Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Tomas Man

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:47

Štetna istina je bolja od korisne laži.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:47

Čovjek koji umire se više tiče onoga koji ostaje iza njega, nego njega samoga.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:47

Svako razumno ljudsko biće bi trebalo biti umjereni socijalist.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:47

Nikada ne mogu da shvatim kako bilo ko ne može pušiti. To može uskratiti čovjeku najbolji dio njegovog života. Sa dobrom cigarom u njegovim ustima, čovjek je savršeno siguran i ništa ga bukvalno ne može dotaći.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:48

Vrijeme hladi, vrijeme čini stvari jasnijim. Nijedan čovjek ne može ostati nepromijenjen nakon nekoliko sati.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:48

Ono što nazivamo nacionalsocijalizmom je otrovna perverzija ideja koje imaju dugu historiju u njemačkom intelektualnom životu.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sub 11 Mar - 18:48

Zbog dobrote i ljubavi čovjek ne smije dozvoliti da smrt ima suverenitet u njegovim mislima.

Thomas Mann
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sre 15 Nov - 18:13

"Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrednije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne - propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja."
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Sre 15 Nov - 18:13

…Telo, ljubav, smrt – to troje čine samo jedno. Jer telo je bolest i požuda, a ono nam donosi smrt. Da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov užas i njihova magija … O, čarobna organska lepoto, koja se ne sastojiš ni iz uljane boje ni iz kamena, već iz materije žive i raspadljive, pune grozničave tajne života i truljenja.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:03

Tomas Man je pisac koji je zajedno sa Džojsom i Kafkom obeležio jednu književnu epohu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929. godine. Dela Tomasa Mana su klasici svetske književnosti, a među njima treba istaći romane Budenbrokovi i Čarobni Breg.
Rođen je u Libeku, u porodici u kojoj nije samo on bio pisac. Naime, njegov stariji brat Hajnrih takođe je bio književnik. Tomas Man je stvorio romane, pripovetke, eseje pune simbolike i psihološke analize društvenog trenutka u kojem je živeo na kolektivnom, ali i na pojedinačnom planu. Jedan mali deo toga su i ovi citati.

Ljubav je, a ne razum, ta koja je jača od smrti.

Pisac je onaj za koga je pisanje teže nego drugim ljudima.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:03

Govor je sam po sebi civilizacija.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:04

Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrdnije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne – propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:04

Usamljenik, nenaviknut da deli sa drugima svoja gledišta i osećanja, ima mnogo žešća mentalna iskustva i manje je razumljiv od društvenog čoveka.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:04

Mnogi ljudi imaju besmislen život. Kao da su u nekom polusnu, čak i onda kada rade nešto za šta misle da im je važno. To je zbog toga što jure za pogrešnim stvarima. Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:05

Uz velikog čoveka često idu i velike greške.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:05

Čovek ne živi samo svojim ličnim životom kao jedinka, već, svesno ili nesvesno, i životom svoje epohe i svojih savremenika.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:05

Čak i štetna istina vredi više od korisne laži.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:05

Rat je kukavičko bežanje od mirnodopskih problema.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:06

Kad planiramo potomstvo, moramo imati u vidu da vrline nisu nasledne.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:06

Telo, ljubav, smrt – to troje čine samo jedno. Jer telo je bolest i požuda, a ono nam donosi smrt. Da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov užas i njihova magija … O, čarobna organska lepoto, koja se ne sastojiš ni iz uljane boje ni iz kamena, već iz materije žive i raspadljive, pune grozničave tajne života i truljenja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:06

Iz istorijskih dela saznaje se više o istoričarima nego o istoriji.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:06

Ljubav je izvod iz strasti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Pet 15 Dec - 19:07

Razum je glup pred smrću, jer on nije ništa drugo nego vrlina, a smrt je sloboda, bezobzirnost i požuda.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 19900

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Ned 27 Maj - 16:38

Tomas Man, prikaz Budenbrokovih uz rusko izdanje iz 1936
Ovaj prvi veliki roman Tomasa Mana jeste jedno od najznačajnijih dela nemačke književnosti predratnog doba. Po svom društvenom i umetničkom značaju jedino se još ciklus romana Hajnriha Mana, koji prikazuje vilhelmovsko carstvo, može uporediti s njim. U tom ciklusu (naročito u “Podaniku”) Hajnrih Man istupa politički oštrije i aktuelnije od svog brata Tomasa.

