Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Henri Valentajn Miler

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Henri Valentajn Miler   Ned 18 Sep - 12:23

Zaboravljen, pa slavljen[
Dušan STANKOVIĆ
”Rakova obratnica” štampana najpre u Parizu, jer je u SAD roman bio zabranjen više od tri decenije, zbog opscenosti i navodne pornografije. Glavni junaci su propali trgovci, novinari, prostitutke, a radnja se događa u sumnjivim hotelima i javnim kućama.

JOŠ dosta davno, negde polovinom 19. veka, američki pesnik i filozof Ralf Valdo Emerson napisao je: ”Ovi će romani, malo pomalo, ustupiti mesto dnevnicima ili autobiografijama - zanosnim knjigama, kad bi čovek samo znao kako da među onim što naziva svojim doživljajima odabere ono što je, zaista, njegov doživljaj i kako da istinito zabeleži istinu”.
Ovaj navod stoji kao moto proslavljenom romanu ”Rakova obratnica” Henrija Milera (1891-1980) duhovnog oca američke bit generacije i dela poput ”Crno proleće”, ”Jarčeva obratnica”, trilogija ”Ružičasto raspeće” (”Pleksus”, ”Neksus”, ”Seksus”). Pisao je i putopise (”Kolos iz Marusija”), meditativnu kritičnu prozu - ”Kosmološko oko”, ”Mudrost srca”, ”Nedelja posle rata”. Bavio se i slikarstvom.U Enciklopediji ”Britanika” piše da je stvaralaštvo Henrija Milera usmereno ka osporavanju i odbacivanju civilizacije i da pisac vrednosti vidi samo u seksu i umetnosti! Često zabranjivane zbog opscenosti i pornografije, njegove knjige sadrže stranice istinske poetske lepote i pune su lucidnih esejističkih i filozofskih digresija.

Odmah na početku ”Rakove obratnice” Miler se određuje baš u tom svom sagledavanju sveta: ”Boris mi je upravo izložio rezime svojih pogleda. On je prorok vremena. Vreme će i dalje biti loše, kaže on. Biće više nesreća, više smrti, više očaja. Ni najmanjeg znaka da će doći do promene. Rak vremena nas postepeno izjeda. Naši su se heroji poubijali, ili se ubijaju. Heroj, prema tome, nije vreme, nego bezvremenost. Mi moramo krenuti ukorak, strojevim korakom - prema tamnici smrti. Nema boga. Vreme se neće promeniti.”
Pošto je 1934. najzad našao izdavača, roman je štampan u Parizu na francuskom i engleskom radi američkih turista koji su ga kupovali, jer je ova knjiga u SAD bila zabranjena više od tri decenije. Koliko je problema imao sa cenzurom pokazuje i podatak, kada je 1961. Vrhovni sud SAD najzad zaključio da ”Rakova obratnica” (koju je i sam pisac nazvao ”polaganjem računa o životu čoveka bez ikakvog zataškavanja”), ima književnu vrednost i doneo odluku da se kao ozbiljno delo umetnosti i književnosti ne sme zabraniti. I pored toga, jedan knjižar u Holivudu je osuđen na robiju zbog izlaganja knjige u izlogu radnje, a roman je proglašen od nekih kritičara ”klozetarskom književnošću” i ”škrabotinama bolesnog uma”!
Ipak, taj ”bolesni um” Henri Miler, bio je član Nacionalnog komiteta za umetnost i književnost SAD, a 1975. je odlikovan francuskim ordenom Legije časti. A u ”Rakovoj obratnici” Miler piše: ”Jesen je moje druge godine u Parizu. Poslali su me ovamo zbog nekog razloga koji još nisam u stanju da shvatim. Nemam novca, nemam prihoda, nemam nade. Ja sam najsrećniji čovek na svetu. Pre godinu dana, pre šest meseci, mislio sam da sam umetnik. Više to ne mislim, sad jesam. Sve što je književnost, otpalo je od mene. Nema više knjiga koje treba napisati, Bogu hvala.”
U Pariz Miler je stigao posle predstavnika američke izgubljene generacije, kojoj su pripadali i Ernest Hemingvej i Skot Ficdžerald. I tu je i napisao ”Rakovu obratnicu” koja je mnogo više do romana. Sam pisac više je voleo svog ”Kolosa iz Marusija” (”...jer je radostan, jer donosi radost...”), ali mu je pariska knjiga donela uvažavanje DŽordža Orvela, Tomasa Eliota, Lorensa Darela. 
Sam život ovog pisca bio je sablažnjiv za njegovu generaciju. Gotovo sve njegove knjige, pa i ”Rakova obratnica”, jesu autobiografskog sadržaja. Nemački list ”Zidojče cajtung” je još pre tri decenije (knjige su mu i tamo bila zabranjivane), opisao ”Obratnicu” kao ”anarhično umetničko delo”, a njega nazvao boemom. Pisac se ne opredeljuje za stvaranje umetnosti, umetničkih knjiga, nego i sam, svojim životom, predstavlja umetničko delo, koji ”punu egzistenciju, potpunu prisutnost u svakom trenutku i punu slobodu želi da ostvari ne samo u odvojenoj sferi umetnosti, nego i u samoj stvarnosti”. Zato su mu knjige smatrali nemoralnim i njega, koji se vaspitavao na delima Dostojevskog, i Ničea i njegovom imoralizmu, dovoljno moralnim da živi svoju filozofiju! Uz to, Miler je voleo da kaže: ”Ja sam duhovno mrtav. Fizički sam živ. Moralno sam slobodan.”
”Kad umrem”, govorio je novinarima Henri Miler, pred svoju smrt 1980. godine, ”baš me briga šta će biti sa mnom. Kad umrem možete činiti šta god hoćete. Spalite moju kuću, uništite knjige. Biću izvan svega toga, hvala Bogu.” A godinu dana ranije na pitanje novinara pariskog ”Monda” da li se boji smrti odgovorio je: ”Moj prijatelj Žan Renoar je umro. Nisam plakao, samo sam u sebi promrmljao: Gore gde je on, njemu je sada možda bolje, nego ovde meni. Znate li da je po mom mišljenju na zemlji pakao. Mislim da ne grešim.”
Sve ove ideje sadržane su u ”Rakovoj obratnici” koji nije roman u pravom smislu, po pripovedačkom postupku. Pisci, slikari, muzičari, novinari, propali trgovci, prostitutke, lezbejke, homoseksualci, čine svet ove knjige. Sumnjivi hoteli, javne kuće i ulica kao utočište - pozornica su na kojoj se dešava radnja romana.

