemogli, mi i dalje imamo osećaj za slobodu, čak i kada deluje da smo rođeni da nikada ne dišemo slobodno, da smo više spremni za umiranje nego za život. „Voljena‟ pokazuje da će crni ljudi uvek biti voljeni. Malom ljubavlju, velikom ljubavlju, poluljubavlju. Crnci su voljeni.

 
Izvor: vice.com








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zabranjene knjige koje bi svaka žena trebalo da pročita
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stvari koje bi svaka žena trebala znati
» Omiljene knjige
» Vjerske knjige i mi
» Ko su ljudi koje volimo?
» Ogledalo koje je pravo ogledalo?
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-