U “Budenbrokovim” ne nalazimo takvu neposrednu aktuelnost. Fabula romana završava se davno pre procvata i sloma vilhelmovskog razdoblja. Pa ipak on sadrži duboku društvenu kritiku, mada u složenom, zamršenom obliku. Umetnički oblik “Budenbrokovih”, tesno povezan s tim osobenim vidom kritike društva, takođe je veoma osoben: u celoj nemačkoj književnosti iz predratnih godina nema ni jednog jedinog po obliku ovako zaokrugljenog i monumentalnog romana tako mirnog toka. Ali ne samo u nemačkoj-i u celoj svetskoj književnosti tog razdoblja malo je dela koja bi se u pogledu umetničkog oblika mogla uporediti s ovim romanom.


U njemu se priča istorija jedne porodice. Opadanje buržoazije ovde je prikazano u slici propadanja jedne trgovačke porodice. Nezavisno jedni od drugih, razni pisci, Manovi savremenici, prihvatali su se sličnih predmeta. Maksim Gorki napisao je ''Delo Artomonovih'', Golsvordi ''Sagu o Forsa-jtima''.Već je i Zola opisao propast jedne porodice i uklopio tu temu u široko komponovanu sliku sloma Drugog Carstva. Najveći deo pisaca usredsredio je svoju pripovedačku veštinu na sudbine opisanih porodica a krupne političke i ekonomske pojave druge polovine veka prikazao samo utoliko ukoliko su bile povezane s ličnom sudbinom ovog ili onog člana porodice. Društvena stvarnost javlja se u ''Budenbrokovima'' u neposrednom obliku samo tamo gde opipljivo pokazuje uspon ili pad porodice Budenbrok.

Roman Tomasa Mana je elegičan ep o propadanju građanstva. Prikazuju ga s dva stanovišta. S jedne strane, tvrde da se u propadanju porodice Budenbrok odražava opšti proces propadanja buržoazije; biološke i psihološke osobenosti pretstavnika pojedinih pokoljenja jesu karakteristični simptomi i oblici u kojima to neminovno propadanje dolazi do izraza. Gledano s tog stanovišta, roman Tomasa Mana je monumentalni simbol građanske dekadencije. Kao istorija propadanja, međutim, roman se može posmatrati i u drugom, beskrajno neposrednijem i konkretnijem smislu. On prikazuje odumiranje stare buržoazije u tesnoj povezanosti sa izumiranjem najboljih građanskih tradicija. Tomas Man, doduše samo kao skicu, prikazujući samo periferne pojave, ali ipak potpuno jasno i očigledno iznosi kako namesto buržoazije starog kova nadiru pretstavnici savremene buržoazije: nekulturni, samoživi, okrutni i bljutavi kapitalisti današnjice.

Roman je izgrađen na ovoj suprotnosti. Način pisanja Tomasa Mana strogo je objektivan; pod skladno datim oblikom »Budenbrokovih« krije se, međutim, motiv propadanja nemačke građanske ideologijeu doba svih onih uspeha sedamdesetih godina, propadanja što zahvata nemačko društvo vilhelmovskog razdoblja u tesnoj vezi sa ulogom koju je Nemačka odigrala u imperijalističkom ratu. Ova kulturno-kritička borba (koja u izvanredno tananom umetničkom obliku, gotovo uvek prikriveno, pa ipak dovoljno odlučno dolazi do izraza ) dovodi Manov roman u neposrednu vezu s najaktuelnijim kulturnim pitanjima tog doba. I ne samo tog doba: jer mnogi koreni nemačkog fašizma spuštaju se do tla tradicija vilhelmovske Nemačke.