Rableov ”rođak”

- ALI, znate li vi da sam ja zbog moje knjige ”Seksus” u Francuskoj zamalo dospeo u zatvor - govorio je novinarima Miler. - Bio sam optužen, pa sam sa advokatom otišao u sud da se branim. Posle pola sata ispitivanja meni se smučilo, pa sam advokata zapitao gde je nužnik. On mi je odgovorio da u sudu nema klozeta, i da to uradim u svojim pantalonama! Odmah je potekla mala rečica, pravo do sudije! To nije bilo u prilog mojoj odbrani. Ali, sudija to nije želeo da vidi. Žurio je da završi ispitivanje. Jedan sveštenik je tada zapljeskao. I sudiji nije ostalo ništa drugo nego da zaključi: ”Vi ste jedan od naših iz porodice pisaca Vijona i Rablea...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Pon 19 Sep - 11:58

Seksualne persone: Henri Miler i Brenda Venus
Brenda, srce moje!
Mrtav sam umoran. Najradije bih se vratio u krevet i nastavio sanjati što sam noćas sanjao – jedan od najživljih i najuzbudljivijih snova u mom dugom životu.
Sanjao sam nas. Bili smo u nečijoj kući i ležali na širokom kauču, obučeni. Na dva-tri koraka od nas bilo je pet-šest ljudi koji su se veselili, ali kao da nas nisu primjećivali, ili nas barem nisu uznemirivali.
Spavali smo, ili drijemali, ili se pravili da spavamo – teško je reći što je bilo posrijedi. Sjećam se da sam ovda-onda otvarao oči da te pogledam, i svaki put mi se činilo da spavaš snom pravednika, ali sam instinktivno znao da ne spavaš. Pravila si se da spavaš kako bih te mogao i dalje potkradati. Imala si na sebi crnu, vrlo tanku haljinu, a ispod nje ama baš ništa. Bila si isto onako lijepa i čedna kao na onim prvim slikama koje si mi bila poslala – samo snimkama glave. Jednu sam ruku bio proturio ispod tebe, a kako ti se haljina bila zadigla, ruka mi je ostala prignječena ispod tvog golog dupeta. Nisi se uopće htjela maknuti da mi je oslobodiš.
Beskrajno dugo čini mi se da sam manevrisao drugom rukom, vrlo polagano, vrlo nježno, vrlo diskretno, ne bih li ti došao do pičke. Ruka jedva da mi se pomicala, naprosto je miljela dok nije došla do guštika od dlaka, nalik na krznenu kesu na škotskim suknjicama. Usred te džungle bila je, naravno, tvoja ***** s kojom sam nastojao uspostaviti kontakt.
Zadržavam se ovoliko na toj sporosti i manevriranju upravo zato što se u tome krio glavni čar. Na mahove mi se činilo da se budim i govorim sam sebi: „Ovo je nešto nevjerojatno, bit će da sanjam“, a onda bih još dublje zaronio u san i još se više približio onoj pukotini koju sam tražio prstom. Sad sam morao više nego ikad biti oprezan i pažljiv da se ne bi iznenada probudila i uzviknula: „Kog vraga to radiš?“ (kao što ponekad, kad se vratimo iz restorana, odjuriš brže-bolje od mene govoreći: „Moram kući“, kao da si ostala duže nego što si smjela i kao da te netko – ljubavnik? – čeka da se vratiš.)
Dotle, dok sam tako prtljao, smionost što s tobom postupam na taj način pojačala mi je čuvstva i želju da te uzmem – u tom stanju nalik na san.
Nastupio je odsudan trenutak u kojem sam ti razmaknuo usmine. Sad sam već bio potpuno izvan sebe. Ti se nisi bila ni za milimetar pomaknula, oči su ti bile još sklopljene, izraz na licu blažen  ili anđeoski, a kakva mi je samo ***** bila pod rukom – najposlije sam je držao sa dva ili tri prsta. Bila je neobično vlažna, meka kao baršun, a premda ti je tijelo i dalje bilo nepomično, ***** ti je bila vrlo živahna, vrlo aktivna, vrlo vrlo primamljiva. Sjećam se da sam se stvarno probudio, ali sam onda navlaš ponovo utonuo u san govoreći sam sebi: „Iskoristi priliku do maksimuma!“
Iznenada mi se *****, koji je za sve to vrijeme valjda drijemao kao puž, ukrutio i u isti mah me zabolio, zato što je erekcija tako naglo nastupila. I sad dolazi najškakljiviji trenutak. Hoću li se usuditi da ti ga turnem ili ćeš se ti definitivno prenuti iz sna? U prvi mah dopustio sam sebi da uđem samo u predvorje. Zatim, budući da se nisi ni mrdnula, odlučio sam da ga gurnem – i gurnuo sam ga. Sad ti je tijelo reagiralo. Leđa su ti se savila u luk da bih mogao do kraja ući, i gotovo si se neprimjetno počela njihati amo-tamo, u pravom ritmu snošaja.
Tek što nisam ****** kad su nas probudili prijatelji koji su nas bili netom otkrili, i rekli nam da je kasno i da se svi razilaze kućama.
Sjećam se kako si se otkvačila od mene uzdišući i kako si me slatko poljubila mokrim ustima govoreći nekako upol glasa: „Šteta, šteta. Baš kad je tako dobro krenulo“. Tvoje su me riječi zaprepastile. Što! Da moja Brenda tako govori? Onda znači da se voli tucati! Eto, draga moja Brenda, to ti je uglavnom sve. Nadam se da si uživala čitajući ovo, kao što sam ja uživao dok sam sanjao. Sad se vraćam u krevet nadajući se da ću prizvati to raspoloženje, taj prizor, te okolnosti. Nastojat ću sanjati Semiramidu, kraljicu koja je osvojila cijelu Evropu i dijelove Azije. Naposlijetku su je porazili Indijci, inače bi osvojila cijeli tada poznati svijet!!! A ja znam da ti u potaji to isto želiš učiniti, ali ne pičkom nego talentom. Ipak se ono prvo ne smije potcjenjivati niti prezirati, s obzirom na to koliko nam nevjerojatne i bezazlene radosti pruža. Šta velite na to, o kraljice moja?
Još jednom i zanavjek šaljem ti svu svoju ljubav, štovanje i odanost.
Henry.
Izvor: Henry Miller, „Predraga moja Brenda. Lljubavna pisma Henryja Millera Brendi Venus“, preveo Zlatko Crnković, Augus Cesarec, Zagreb, 1987.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Pon 26 Sep - 18:18

"Sedište je duše onde
gde se unutrašnjii svet i spoljni svijet dodiruje.
Jer, niko ne poznaje sebe ako je samo on,
a ne u isti mah još i neko drugi."








