Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Andre Žid

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:49

Andre Žid – Koridon – Ljubav koja ne sme da izgovori ime
Četiri sokratska dijaloga sa Koridonom – doktorom za dušu – nisu ni ispovest, ni pamflet, ni pregled seksualnih praksa i iskustava, već ogled kojim se rasvetljava delikatna tema uranizma – ogled koji želi “da bude iskren, a ne ciničan, i prirodan na jednostavan način“. Oslanjajući se na Montenja, Paskala, Spinozu, i pre svega na antičku Grčku, Žid piše o ljubavi “koja ne sme da izgovori svoje ime“, ali ne ispisuje njenu jednostranu apologiju. Strah od “sokratske ljubavi“ je strah od raspada društvenog poretka, a upravo na primeru stare Grčke je očito da su ti strahovi neopravdani i iracionalni, i da su kao takvi jedino pogodni za manipulaciju od strane raznih vrsta društvene i političke moći. Životna radost koja, iznad svega, isijava iz ovog teksta jedan je od najjačih autorovih argumenata.
Koridon se po prvi put pojavio 1911. (u samo 11 primeraka), a u celosti je objavljen 1924. Iako mu je donelo mnogo neprijatnosti, Žid je ga je smatrao svojim najvažnijim delom.
Andre Žid (André Gide 1869-1951), francuski pisac i dobitnik Nobelove nagrade 1947. Poznat je po brojnim romanima (Podrumi Vatikana, Kovači lažnog novca, Imoralist), ali i po putopisima (iz Sovjetskog Saveza, Konga), esejima, dramama, pesmama i autobiografiskim delima. Smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka.
Andre Žid, punim imenom Andre Pol Gijom Žid, rođen je 22. novembra 1869. godine u Parizu, kao jedino dete Pola Žida i Žilijet Rondo. Odrastao je u imućnoj porodici koja je u njemu ujedinila strogo protestantsko vaspitanje i građansku tradiciju. Oca je izgubio sa samo deset godina, a porodica se seli u Normandiju. Od tada se o njemu brinu stroga majka, tetka i dadilja, a društvo ovih žena će, kako je kasnije pisao, mnogo uticati i na njegov razvoj, usađujući u dečaka bogobojažljivi strah od greha. Zbog psihičkih kriza, mladi Žid se školovao kod kuće. Tako izolovan, Žid počinje da otkriva novi svet, književnost i pisanje i već 1891. godine objavljuje prvo delo “Beležnice Andrea Valtera.
Odlazi u Pariz koji je u to vreme središte književnih zbivanja Evrope, posećuje salone i književne kružoke, ali 1893. godine odlučuje da otputuje u Severnu Afriku. U tom ambijentu koji ga podseća na “Hiljadu i jednu noć” ostaje dve godine. To razdoblje oslobađanja, lepote, uživanja i životne radosti označava prekretnicu u Židovom stvaralaštvu. Oslobođen puritanskih okova, Žid spoznaje svoju homoseksualnu prirodu. Po povratku u Pariz, međutim, egzaltacija ga napušta. Kod kuće je sve isto, iste kafane, iste rasprave, isti kružoci. Žid, razočaran i usamnjen, povlači se u ironiju i piše “Močvare”, neobično kratko delo kojim se udaljava od književnih pravaca, pre svega od simbolista kojima je nekada bio blizak. “Močvare” su jedan od prvih francuskih “anti-romana”.
Iste 1895. godine, umire Židova majka i on se ubrzo ženi svojom ljubavlju iz detinjstva, rođakom Madlen Rondo. Ova će veza, uprokos nežnosti i poštovanju, biti osuđena na intelektualni i bratski odnos i neostvareni brak. Sve žene u Židovim delima nosiće koren u njegovoj supruzi.  Žid piše roman “Imoralist”, koji nailazi na hladan prijem pariskih krugova kao i “Zemaljske hrane” neku godinu pre. Od “Imoraliste” 1902. do sledećeg dela “Uska vrata” 1909. godine, Žid ne objavljuje ništa osim nekoliko kritika. Zapada u tešku moralnu krizu, raskida sa prijateljima, progonjen je svojim težnjama i promašenim brakom, patnjom koju je naneo ženi koju voli, krizom identiteta. Piše Dnevnik, dopisuje se sa Valerijem, Klodelom i drugima, putuje mnogo i bavi se književnom kritikom. Tek 1914. godine izlazi Židov roman “Podrumi Vatikana”, satira o lažima i prevarama buržoazije. Dvadesetih godina Žid postaje inspiracija za pisce poput Kamija i Sartra, ali njegova dela u kojima brani homoseksualnu prirodu nailaze na oštre kritike. Iz vanbračne veze dobija i ćerku Katarinu 1923. godine. Objavljuje “Kovače lažnog novca”. Tokom tridesetih se kratko okreće komunizmu, u koji se razočarava posle posete Sovjetskom Savezu. Nastavlja svoja putovanja po Africi, u kojoj provodi i vreme Drugog svetskog rata. POsle rata objavljuje studiu o Valeriju, prevodi Šekspira, piše dosta. Nobelovu nagradu za književnost dobija 1947. godine. Poslednje godine najviše posvećuje objavljivanju svojih Dnevnika.
Andre Žid je umro 19. februara 1951. godine i sahranjen je na seoskom groblju u Kuverviju, pored svoje žene Madlen.. Iduće godine katolička crkva je njegova dela uvrstila u Listu zabranjenih knjiga.
Avant Art Media