Ni u naše vreme Manov roman nije izgubio aktuelnost.On je humanistički protest protiv varvarstva imperijalističke buržoazije. U tome je njegov značaj, i to nije u protivrečnosti sa činjenicom da Tomas Man današnjoj buržoaziji suprotstavlja čestiti patricijat Hanze, a ne buržoaziju u usponu. Ovaj ublažen oblik humanističkog protesta organski izrasta iz razvoja celokupne nemačke građanske literature, a naročito iz razvoja samog Tomasa Mana.

Tomas Man propadanje stare buržoazije opisuje kao unutrašnji proces.On u svom romanu prikazuje četiri pokoljenja jedne stare libečke trgovačke porodice. On sjajno ocrtava osobenost pojedinih ličnosti i majstorski opisuje kako njihovu različitost tako i njihovu porodičnu sličnost. Vidimo telesne i duševne crte svojstvene svim Budenbrokovima; u isti mah vidimo kako se, s jedne strane, u svakom novom naraštaju razvijaju nove osobine, nove crte karaktera a, s druge strane, kako stara nasleđena svojstva pod novim društvenim okolnostima i u vezi sa individualnošću svakog pojedinca stiču novo značenje.

Tomas Man se ne ograničava na psiho-fizičko obeležavanje ličnosti-činilaca u romanu, kako je to običaj njemu savremenih naturalističkih pisaca. Veoma uzdržano, škrtim nagoveštajima on pokazuje i promene u shvatanjima svojih likova, a u ovim promenama odražava se istorijski istinito i one koje se zbivaju u objektivnoj stvarnosti. Najstariji predstavnik porodice Budenbrok, intendant u vojsci što se borila protiv Napoleona, jeste slobodouman volterovac; njegov sin je pod uticajem verski-romantičnih ideja iz vremena Obnove (mada se mora reći da te ideje kod njega imaju naročitu, patriciski-čestitu, ublaženu boju). U trećem pokoljenju verske ideje uopšte više ne igraju nikakvu ulogu. Budenbrokovitog vremena pokazuju se-opet potpuno u skladu sa istorijskom istinom –kao pristalice Šopenhauerove filozofije i Vagnerovog pozorišta. Izvanredno je zanimljivo što Manov senator Tomas B. s oduševljenjem čita Šopenhauera, ali odmah zatim vidimo kako društveni zahtevi što ih život postavlja uvaženom trgovcu sprečavaju ovog da svoje lične sklonosti i nagone filozofski obrazloži i razvije.

U središtu romana stoji treći naraštaj Budenbrokovih. Simptomi propadanja tu se već jasno ispoljavaju. Tomas Man dostiže visok umetnički domet u opisu čitavog niza psihičkih crta koje su zajedničke braći, i Tomasu i Kristijanu, pa ih ipak odvode sasvim različitim životnim putevima. I ovde nam on simptome propadanja ne predočava opisom psiho-fizioloških osobenosti: Man se trudi da prodre do temelja njihovog života i da psihološke korene dekadencije otkrije u otuđivanju pojedinca od svoje društvene klase. Kod predstavnika prva dva pokoljenja bili su način života, trgovačke tradicije u duhu patriciskog građanstva, etika, itd.-sve je to bilo neprekoračljiv, po sebi razumljiv i nikakvim sumnjama izložen životni okvir. Kod Tomasa i Kristijana već se izgubila takva lična povezanost sa životom njihove klase. Mlađi brat, Kristijan, usled toga gubi svaki stav; čitav njegov život raspada se u niz besmislenih epizoda, i on propada moralno i fizički. Tomas, stariji brat, hoće ovu vezu, koja mu nije nagonski data, da uspostavi svesnim naporom. On pokušava da veštački, na silu nametne sebi takvu ''prirodu'' bogatog trgovca –patricija. Za neko vreme on u tome i uspeva. Izgleda čak da je Tomas trgovačkoj kući Budenbrok pribavio izvanredan sjaj-on je prvi Budenbrok koji stiče senatorsko dostojanstvo! Pa ipak on nema korena, i ukoliko vreme dalje odmiče utoliko se to jasnije ispoljava. Njegova ''tradicionalnost'' sve se više pretvara u prazno glumljenje. Kapitalizam se nezaustavno razvija, i Tomasov pokušaj da nove oblike sticanja novca spoji sa ''časnošću'' porodice propada. Čak i Tomasova vodeća uloga u preduzeću pretvara se u formalnost, već se priča kako on na berzi igra čisto dekorativnu ulogu. Najmlađeg Budenbroka, stvorenje nesposobno za život i dekadentno, potpuno progutaju njegova osećanja. On umire vrlo mlad, a s njim izumire i porodica Budenbrok.