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Pon 26 Sep - 18:20

"Svet Sexa" (odlomci)


Prvo što čovek primećuje, u Parizu, je da je seks u vazduhu. Kuda god pođeš, šta god učiniš, obično se nađeš pored neke žene. Žene su svuda, kao cveće. Zbog toga se čovek oseća dobro, oseća se opet kao nekad. Topi se, zavlači se u zemlju, svetli kao šibica.

(...)

Bezbroj puta sam utvrdio da nema izlaza iz sadašnjeg ćorsokaka. Uzaludno je prepravljanje. Mora niknuti novi život, iz korena.

Sve ide ruku pod ruku. Zdrav duh se kloni kompromisa i izveštačenosti. Ako živimo kao lasice, onda se i jebemo kao lasice; ako se ponašamo kao čudovišta, onda i umiremo kao čudovišta. Sad jedemo, spavamo, radimo, igramo se - pa čak se i jebemo! - kao automati. To je carstvo snova i svako se vrti kao zvrk.

Da bi živeo, čovek mora da bude ne samo budan, nego i dobar. Kad bismo bili uistinu budni, zgranuli bismo se nad užasom svakidašnjeg života. Niko ko je pri zdravoj pameti ne bi nikako mogao činiti budalaštine koje zahtevaju od nas da činimo u svakom trenutku.

(...)

Čini se da nas dan-danas pokreće isključivo strah. Bojimo se čak i onoga što je dobro, onoga što je zdravo, onoga što je radosno. A ko je junak? Prvenstveno onaj ko je savladao strah u sebi. Čovek može biti junak na bilo kojem polju: uvek ga prepoznamo kada se pojavi. Njegova je jedina vrlina što je postao jedno sa životom, jedno sa samim sobom.  








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 2 Okt - 17:22

"Sedište je duše onde gde se unutrašnjii svet i spoljni svijet dodiruje.
Jer, niko ne poznaje sebe ako je samo on, a ne u isti mah još i neko drugi."

“Rakova obratnica”, Henri Miler








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 2 Okt - 17:39

Iz puritanske Amerike je pobegao u liberalnu Francusku da bi mogao da piše slobodno, baš onako kako je vodio ljubav, Džordž Orvel je za njega rekao da je najmaštovitiji pisac generacije

“Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije, ostalih osam su nebitni”, misao je Henrija Valentajna Milera (1891-1980), američkog pisca čiji su romani smatrani vrhuncem razvrata i bluda, rušili društvene tabue i zgražavali puritansku Ameriku.

Jedini je pisac o čijem je delu 1964. sudio američki Vrhovni sud presudivši da je roman “Rakova obratnica” umetničko delo, a ne pornografija. Milerov erotski roman je u liberalnoj i slobodoumnoj Francuskoj, u čijoj je prestonici proveo deo života, štampan još 1934. , ali je u piščevoj domovini objavljeno tek 1961. izazvavši polemike o umetničkoj vrednosti. Skoro tri decenije jeretičkim su smatrani i naslovi “Crno proleće” (1936) i “Jarčeva obratnica” (1936).

Beg iz Amerike u francusku slobodu

Milerov literarni proboj na svetskoj književnoj sceni počinje tridesetih godina prošlog veka, kada je posle svaštarenja u rodnom Bruklinu kao taksista, poštar, bibliotekar, preselio u Pariz. U “umetničkoj meki” Miler se zaposlio kao lektor u pariskom izdanju lista “The Chicago Tribune” zahvaljujući prijatelju Alfredu Perlesu, koji mu daje priliku da pod njegovim imenom objavi nekoliko članaka.

U zemlji čiji moralni kodeksi nisu bili rigorozni kao u puritanskoj Americi, Miler je okusio čari boemskog života, a svoju nezasitost u seksu zadovoljavao je, ne samo sa dugogodišnjom partnerkom i erotskom spisateljicom, Anais Nin, već i sa svakom zgodnom Parižankom koja bi prošla Monparnasom, ne sluteći da će postati plen jednog od najvećih zavodnika među piscima.

Kada su ga pitali zašto piše samo o seksu, Miler je priznao da mu je teško da nađe odgovor:

–Mislim da sam pisao toliko mnogo o onome što su moji neprijateljski raspoloženi kritičari nazvali „budalaštinom”, to jest metafizičkom besmislicom, koliko i o seksu. Samo što su oni odabrali da obrate pažnju na seks. Ne bih mogao odgovoriti na to pitanje, jedino bih rekao da je seks igrao veliku ulogu u mom životu. Vodio sam raskošan seksualni život i ne vidim zašto bi se to izostavilo… – rekao je pisac 1961. u jednom intervjuu.

Proračunati skandal-majstor?

Miler je verovao da seks zaslužuje posebno mesto u literaturi, a to što je svoj buran seksualni život sa pet zvaničnih bračnih saputnica i nebrojeno usputnih partnerki pretočio u klasike erotske književnosti ne umanjuje njegovu vrednost kao pisa, smatra Sava Damjanov, književni kritičar i autor kontroverzne knjige “Porno-liturgija arhiepiskopa Save”.

-Zašto bi erotika kao tema bila “sramotna” u književnosti, a smrt, zlo u raznim oblicima ili ljudski poroci koje vekovima ismevaju komedije establišment doživljava kao nešto “normalno”? Ako bih hteo da budem bolno istinit, pre bih preporučio krhkim duhovima neki Milerov lascivan roman nego Kamijevog “Stranca” ili teatar apsurda. No, stari civilizacijski problem je to što se seks smatra neozbiljnom rabotom, za razliku od, recimo, politike, koja je nešto najpornografskije što je ljudska rasa stvorila. Miler je žrtva takve predrasude, da je pisao istorijske romane (na primer) ili neku kvazifilozofsku prozu, dobio bi Nobela poput mnogih anonimusa sa stogodišnjeg spiska ove nagrade!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 2 Okt - 17:41


“Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije, ostalih osam su nebitni.” H.Miler

Romani ovog poznatog američkog „erotskog“ pisca bili su zabranjivani u Americi skoro trideset godina čime je donekle uživao underground reputaciju. Smatrani su vrhuncem bluda i razvrata i rušili mnoge tabue.

Milera neki smatraju „piscem onih prostih knjiga“, kao što su „Rakova obratnica“ i „Jarčeva obratnica“. Zbog njegovih „sirovih opisa seksa“ mnogi su ga izbegavali, dok su ga drugi voleli i rado čitali. On, sam o sebi, imao je dobro mišljenje, te je jednom rekao da je on „samo beležio sve ono što je izostavljeno u drugim knjigama“. Smatrao je sebe hrabrijim od drugih pisaca.

