Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:49

Rodio m se u Egiptu,Aleksandrija 1888 a umro u Milanu 1970.Bio je italijanski pisac,pesnik,knjizevnik.Na njegovo je odrastanje utjecala dojilja iz Sudana, sluškinja iz Argentine te dadilja koja je bila Hrvatica iz Boke Kotorske









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:51

Osecanje vremena

MALI MONOLOG



Ispod kore, kao da ih praznina prenu,

Sokovi već se bude, Rastaču se, izluđujući pupoljke:

Uznemirena u svom snu –

Zima pritajena

Nije modrikasta više;

Kao iznad biblijskog stradanja,

Obzorjem podiže se zavesa

Uz obalu koju ovog trena istražuju

Da je nestane:

S časa na čas, naglo, iskrsavaju kule,

Kao da se, izranjujući, nižu;

I ponovo tražeći Ararat,

Sa samoćama svojim luta kovčeg otisnuti;

Zidarski radnik se penje do golubarnika,

Iznad sasečenih kupinjaka

Popala je jugovina po Maremi,

Dok se, ovde – onde,

Još može čuti

Kreštanje i pijukanje ptica

Što se gnezde;

kada se ide iz Fođe

Tamo u Lućeru

Kola uzbunjuju svojim svetlima

Mladunce na legalima;

U korzikanskim brdima, u Vivariju,

Ljudi oko ognjišta, na poselu,

Zgureni ispod petrolejke, u odaji,

Sa dugim belim bradama,

Što zastiru im šake zgrčene na štapu,

Glockajući lagano lulu

Slušajući kako Ors Antone peva

Praćen ćurlikanjem rivergole

Što treperi između zuba

Mladog Giuvanija:



Tantu litea e la sua sorte

Quantu torbida e la mia.



Napolju je učestalo trupkanje,

Meša se sa kričanjem i roktanjem

Svinje koje na klanje vode,

ili ih već kolju,

Jer sutra počinje Karneval,

Kroz mainu opet provejava sneg.

Prođu li se tri male biskupije

Niz obronke nanizane,

Ugleda se krovlje od crepa crveno

Na kućama skoro sazidanim,

A one starije,

Škriljcem pokrivene,

Ne vide se skoro

U sumaglicama praskozorja.

Prolazimo

Kroz mirišljavu šumu Vizavone

Ne videći kroz prozorče

Na proplancima ništa sem panjeve tisovine

Već iskomadanih,

A potom od Levanata

preko brda prelazimo

I vozača glas vijuga:



Sulia, umbria, umbria,



Vrludav se uspinje, obnavlja

zamiče u brda, uvek u brda, ka Levantu ili Zapadu,

Pa se u neko čvorje sapliće

Ili, još gore,

U neko samovanje što davi:

O zar čamotinji nigde kraja nema?

A onda

Na visini od hiljadu metara

Putem što se useca u strminu,

Uzak, poleđen,

Kola se udevaju –

Kotarica nad ponorom.

Nebesa su modra

I imaju onu prozračnu bolju

Svojstvenu ovom mesecu,

Boju februara,

Boju nade.

Tamo, tamo daleko dosežu,

Sve do Ajača dopiru ta nebesa

Što se koče, ali ne zbog studi, Nego što su tajnovita;

Tamo u daljini pružaju se

Ta modra nebesa, mračno obrubljujući more

Koje u svojim nutrinama guši

Riku neprestanu:

Pojavljuje se brod Neptunija.

U Pernambuku

se usidruje

Među lađicama što se gibaju

I ljuljkajućim barkama za pretovar,

Po gipkom ljeskanju vode,

Celu ovu neveliku luku zakčuje, mrk,

Izvitim svojim pramcem.

Svuda, po brodskim stepenicama,

Po ulicama što vrve,

Na papučicama od tramvaja,

Sve igra, ništa ne miruje,

Stvari, životinje, ljudi,

Danju i noću, noću i danju:

Karneval je počeo.

Ipak bolje se igra noću

Kada pomrčinom zastrvene,

svetiljke lampiona, ti cvetovi

Saučesnici tame,

šireći nejasnoće,

Između neba i zemlje pljušte poput grada

I brazdaju modru morsku ravan.

Vrućina guši:

Polutar je na dva koraka odavde. 
Teško se svikava Evropljanjin

na sezonu dugih kiša,

A još teže da se njegova

Ukršta krv:

No zar februar nije mesec kalemljenja?