Sudbinu ove porodice u čitavoj njenoj simbolici prikazao je Man izvanredno celovito. Ova celovitost, ovo izrastanje iz postojećeg jeste i snaga i slabost Mana umetnika. Besprimerna celovitost je zasnovana na samoograničavanju svog tvorca, na hladnom odabiru predmeta i njihovom hladnom prikazivanju.Tako ova smirena celovitost romana krije dubok i nerešen rascep. U knjizi je dosledno do kraja sačuvan objektivan ton. Način pričanja ide svojim pravim, hroničarskim putem bez strasti. Po svojoj suštini, među tim, kako kompozicija tako i predmet i ličnosti nose potpuno subjektivno obeležje.

Subjektivan je pre svega izbor građe. Iz društvene stvarnosti izdvojeno je samo ono što se tiče Budenbrokovih, a prikazano onako kako ga doživljavaju Budenbrokovi, čak i tamo gde su u pitanju ekonomski ili politički događaji svetskog značaja (revolucija 1848.god.,rat 1870-71.god., itd.). Tok pripovedanja stoga je potpuno jednosmjeran, jer se njegov razvoj prilagođava pojedinim ličnostima koje su povezane sa sudbinom porodice, koje se otelovljuju u njoj. Ovo načelo izbora, međutim, dovodi do toga da najkrupniji događaji samo utoliko bivaju zahvaćeni romanom ukoliko su prodrli u svest Budenbrokovih. Samostalan, pravi značaj ovih događaja, koji ni izdaleka nije onakav kakav se odražava u predstavi tih ljudi, mora zato neminovno da bude okrnjen.

Subjektivizam ovog stava najjasnije se ispoljava u suprotstavljanju stare i nove buržoazije. Samim tim što se u prikazivanju ove suprotnosti, koja je stvarni razlog nazadovanja Budenbrokovih, ograničava samo na ono što Tomas B. može da shvati, pisac svoju široku temu sužava na opisivanje psihološke dekadencije jedne porodice. Ovim načinom odabiranja on se služi i pri oblikovanju ličnosti koje ne pripadaju porodici. Zato epizodni likovi pomalo liče na groteskne siluete. Obeležavanje njihovih karaktera, zasnovano na ponavljanju jedne ili dve nepromenljive crte, potseća na ''lajt-motive'' u operama R.Vagnera. Slabost takvog subjektivističkog obeležavanja postaje naročito očigledna u liku Gerde, žene Tomasa B. Ona je opisana kao zanimljiva, ekscentrična žena, kao ličnost tajanstvena u očima libečkih ''patricija''. Što je Tomas B. izabrao upravo tu ženu, smatra se kao izvanredno značajno za njega. Ali čitalac o njoj saznaje samo onoliko koliko su libečki trgovci mogli da sagledaju. Njen unutrašnji život ostaje i za čitaoca zagonetka.