Henri Miler.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 2 Okt - 17:45

”Rakova obratnica” štampana najpre u Parizu, jer je u SAD roman bio zabranjen više od tri decenije, zbog opscenosti i navodne pornografije. Glavni junaci su propali trgovci, novinari, prostitutke, a radnja se događa u sumnjivim hotelima i javnim kućama.
JOŠ dosta davno, negde polovinom 19. veka, američki pesnik i filozof Ralf Valdo Emerson napisao je: ”Ovi će romani, malo pomalo, ustupiti mesto dnevnicima ili autobiografijama - zanosnim knjigama, kad bi čovek samo znao kako da među onim što naziva svojim doživljajima odabere ono što je, zaista, njegov doživljaj i kako da istinito zabeleži istinu”.
Ovaj navod stoji kao moto proslavljenom romanu ”Rakova obratnica” Henrija Milera (1891-1980) duhovnog oca američke bit generacije i dela poput ”Crno proleće”, ”Jarčeva obratnica”, trilogija ”Ružičasto raspeće” (”Pleksus”, ”Neksus”, ”Seksus”). Pisao je i putopise (”Kolos iz Marusija”), meditativnu kritičnu prozu - ”Kosmološko oko”, ”Mudrost srca”, ”Nedelja posle rata”. Bavio se i slikarstvom

U Enciklopediji ”Britanika” piše da je stvaralaštvo Henrija Milera usmereno ka osporavanju i odbacivanju civilizacije i da pisac vrednosti vidi samo u seksu i umetnosti! Često zabranjivane zbog opscenosti i pornografije, njegove knjige sadrže stranice istinske poetske lepote i pune su lucidnih esejističkih i filozofskih digresija.
Odmah na početku ”Rakove obratnice” Miler se određuje baš u tom svom sagledavanju sveta: ”Boris mi je upravo izložio rezime svojih pogleda. On je prorok vremena. Vreme će i dalje biti loše, kaže on. Biće više nesreća, više smrti, više očaja. Ni najmanjeg znaka da će doći do promene. Rak vremena nas postepeno izjeda. Naši su se heroji poubijali, ili se ubijaju. Heroj, prema tome, nije vreme, nego bezvremenost. Mi moramo krenuti ukorak, strojevim korakom - prema tamnici smrti. Nema boga. Vreme se neće promeniti.”
Pošto je 1934. najzad našao izdavača, roman je štampan u Parizu na francuskom i engleskom radi američkih turista koji su ga kupovali, jer je ova knjiga u SAD bila zabranjena više od tri decenije. Koliko je problema imao sa cenzurom pokazuje i podatak, kada je 1961. Vrhovni sud SAD najzad zaključio da ”Rakova obratnica” (koju je i sam pisac nazvao ”polaganjem računa o životu čoveka bez ikakvog zataškavanja”), ima književnu vrednost i doneo odluku da se kao ozbiljno delo umetnosti i književnosti ne sme zabraniti. I pored toga, jedan knjižar u Holivudu je osuđen na robiju zbog izlaganja knjige u izlogu radnje, a roman je proglašen od nekih kritičara ”klozetarskom književnošću” i ”škrabotinama bolesnog uma”!

Ipak, taj ”bolesni um” Henri Miler, bio je član Nacionalnog komiteta za umetnost i književnost SAD, a 1975. je odlikovan francuskim ordenom Legije časti. A u ”Rakovoj obratnici” Miler piše: ”Jesen je moje druge godine u Parizu. Poslali su me ovamo zbog nekog razloga koji još nisam u stanju da shvatim. Nemam novca, nemam prihoda, nemam nade. Ja sam najsrećniji čovek na svetu. Pre godinu dana, pre šest meseci, mislio sam da sam umetnik. Više to ne mislim, sad jesam. Sve što je književnost, otpalo je od mene. Nema više knjiga koje treba napisati, Bogu hvala.”
U Pariz Miler je stigao posle predstavnika američke izgubljene generacije, kojoj su pripadali i Ernest Hemingvej i Skot Ficdžerald. I tu je i napisao ”Rakovu obratnicu” koja je mnogo više do romana. Sam pisac više je voleo svog ”Kolosa iz Marusija” (”...jer je radostan, jer donosi radost...”), ali mu je pariska knjiga donela uvažavanje DŽordža Orvela, Tomasa Eliota, Lorensa Darela.
Sam život ovog pisca bio je sablažnjiv za njegovu generaciju. Gotovo sve njegove knjige, pa i ”Rakova obratnica”, jesu autobiografskog sadržaja. Nemački list ”Zidojče cajtung” je još pre tri decenije (knjige su mu i tamo bila zabranjivane), opisao ”Obratnicu” kao ”anarhično umetničko delo”, a njega nazvao boemom. Pisac se ne opredeljuje za stvaranje umetnosti, umetničkih knjiga, nego i sam, svojim životom, predstavlja umetničko delo, koji ”punu egzistenciju, potpunu prisutnost u svakom trenutku i punu slobodu želi da ostvari ne samo u odvojenoj sferi umetnosti, nego i u samoj stvarnosti”. Zato su mu knjige smatrali nemoralnim i njega, koji se vaspitavao na delima Dostojevskog, i Ničea i njegovom imoralizmu, dovoljno moralnim da živi svoju filozofiju! Uz to, Miler je voleo da kaže: ”Ja sam duhovno mrtav. Fizički sam živ. Moralno sam slobodan.”
”Kad umrem”, govorio je novinarima Henri Miler, pred svoju smrt 1980. godine, ”baš me briga šta će biti sa mnom. Kad umrem možete činiti šta god hoćete. Spalite moju kuću, uništite knjige. Biću izvan svega toga, hvala Bogu.” A godinu dana ranije na pitanje novinara pariskog ”Monda” da li se boji smrti odgovorio je: ”Moj prijatelj Žan Renoar je umro. Nisam plakao, samo sam u sebi promrmljao: Gore gde je on, njemu je sada možda bolje, nego ovde meni. Znate li da je po mom mišljenju na zemlji pakao. Mislim da ne grešim.”
Sve ove ideje sadržane su u ”Rakovoj obratnici” koji nije roman u pravom smislu, po pripovedačkom postupku. Pisci, slikari, muzičari, novinari, propali trgovci, prostitutke, lezbejke, homoseksualci, čine svet ove knjige. Sumnjivi hoteli, javne kuće i ulica kao utočište - pozornica su na kojoj se dešava radnja romana.