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:50

Andre Pol Gijom Žid (fr. André Paul Guillaume Gide, 22. novembar 1869 - 19. februar 1951) bio je francuski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947.

Književni počeci

Anre Žid je rođen u Parizu 1869. Njegov otac, univerzitetski profesor prava, umro je 1880. Andre je odrastao u Normandiji, uglavnom kao usamljenik. Posle smrti majke 1895, oženio se rođakom Madlen Rondo, ali ovaj brak je bio samo formalan.

Godine 1891. Žid je objavio svoj prvi roman, „Sveske Andre Valtera“ (u originalu: Les Cahiers d'André Walter). Od 1893 do 1894 putovao je u severnu Afriku. U Alžiru je postao prijatelj Oskara Vajlda i priznao je svoju homoseksualnu orijentaciju.

Žid je učestvovao u formiranju književnog časopisa „Nova francuska revija“ 1908. (Nouvelle Revue française).

Roman „Vatikanski podrumi“ (Les caves du Vatican) objavio je 1914. To je satira o lažima i prevarama života buržoazije.

Dvadesetih godina 20. veka, Žid je postao inspiracija za pisce poput Alber Kamija i Žan Pol Sartra. Objavio je knjigu o Fjodoru Dostojevskom 1923. Kad je u svojim delima branio svoju seksualnu opredeljenost, kao u zbirki eseja „Koridon“ (1924), to je izavalo jake kritike javnosti. Žid je ovo svoje delo smatrao svojim najznačajnijim ostvarenjem.

Imao je kći Katarinu, rođenu 1923, iz vanbračne veze.

Svoju autobiografiju, Žid je objavio 1926. pod imenom „Ako zrno ne umre“ (Si le grain ne meurt). Kasnije je putovao po centralnoj Africi, Kongou i Čadu. Bio je kritičan prema francuskim kolonijalnim metodama eksploatacije.

Tokom tridesetih godina, kratko je bio zanesen idejom komunizma, ali se u nju razočarao posle posete Sovjetskom Savezu.

Žid je ponovo otišao u Afriku 1942. i tamo živeo za vreme Drugog svetskog rata.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:50

Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, više i sami ne razumete šta ste ga pitali.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:51

Umetničko delo cveta samo uz učešće, uz dosluh svih vrlih sastojaka duha.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:51

Greh je sve što zamagljuje dušu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:52

Umetnost je saradnja između Boga i umetnika, i što manje umetnik učestvuje to bolje.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:52

Čovek ne može da otkrije nove okeane ako nema hrabrosti da obalu izgubi iz vida.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:52

Bolje da vas mrze zbog onoga što jeste, nego da vas vole zbog nečega što niste.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:53

Sva velika umetnička dela dosta su teško pristupačna. Ako ih neki čitalac smatra lakim, znači da nije umeo proniknuti u srce dela.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:53