Još mučnije biva

Njegovoj krvi

Što mulasta postade

U hudoj podjatmljenosti ljudskih duša

Na ropskom radu;

Ali u jižnjačkoj ovoj zemlji,

Kada pripeke skole,

Staviće napokon

Masku najmanju očekivanu.

Prestati neće da opčinjava

Ovaj neprirodni februar

Dok natruli

Od znoja i nečistoće

raspamećeni igraju bez oduška

I pevaju bez zastoja, promuklo,

Sa ovdašnjom prostodušnošću:



Ironia, ironia,

era so o que dizia.



Sećati se – starosti je znak,

A danas sam se sećao počinaka

U mom dugom boravku na zemlji,

I oni su vazda dolazili u februaru,

Jer u februaru budnije no igda

Pratim sve što se oko mene zbiva.

Za nj sam, više nego životom, žvezan jednim rođenjem

I jednim odlaskom.

Ali nije vreme o tome da zborim.

U tom mesecu čak sam i ugledao svet.

Bura je bila, kiša prepotopna lila

te noći nad Aleksandrijom u Egiptu,

A tamo su Šiiti

Svetkovali mesec zvani amuleti:

Galopira jedno dete na belcu konju,

A oko njega gomila se tiska i

Krugu predznaka pristupa.

Sećahu se Adama i Eve

zemaljska se obzani kob:

U tome času se uho napreže

Da dočuje i dosluti,

Iz gungule neka Arapkinja se izdiže,

Pokazuje munju što stenu kandžama kida

i zapanjenim izgovara glasom:



Jedan mahdi, još bezobličan u kamenu,

ocrtava svoje užasnute ruke:



Ali mati moja, iz Luke rodom,

Na to uzvraća smehom

I izreku navodi:



Kad se u februaru sneg stane topiti,

Vina i ulja za svakog će biti.



Pesnici, pesnici, sve smo

Mi stavljali maske;

Ali čovek je samo ono što je.

Sa groznim nestrpljenjem,

U ovoj praznini koja po prorodi

nailazi svake godine u februaru,

A čije se granice utvrđuju u kalendaru:

Od dana Maslinovog,

Kada iz tame izroni

Slabašno titranje plamičaka

ponad prečistog voska

Što se ugrejan topi,

Pa do dana, posle nekoliko nedelja,

dana u kome kazano bi:



Prah jesi i u prah ćeš se vrnuti;



U toj praznini, a posve nestrpljivi

Iz nje da iziđemo,

Svi, pa i mi razboriti starci,

Sa našim patnjama –

A niko, dok ne iskusi, ne zna

Koliko nas razdire iluzija

Koja se samo našim jadom hrani –

Svi, nestrpljivi, svi se pomamljuju

Lakoumno, Ništavno se upinju

da se ponovno rode

u nekoj maštariji

Koja će i sama uzaludna biti,

Pa su i tame prestravljeni,

Jer vremena se varke smenjuju

Prebrzo i ne možemo ih razzanati.

samo još deci snovi dolikuju:

Ona imaju onu čar bazazlenosti

koja  od svake rane leči,

Ako se ponovi ili se načas u dahu

Jav njen nasluti.

ali detinjstvo, zašto ono

Ubrzo postaje sećanje?

Na zemlji ne postoji ništa

osim plamička istine

I ništavila prašine,

Pa ipak,

Svim onim što čini,

Svim onim što misli,

Živi stvor, ta luda neizlečiva,

U susret blesku varki

Izgleda uvek stremi.



Đuzepe Ungareti








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:51

OSTRVO

Na obalu gde vajkadašnje beše veče
Onih pradrevnih šuma, siđe
I ukaza se
Prizva ga lepet krila
Što se ote trpkom damaranju
Uzavrele vode,
I priviđenje (što je čilelo
I opet živelo) spazi;
Smotri, krenuvši naviše,
Da to beše nimfa i da je spila
Uspravna grleći brest.
Lutajući u sebi
Od privida do žežena plamena
Stiže na livadu
Gde se senka gusnula
U očima devica
Kao veče u maslinjaku;
Grane su cedile
Lenju kišu strela,
A ovce su dremale
U slatkastoj mlitavosti,
Druge su pasle
Svetli pokrovac;
Ruke pastira behu staklo
Brušeno potajnom groznicom.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:53


Vreme je nemo

Vreme je nemo između nepokretnog trsja...