Rableov ”rođak”

- ALI, znate li vi da sam ja zbog moje knjige ”Seksus” u Francuskoj zamalo dospeo u zatvor - govorio je novinarima Miler. - Bio sam optužen, pa sam sa advokatom otišao u sud da se branim. Posle pola sata ispitivanja meni se smučilo, pa sam advokata zapitao gde je nužnik. On mi je odgovorio da u sudu nema klozeta, i da to uradim u svojim pantalonama! Odmah je potekla mala rečica, pravo do sudije! To nije bilo u prilog mojoj odbrani. Ali, sudija to nije želeo da vidi. Žurio je da završi ispitivanje. Jedan sveštenik je tada zapljeskao. I sudiji nije ostalo ništa drugo nego da zaključi: ”Vi ste jedan od naših iz porodice pisaca Vijona i Rablea...








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 2 Okt - 17:49

Posljednje pismo Brendi Venus

Ali i više od toga - zahvalan, haran, sretan. Da li zaista zaslužujem sve one lepe reči kojima me obasipaš? Nagoniš me da pitam ko sam ja zapravo, da li zaista znam ko sam i šta sam? Ostavljaš me da bludim u misteriju. Zato te još više volim.

Draga Brenda,

... A sad, 87-godišnjak, ludo zaljubljen u mladu ženu koja mi piše izvandredna pisma, koja me voli do groba, koja me drži na životu i u ljubavi (prvi put savršene ljubavi), koja mi iznosi u pismima tako duboke i ganutljive opaske da sam radostan i zbunjen kao kakav šiparac.

Ali i više od toga - zahvalan, haran, sretan. Da li zaista zaslužujem sve one lepe reči kojima me obasipaš? Nagoniš me da pitam ko sam ja zapravo, da li zaista znam ko sam i šta sam? Ostavljaš me da bludim u misteriju. Zato te još više volim.

Padam na kolena, molim se Bogu za tebe, blagosiljam te s ono malo svetaštva što mi je još ostalo. Bog bio s tobom, predraga moja Brenda, i nemoj nikad zažaliti zbog ove romantične ljubavi sred svog mladog bića.

Oboje smo blagoslovljeni.Oboje smo blagoslovljeni.

Mi nismo od ovoga svijeta.

Mi pripadamo zvezdama i s one strane svemira.

Živela Brenda Venus!

Neka joj Bog podari radost i ispunjenje svih težnji i večnu ljubav!

Henry.



Treće pismo, od 29.9.1978.godine,

Jedno od poslednjih koje je Miler napisao.  








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Uto 4 Okt - 11:29

Covek prelazi neprimetno iz jednog prizora, iz jednog doba, iz jednog zivota u drugi. iznenada, hodajuci ulicom, bila ona stvarna ili u snu, covek prvi put shvati da su godine minule, da je sve to zauvek proslo i da ce ziveti jos samo u pamcenju, i onda se pamcenje okrece u sebe blistajuci nekako cudno, neodoljivo i covek prebire te prizore i zgode, neprestano u snu, dok hoda ulicom, dok lezi s nekom zenom, dok cita neku knjigu, dok razgovara sa strancem…iznenada, ali uvek strahovito nametljivo i strahovito tacno, ta secanja salecu coveka, izranjaju kao dusi i prozimaju mu svaku zilicu. od tada nam se sve okrece na razinama sto se menjaju. nase misli, nasi snovi, nasa dela, ceo nas zivot. paralelogram na kom se spustamo s jedne platforme svoje skele na drugu. od tada hodamo podeljeni na bezbroj fragmenata, kao kakav ***** sa stotinu nogu, stonoga koja polagano mice nogama i koja upija atmosferu, hodamo sa osetljivim vlakancima koja pohlepno upijaju proslost i buducnost, i sve se stapa u glazbu i tugu, hodamo kroz jedinstveni svet potvrdjujuci svoju podeljenost. sve se dok hodamo raspada kod nas u bezbroj fragmenata sto se prelivaju. veliko raspadanje zrelog doba. velika promena. u mladim smo danima bili citgavi i strahota i bol sveta prozimali su nas skroz naskroz. radost i tuga nisu bile ostro razdvojene stapale su se u jedno, kao sto nam se java stapa sa snom. ustajali smo kao jedno bice ujutro, a nocu smo sizalili u okean grabeci zvezde i uzbudjenja toga dana.
a onda dodje vreme kada se iznenada cini da se sve okrenulo naopako. zivimo u duhu, u mislima u fragmentima. ne upijamo vise divlju glazbu sa ulica nego se samo secamo. kao kakav monomanijak ponovo prozivljavamo dramu mladosti. kao pauk kji vise puta iznova uzima nit, i izbacuje je iz sebe prema nekom opsesivnom, logaritamskom uzorku. ako nas uzbude neka debela zenska prsa, uzbudila su nas debela prsa kurve koja se jedne kisovite noci sagla i pokazala nam prvi put cudo velikih mlecnih kuglim ako nas uzbude razmisljanja o vlaznom plocniku, to je zato sto nas je u nasoj sedmoj godini iznenado prozela slutnja buduceg zivota dok smo bez misli buljili u to sjajno, tekuce, zrcalo ulice. ako pogled na okretaca vrata probudi u nama radoznalost, to je zbog secanja na jednu letnju vecer kad su se sva vrata lagano okretala, a kroz pukotine tih vrata prodirala je glazba. mozda kad su se ta vrata odskrinula, i kad nam je zastao dah od pogleda na taj svet, mozda smo tad prvi put naslutili veliku moc greha, prvi put naslutili da tu, za malim okruglim stolovima sto se vrte na svetlosti, da tu, za tim stolovima koje cemo kasnije gledati sa toliko ceznje i postovanja, da cemo tu osetiti prvi zelezo ljubavi, prve mrlje od rjde, prve grabljive ruke iz otvora visoke peci.
tu za tim stolovima, na prvi poziv, na prvi dodir ruke, doci ce ljuta, ostra bol koja coveka spopada u utrobi, vino nam se ukiseli u trbuhu i bol se dize iz tabana, i bele ploce stolova obrcu se od teskobe i groznice u nasim kostima na laki, zarki dodir jedne ruke. tu su pokopane legenda za legendom jedne mladosti i sete, burnih noci i tajanstvenih grudi sto plesu na vlaznom zrcalu plocnika…

Henri Miler – Crno prolece









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Čet 6 Okt - 13:11

Pustio sam da me vodi po mracnoj ulicici.
„Pustio sam da me vodi po mracnoj ulicici. Glas joj je postao hrapaviji, a reci su joj same navirale na usta. Uopšte se ne secam šta je govorila, a mislim da ni sama nije znala šta govori. Govorila je divlje, besomucno, protiv sudbine koja je bila jaca od nje. Ma ko bila, nije više imala imena. Bila je naprosto žena, izmucena, izubijana, skršena, stvorenje što nemocno udara krilima u mraku. Nije se nikom obracala, a najmanje meni; nije govorila ni sa samom sobom, pa ni s Bogom. Bila je samo brbljiva rana koja je našla glas, a u mraku se cinilo da se rana otvara i stvara oko sebe prostor u koji može krvariti bez srama i poniženja. Za sve me vreme grcevito držala za mišicu, kao da se želi uveriti da sam tu; stezala mi je ruku svojim snažnim prstima, kao da mi dodirom prstiju želi saopštiti misao koju njene reci više ne sadrže.“