Književni stil romana u potpunom je skladu sa izborom građe. Man nastoji da stvori što veće, po mogućnosti celovite i mirne slike. Zato se o pojedinim zbivanjima priča što je moguće manje. Pretpostavljaju se razgovori, pisma itd. u kojima se već prošla zbivanja sažimaju, analiziraju. Izvanredno značajno je, npr., sledeće: Tomas B. voleo je u mladosti neku devojku, ali po shvatanju svoje porodice nije mogao da se oženi njome. Čitalac ništa ne saznaje o ovoj mladalaćkoj ljubavi. Dat je jedino kratak oproštajni razgovor zaljubljenih pred Tomasov odlazak na put. Krize u društvenom životu takođe se većinom prikazuju u sažetoj priči posle događaja, upoređivanjem sadašnjice sa prošlošću, a ne kao dramatične prekretnice. Man time ne izbegava uvek prikazivanje dramatičnih sukoba, ali to je osnovna priroda njegovog načina prikazivanja. I kad govori o sukobima on počinje sa konačnom katastrofom, pa u sažetom obliku dā sve ono što je prethodilo razvoju zbivanja. U tom pogledu njegovi romani podsećaju na Ibzenove drame.

Na takvoj podlozi nastaje mirna veličina »Budenbrokovih«. Ona se postiže više brižljivim prečišćavanjem životne građe nego smelim epskim zahvatanjem i epskom zasićenošću dramatičnih prekretnica. Ovo gledište Man potpuno svesno primenjuje i s velikom doslednošću i veštinom sprovodi do kraja. Ono mu pruža mogućnost da rascepkanost i istrzanost kapitalističkog društva prikaže u velikim, mirnim slikama. Pravi značaj i granice ovog osobenog načina prikazivanja otkrivaju se, međutim, izvanredno jasno pri poređenju »Budenbrokovih« sa »Delom Artomonovih« M.Gorkog.

Man sve rešava u mirnom i slikovitom proticanju vremena; mirne slike fatalističkog ishoda. Man u propadanju starog trgovačkog staleža vidi raspadanje klase s kojom je povezan, gašenje ideala, nastajanje jednog novog društvenog tipa koji mu je tuđ i koji on odbija. Man stvara delo na podlozi opreznog prečišćavanja i razvrstavanja životne građe.

»Budenbrokovi« u razvoju književnosti, pa čak ni u Manovom stvaralaštvu ne mogu dobiti nastavak jer ovo u mnogome veličanstveno delo često probija silom mu nametnute granice. Ma koliko da je Man prečišćavao svoju građu, život nije mogao da nađe mesta u fatalističkoj šemi sudbine. U trećem pokoljenju postoji jedna sasvim živa i nimalo dekadentna ličnost: Toni. Da bi nju uklopio u kobno raspadanje porodice, Man se našao prinuđen da nagomila bezbroj nesrećnih slučajeva u njenom prvom i drugom braku, i u braku njene kćerke. Najzad mu polazi za rukom da i nju prikaže kao biće koje je pretrpelo potpun slom. Upravo ovo nasilje ukazuje na to da mirna monumentalnost romana nije nametnuta građom, da je podloga umetničke piščeve objektivnosti duboko subjektivna. Velika umetnička obdarenost, kultura i ozbiljnost Tomasa Mana omogućile su uklapanje ovih protivrečnih elemenata u jednu umetničku celinu. Ta celina, međutim, samo je lepa spoljašnjost. Zato je ovaj roman jedno usamljeno srećno dostignuće u razdoblju toliko nepovoljnom za umetnost, ali ne može poslužiti kao uzor za dalji razvoj romana.








Zagrljaj vodi do mesta gde se šapuće  
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 11937