Kroz pristanište vrludaše čamac...
veslač premoren, nepomičan...  A sa nebesa se
U bezdane isparina strovalila...

Predstojeće zalud nagnuto preko ruba uspomena,
pasti – možda bi to blagodet bila...

A on i ne sluti

Da opsena su ista duh i svet,
da u tajanstvu sopstvenih valova
Svaki zemaljski glas čeka stradanje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:54

AGONIJA


Umreti kao ševe zaluđene
opsenama

Ili kao prepelica
preletev more
što mre u prvim šipražjima
jer ne želi
više da poleti

Ali ne živeti u tugovankama
kao štiglic oslepeli








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:54

ZATRPANA LUKA


U nju ulazi pesnik
i na svetlost izlazi sa svojim pesmama

koje rasipa

Od te poezije
ostaje mi
samo jedno ništa
sa nedosežnom tajnom

(Mariano, 29.jun 1916.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:54

PUSTINJA


Lepet krila kroz sumaglicu
preseca muk u pogledima

Na vetru se kruni koral
žeđi za poljupcima

Belasa se rasvit

Život preliva se moj
kroz preplete čežnji

Zrcalim strane sveta
s kojima sam drugovao
i naslućujem pravac

Putovanju na milost do smrti

Zastanemo da odsnimo

Sunce suši suze

Pokrivam se mlakim pokrovcem
od zlatnog lana

Sa ove zaravni pustošne
na rukama se izdižem
ka lepšem vremenu

(Ćima Kvatro, 22. decembra 1915.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:55

BDENJE


Cele noći
skljokan ukraj
jednog druga
razmrskanog
čija usta škrgutava
u pun mesec zjape
a navala krvi
iz njegovih ruku
prodire
u moj muk
pisao sam
pisma puna ljubavi

Još nikada
nisam tako
za život vezan bio

(Ćima Kvatro, 23. decembra 1915.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:55

NA POČINKU


Ko će me pratiti kroz polja

Sunčeva srma pršti
u kapima vode
po mekoj travi

Ostajem pokoran
ćudima
vedrog bezmerja

Planine se protežu
kroz ljubičastu izmaglicu
i lelujaju s nebesima

A gore na lakom svodu
čarolija se rasula

Padam u sebe

Smrkavam se u svom leglu

(Versa, 27. aprila 1916.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:55

MENA NA ORIJENTU


Kroz drhtureću mekotu osmeha
slutimo da nas zahvata
vrtloženje želja brizgajućih

Sunce nas bere

Sklapamo oči
da vidimo kako jezerom plove
osećanja bezmerna

Potom se vraćamo zemlji
da pečat utisnemo ovim telom
što nas sada pritiska suviše

(Versa, 27.aprila 1916.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:56

POSUSTALOST


Srce je rasulo krijesnice
uždilo se i zgasnulo
po listovima i travama
sricao sam

Rukama davao oblik zemlji
oglašenoj zrikavcima
glas se dizao
iz srca stišalog

Voli me ne voli me
zastrt sam krasuljcima
korenje pustio
u natrulu zemlju
rastao sam
kao turčinjak
na usukanoj stabljici
ubran sam
u glogovom žbunu

Danas
sličan Soči
gnezdim se
u sipkastoj pržini
prelivenoj suncem
i pretvaram se
u let oblaka

Napokon potpuno
razuzdan
obično stvorenje zastrašeno
ne odbraja srcem vreme više
ni mesta ni vremena nema
i srećno je

Na usnama mi je
poljubac mermerni

(Versa, 21. maja 1916.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:56

TEGOBA


Ovaj seljak
uzda se u kolajnu
svetog Antonija
i krepko korača

dok ja samu i golu
bez opsene
nosim svoju dušu

(Mariano, 29.juna 1916.)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:56

BRAĆA

Iz koje ste pukovnije
braćo?