Henri Miler-Mirni dani na Klišiju









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Čet 4 Maj - 9:05

“U trenutku kada se dete rodi, ono postaje deo sveta u kojem ne vlada samo životni 
ritam, negi i ritam smrti. Luda želja za životom, za životom po svaku cenu, nije posledica 
životnog ritma u nama, već posledica ritma smrti. Ne samo što nije neophodno ustrajati
 u životu po svaku cenu, nego je to, ako takav život nije poželjan, čak i pogrešno. 
Potreba da se održiš na životu samo iz slepog nagona da pobediš smrt nije u suštini 
ništa drugo nego sejanje smrti”
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Čet 4 Maj - 9:07

“Prošao sam mnoge ulice u mnogim zemljama ali se nigde nisam osećao tako omalovažen i ponižen kao u Americi. Zamišljam sve američke ulice zajedno kao neku vrstu zahodske jame, duhovne jame u koju sve upada; onde se sasuši i pretvara u večno govno. Ceo je kontinent strašna mora koja zrači nesreću za veliku većinu ljudi. Ja sam bio sam, jedno jedino biće na velikom piru dobrobiti i sreće (statističke dobrobiti i statističke sreće), ali nikad nisam naišao na čoveka koji bi bio istinski imućan ili istinski sretan. U svakom slučaju, za sebe sam znao da sam nesretan i siromašan, izvan mašine i izvan igre. Možda će jednog dana ponovo izniknuti mala crna braća s Filipina i možda će oživeti pobijeni Indijanci Severne i Južne Amerike da bi iznova pojahali livadama na kojima se danas izdižu gradovi rigajući vatru i kužni smrad. Čija će biti poslednja reč? Čovekova! Zemlja je njegova, jer on jeste zemlja, njena vatra, njena voda, njen vazduh, njena ruda i njeno povrće, njen duh koji je kosmički, koji je neuništiv, koji je duh svih planeta, koji se u njemu preobražava, u beskrajnim znamenjima i simbolima, u beskrajnim oblicima i pojavama”
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 14 Maj - 22:27

Henri Miler – Erotski mesija

Američki književnik, pisac i boem, kontroverzni, svojeglavi, beskompromisni i anatemisani individualista i buntovnik – Henry Miller, umetnik čiji je svet provokacije, nepristajanja, rušenja tabua i nihilizma bio smešten između ,,Jarčeve obratnice“ Njujorka (gde je rođen 26. decembra 1891. godine) i ,,Rakove obratnice“ Pariza, gde je tokom tridesetih godina 20. veka živeo boemski i napisao svoja najznačajnija književna dela (pre nego što će se u smiraj svog burnog života preseliti u Kaliforniju), jedan je od onih, velikih američkih pisaca (uz Hemingveja, naravno) koji su obeležili čitav jedan vek i čitavu jednu epohu ” svojevoljnih“ izgnanika – Amerikanaca u Parizu.


“Nemam novaca, nemam prihoda, nemam nade. Ja sam najsretniji čovek na svetu. Pre godinu dana, pre šest meseci, mislio sam da sam umetnik. Više to ne mislim, sad jesam. Sve što je literatura otpalo je od mene. Nema više knjiga koje treba napisati, bogu hvala. Šta je onda ovo? Ovo nije knjiga. Ovo je optužba, kleveta, lična uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te reči. Ne, ovo je neprekidno vređanje, ispljuvak u lice Umetnosti, noga u zadnjicu Bogu, Čoveku, Sudbini, Vremenu, Ljubavi, Lepoti… čemu god hoćete. Ja ću vam pevati, možda malo 
neskladno, a pevaću vam. Pevaću vam dok crkavate, plesaću nad vašom prljavom lešinom”






Detinjstvo i ranu mladost provodi u Bruklinu, boreći se od samog početka (unutar haosa porodičnog nerazumevanja od strane roditelja) za svoje parče slobodnog neba. Shvativši rano da ga ne zanima akademski život, nošen čudesnom energijom budućeg pisca-boema, Miler počinje da radi kao taksista i bibliotekar, izdržavajući se na taj način. Kao veliki ženskaroš, imao je veliki broj avantura i nezgoda – zvanično, ženio se pet puta. Nezavisan, buntovan i neprilagođen, tražio je sebe i put ka slobodi radeći mnoštvo najrazličitijih poslova, stvarajući pritom neproverenu legendu i mit o sebi, jedan od putokaza mnogim modernim buntovnim umetnicima i otpadnicima – poput ništa manje legendarnog Charlesa Bukowskog, pre svih. Radeći kao kurir u telegrafskoj službi ,,Western uniona“ Miler počinje da piše i objavljuje svoju prvu knjigu – ,,Sklopljena krila“.

“Čak i u detinjstvu, kada mi ništa nije nedostajalo, želeo sam umreti; hteo sam se predati, jer mi se borba činila besmislenom. Shvatio sam da ništa ne mogu dokazati, osmisliti, dodati ili oduzeti produžavajući život koji nisam tražio. Sve egzistencije oko mene bile su promašene ili, ako nisu bile promašene, bile su smešne. Naročito egzistencije onih ljudi koji su uspeli u životu. Muka me hvata od ljudi koji su uspeli u životu. Činilo mi se da je ludo pokušati da promenim životni tok; ništa se ne bi moglo izmeniti, osim ako ne bih izmenio srce – ali ko može izmeniti ljudsko srce? Povremeno bi se neki prijatelj okrenuo veri: smučilo bi mi se od toga. Boga nisam trebao više nego što je on mene trebao, i kad bi ga bilo, mislim da bih kako sam često pomišljao, mirno izašao pred njega i pljunuo mu u facu”


............
pulse.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 14 Maj - 22:34

................