Te noci pripala mi je Marselin.
Jeste li vec shvatili ili vam moram reci da sam u ljubavi bio gotovo pocetnik? Mozda je bas tome nasa prva bracna noc dugovala sav svoj car .... Jer, cini mi se, kad se danas setim toga, da je ta prva noc bila jedinstvena, toliko su iznenadjenje i ocekivanje ljubavi pridoneli snazi uzivanja - toliko je jedna jedina noc dostajala da se izrazi i najveca ljubav, toliko se moje secanje napreze da je se jedinstveno secam. To je bio osmeh treba kad su se nase duse stopile ... Ali ja verujem da postoji samo jedan jedinstveni vrhunac ljubavi i da se dusa kasnije uzalud trudi da ga nadvisi. Da je unistava napor da ponovno ozivi svoju srecu. I da nista ne sprecava srecu kao secanje na srecu. Jao! ja se secam te noci ....
Nas se hotel nalazio izvan grada, okruzen vrtovima i vocnjacima. Ispred nase sobe protezao se vrlo sirok balkon. Dodirivale su ga grane stabala. Zora je slobodno usla kroz sirom otvoren prozor. Podigao sam se polako i nezno se nadvio nad Marselin. Spavala je. Cinilo se kao da se u snu smesi. Koliko je ona bila neznija toliko se meni cinilo da sam jaci i da je njena drazest jos krhkija. Glavom mi prohujase uzburkane misli. Verovao sam da ne laze kad kaze da sam sve za nju, ali odmah zatim : ''Sta cinim za njenu radost? Gotovo je svakodnevno po celi dan ostavljam. Ona sve ocekuje od mene, a ja je napustam! .. oh, jadna, jadna, Marselin! ...''Suze mi ispunise oci. Uzalud sam trazio opravdanje u svojoj ranijoj slabosti. Zasto sad povezujem sebicnost i stalnu brigu? Zar sad nisam jaci od nje?...
Osmeh je napustio njene obraze. Zora, koja inace sve ukrasava, pokazala mi ju je iznenada tuznu i bledu. A mozda je upravo priblizavanje jutra unosilo teskobu u mene : ''Hocu li se i ja jednog dana brinuti o tebi, uznemiravati zbog tebe, Marselin?'' uzviknuo sam u sebi. Zadrhtao sam. I sav prozet ljubavlju, samiloscu, neznoscu, spustio sam medju njene sklopljene oci najnezniji, najzaljubljeniji i najcedniji poljubac.


 

 

Andre Zid, ''Imoralista''








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:54

Boja istine je siva.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 16:55

Moja galerija: Bojan Otašević, 2008 – Fist 2, akril, 100x70cm; Moja kritika: Emil Živadinović, 2008.
 