Reč drhturi
u noći

List tek napupio

U vazduhu što se grči
nehotičan gnev
čoveka što se suočio
sa svojom
trošnošću

Braćo


/Mariano, 15.jula 1916.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:57

SLABAŠNI SAM STVOR



Kao taj kam

sa svetog Mikelea

tako studen

tako hrapav

tako ispošten




tako tvrd
tako posve
beživotan

Kao taj kam
i plač je moj
koji ne vidite

Smrt se
snosi
življenjem

/Valonćelo di Ćima Kvatro, 5.avgusta 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:58

U POLUSNU

Skolila me silovita noć

Vazduh je izrešetan
kao čipka
plotunima iz pušaka
a ljudi su sabijeni
u rovove
kao puževi u kućice

I meni se čini
da mnoštvo
zamorenih klesara
nabija kaldrmu
od vulkanskog kamena
po mojim drumovima
i da ih čujem
ne videći ih
u polusnu

/Valonćelo di Ćima Kvatro, 6. avgusta 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:58

REKE

Naslonjen na ovo kljasto stablo
napušteno u vrtači
po kojoj je popala
čama kao u cirkusu
pre ili posle predstave
gledam
kako oblak nečujno
promiče preko meseca

Jutros sam se opružio
u urni vode
i počivao
nalik relikviji

Soča me brzajući
glačala
kao neki od svojih oblutaka

Kosti sam svoje
uspravio
i poput akrobate
pošao
po vodi

Sklupčao sam se
kraj svoje odeće
kaljave od ratovanja
i nalik beduinu
počeo se klanjati
dočekujući sunce

Ovo je Soča
i ovde sam jasnije
naslutio da sam
poslušno vlakno
svemira

Muke moje nastaju
kad pomislim
da nisam
u opštem saglasju

Ali one tajnovite
ruke
koje me oblikuju
pružaju mi
retku
sreću

Preturih preko glave
godine mnoge
svog života

Ovo su
moje reke

Ovo je Serkio
iz koga su
možda dve hiljade godina
crpli
moj otac i moja mati
moj soj seljački

Ovo je Nil
koji je video
kako se rađam i rastem
i kako plamtim iskrenošću
po širokim ravnima

Ovo je Sena
u njenim mutninama
izmešao sam se
i razaznao

To su moje reke
sabrane u Soči

To je moja čežnja
što iz svake
nadolazi
u ovom času noći
kada mi se sopstveni život
čini kao krunica
od tame

/Kotići, 16. avgusta 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:58

HODOČAŠĆE

U zasedi
u ovom grobu
od ruševina
satima i satima
vucarao sam
svoju kost i kožu
zguljenu glibom
kao đon
ili glogova bobica

Ungareti
čoveče patnje
dovoljna ti je iluzija
pa da postaneš hrabar

Neki reflektor
tamo podalje
sabija more
u magluštinu

/Valonćelo del Albero Izolato, 16. avgust 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:59

ČAMOTINJA

Uklješten između dva kamena
sahnem
ispod ovog
posivelog svoda
nebeskog

Staze što se mrse
zaokupljaju moje slepilo

Nema ništa jalovije
od ove čamotinje

A nekada nisam znao
da i nebo s večeri
kada sahne
ipak nešto znači

Na mom afričkom tlu
što ga utoljava bruj
rasut
zrakom
obnavljam se

/Valonćelo del Albero Izolato, 22.avgusta 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 14:59

LEPA NOĆ


Kakva se to noćas uzvija pesma
od kristalnog odjeka srca
što tka
zvezde

Kakva svetkovina navire
iz svadbenog srca

Bio sam lokvica
pomrčine

U ovom času
grizem nebesa
kao dete bradavicu

U ovom času
opijen sam Svemirom

/Devetaki, 24. avgusta 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 15:00

SKRUŠENOST

Sa svojom glađu vučjom
telo svoje kao u ovčice
polako iskrećem na bok

Jer ja sam
kao trošna barka
i kao pohotan okean

/Lokvica, 28. septembra 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 15:00

SAN MARTINO DEL KARSO

Od ovih kuća
ostalo je tek
nekoliko patrljaka
od duvara

Iz tolikih kuća
bliskih srcu mom
niko živ
nije pretekao

Ali u srcu
nijedan krst ne nedostaje

A moje srce je
zemlja najrazorenija

/Valoćelo del Albero Izolato, 27.avgusta 1916./








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   Pet 23 Sep - 15:00

ČEŽNJA

Kad
noć se belasa svitajna
u premaleće
i uretko
poneko promine

Nad Parizom se gusne
tmurna boja
plača

Na uglu
mosta
promatram
neizmerno ćutanje
neke devojke
vitkostruke

Naši
jadi
spajaju se

I kao da su minuli
ostajemo

/Lokvica, 28. septembra 1916./


Prevod Milan Komnenić








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Đuzepe Ungareti/Giuseppe Ungaretti
» Đuzepe Arčimboldo
» Giuseppe Arcimboldo
» Djuzepe Verdi
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-