Citat :
“Najviše me je jedilo da su me ljudi na prvi pogled smatrali za dobra, prijazna, plemenita, odana i verna čoveka. Možda u meni i postoje te vrline, ali tome treba tražiti razlog jedino u mojoj ravnodušnosti i mogao sam dopustiti sebi da budem dobar, prijazan, plemenit, odan i tome slično samo zato što nisam znao šta je zavist. Zavist me nije nikada mučila. Nikada nisam ni na čemu zavidio. Naprotiv, jedino sam sve i svakoga žalio. Već od prvih dana bio sam nezavisan, ali na kriv način. Niko mi nije bio potreban jer sam želeo biti slobodan, slobodan da radim i pružam drugima samo ono što mi puhne u glavu. Ja sam bio filozof još u pelenama. U principu sam bio protiv života. U kakvom principu? Reč je o principu besmisla. Svi su se oko mene borili. Ja nisam ni prstom maknuo”
Nakon što je 1928. godine otišao na “sudbinsko“ proputovanje Evropom i razveo se od druge žene, godine 1930. Miler se seli u Pariz, ,,grad svetlosti“ i utočište mnogih američkih književnika tzv. ,,izgubljene generacije“, gde počinje da radi kao novinar, živi raskalašno-boemski i stvara većinu svojih najznačajnijih književnih dela. U Parizu nastaju Milerovi ključni, kultni romani: “Rakova obratnica“ (1934.), ,,Crno proleće“ (1936.), ,,Jarčeva obratnica“ (1939.) i trilogija ,,Ružičasto raspeće“ (,,Seksus“, ,, Pleksus“ i ,, Neksus“)
Milerova književnost je apokaliptična, u smislu razotkrivanja licemernog i nafrakanog sveta, perfidno namazanog svim vidovima podmuklosti, laži i bolesne taštine. Njegova proza je naizgled amorfna i haotična, nihilistična i cinična, ali i esejistički prodorna i snažna poput sečiva koje se oštro zariva u kancerogeno tkivo laži i bezdušnosti sveta iluzija i zla. Miler razotkriva suštinu prevare haotičnog sveta koji ga okružuje, optužuje, pritiska, gazi i tera ga na marginu nepodobnih. Miler uzvraća udarac bez pardona – golom istinom i provokacijom protiv ograničenja i lažnog moralisanja, skidajući istovremeno tkaninu sa ljudske polnosti i dvoličnosti. Njegov mit je mit o prognanom piscu (bez boravišta, prijatelja i utočišta) gde boemština, siromaštvo i otpadništvo garantuju piščev integritet i slobodu izražavanja misli i osećanja – bez ikakve cenzure. Milerov privatni svet počiva između dva povratnika (obratnice) – između Pariza i Bruklina – Rakove i Jarčeve obratnice – evropskog i američkog duha, koje povezuje jedinstvena sloboda.
Milerovo kultno delo – ,,Rakova obratnica“ proglašavali su čistom pornografijom, sudski zabranjivali i govorili o njemu sa zgražavanjem – kao o septičkoj jami prepunoj ljudskoj izmeta, delu neviđene opscenosti. U stvarnosti, boemski raspojasan, oslobođen i nezavisan, nadahnut punoćom življenja Henri Miler stvara autobiografski roman, priču o životu pukog siromaha koji želi postati pisac i napisati poslednju veliku knjigu, priču prepunu humora, vulgarnosti, ironije, filozofije i erotike – provokativnim, ogoljenim, kratkim i jasnim izrazom.  Avanturista i odmetnik, duboko uronjen u bogato vlastito iskustvo, Miler na brutalan način daje sliku vlastitog klošarenja tridesetih godina 20 veka po ,,gradu svetlosti“ – Parizu. “Bodlerovski“ spleen Pariza – sumorno gađenje prema svemu, izbija iz podzemlja na površinu svetlosti velegrada – tu su makroi i prostitutke, homoseksualci, svi (ne)mogući gubitnici, stranci i marginalci, umetnici, boemi, hotelijeri, propali trgovci i umišljene, samozvane ,,veličine“ – čitav jedan anti-svet kao posledica zla i promašenosti jedne posrnule civilizacije i ,,kulture“. Tu je Milerov neulepšani, zloslutni i upozoravajući spleen i erotika koja razotkriva svet licemera i lažnog morala.

Miler vlastitu i čovekovu izgubljenost prihvata kao jedini oblik slobode, dajući spleen Pariza u ogledalu mamurnog jutra amoralnosti i dekadencije. Neobuzdanom spiljateljskom energijom i smelošću nadilazi jezu smrti i zagušljivost nerazumnih pravila društva, anarhično uživajući u oslobađanju od svih nametnutih puritanskih i licemernih pravila i zabrana. Ugledna književnica – Anais Nin, napisala je sledeće, veoma afirmativne redove o osporavanom Milerovom romanu ,,Rakova obratnica“:
“Ako je ovde iskazana sposobnost da se šokira, da se beživotni ljudi prenu iz dubokog sna, čestitajmo sami sebi jer tragedija je našega sveta u tome što ga ništa više ne može probuditi iz njegove letargije. Potrebna nam je transfuzija. A ovde dobijamo krv i meso. Piće, hranu, smeh, žudnju, običnu strast, radoznalost, životnu stvarnost koja hrani korene naših najuzvišenijih i najnejasnijih kreacija. Ova knjiga seže do korena i kopa ispod njih, kopa u potrazi za podzemnim izvorima“.
...............
Dragan Uzelac
pulse.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48528

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Ned 14 Maj - 22:47

..........

Voleo je čitati, naročito Dostojevskog, a počeo je pisati tek sa četrdeset, kada je bio potpuno slobodan. Bio je erotski Mesija, zabranjivan i žigosan, pisac i boem koji je na osoben način opisivao seksualne pustolovine ljudi. Živeći tridestih godina prošlog veka u Parizu kao boem Miler stvara svoje najbolje knjige, prepune anarhičnih likova, seksualnih fantazija i snova, crnog i ciničnog humora kojim je snažno odražavao svoj nihilistični stav prema civilizaciji.
Milerova ,,Jarčeva obratnica“ obuhvata dvadesete godine dvadesetog veka u Njujorku, vreme kada je Miler radio u kurirskoj službi ,,Western uniona“. Miler se priseća mladosti i iznosi filozofsko viđenje i stavove o američkom duhu i kulturi, upoređene sa evropskim duhom datim u ,,Rakovoj obratnici“. I mada je u ,,Rakovoj obratnici“ on nezaposlen i živi kao klošar, a u ,, Jarčevoj obratnici“ je deo sistema i kao takav zaposlen kao deo mašinerije, oba njegova dela povezuje ista, estetika ružnog i nihilističnog: ulice, kafane, bordeli, jeftini hoteli… Miler slika marginu i marginalce, njihov osećaj kraja i propasti promašenog i zlog sveta. U njegovim apokaliptičnim delima “rak vremena izjeda svet“. Kraj je neminovan, sve je nagriženo, podložno trulenju i raspadu.