Lično se pitam da li je unutrašnji pokretački moto ovog velikog dela teza da je vera svakog čoveka njegova lična samoća? Otuda možda ta "manijačka potreba za bogohuljenjem" od koje su sazdani Žid i njegovi junaci.
Ono što čini knjigu "velikom" nije samo prikaz licemerja građanske pobožnosti, niti zločin mladića koji bez razloga ubija nedužnog čoveka samo zato da bi osetio sopstvenu slobodu, kako se može zaključiti iz kritike. Naivnost pobožnog sveta je uverljivije no bilo šta drugo prikazana u romanu. Jer, uistinu, ako je izanđalom sveštenstvu moguće ubediti taj prosti pošteni svet da "njihov" Bog postoji, onda je i raznim probisvetima moguće te iste ljude ubediti da je potrebno da im daju svoj novac. Jednostavno. Na taj način se Žid naprosto poigrava sa vernicima, izjednačuje njihovu veru sa njihovom neiskvarenošću, ali, nažalost, izjednačuje i njihovu veru sa ljudskom glupošću. Ili, kako bi jedan od njegovih nesretnih junaka rekao: Čovek više ne zna gde da se okrene; na sve strane vidim samo opasnost.
Stoga i ne čudi što roman počinje preobraćanjem jednog nevernika u vernika, a završava ponovnim preobraćanjem tog istog vernika u nevernika. Zar vi ne znate kakvim nas slepcima čini respekt? tako se pita jedan akter, nimalo slučajno.
Bezmalo romantičarski osećaj lakoće / lepote življenja, kada je samo potrebno biti u Parizu i udahnuti ono najbolje što francuski šarm pruža je nešto što čitaoca obujmi, uz gorku istinu da se to uvek dešava nekom drugom, kome se život u sekundi promeni nabolje.
Briljantna karakterologija likova, kako ženskih tako i muških. Od sjajnih jednostavnih opisa šta biva kad nečije vrline ostaju nezaposlene ("Margueritina duša je skrojena od onog vanrednog tkanja od koga Bog naprosto pravi svoje mučenike"), preko "plemenitih priroda koje pred uvredom pokazuju svoju pravu veličinu" do "neizvežbanih radoznalosti".
Nad mnogim rečenicama Podruma Vatikana čitalac se prosto zamisli, kao nad stihovima. I zaista je sadašnjem čitaocu naviklom na dnevne novine, jevtinu literaturu,  holivudske filmove, i kao paradigmu toga domaće filmove, domaće "velike" mozgove i autore, kada čita štivo koje je pisao Andre Žid a prevodio Marko Ristić, a koje obiluje i dijalozima zaljubljenih: "ako vam je suđeno da se zaljubite, nemojte računati na moje pero da opiše nered vašeg srca", moramo se zapitati šta se to dogodilo sa sadašnjom (ne savremenom, nego sadašnjom) književnošću?! Otkuda toliko primitivizma, toliko snishodljivosti u odnosu pisaca prema čitaocima, naslova i tekstova skoro pa preslikanih iz žute štampe, toliko nesuvisle potrebe za nekakvim nakaradnim ličnim promocijama? Govorim uopšteno. Otkuda to da ono malo preživele čitalačke publike prosto guta naslove sa rafova iz supermarketa, a da se o autorima poput A. Žida i I. B. Singera toliko malo piše i govori, kao da su davno zaboravljeni? Da li to govori u prilog tezi da je njihovo vreme prošlo? Da je književnost slična dnevnom vestima – za nju se ogromni deo čitalačke publike zanima samo dok je aktuelna? Ne želim da verujem u to. Opirem se tome. Dela poput Podruma Vatikana treba iznova čitati i promovisati.
Šta se dogodilo sa onom vrstom ljudskih i moralnih gromada, zar je moguće da danas više ne postoje? Mladi Lafcadio koji ima ceo svet pod nogama (slobodu, novac, ženu koja ga voli i u koju je zaljubljen) se kaje zbog zločina koji je počinio, javno priznaje zločin i pristaje na svaku kaznu! Njegova misao je posvećena, on traži smisao u svome postojanju. Danas se ni obična jajara ni najveći zlikovac ne kaju zbog počinjenih zločina, niti ih priznaju, nemaju ni prigovor savesti, nego, pak, unajmljuju advokate koji žrtve pretvaraju u krivce. Postoje li danas ljudi poput Lafcadia, poput Raskoljnikova?
I sam Žid se, putem lika Juliusa de Baragliuoula, osrednjeg (eufemuzam za "loš") pisca, na svoj način obračunava sa onim lošim, a neizbežnim u književnosti, brutalno se poigrava sa idejama lošeg pisca (plemića skribomana i snoba), koji konačno dolazi do prave misli i stvaralačke ideje – neću nikakvog motiva za zločin; dovoljno mi je da motivišem zločinca. Da; nameravam da ga primoram da bezrazložno izvrši zločin. Jer, tako nastaje jedan slobodan čovek. Prava priča. Ali, u nedostatku duha, loš pisac se brzo pokoleba, ponovo pod izgovorom pobožnosti, fatalne za Žida.
Kao da se Žid obraća i sadašnjem (ne savremenom, nego sadašnjem) čitaocu: Tako mnogo ljudi piše, a tako malo njih čita (nije li to Miljkovićev stih "poeziju će pisati svi"). To će se svršiti katastrofom; sve te štampanosti odleteće preko ograde, i biće pravo čudo ako najbolje ne ode za najgorim na dno. Jedno apokalitično predviđanje da književnost ostaje prepuštena na milost i nemilost nekim budućim preživelim bibliofilima (ili bibliopatama)!
Žid se bavi fenomenom "lažnog" te "pravog" pape i naivnošću pobožnog pučanstva. Nama u Srbiji, nažalost, tako poznat motiv iz novijih vremena – pravi ili lažni Josip Broz (neki poljski grof), Slobodan Milošević kao čovek iz naroda ili čovek koga su Srbima poturili Amerikanci, "lažni car Šćepan mali", Nikola Tesla – čovek ili vanzemaljac… Ili kako bi to Židov junak rekao: A ko meni kaže da, kad stigne u raj, neće otkriti da njegov dobri Bog takođe nije onaj pravi?
Nameće se utisak da Podrumi Vatikana donekle podsećaju na scenario za pozorišnu predstavu, zbog mnogo pojašnjenja koje autor daje u zagradama ili kratkim crtama, što osim verno prenetog događaja ili karaktera nekog lika reditelju umnogome olakšava scensku izvedbu. Jedan divni vremeplov za podsećanje. Primetno je i to što nema jasne granice između onoga što propovedaju narator, te junak u trećem licu koji se često menja, kao da svi junaci imaju isti podjednako pronicljiv pogled na svet. Žid se povremeno bavi i trivijalnostima, koje nisu nesuvisle, ali i nisu bitne za samu fabulu. Npr. etimologijom određenih prezimena po nekim predelima Francuske, što ostavlja utisak autetičnosti i mogućih stvarnih sudbina koje su poslužile kao supstrat za roman, ali više indirektno govori o samom piscu, o njegovoj pedantnosti, revnosti, te strasti za pisanjem (sve dok ne budem naučio da sa većom sigurnošću razlikujem slučajno od neizbežnog, šta bih drugo mogao zahtevati od svog pera, ako ne tačnost i savesnost?). Radosti koje imam pišući uzvišenije su od onih koje bih mogao imati živeći.
Uostalom, kako Žid sam kaže: veština romansijera često prevazilazi verovatnoću.
 