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   Uto 9 Okt - 11:21

“Nemački slušaoci!” – poruke Nemcima tokom II svetskog rata

Tomas Man (1875–1955), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine, bio je jedan od najuticajnijih nemačkih pisaca dvadesetog veka; bio je, takođe, odlučan glasnogovornik protiv Hitlerovog režima. Njegova dela je mimoišlo nacističko spaljivanje knjiga 1933. godine, ali ne i dela njegovog brata Hajnriha (1871 – 1950) i sina Klausa (1906 – 1949). Godine 1938, nakon nekoliko odlazaka u inostranstvo, Man i njegova porodica su emigrirali u Sjedinjene Države, gde je počev od 1940. jednom mesečno snimao radio emisije, naslovljene “Nemački slušaoci!” (“Deutsche Hörer!”). Ove emisije, u dužini od pet do osam minuta, snimane su na ploče i slale su se BBC-u u London. Odatle su emitovane u Nemačkoj putem dugotalasnog radija. Manova obraćanja su postala ključni deo Savezničke taktike demoralisanja. Procenjuje se da je broj stalnih slušalaca u Nemačkoj bio mali, pošto se uključivanje stranih stanica smatralo “radio zločinom”: svako ko bi bio uhvaćen na delu strogo je kažnjavan. Svejedno, Manovi napadi su izazivali Hitlerove odgovore, koji je u svojim obraćanjima agitovao protiv svog poznatog kritičara.

Emitovan u julu 1942, ovaj transkript radio emisije je iz faze u kojoj je Man još uvek smatrao Nemce žrtvama Hitlerove diktature – time je objašnjavao veoma ograničen pokret otpora u svojoj zemlji. Pritom, Man je pretpostavljao da Nemci priželjkuju Hitlerov poraz koliko i on. Na kraju rata, ipak, Man je revidirao svoje mišljenje i celu situaciju posmatrao iz ugla kolektivne odgovornosti. Ovaj novi uvid mu je onemogućio da se u potpunosti pomiri sa Nemcima u posleratnom periodu.

*****

“Dobro znam da ne moram da vas upozoravam na ushićenost koja vlada zbog Hitlerove pobede i osvajanja Rostova, grada na Donu, koji je on i pre bio pokorio. Zbog takvih stvari se ne skače od radosti, treštanje radio truba koje prati tu objavu je odvratno, nikako se ne može biti presrećan. Nemojte gubiti svoj entuzijazam; treba da budete utešeni. Nije nama, koji smo ovde, potrebna uteha kada rat izgleda kako izgleda sada. Kada biste samo znali koliko smo mi sigurni u naše ciljeve, koji su za početak, kao premisa za sve što će doći, uništenje Hitlera. Njegov poraz je zapečaćen, verujte mi i ne plašite se! To je svetska nužnost, potpuno neizbežna, i biće postignuta na ovaj ili onaj način, a pošto je tako odlučeno, pobede tog jadnika su samo krvave besmislice. Zbunjeni ste i depresivni. Razmišljate: “Da li će posle svega on pobediti? I zar ga se nikada nećemo otarasiti? I da li će svet biti nemački, na tako očajan način na koji je sad nemački?” Ne bojte se. Hitlerova pobeda je prazna reč: ne postoji tako nešto – nije u oblasti prihvatljivog, dopustivog, zamislivog. To će biti sprečeno; još bolje, on sam će je uvek sprečavati, ta žalosna protuva, zbog njega samog, jednostavno zbog njegove prirode, zbog njegove nemoguće i beznadežne poremećene naravi, koja mu onemogućava da misli, želi, ili da uradi bilo šta što nije lažno i unapred osujećeno. Govori se o izneverenom đavolu. Ali niko ne izdaje đavola; on je izneveren zbog njega samog, za početak. Ni sa Faustovom dušom, dušom čovečanstva; nikako drugačije glupi Sotona neće potonuti u pakao, osim sam.