Godine 1939. Miler napušta Pariz, odlazi u Grčku, a nakon šest meseci vraća se u rodnu Ameriku. Objavljuje putopise i drame – ,,Kolos iz Marusija“(1941.), ,,Mirni dani na Klišiju“(1956.). Kao rušitelj seksualnih tabua zadaje neoprostiv udarac društvenom licemerju. Živeći na dnu, kao nekonformista koji ne pristaje ni na jednu konvenciju savremenog društva, neopterećeno i smelo naziva stvari pravim imenom izazivajući gnev samozvanih čuvara moralne čistote sveta. Vremenom, Miler dobija niz epiteta – od ,,vaginalnog speleologa“ do “totalnog revolucionara“.
Njegova kasnija dela – ,,Svet seksa“, ,,Opus Pistorium“, ,,Moloch“, ,,Ludi penis“, ,,Klimatizovana noćna mora“ – nadovezuju se stilski i tematski na jedan od najznačajnijih opusa unutar moderne američke i svetske književnosti. Poslednje decenije života Henri Miler provodi u Kaliforniji, retko objavljujući.  Preminuo je 7. juna 1980. godine.
Na svoj stoički, individualistički način buntovnog nihiliste i boema, Miler se hrabro suprotstavljao apokalipsi modernog sveta, ne nudeći laka rešenja i kolektivne, demagoške obmane:

Citat :
“Umesto da udaraš glavom u zid, sedni skrštenih ruku i čekaj da se zid raspadne sam od sebe. Nemoj moliti da se to dogodi! Samo sedi i gledaj kako se to događa“.
Američki pesnik Karl Šapiro nazvao je Milera ,,Gandi s penisom“, dok ga je čuveni američki književnik Norman Majler smatrao ,,genijem, tek nešto manjim od Dostojevskog“. Sam Henri Miler isticao je s ponosom da nikada nije pripadao nijednom klubu, loži, društvenoj ili političkoj organizaciji, tvrdeći da je

Citat :
“samo neposredno iskustvo važno, imamo samo jedan život“.
Njegova beskompromisna, šokantna i brutalno iskrena literatura jedinstvena je hronika radosti življenja vlastitog života. Njegov zgusnuti, erotikom nabijen i lepljiv spleen čudesno je duhovno iskustvo svakom narednom čitaocu, dovoljno hrabrom i uvrnutom da se prepusti čarima jedne krajnje originalne i anarhične(underground) literature – jednog hrabrog putovanja na kraj noći.

Za P.U.L.S.E Dragan Uzelac
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30003

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   Pon 15 Maj - 10:18

Iz puritanske Amerike je pobegao u liberalnu Francusku da bi mogao da piše slobodno, baš onako kako je vodio ljubav, Džordž Orvel je za njega rekao da je najmaštovitiji pisac generacije

“Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije, ostalih osam su nebitni”, misao je Henrija Valentajna Milera (1891-1980), američkog pisca čiji su romani smatrani vrhuncem razvrata i bluda, rušili društvene tabue i zgražavali puritansku Ameriku.

Jedini je pisac o čijem je delu 1964. sudio američki Vrhovni sud presudivši da je roman “Rakova obratnica” umetničko delo, a ne pornografija. Milerov erotski roman je u liberalnoj i slobodoumnoj Francuskoj, u čijoj je prestonici proveo deo života, štampan još 1934.godine, ali je u piščevoj domovini objavljeno tek 1961. izazvavši polemike o umetničkoj vrednosti. Skoro tri decenije jeretičkim su smatrani i naslovi “Crno proleće” (1936) i “Jarčeva obratnica” (1936).

Beg iz Amerike u francusku slobodu

Milerov literarni proboj na svetskoj književnoj sceni počinje tridesetih godina prošlog veka, kada je posle svaštarenja u rodnom Bruklinu kao taksista, poštar, bibliotekar, preselio u Pariz. U “umetničkoj meki” Miler se zaposlio kao lektor u pariskom izdanju lista “The Chicago Tribune” zahvaljujući prijatelju Alfredu Perlesu, koji mu daje priliku da pod njegovim imenom objavi nekoliko članaka.

PARISKA LJUBAV DO KRAJA ŽIVOTA: Henri Miler i Anais Nin
PARISKA LJUBAV DO KRAJA ŽIVOTA: Henri Miler i Anais Nin
U zemlji čiji moralni kodeksi nisu bili rigorozni kao u puritanskoj Americi, Miler je okusio čari boemskog života, a svoju nezasitost u seksu zadovoljavao je, ne samo sa dugogodišnjom partnerkom i erotskom spisateljicom, Anais Nin, već i sa svakom zgodnom Parižankom koja bi prošla Monparnasom, ne sluteći da će postati plen jednog od najvećih zavodnika među piscima.

Kada su ga pitali zašto piše samo o seksu, Miler je priznao da mu je teško da nađe odgovor:

–Mislim da sam pisao toliko mnogo o onome što su moji neprijateljski raspoloženi kritičari nazvali „budalaštinom”, to jest metafizičkom besmislicom, koliko i o seksu. Samo što su oni odabrali da obrate pažnju na seks. Ne bih mogao odgovoriti na to pitanje, jedino bih rekao da je seks igrao veliku ulogu u mom životu. Vodio sam raskošan seksualni život i ne vidim zašto bi se to izostavilo… – rekao je pisac 1961. u jednom intervjuu.

Henry Miller
ŽIVOT NA IVICI: Henri MIler
Proračunati skandal-majstor?

Miler je verovao da seks zaslužuje posebno mesto u literaturi, a to što je svoj buran seksualni život sa pet zvaničnih bračnih saputnica i nebrojeno usputnih partnerki pretočio u klasike erotske književnosti ne umanjuje njegovu vrednost kao pisa, smatra Sava Damjanov, književni kritičar i autor kontroverzne knjige “Porno-liturgija arhiepiskopa Save”.

-Zašto bi erotika kao tema bila “sramotna” u književnosti, a smrt, zlo u raznim oblicima ili ljudski poroci koje vekovima ismevaju komedije establišment doživljava kao nešto “normalno”? Ako bih hteo da budem bolno istinit, pre bih preporučio krhkim duhovima neki Milerov lascivan roman nego Kamijevog “Stranca” ili teatar apsurda. No, stari civilizacijski problem je to što se seks smatra neozbiljnom rabotom, za razliku od, recimo, politike, koja je nešto najpornografskije što je ljudska rasa stvorila. Miler je žrtva takve predrasude, da je pisao istorijske romane (na primer) ili neku kvazifilozofsku prozu, dobio bi Nobela poput mnogih anonimusa sa stogodišnjeg spiska ove nagrade!








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Henri Valentajn Miler   

Nazad na vrh Ići dole
 
Henri Valentajn Miler
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Henri Valentajn Miler
» Fotografije Henri Cartier Bresson
» Henri Matisse
» Henri Rousseau (Anri Ruso)
» Ventvort Miler
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-