Moja kritika: Emil Živadinović, 2008; Naslov knjige: (Les caves du Vatikan) Podrumi Vatikana; Autor: (André Gide) Andre Žid; Godinja objavljivanja knjige: 1914; Srpsko izdanje: Politika i Narodna knjiga, 2004; Prevod: Marko Ristić










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:05

Sva velika umetnička dela dosta su teško pristupačna. Ako ih neki čitalac smatra lakim, znači da nije umeo proniknuti u srce dela.
[left]









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:03, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:05

Umetnost je saradnja između Boga i umetnika, i što manje umetnik učestvuje to bolje.
[left]









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:03, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:05

Čovek ne može da otkrije nove okeane ako nema hrabrosti da obalu izgubi iz vida.
[left]









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:04, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:05

Tuđe greške su uvek zabavne.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:04, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:06

Bolje da vas mrze zbog onoga što jeste, nego da vas vole zbog nečega što niste.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:04, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:06

Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, više i sami ne razumete šta ste ga pitali.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:05, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:06

Nema nijednog umetničkog dela bez prečica.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:25, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:06

Umetničko delo cveta samo uz učešće, uz dosluh svih vrlih sastojaka duha.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:25, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:07

Posedovanje se dokazuje samo davanjem. Sve što niste spremni da date poseduje vas.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:26, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:07

U svakom se čoveku nalazi ogroman potencijal. Veruj u svoju snagu i mladost. Nauči se beskonačno ponavljati – “Sve zavisi samo od mene.”








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:26, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:07

Greh je sve što zamagljuje dušu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:26, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:07

Lakše je voditi ljude u borbi i raspirivati njihove strasti, nego ih obuzdavati i usmeravati ka strpljivom trudu na putu mira.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:27, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   Pon 19 Sep - 17:08

Veruj onima koji traže istinu, sumnjaj u one koji su je našli.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji put izmenio Esti dana Pon 10 Okt - 12:27, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Andre Žid   

Nazad na vrh Ići dole
 
Andre Žid
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Andre Zid
» Andre Žid
» Andre Kohn
» Nena Miljanovic
» André Derain
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-