Kažem: ne bojte se! Da li mislite da će u ponovnom podmazivanju svog parnog valjka za osvajanje sveta stići dalje od Kavkaza? A ako uspe i ako Rusi budu ostali iza Urala, šta još? Pa, samo još. Može samo da bude još: noći, ludila i smrti; nema kraja za njega, samo njegovog kraja. Rusi se neće smiriti. Niko od vas u to ne može ne verovati. Lažna revolucija nacizma se susrela sa pravom i istinitom revolucijom, takvom čija bi istrajnost u pročišćenju trebalo da vam bude lekcija, vama Nemcima, kada vaš čas kucne. I ova Ruska revolucija je dugoročno vezana i jasno oblikovana istorijskim sporazumima sa anglo-saksonskom demokratijom, koju su probudile njene društvene obaveze i koja preduzima jednako revolucionarno podmlađivanje – vezana za nju borbom koju Hitler, sa svojom dijaboličnom prljavštinom “Novog poretka”, ne može preživeti. U taj sporazum se uzdaju pokoreni, opljačkani, mučeni, poluistrebljeni narodi Evrope. U ovim nacijama mržnja spram besramnog tlačitelja, još uvek nemoćna, ali koja iznova i iznova eksplodira kroz silovite individualne činove, besni i raste, i oni samo čekaju na trenutak kada će strašnom pobunom zbaciti najodvratniji jaram koji je narodima ikada bio nametnut – oni čekaju na to, kao i vi, Nemci.

Ne bi trebalo od vas da se traži pobuna, da vas pitaju: “Kada ćete napokon oterati ovog paklenog zločinca koji vam radi sve ovo i koji je učinio da lice Nemačke izgleda kao Gorgonina grimasa?” Kada ćete se predati i kapitulirati pred razumom? Nema poente vršiti pritisak i zahtevati to od vas na taj način, svi to razumemo, jer vi to ne možete. Nije kao što je bilo 1918. kada je Nemačka doživela slom. Telo ljudi spregnutih i poduprtih gvožđem zla, kao što je vaše, ne urušava se, već sablasno stoji, iako je sve pod tim gvožđem već natrulo. Moram li da vam kažem kako je sve natrulo ispod oklopa koji vas drži na nogama? Vi to znate bolje od nas i znam da niko zbog vas ne oseća više užasa nego što ga vi od samih sebe osećate. Ali taj fantom poduprt gvožđem koji ćete uskoro postati jednog dana mora pasti, uprkos svemu, i to će biti trenutak vašeg ponovnog rođenja kao humanog naroda. Zar nije bilo, čak prošle zime, streljanja pobunjeničkih trupa? Uskoro će ih biti još, i još. Udarac besmisleno okrvavljene narodne vojske – to je oblik koji će imati, po svemu sudeći, vaš pad i vaše vaskrsenje.

Bliži se kraj, Nemci, verujte mi i ne bojte se! Kažem vam to ovog trenutka kad vam još jednom izgleda da je osvojena nova teritorija, postignut uspeh i pobeda. Bliži se kraj – ne vas, ne Nemačke. Takozvano uništenje Nemačke je prazna reč, nepostojeća stvar, kao što je i pobeda Hitlera. Ali kraj se primiče; zapravo, uskoro će doći – kraj odurnog sistema, pljačke, ubistva i lažne države nacionalsocijalizma. Biće okončana njena bezvredna i sramna filozofija i sva bezvredna i sramna dela koja su iz nje nikla. Računi će biti svedeni, katastrofično svedeni, sa njenim glavešinama, njenim liderima i pomoćnicima, slugama i korisnicima, njenim generalima, diplomatama i Gestapovim hijenama. Računi će biti svedeni i sa njenim intelektualnim pionirima i štitonošama, novinarima i pseudo-filozofima koji joj ližu čizme, geopolitičarima, ratnim geografima, učiteljima vojne doktrine i profesorima rase. Nemačka će biti pročišćena od svega što je ikada imalo bilo šta sa hitlerizmom i svime što ga je omogućilo. I sloboda će biti uspostavljena u Nemačkoj i u svetu koji veruje u sebe, poštuje sebe, zna kako da se brani, i koja pazi ne na dela, već, pre toga, na misli u vezi sa idejama koje povezuju čoveka i boga.”

(prevod: Danilo Lučić)








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Tomas Man   

Nazad na vrh Ići dole
 
Tomas Man
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Umro američki slikar Tomas Kinkejd
» Tomas Edison
» TOMAS MAN " BUDENBROKOVI "
» Tomas Man
» Španska istorija
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-